Jovanka Orleanka, glas u plamenu – VELIKE ZAGONETKE (5)

U prošlom broju našeg otkrivanja velikih zagonetki i misterija, predstavili smo vam misterioznog Rusa Grigorija Raspućina, koji je imao veliki uticaj u Rusiji i uz to, nije baš bio omiljen, pa je doživeo tragičnu sudbinu. Ovog puta pričamo vam o ženskom francuskom vitezu koja je, iako je bila vođa u ratu protiv Engleza, na kraju takođe završila tragično, na lomači, i to nakon izdaje “svojih”.

Godine 1412. u današnjoj varošici Domremi la Pisel, u seoskom domaćinstvu Žaka Darka, rodila se devojčica kojoj su nadenuli ime Žaen. U to vreme Francuska je trpela posledice dugogodišnjeg rata Valoa protiv engleskih Plantageneta i Lankastera, kasnije nazvanog “Stogodišnji rat“.

Kada je Jovanka navršila tri godine, engleski monarh Henri V se iskrcao u Normandiju, gde je naneo težak poraz francuskoj vojsci u bici kod Azenkura na Somi. U letopisima Žana Lefevra navodi se da je tada “celokupno francusko plemstvo hladnokrvno pogubljeno i odrubljene su im glave“. Nakon ovog poraza i potonjeg pohoda neprijatelja, veliki deo francuske teritorije pao je pod vlast Englezai njihovih saveznika.

DEVOJČICA KOJA JE ČULA BOGA

Francuski prestolonaslednik, maloletni Šarl VII, bio je u izbeglištvu u Burgu kada mu je 1422. godine umro otac, a on ustoličen za kralja Francuske. Međutim, politička situacija je bila vrlo nestabilna, pošto je mogao da računa samo na obećanu pomoć Armanjaka, dok je njegova vlast obuhvatala Overnju, Orlean, Tirenu i Beri. Kako je potpisivanjem sporazuma u Troau, zaključenog dve godine ranije između Engleske i Burgundije, presto bio dodeljen Englezu Henriju VI, rat je ponovo buknuo.

Mladi francuski kralj je bio praktično u nemogućem položaju, s obzirom na to da je držao samo mali deo geografski rasparčane teritorije, da nije imao ni vojsku ni posede, niti je bio u mogućnosti da obezbedi moćne saveznike, tako da se mogao osloniti samo na svoju popularnost. Tad, kada se činilo da je sve izgubljeno, dogodilo se nešto neobjašnjivo i radikalno što je promenilo tok sudbine francuskog kraljevstva.

Narod je u Jovanki, koja je od svoje 13 godine govorila da joj se Gospod obraća preko svetog Mihajla, svete Kateline i svete Margarite, prepoznao vođu koji će francuskom kralju vratiti vlast nad posedima. “Glas Gospodnji mi dva ili tri puta nedeljno govori da moram da pođem… i grad Orlean oslobodim opsade“, rekla je devojčica.

Reč o tome stigla je i na dvor, a Šarl i njegovi savetnici su odmah prepoznali priliku da se kraljev legitimitet učvrsti na temelju mističnog pozvanja jedne devojčice iz naroda. Tako je kapetan Rober de Bodrikur odveo devojčicu u Šinon da se upozna sa kraljem.

JOVANKA, VITEZ JERETIK

Posle susreta sa Šarlom VII, koga su sa punim pravom zvali “Pobednik”, Jovanka Dark je proglašena plemkinjom, te je uzela ime Jovanka od Arka iliti Jovanka Orleanka, i bila je ustoličena za viteza. U tom istorijskom trenutku mistična posvećenost i introspekcija pojedinca, nastali na franjevačkoj i dominikanskoj “devotio moderni” (jedna vrsta religiozne reforme), odgovarali su kolektivnom zanosu za Hristovim stradanjem i kultu obožavanja Marije, posebno u pogledu tajne začeća.

“Božiji glas” koji je Jovanka navodno čula i misija koja joj je bila poverena, bili su sasvim uverljivi i prihvatljivi u sredini gde su spontanost ličnih verskih osećanja i njihove popularne manifestacije bili opšte prihvaćeni kao izraz Božije promisli.

Kao Božja glasnica, Jovanka Orleanka je organizovala i povela kraljevsku vojsku, koju je za borbu protiv Engleza naoružala pre svega duhovnim oružjem. Snaga Jovankine vere pokazala sena delu kada su maja 1429. , nakon višegodišnje engleske opsade, trupe Šarla VII, pod njenim vođstvom oslobodile Orlean.

S kraljevskim barjakom u jednoj ruci i čudotvornim mačem Karla Martela u drugoj, Jovanka Orleanka je krenula u silovitu ofanzivu, tako da je francuski kralj prvi put ostvario premoć nad neprijateljem. Međutim, trebalo je načiniti još jedan gest sa simboličnim značenjem da bi kraljevks vlast bila opet uspostavljena u potpunosti. Tada je “Gospa iz Orleana”, savetovala da kralj bude krunisan u katedrali u Remsu, kao duhovnoj prestonici kraljevstva.

Veličanstvena ceremonija krunisanja u Remsu obavljena je 17. jula 1429. godine, čime je Šarl VII konačno ustoličen na prestolu Francuske otvorivši time put ponovnom postavljanju kraljevskih institucija.

STRADANJE JOVANKINO

Politička neodlučnost Šarla VII imala je negativne posledice po njegove vojne poduhvate. Dana 23. maja 1430. godine, nakon što je ranjena u Parizu, Jovanku Orleanku je pred Kompjenjom zarobio Žan od Luksemburga, u službi Burgundije, a na zahtev Pjera Košona, biskupa Bovea, Burgundci su je predali Englezima.

Jovanka je prebačena u Ruan, gde je stavljena na muke i gde ju je zbog jeresi osudio Inkvizicijski sud kojim se predsedavali biskup Košon i zamenik inkvizitora Žan Lemetr. I pored muka na koje je bila stavljena, Jovanka Orleanka nikada nije porekla da joj je “Božiji glas” poverio zadatak da kruniše kralja u Remsu i istera Engleze iz Francuske.

Kada je ujutro, 30. maja 1431. godine, plamen lomače stao da joj prži telo, dok se vonj zapaljenog mesa širio pijačnim trgom u Ruanu, okupljeni narod i dželati su, kroz šuštanje i pucketanje drva u vatri, čuli poslednji vapaj koji je odjeknuo do neba: “Isuse!”. Ali 800 engleskih vojnika se isprečilo pred narodom, koji stoga nije mogao da utvrdi da li je žena na lomači zaista bila Jovanka Orleanka.

POVRATAK “GOSPE IZ ORLEANA”

Četiri godine posle pogubljenja, jedna žena u vojničkoj uniformi došla je, tvrdeći da se zove Jovanka Orleanka, pred Pjera de Luisa i Žana Malog, koji su u njoj prepoznali svoju sestru. Takođe ju je prepoznao i njen zamenik, Žil de Re.

Potom se Jovanka udala za gospodara Lerene Robera de Amoazea, a u Orleanu joj je priređen svečani doček. Međutim, kralj nikada nije hteo da je primi. A onda, sasvim neočekivano, jer je na toniko nije naterao, ova žena je 1440. godine priznal da se lažno predstavila i da joj je pravo ime Klaudija. Ovo otkriće je samo doprinelo tajanstvenosti koja se vezuje za ličnost, život i smrt Jovanke Orleanke.

Knjigu „Velike zagonetke čovečanstva“  možete potražiti u svim knjižarama Vulkan širom Srbije kao i na sajtu www.vulkani.rs.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here