Dom Jevrema Grujića- Blago istorijskog bisera u centru Beograda

U strogom centru Beograda, na samo nekoliko minuta od Narodne skupštine Republike Srbije, nalazi se dom istorije, diplomatije, tradicije i avangarde, mesto na kom su dolazile mnoge poznate ličnosti iz prošlosti, družile se pile čaj i donosile bitne odluke za našu zemlju – reč je o Domu Jevrema Grujića.

Ova kuća-muzej je otvorena za javnost 2015. godine, a posetioci imaju priliku da vide neverovatne portrete ove diplomatske porodice naslikane kičicom naših najpoznatijih slikara, lične predmete porodice, šoljice iz kojih su gosti porodice pili čaj – sâm krem srpskog društva, najstariju venčanicu i mnoge druge zanimljive predmete.

Veliki sam zaljubljenik u istoriju pa sam se shodno tome uputila u posetu muzeju i oduševila se. Priču i utiske prenosim Vama.

Dom Jevrema Grujića

Beograd krije mnoge tajne, priče i blaga. U starom jezgru grada u Svetogorskoj ulici, na broju 17 nalazi se muzej – kuća Jevrema Grujića novo otkriveno blago Beograda. Tik uz Atelje 212 i na oko 100 m od doma u kom je živeo Uroš Predić.

Kuća svojim spoljašnjim izgledom već privlaći pažnju i na sebi oslikava gradnju sa kraja 19. veka. Izgrađena je po projektu Milana Kapetanovića u duhu francuskog neobaroka i neorenesanse. Dekoracija na fasadi je rađena veoma retkom tehnikom u arhitekturi Beograda, reč je o tehnici zgrafita. Dekoracija na fasadi je delo Italijana majstora fasadnog slikarstva tog vremena Domenika D’Andrea.

Zanimljivo je da priča o kući Jevrema Grujića počinje ranije i to ni manje ni više nego u Kragujevcu. Knjaz Miloš je u Beogradu imao ženu Ljubicu koja je u krugovima „običnog“ naroda bila nazvana „Velika gospođa“. Postojala je i „Mala gospođa“ koja je gazdovala u Kragujevcu – Jelenka. Kada su odnosi između Jelenke i knjaza zahladneli, on je udaje za svog ministra finansija Teodora Herbeza. Knjaz nije štedeo na mirazu svoje nekadašnje ljubavi, tako da je Jelenka u svoj brak donela pozamašno bogastvo, između ostalog dobila je i niz poseda od kojih je jedan bilo i imanje na kom se danas nalazi kuća Jevrema Grujića. Naime, Jelenka i Teodor su usvojili Jelenu koja se udala za Jevrema Grujića i u miraz dobila pomenuto imanje.

Kuća je jednospratna, a prizemlje je pretvoreno u muzej. Kada uđete dočekaće Vas prijatno osoblje muzeja i voditi kroz davna vremena. Stepeništem nećte sići samo u prizemlje kuće već ćete kročiti u glamur, istoriju, diplomatiju, otkrićete porodične tajne i način života jedne porodice 19. veka. Istoričarke umetnosti će Vam rado pričati o svakom detalju iz života porodice i pokazati predmete ove veoma značajne zbirke. Ja ću Vam otkriti ono sto je meni bilo zanimljivo, a na Vama je da odlućite hoćete li posetiti ovaj muzej i sâmi odete u prošlost.

Jevrem Grujić i njegova porodica

Jevrem Grujić je bio istaknuti državnik i diplomata. Smatra se da je njegovom zaslugom donet prvi zakon u Narodnoj skupštini 1858.godine. Osnivač je Liberalne stranke, a bio je i ministar u prvoj vladi kneza Mihajla.

Kao student bio je jedan od prvih stipendista na Sorboni. Zbog svojih ideala dolazio je u sukob sa režimom Kneza Aleksandra. Napisao je političku brošuru sa kolegom Jankovićem: „Južni Sloveni ili srpski narod sa Hrvatima i Bugarima, pregled njihovog istorijskog, ekonomskog i drustvenog zivota“. Zbog ove brošure ukinuta im je državna stipendija. Ipak, Jevrem uz finansijsku pomoć prijatelja uspeva da se vrati u Pariz i da diplomira prava na Sorboni.

Oženio je Jelenu Grujić usvojenu ćerku Jelenke i Teodora Herbeza. Upoznali su se na balu i Jevrem se zagledao u Jelenu koja je u svojoj prostoj haljini bila lepša od svih nakićenih devojaka na balu. Jelena je govorila francuski i nemački jezik, svirala je klavir. Bila je podpresednica Beogradskog ženskog društva koje je osnovano 1875. godine pod pokroviteljstvom knjeginje Natalije.

Slavko i Mejbl Grujić

Slavko Grujić je bio sin Jelene i Jevrema Grujića. Bavio se diplomatijom po uzoru na oca. Maturirao je u Versaju, a diplomirao pravne nauke na Sorboni. Posle Prvog svetskog rata bio je ambasador Kraljevine Jugoslavije u Vašingtonu kao i generalni sekretar Ministarstva inostranih dela u Londonu. Oženio se Mejbl Grujić i zajedno sa njom se bavio humanitarnim radom, pružajući pomoć srpskom narodu. Njihovom zaslugom Karnegijeva fondacija je finansirala izgradnju Univerzitetske biblioteke u Beogradu, današnja biblioteka „Svetozar Marković“. Amerikanka Mejbl je život posvetila humanitarnom radu i afirmaciji Srbije u inostranstvu. U jeku Prvog svetskog rata je osnovala bolnicu Svetog Jovana , kao i „Odbor gospođa“ čiji je cilj bio prikupljanje sredstava za Devojačku školu i Crveni krst.

Sa Mihajlom Pupinom je osnovala Srpski poljoprivredni komitet. Nazivali su je Jovankom Orleankom tog vremena.

Mirka Grujić

Mirka Grujić je bila ćerka Jevrema i Jelene Grujić, bila je najbolja prijateljica i prva počasna dvorska dama kraljice Marije Karađorđević. Bila je izuzetno obrazovana govorila je pet jezika i bavila se duborezom.

Tokom Prvog svetskog rata zajedno sa bratom i snajom, Slavkom i Mejbl prešla je Albaniju sa srpskom vojskom. Sa sobom je za vreme tog puta imala imala porodičnu ikonu Jovana Krstitelja iz 18. veka

Stana i Stevan  Ćurčić

Stana najstarija kći Jevrema Grujića, udala se za Stevana Ćurčića. Stevan je bio pravnik sa bečkog fakulteta. Radio je kao novinar i urednik časopisa „Srbadija“ u Beču. Dolaskom u Beograd postao je urednik „Srpskih novina“. Bio je značajna figura u srpskom novinarstvu. Bio je veliki ljubitelj i kolekcionar oružja.

Najzanimljiviji predmeti kuće

Najstarija sačuvana srpska venčanica je deo kolekcije ovog muzeja. Pripadala je Jeleni Grujić. Restauracija ove venčanice je trajala dve godine, bilo je potrebno restauirati nit po nit.

Portret kraljice Natalije, remek delo Steve Todorovića je na samom vrhu moje liste zanimljivih eksponata muzeja. Ovaj portret do otvaranja muzeja nije bio izlagan, a sada je deo stalne postavke muzeja. Ovu sliku nazivaju „Srpskom Mona Lizom“, kada je pogledate biće vam jasno i zašto.

Pozlaćena škrinja za liker od bronze i kristala oduzima dah. Predstavlja svadbeni poklon kraljaMilana i kraljice Natalije Obrenović porodici Ćurčić.

Portreti Jelene i Milana Milojevića su, takođe, veoma interesantni. Ove slike su izuzetno lepe, a ono sto je interesantno jeste da su potpisane sa „Čika Paja“. Naslikao ih je Paja Jovanović prijatelj kuće i čest gost.

Puške Hajduk Veljka Petrovića i Tanaska Rajića su posebna atrakcija muzeja. Pravo su umetničko delo, protkane ukrasnim kamenjem, zlatom i srebrom, bile su oruđe stvaranja srpske istorije.

U poseti porodici Grujić, kraljica Natalija Obrenović je imala posebnu šoljicu iz koje je pila. Ova šoljica je, takođe, veoma zanimljiv eksponat. Pored kraljičine šoljice, izložene su šoljice i drugih poznatih ličnosti tog vremena koje su pile čaj u domu porodice Grujić.

Zanimljivosti

• Iako je najstariji zvanično zaštićen spomenik kulture, Dom Jevrema Grujića je najmlađi muzej u Beogradu. Otvoren je u septembru 2015. godine.
• U ovoj kući je tajno potpisan savez sa Bugarskom 1912 godine.
• Nakon Velikog rata, poslanici Belgije su bili smešteni u ovoj kući.
• Dom Jevrema Grujića je bio i partizanska bolnica u trenutku oslobađanja Beograda.
• Na kraju obilaska muzeja, možete sesti u salon, opustiti se i probati čokoladnu tortu koja se spremala za kraljicu Nataliju, naravno po originalnom receptu. Doživite kraljevski tretman.

  

  ---

Radno vreme i cena ulaznice

Muzej možete obići četvrtkom i petkom u vremenu od 15:00h do 20:00h, kao i subotom i nedeljom  od 11:00h do 16:00h.

Cena ulaznice je 250 dinara, a deca i studeni ostvaruju popust.

Uživajte u prošlosti i zavirite u dom diplomatije prava.