Top 5 najčešćih igara našeg detinjstva

By
Portal Mladi
0

Ako se sećate igara u prirodi iz vašeg detinjstva, sigurno vam je drago što tada niste koristili mobilne telefone, ili ceo dan provodili ispred računara. To su bila vremena u kojima se i dalje mogla čuti graja dece na ulici, ili u obližnjem parku. Proleće je odavno počelo, i odlučili smo da vas podsetimo na neke od najčešćih igara našeg detinjstva:

Šuge

detinjstvaNikada ne znate u kom trenutku će nekome da padne na pamet da pokrene ovu igru. A kreće se tako što dodirnete svog drugara ili drugaricu, viknete „Šuga!” i vi i celo vaše društvo krene da beži. Onaj koji je „zaražen“ šugom juri ostale i pokušava tu šugu da prenese na nekog drugog tako što će da ga dotakne i samim tim da izleči sebe i da krene da beži kako ne bi ponovo on jurio. Igra traje dok se takmičari ne umore ili dok ne zazvoni školsko zvono.

Šarena jaja

Svi se sećamo ove igre, i dijaloga između đavola i prodavca. Potrebno je najmanje četiri igrača kako bi moglo da se igra. U igri postoje dakle đavo i prodavac, dok su ostali igrači šarena jaja koji se između sebe i sa prodavcem dogovaraju koje će biti boje. Počinje se tako što đavo dolazi kod prodavca kako bi kupio jaja:

Đavo: „Kuc, kuc!”
Prodavac: „Ko je?”
Đavo: „Đavo s neba!”
Prodavac: „Šta vam treba?”
Đavo: „Jedno jaje!”
Prodavac: „Koje boje?”
Đavo: (pogađa) „Plave?”

Ukoliko ne pogodi boju jajeta, đavo pogađa ponovo. Ali, ukoliko pogodi i među igračima postoji jaje plave boje, ono kreće da beži i ako ga đavo uhvati taj igrač postaje đavo u narednoj partiji.

Klikeri

10836574_10205597561490673_1740479437_nOvo je nekada bila igra u kojoj su najviše uživali dečaci. Svi su imali svoje mrežice pune klikera, koje su uvek nosili sa sobom. Što više igrača, to bi partija bila zanimljivija. Na početku se prvo probuši rupa u zemlji, i svaki od igrača gađa svojim klikerom što bliže rupi pokušavajući da ga ubaci. Kada se kliker nađe u rupi, igrač gađa kliker svog protivnika koji mu je najbliži i ukoliko ga pogodi taj kliker od tog trenutka pripada njemu. Ako igrač pogodi tuđ kliker pre ubacivanja u rupu, tada posle pogodka pokušava da ubaci u rupu i samim tim osvaja kliker koji je prethodno pogodio. Međutim, ako to ne uradi i protivnički igrač pogodi njegov kliker, prethodni pogodak se poništava. Pobednik je onaj koji ostane poslednji, i koji osvoji sve klikere svojih protivnika.

Lastiš

11160395_10205597561770680_759871226_nKako za dečake klikeri, tako je za devojčice lastiš bio najpopularnija igra. Ova igra zahteva dosta pokretljivosti i skakanja. Potrebno je najmanje troje igrača, ili se čak mogu koristiti predmeti kao što su klupe, bandere ili žardinjere kako bi se zakačio lastiš. Dok neke devojčice pevaju svima poznate pesmice, ostale preskaču lastiš u ritmu i na način koji ta pesmica zahteva. Neke od najpoznatijih igara u okviru lastiša su „Prstići”, „Trougao”, „Oto Marijano” i druge.

Žmurke

11173536_10205597561930684_1232715950_nŽmurke su sigurno najpoznatija dečija igra. Potrebno je da se skupi malo veće društvo, i igra počinje tako što se   prvo odredi osoba koja će da žmuri. Žmuri se okrenut ka zidu ili ka drvetu, i dok ta osoba broji naglas do npr. broja 100, brojeći „po pet” (5,10,15,20,25,…), ostali pokušavaju da se sakriju. Kada završi sa brojanjem, vikne „Polazim!” i krene da traži ostale. Ako neko uspe da neprimećen stigne do mesta gde se žmuri treba da kaže „Pu za mene!”, i tako sebe spase od žmurenja u sledećoj partiji. Ali, ukoliko osoba koja žmuri ugleda nekog ko se krije i prepozna ga, treba što pre da otrči do mesta gde se žmuri i da ga „zapljuje”, odnosno da kaže npr. „Pu Marko!”. Onaj koji se najbolje sakrio i koji ostane poslednji nepronađen, ima šansu da spase celo društvo tako što će se prišunjati neprimećen i reći „Pu, spas za sve nas!”. Tada ponovo žmuri ista osoba.

 

Tekst je preuzet sa sajta casopisinterfon.org kao vid saradnje između naših organizacija.

Autor: Đorđe Maričić

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here