Došao si u Srbiju zbog devojke. Kako si se odlučio na taj korak?

Kad se zaljubiš ne razmišljaš mnogo. Naravno, to nije bilo tako jednostavno, to je bio dug proces upoznavanja da budemo i ja i ona sigurni da smo normalni ljudi. Mi smo se dopisivali dve godine, i onda sam ušao u avion i otkrio Srbiju.

Na početku je cela porodica mislila da sam lud, da to nikako ne treba da radim, da je to ludost, ali ja sam ipak uspeo jer mi njihova finansijska podrška nije bila potrebna. Radio sam i skupljao pare samo da dođem u Srbiju. Ipak, znali su moji roditelji da je ona dobra devojka, pričali su sa njom i njenim roditeljima preko Skjapa. Ja sam im kasnije preneo sve prelepe utiske iz Srbije pa su to i prihvatili.

Kako je moguće da si ostao ovde i pored toga što više nisi sa devojkom zbog koje si došao?

Došao sam zbog jedne ljubavi, a ostao zbog druge, još veće ljubavi- ljubavi prema Srbiji i srpskom narodu. Prvi put sam došao 2010. godine na mesec dana samo da se upoznam sa njom, a 2012. godine sam se preselio. I tad, naravno, iako sam imao nameru da ostanem nisam to mogao da kažem roditeljima, nego sam im govorio da ću kao ići da studiram u inostranstvu, ali ja sam uvek znao da bih ostao. Onda sam ovde počeo da se bavim turizmom na ozbiljnijem nivou.

Zašto si počeo da promovišeš Srbiju i na koji način?

U Srbiji sam video veliki potencijal za razvoj turizma, pa sam počeo od svog bloga. Napravio sam blog koji se zove ‘Bem- vindo a Servia’, što na srpskom znači „Dobrodošli u Srbiju“  i preko njega počeo da predstavljam Srbiju Brazilcima.

Ljudi takođe imaju i predrasude o Srbiji, ne znaju mnogo toga i zato sam hteo da pokažem ono što sam ja video, a to je da je Srbija mesto koje vredi obići. Napravio sam ga 2011. godine i to je bio jedini sajt u Srbiji na portugalskom jeziku, koji je namenjen Brazilcima. Oni mi stalno pišu i traže informacije o Srbiji.

Da li uspevaš da prikažeš Srbiju na pravi način zahvaljući blogu?

Naravno, ja dobijam često poruke od ljudi koji kažu da su planirali da idu negde u Evropu, a da su rešili da dođu u Srbiju upravo zbog onoga što su pročitali na mom blogu. Dobijam mnogo takvih poruka. Da nije bilo mog bloga zaobišli bi Srbiju. Ovako su videli nešto lepo i interesantno što Srbija nudi i rešili su da dođu.

Dobijam mnogo poruka gde mi ljudi govore da su rešili da dođu zbog mojih slika i tekstova o Srbiji, i da me razumeju u potpunosti zašto sam se zaljubio u Srbiju i zašto sam ostao. Svi kažu da je Srbija neverovatna zemlja i svi budu oduševljeni.

Šta preporučuješ onima koji dođu s obzirom na to da si upoznao celu našu zemlju?

Moram prvo da se zahvalim udruženju „Srbija za mlade“, čiji sam član upravnog odbora, jer sam zahvaljući njima obišao celu Srbiju i ono što je najčudnije jeste da je jedan Brazilac počeo da promoviše Srbiju ne samo Brazilcima već i Srbima. Ja znam bolje Srbiju od većine ljudi odavde, to je sigurno. Ono što bih im preporučio je svakako Beograd, zatim Novi Sad i Sremske Karlovce, Zlatibor i ceo taj deo, Niš i Đavolju varoš, odnosno južni deo. Svaki kraj ima svoju tradiciju i kulturu i zato treba sve obići.

Šta ti se najviše svidelo kod nas?

Gostoprimstvo. Ljudi su zaista divni i ljubazni, pogotovo u malim krajevima. Vaša hrana je fenomenalna a porcije obimne. Obožavam pljeskavice (smeh). Sada sam se toliko navikao da ne mogu da zamislim da živim bez ajvara i kajmaka. I svi koji posete Srbiju kažu da su ljudi izuzetni. Ja mislim da su Srbi najgostoprimvljiji narod na svetu. Takođe, vaš noćni život je velika prednost, obožavam kafane, mada nisam toliko „noćni tip“.

Koje su razlike a koje sličnosti između Srbije i Brazila?

Ljudi su jako slični, i jedni i drugi su ljubazni, volimo zabavu i druženje. Ne bih mogao da živim u nekoj zemlji gde su ljudi hladni. Ovde lako upoznajem ljude i sklapam prijateljstva. Razlika je što vi imate stariju kulturu. Brazil je otkriven tek 1500. godine, tako da je to mlada zemlja, dok vi imate tvrđavu staru vekovima. Zato sam i bio oduševljen najviše Kalemegdanom i njegovom dugom istorijom.  Takođe, Brazil je mnogo veći od Srbije, navikao sam na velike gradove i gužve, tako da ne bih mogao da živim u nekom drugom gradu osim Beograda.

Šta ti je predstavljalo najveći problem kada si došao?

Pošto su Brazilci i Srbi jako slični, nisam doživeo veliki kulturni šok. Najveći problem mi je predstavljao srpski. Zamisli kineski koji ništa ne razumeš i još na ćirilici. Svakodnevno sam učio po nekoliko sati srpski i savladao uz pomoć prijatelja. Probao sam i rakiju pa sam lakše naučio(smeh). Danas nekada ne verujem da sam naučio srpski i kad sedim sa prijateljima, odmaknem se i pomislim „Bože, pa ti njih sve razumeš“. Takođe, ono što je problem, i meni i  svim strancima, su cigare i to što je pušenje svuda dozvoljeno. U Brazilu to nije moguće i cigarete nisu više u modi.

U subotu se održava RIO FEST. Šta ljudi mogu da očekuju?

Moram prvo da kažem da se u subotu na Sajmu turizma održava <Beogradska internacionalna konferencija> i pozivam sve da dođu. Ja ću biti govornik i upravo ću govoriti o tome kako prodati Balkan, kao region, turistima sa dalekih destinacija i kako promovisati Srbiju. Uveče od 21 h se održava prvi <RIO FEST> kroz koji promovišem Brazil Srbima. Biće velika žurka, plesačice, nekoliko nastupa sambi, uglavnom dovodim Brazil u Srbiju (smeh).

Kakvi su ti planovi?

Želim da se i dalje bavim turizmom, i da na taj način spojim ove dve zemlje. Imam dosta planova i cilj mi je da i u Brazilu imam turističku agenciju kao što sam je otvorio i ovde, u Srbiji, i da ih tako povežem, pa da mogu da budem na relaciji Srbija- Brazil. Cilj mi je da dovedem Srbe u Brazil, ali i obrnuto. Imamo ideju  da možda već za sledeće Olimpijske igre organizujemo nešto. Videću, imam puno ideja i planova koje želim da ostvarim.

Nasmejan, vedar i pun optimizma Tiago je poručio mladima  da treba da ostanu u Srbiji jer ovde ima mnogo potencijala za nove kompanije. On je rekao da samo treba da pronađu inspiraciju, da izađu iz „komforne“ zone, suoče se sa izazovima i motivišu. Smatra da je potrebno da se družimo, upoznajemo ljude i stičemo poznanstva.

  – Fokusirajte se na dobre stvari, i izvucite nešto pozitvno- rekao je za kraj ovaj Brazilac.

The post TIAGO FEREIRA Brazilac koji Srbe upoznaje sa Srbijom appeared first on Portal Mladi.

Četiri dana uzbudljivog takmičenja u Južnoj Koreji,  učesnici sa svih strana sveta, i pehar našoj zemlji za pobedu u svim kategorijama– ovako je izgledao sedmi IeSF šampionat.  Ovo takmičenje nazivaju i „Olimpijadom“ u e-sportu, a našu zemlju je predstavljalo sedam učesnika. Miloš Perović je bio naš predstavnik u Hearthstone-u, pet članova nas je predstavljalo u LOL-u, dok smo za Starcraft isto imali jednog takmičara. Srbija je osvojila zlatnu medalju, a o tome koliko je faktora uticalo na to da postanemo broj jedan na svetu i kakve su pripreme postojale, priča nam Miloš Perović.

Koliko dugo igraš Hearthstone?

– Hearthstone igram od 2013. godine, ali sam pre toga igrao Magic the Gathering. To je bila prva „kartična“ igra, a Hearthstone je jako sličan tome, samo uprošćena verzija. Prva dva meseca sam igrao dosta,  bilo mi je zabavno, a posle toga sam igrao svaki treći dan čisto da rešim ono što je trebalo (kvestove).

Kako si odlučio da se prijaviš na ovo takmičenje?

– Sasvim slučajno. U Novom Sadu se održavao kvalifikacioni turnir u oktobru, gde se prijavilo oko pedeset takmičara.  Mene je „uhvatio“ drugar, i rekao da se prijavim, da se ide u Južnu Koreju. Pripremio sam dekove (karte sa kojima se igra), prolazio iz runde u rundu i na kraju pobedio. Nisam se toliko pripremao, više sam pobedio na iskustvo.

Koliko dugo si se pripremao za turnir?

– Ja sam na ovo otišao iz zabave, nisam se mnogo opterećivao i posvetio sam se pripremama samo u novembru. Inače sam diplomirani ekonomista, pa je posao malo trpeo taj mesec. Igrao sam oko četiri sata dnevno i imao sam ljude koji mi pomažu. Neki igrači imaju čitav tim iza sebe koji se sastoji od trenera, analitičara, psihologa, statističara itd., tako da sam i ja morao da imam nekoga ko će mi pomagati.

Koji ti je bio najteži meč?

– Ubedljivo najteži meč mi je bilo kad sam igrao protiv Rumuna u polufinalu. Dosta je bilo napeto. Nisam hteo da se predam, bilo je 1:1, odigrao sam neke sulude poteze, ljudi su se hvatali za glave, ali se ispostavilo na kraju da je to bilo dovoljno da ja postavim tempo i posle to nikako nisam smeo  da ispustim. Nekako sam se iščupao i na kraju pobedio.

Zašto ovaj turnir mnogi nazivaju Olimpijadom u e-sportu?

– Zato što je ovde fokus na predstavljanju zemlje,  nismo bitni mi, kao indvidue. Međusobno smo se bodrili, navijali i družili se sa svima. Mi smo se uvek držali zajedno iako se nismo znali pre toga. Razvio se taj osećaj, predstavljali smo našu zemlju i davali smo maksimum od sebe , da opravdamo našu zastavu. Najlepše od svega je što smo bili tim i što smo gurali jedni druge. Da nije tako bilo ne bismo ovo sigurno postigli. Kad neko igra meč, ostatak ekipe je u prvom redu navijao. Mi smo se drali dok su drugi samo tapšali (smeh).

S obzirom na to da je ovo Olimpijada za gejmere, da li i ovde postoje anti doping kontrole?

– Da, sada je dosta pooštrena kontrola. Postoji čitav spisak supstanci koje su nedozvoljene. Bilo je dosta neprijatno. Kada sam završio finale, i pozdravio se sa svima iz tima došao je čovek do mene i rekao da moram da radim doping test. Sama procedura je neprijatna, i traje večno. Testirali su svakog ko je bio u top tri, a iz timova su nasumično po  jednog  igrača uzimali da odradi kontrolu.

Koji  faktori su uticali na to postanete prvaci?

– Tehničko znanje, iskustvo i sreća. Definitivno je bila potrebna i sreća. Da je Kina pobedila Koreju, mi bismo bili drugi, ali zahvaljući pobedi Koreje postali smo apsolutni pobednici. Što se mene tiče, ja igram dosta brzo, i tako dajem protivniku manje vremena za razmišljanje. Bitno je da znam i šta protivnik igra i da vidim koji „stil“ je odabrao. Nemam problem ni kad gubim da se vratim, ni kad pobeđujem, da se preterano radujem. Bitno je samo da se fokusiraš dok igraš.

S obzirom na to da su u pitanju „virtuelni protivnici“ koliko se razlikuje igra od kuće i pred publikom?

– Naučio sam vremenom da se isključim. Meni je lakše recimo da igram ispred kamera jer je tu tišina i nema nikoga iza mene da mi gleda u ekran, dobacuje ili prevrće oči. Ipak, svejedno, naučio sam da se isključim i fokusiram samo na igru.

Kako ste proslavili pobedu u Koreji?

– Proslavili smo tako što smo jeli burger (smeh). Večera šampiona je bila u Burger kingu, a te večeri je na na čelu stola stajao pehar. Nismo imali mnogo vremena za slavlje pošto smo ujutro  leteli nazad za Srbiju. Svi su me zvali, slali poruke i čestitali, a kod kuće su me najbliži i dočekali. 

Da li planiraš i dalje da se takmičiš?

– Možda ću ići krajem januara na turnir, ali ne razmišljam toliko o tome. Sada želim samo da se odmorim, isključim od svega i posvetim poslu.

S obzirom na to da  je ovo Portal koji pretežno prate mladi, šta bi im poručio?

– Verujte u to što radite, bitna je upornost.  Kad-tad stvari isplivaju i dođeš do onoga što si zaslužio. Uvek u životu treba raditi ono što želiš i što misliš da treba. Ne treba žaliti za nečim što nisi uradio. Samo treba da budeš uporan, i kad imaš prilliku uzmi je, pa će ti se jednom i ostvariti ono što si želeo. Bitno je samo da ne budeš letargičan.

The post MILOŠ PEROVIĆ Intervju sa svetskim prvakom u e-sportu appeared first on Portal Mladi.