MILOŠ PEROVIĆ Intervju sa svetskim prvakom u e-sportu

“Nisam lik koji sedi u podrumu i 24 sata igra igrice, a na ovaj turnir sam se prijavio slučajno, na nagovor drugara”, kaže Miloš Perović za PortalMladi.

Predstavnici Srbije u Južnoj Koreji
Predstavnici Srbije u Južnoj Koreji

Četiri dana uzbudljivog takmičenja u Južnoj Koreji,  učesnici sa svih strana sveta, i pehar našoj zemlji za pobedu u svim kategorijama– ovako je izgledao sedmi IeSF šampionat.  Ovo takmičenje nazivaju i „Olimpijadom“ u e-sportu, a našu zemlju je predstavljalo sedam učesnika. Miloš Perović je bio naš predstavnik u Hearthstone-u, pet članova nas je predstavljalo u LOL-u, dok smo za Starcraft isto imali jednog takmičara. Srbija je osvojila zlatnu medalju, a o tome koliko je faktora uticalo na to da postanemo broj jedan na svetu i kakve su pripreme postojale, priča nam Miloš Perović.

Miloš Perović

Koliko dugo igraš Hearthstone?

– Hearthstone igram od 2013. godine, ali sam pre toga igrao Magic the Gathering. To je bila prva „kartična“ igra, a Hearthstone je jako sličan tome, samo uprošćena verzija. Prva dva meseca sam igrao dosta,  bilo mi je zabavno, a posle toga sam igrao svaki treći dan čisto da rešim ono što je trebalo (kvestove).

Kako si odlučio da se prijaviš na ovo takmičenje?

– Sasvim slučajno. U Novom Sadu se održavao kvalifikacioni turnir u oktobru, gde se prijavilo oko pedeset takmičara.  Mene je „uhvatio“ drugar, i rekao da se prijavim, da se ide u Južnu Koreju. Pripremio sam dekove (karte sa kojima se igra), prolazio iz runde u rundu i na kraju pobedio. Nisam se toliko pripremao, više sam pobedio na iskustvo.

Koliko dugo si se pripremao za turnir?

– Ja sam na ovo otišao iz zabave, nisam se mnogo opterećivao i posvetio sam se pripremama samo u novembru. Inače sam diplomirani ekonomista, pa je posao malo trpeo taj mesec. Igrao sam oko četiri sata dnevno i imao sam ljude koji mi pomažu. Neki igrači imaju čitav tim iza sebe koji se sastoji od trenera, analitičara, psihologa, statističara itd., tako da sam i ja morao da imam nekoga ko će mi pomagati.

Koji ti je bio najteži meč?

– Ubedljivo najteži meč mi je bilo kad sam igrao protiv Rumuna u polufinalu. Dosta je bilo napeto. Nisam hteo da se predam, bilo je 1:1, odigrao sam neke sulude poteze, ljudi su se hvatali za glave, ali se ispostavilo na kraju da je to bilo dovoljno da ja postavim tempo i posle to nikako nisam smeo  da ispustim. Nekako sam se iščupao i na kraju pobedio.

Zašto ovaj turnir mnogi nazivaju Olimpijadom u e-sportu?

– Zato što je ovde fokus na predstavljanju zemlje,  nismo bitni mi, kao indvidue. Međusobno smo se bodrili, navijali i družili se sa svima. Mi smo se uvek držali zajedno iako se nismo znali pre toga. Razvio se taj osećaj, predstavljali smo našu zemlju i davali smo maksimum od sebe , da opravdamo našu zastavu. Najlepše od svega je što smo bili tim i što smo gurali jedni druge. Da nije tako bilo ne bismo ovo sigurno postigli. Kad neko igra meč, ostatak ekipe je u prvom redu navijao. Mi smo se drali dok su drugi samo tapšali (smeh).

S obzirom na to da je ovo Olimpijada za gejmere, da li i ovde postoje anti doping kontrole?

– Da, sada je dosta pooštrena kontrola. Postoji čitav spisak supstanci koje su nedozvoljene. Bilo je dosta neprijatno. Kada sam završio finale, i pozdravio se sa svima iz tima došao je čovek do mene i rekao da moram da radim doping test. Sama procedura je neprijatna, i traje večno. Testirali su svakog ko je bio u top tri, a iz timova su nasumično po  jednog  igrača uzimali da odradi kontrolu.

Koji  faktori su uticali na to postanete prvaci?

– Tehničko znanje, iskustvo i sreća. Definitivno je bila potrebna i sreća. Da je Kina pobedila Koreju, mi bismo bili drugi, ali zahvaljući pobedi Koreje postali smo apsolutni pobednici. Što se mene tiče, ja igram dosta brzo, i tako dajem protivniku manje vremena za razmišljanje. Bitno je da znam i šta protivnik igra i da vidim koji „stil“ je odabrao. Nemam problem ni kad gubim da se vratim, ni kad pobeđujem, da se preterano radujem. Bitno je samo da se fokusiraš dok igraš.

Dodeljivanje medalje Milošu Peroviću
Dodeljivanje medalje Milošu Peroviću

S obzirom na to da su u pitanju „virtuelni protivnici“ koliko se razlikuje igra od kuće i pred publikom?

– Naučio sam vremenom da se isključim. Meni je lakše recimo da igram ispred kamera jer je tu tišina i nema nikoga iza mene da mi gleda u ekran, dobacuje ili prevrće oči. Ipak, svejedno, naučio sam da se isključim i fokusiram samo na igru.

Kako ste proslavili pobedu u Koreji?

– Proslavili smo tako što smo jeli burger (smeh). Večera šampiona je bila u Burger kingu, a te večeri je na na čelu stola stajao pehar. Nismo imali mnogo vremena za slavlje pošto smo ujutro  leteli nazad za Srbiju. Svi su me zvali, slali poruke i čestitali, a kod kuće su me najbliži i dočekali. 

Da li planiraš i dalje da se takmičiš?

– Možda ću ići krajem januara na turnir, ali ne razmišljam toliko o tome. Sada želim samo da se odmorim, isključim od svega i posvetim poslu.

S obzirom na to da  je ovo Portal koji pretežno prate mladi, šta bi im poručio?

– Verujte u to što radite, bitna je upornost.  Kad-tad stvari isplivaju i dođeš do onoga što si zaslužio. Uvek u životu treba raditi ono što želiš i što misliš da treba. Ne treba žaliti za nečim što nisi uradio. Samo treba da budeš uporan, i kad imaš prilliku uzmi je, pa će ti se jednom i ostvariti ono što si želeo. Bitno je samo da ne budeš letargičan.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here