Stazom oslobođenja

Period od 1804. do 1815. godine, u istoriji je poznat  pod nazivom Srpska revolucija. Portal Mladi ća vas u narednih nekoliko tekstova upoznati sa mestima koja su obeležila ovaj period i bila od izuzetnog značaja po nacionalnu istoriju.

Sva ta mesta postoje i dan danas, pa vam Portal Mladi preporučuje da krente turom oslobođenja i koračate istorijskim stazama.

Stazom oslobođenja – Orašac

Davne 1803. godine, na slavi Stevana Tomića, na Svetog Aranđela, u Orašcu, sastali su se šumadijski prvaci, kako bi dogovorili podizanje ustanka. Prota Atanasije bukovički, zakleo je sve prisutne kletvom, kako Turci ne bi saznali nešto o zaveri koja im se sprema. Ustanak je ugovoren, za početak je uzet mart naredne godine. Uprkos zakletvi, Turci su saznali za pripreme. Dahije su održale veće u beogradskom utvrđenju i dogovorile se da pogube sve odrasle muškarce. Tako je došlo do čuvene “seče knezova”, u kojoj su između ostalog stradali Ilija Birčanin i Aleksa Nenadović. Drugog dana “seče” bilo je predviđeno da “padne” glava Đorđa Petrovića. Karađorđevo vojničko umeće mu je spasilo glavu, vremena nije bilo, moralo se odmah delati. Šumadijski prvaci predvođeni Karađorđem i Glavašem, rešili su da ustanu protiv dahijskog zuluma, te su počeli da pale hanove i ubijaju handžije.

Zbor. Izvor: ivansimic.50webs.com

Prelomni trenutak odigrao se 1804. godine, kada je na Sretenje Gospodnje, 2/14. februara, održan zbor u Orašcu. Zboru je prisustvovalo oko 300 viđenijih ljudi. Zbor je doneo odluku, vožd će biti Đorđe Petrović. Ono što je malo poznat podatak, jeste da je mesto vožda prvo ponunđeno Stanoju Glavašu i Teodosiju Marićeviću.

Izborom vožda, Srbi su postavili temelje novovekovnoj državi.

,,Tu knezovi nisu radi kavzi,
Nit’ su radi Turci izjelice,
Al’ je rada sirotinja raja,
Koja globa davati ne može,
Ni trpiti Turskoga zuluma;
I radi su Božij ugodnici,;
Jer je krvca iz zemlje provrela,
Zeman doš’o valja vojevati,
Za krst časni krvcu proljevati,
Svaki svoje da pokaje stare.”

Početak pesme “Buna protiv dahija”,

čiji su stihovi uklesani na spomeniku koji se nalazi danas u Orašcu.

Spomenik. Izvor: obidjisrbiju.com

Orašac je mesto u opštini Aranđelovac, udaljeno 6km od samog grada. Na mestu gde je zbor održan danas se nalazi spomen park, muzej, spomen škola i crkva. Stotinak metara dalje je Maričićeva jaruga, mesto gde je ustanak počeo, a u njoj tri mermerne ploče. Deo kompleksa je i crkva podignuta 1870. godine. Pored crkve se nalaze muzej i spomen škola podignuta 1933. godine. Uoči prvog svetskog rata, kralj Petar Prvi obećao je meštanima Orašca da će umesto spomenika Karađorđu, u selu podići školu. To obećanje je kasnije ispunio kralj Aleksandar.

Spomenik. Izvor: panoramio.com

Orašac godišnje obiđe preko 100.000 posetilaca. U njemu se 15. februara održava centralna proslava državnog praznika – Dana državnosti Republike Srbije. Udaljen je 70 kilometara od Beograda.

Smeštaj možete potražiti u hotelima Aranđelovca, privatnom smeštaju ili nekoj od vila.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here