Da li ćemo kolapsirati ovog leta?

Bavljenje jezikom i njegovim pravilima ponekad ume da bude teško, posebno kada se ljudi sve manje interesuju za to da se izražavaju u skladu sa normom, naročito tamo gde bi to bezizuzetno trebalo da čine. U prilici sam da se svakodnevno sretnem sa greškama prijatelja, poznanika, ali i običnih prolaznika. Uglavnom ih ispravim, ali u poslednje vreme to ne radim zato što taj čin doživljavaju kao neku vrstu poniženja, tako da sam odlučila da ovaj tekst posvetim nekim greškama sa kojima sam se susrela u prethodnom periodu.

Jedan od najvećih „bisera” bio je upravo glagol iz naslova, koji u govoru jedne osobe glasi „kolapsirati”. Kada je to izgovorila, zamislila sam se na trenutak, najpre nisam mogla da verujem šta sam čula, ali svakako da je ovaj glagol napravila ugledajući se na imenicu „kolaps”. Sve to bi sasvim bilo u redu da se ne interesujemo tvorbom reči, ali kada se malo pogleda poreklo imenice i glagola, vidi se da je ono drugačije. Naime, imenica „kolaps” potiče od collapsus (lat.), dok je glagol „kolabirati” izveden od collabi (lat.). Dakle, očigledno je da su tvorbeni procesi uzeli maha i stvorili izvesna odstupanja. Ovo nije jedini slučaj ovakve pojave, nju možemo sresti i u sledećim primerima: aplauz – aplaudirati, eksplozija – eksplodirati, korozija – korodirati, aluzija – aludirati.

Sledeća greška, i to veoma česta jeste nepravilna upotreba glagola „kidnapovati”. Više puta sam imala prilike da čujem kako ga ljudi izgovaraju kao „kindapovati”, „kindapovana” i sl. Poreklo ovog glagola je u engleskom jeziku, tačnije od reči „kidnap”, koja znači „uzeti nekoga na silu, oteti”.

Iako su mnogi upoznati sa distinkcijom glagola „izviniti se” i „izvinuti se”, i dalje ga upotrebljavaju nepravilno. Na primer, često umesto „da me izviniš” kažu „da me izvineš”. Očigledno je da pravilo samo postoji da bi se znalo, ali ne i primenilo.

Sledeći primer nije katastrofalna greška, ali određeni normativisti daju preporuku za situacije kada koji glagol treba upotrebiti. Naime, u pitanju su glagoli „zahvaliti” i „zahvaliti se”. Prvim glagolom se iskazuje zahvalnost, dok drugi označava učtivo odbijanje. Dakle, kada Vas neko ponudi čokoladom, ako je pojedete, nakon toga bi trebalo reći da zahvaljujete, a ne da se zahvaljujete, kako kasnije ne bi bilo: „Zahvalio/la se, ali nije odbio/la.” Svakako, govorna praksa potvrđuje da su oba glagola u ravnopravnoj upotrebi, tako da je isključivo na pojedincu da li će se držati preporuke normativista.

Pošto se nalazimo u vremenu kada je novac veoma bitan, valjalo bi da znamo kako se zove strana valuta kojom se najčešće koristimo. Naravno, u pitanju je evro. Dakle, kaže se „evro” (Evropa), a ne „euro” (ne živimo u Europi).

Nadam se da ste u ovom tekstu našli objašnjenja za određene nedoumice, prihvatite ih i slobodno učtivo ispravite nekoga. Verujem da ste primetili da je i sam naslov neispravan, trebalo bi napisati „kolabirati”. Odgovor na to pitanje ostavljam meteorolozima, i dodajem „Volimo srpski jezik svakog dana pomalo. Srpski jezik nema nikoga drugog osim nas.” (Dušan Radović)

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here