Kao poseban medij javnog komuniciranja, radio se pojavio dvadesetih godina dvadesetog veka. Ipak, pitanje – ko je i kada tačno izmislio radio – sporno je tehničko i pravno pitanje. Jedno je sigurno – da kao sredstvo javnog informisanja radio nije nastao preko noći i da je njegov razvojni put bio dug i zanimljiv. Nesumnjiv je veliki značaj ovog „tradicionalnog“ medija.
Najjeftinije sredstvo masovnog komuniciranja, pristupačan u svakom smislu i posebno prilagođen da dopre do udaljenih zajednica i ugroženih grupa, ima bitnu funkciju u brzoj razmeni informacija i slanju istih javnosti, a zahvaljujući novim tehnologijama postaje još dostupniji.
U čemu se sastoji posebnost radija?
Istina, poruke poslate putem radija su jednokratne i iščezavaju nakon emitovanja; ako nismo prisutni kada je poruka emitovana, ona je zauvek izgubljena. Međutim, možda se baš u toj spontanosti i prirodnosti, koje se ne mogu postići drugim sredstvima javnog komuniciranja, i krije sva čar koju pruža slušanje radio-stanica.
Takođe, slušaoci često žele nešto prokomentarisati, dati svoje mišljenje, složiti se ili ne složiti se sa informacijama, a radio im pruža mogućnosti za tako nešto. U tome ga nadmašuje jedino internet kao prvi pravi interaktivni medij u istoriji čovečanstva, jer kod interneta najviše dolazi do izražaja dvosmerni tok informacija, ali je svakako glavna prednost radija u odnosu na internet – „živost“ i svojevrsna autentičnost u komuniciranju.
Sve je popularniji tzv. live streaming, tj. slušanje radio-stanica putem interneta. Pretpostavlja se da će vremenom ovaj vid slušanja radija znatno potisnuti tradiocionalni pristup radiju – slušanje preko radio-uređaja. Slušanje radio-stanica putem interneta može se posmatrati paralelno sa pojavom elektronskih izdanja knjiga i novina i tradicionalnih knjiga i novina, koje nastavljaju paralelno da postoje, ali je očigledna tendencija da se isprati tehnološki razvoj, jer su uvek popularne nove stvari.
Pročitajte još i 13. februar – Svetski dan radija
Internet tako sve češće postaje platforma za slušanje radija, a trend rasta u poslednjih nekoliko godina je više nego očigledan. Međutim, pravi nostalgičari i tradicionalisti, kada je u pitanju ovaj medij, smatraju da fenomen internet radija ne može nikako biti zamena za ručno biranje frekvencija i smenjivanje radio-stanica klasičnim pokretanjem skale.
Svakako je jutro vreme kada pažnju treba posvetiti radiju. Podaci pokazuju da se radio najviše sluša u jutarnjim satima, dnevna slušanost radija kod nas visoka je oko 5–6 sati, ali je efektivna slušanost, odnosno vreme kada se sa punom pažnjom sluša neka emisija ili muzika, niža i do 7%.
Za radio se kaže da je portabl medij – može se slušati bilo gde i bilo kada, u automobilu, preko mobilnog telefona itd., a takođe je i sekundarni medij – sluša se u situacijama koje podrazumevaju i obavljanje nekih drugih radnji (u trenucima odmora, uz obavljanje kućnih poslova, u automobilu ili u prodavnici, u kafiću, na poslu i sl.). Često se ističe da je radio dobar „pozadinski medij“ s obzirom na to da se vrlo često primenjuje uporedo sa drugim medijima, naročito sa internetom i štampanim medijima.
Više emocija donosi radio zvuk.
Samo su veliki zaljubljenici u ovaj tradicionalni medij svesni svih lepota koje radio i rad na radiju donose, njegove važnosti i prednosti kao medija. Mnogi od njih ga vole punim srcem, kao što se voli kućni ljubimac ili član porodice, pa i ne treba da nas čudi što, makar oni koji još uvek poseduju „radijsku kutiju“, o njemu govore gotovo kao o živom prijatelju.
Poverenje koje slušaoci imaju u radio ne može zavredniti nijedno drugo medijsko sredstvo, jer je sa svojim slušaocima uspeo da izgradi prisan prijateljski odnos, pa važi za najintimniji medij, koji sa njima komunicira jedan na jedan. Oni koji se radije opredeljuju za surfovanje na radijskim talasima nego za „šaltovanje“ televizijskih kanala ili surfovanje internetom to najbolje znaju.
Zbog nedostatka vizuelne komponente, radio se oslanja isključivo na reč, monolog ili dijalog, muziku, odnosno zvuk (audioefekat), ali na tu njegovu specifičnost ne treba gledati kao na nedostatak, jer se upravu tu i krije jedna od njegovih ključnih prednosti i osobina: razvijanje vlastite slike o događaju kod slušalaca i uključivanje u situaciju na željeni način.
Audio-narativne sposobnosti omogućavaju i nama slušaocima da budemo u ulozi svojevrsnih stvaralaca, jer kao pojedinci mi stvaramo i zamišljamo imaginarne situacije koje glas „sa druge strane“ pokušava da nam približi što vernije. Zbog toga je radio medij kojem se veruje i koji inspiriše, a pruža i različite mogućnosti za edukaciju i kreativnost.
Radio je važan deo naše kulture jer stvaralaštvo u zvuku ostaje važan segment našeg kulturnog bogatsva. To najbolje dokazuje postojanje radio-drame kao posebnog oblika audio priče koja se prenosi putem talasa, a koja se, naravno, oslanja na zvučne efekte kako bi pomogla slušaocima da steknu što bolji utisak o priči.
Veća koncentrisanost slušalaca na reč, odnosno govor i zvuk, usled nedostatka vizuelnih komponenti, čini da slušaoci više pažnje obraćaju na usklađenost govora na radiju sa književnojezičkom normom, pa se postiže i veća zainteresovanost za negovanjem govorne kulture od strane širokog auditorijuma, pri čemu je još jednom na delu njegova edukativna funkcija.
Može li se reći da je radio najrasprostranjeniji i najdostupniji medij i danas, u eri komercijalnih televizija, mas-medija, interneta?
Radio koristi čak 95% svetskog stanovništva. Međutim, postavlja se pitanje koliko je on popularan kao medij među mladima u Srbiji i koje ciljne grupe se najčešće opredeljuju za njega, odnosno čiji je radio izbor, kao i koje su to bitne pogodnosti koje on pruža u odnosu na ostale medije… Nesumnjivo je da se jako mali broj mladih opredeljuje za slušanje radija mnogo pre nego za internet, televiziju i sl.
Istraživanje je nedavno pokazalo da su najpopularnije radio-stanice među našim srednjoškolcima Bum Bum, Indeks, TDI, a među visoko obrazovanim stanovništvom Radio S, Gradski, Naxi … Radio Beograd 202 se definitivno može pohvaliti najkvalitetnijim i najkreativnijim programom i sadržajem koji nudi, jer svojim slušaocima pored kvalitetne muzike (koja je osnovni motiv za slušanje radija) nudi i raznovrstan sadržaj kada su u pitanju informativne i sportske emisije, sa posebnim akcentom na kulturni i umetnički program.
Važno je spomenuti da odnedvano kod nas postoji i neprofitno udruženje RAB Srbija (Biro za radijsko oglašavanje), posvećeno poboljšanju položaja radio-stanica u Srbiji a od 2011. godine svakog februara obeležava se i Svetski dan radija.
Radio – moj izbor. Medij kojem se veruje i koji inspiriše.
Zbog svoje brzine, doživljenosti i autentičnosti, radio je najbolji informator i prezenter svih kulturno-umetničkih ili sportskih zbivanja. Upravo zbog onih osobina koje se obično uzimaju kao njegovi nedostaci, radio ima prednost nad drugim medijima javnog komuniciranja i informisanja, što ga čini i danas aktuelnim.
Uprkos tome što živimo u vremenu u kome su svi opsednuti pre svega vizuelnim, radio je medij kojem se veruje i koji inspiriše, doživljava se kao prijatelj i kao zabavan i opuštajući medij. Sve to nas tera da se zapitamo da li je vreme radija prošlo ili tek dolazi…
Autorka: Marija Mirković
