Од: Nikola Radonja

Nikola Radonja — Fri, 11 Oct 2019 07:59:28 +0000

Nekad najveće a mislim da je i sada,akademsko naselje na balkanu imalo je u svom okrilju i moju malenkost od 1968 do 1973 kada sam izbačen iz doma zarad već tada poltrončića koji su tako plaćali svoj džabalebaroški život u naselju.
Naime sve do 1972 godine u „Studenjak“ policija nije ulazila jer im se nije garantovala sigurnost a posebno iz razloga što je akademski balkanski centar bio garancija sam za sebe. A onda kako se država počela urušavati ovaj zaista izvanredno zamišljeni centar popustio je pod pritiskom „političkih baraba“ koji su prvo doveli nekakve kontrole a zatim i policiju koja je delila po svom nahođenju pravdu u „gradu“.
Žbirovi su počeli ogovarati,prijavljivati a vlastitražili sopstvene „važnosti“ zahvaljujući „političkoj uređenosti grada“.
Pokušavam objektivno napisati „štivo“ o zlatnom dobu studenjaka i sa mnogim sudbinama i početcima života koji su egzistirali na ivici ni tamo ni ovamo a mislim da su ipak ostali ovamo i dokazali da je život u „gvozdenoj zavesi“ bio život koji su punim plućima živele tadašnje generacije.
Ovo je bila sredina gde su se ljudi prvi put susretali sa nacionalizmima za koje sada sigurno, mogu reći da su ubačeni izvana,i zahvaljujući tim „istorisko vaspitnim predavanjima“ mnogima ukrali državu,Jugoslaviju.
Ostalo ću ostaviti u knjizi „Studenjak,Soba 261 „

Од: Studentski dom

Studentski dom — Tue, 29 Aug 2017 05:53:28 +0000

[…] da primi više od 5 000 studenata. Studenti ne moraju da mrdnu dalje od popularne plave kapije Studenjaka, jer sve imaju tu. Male čitaonice u okviru bloka, veliku centralnu čitaonicu, mezu, prodavnice […]

Коментари на: STUDENJAK, grad koji nikada ne miruje: nekad i sad

Од: Nikola Radonja

Од: Studentski dom