MILOŠ PEROVIĆ Intervju sa svetskim prvakom u e-sportu

„Nisam lik koji sedi u podrumu i 24 sata igra igrice, a na ovaj turnir sam se prijavio slučajno, na nagovor drugara“, kaže Miloš Perović za PortalMladi.

Četiri dana uzbudljivog takmičenja u Južnoj Koreji,  učesnici sa svih strana sveta, i pehar našoj zemlji za pobedu u svim kategorijama– ovako je izgledao sedmi IeSF šampionat.  Ovo takmičenje nazivaju i „Olimpijadom“ u e-sportu, a našu zemlju je predstavljalo sedam učesnika. Miloš Perović je bio naš predstavnik u Hearthstone-u, pet članova nas je predstavljalo u LOL-u, dok smo za Starcraft isto imali jednog takmičara. Srbija je osvojila zlatnu medalju, a o tome koliko je faktora uticalo na to da postanemo broj jedan na svetu i kakve su pripreme postojale, priča nam Miloš Perović.

Koliko dugo igraš Hearthstone?

– Hearthstone igram od 2013. godine, ali sam pre toga igrao Magic the Gathering. To je bila prva „kartična“ igra, a Hearthstone je jako sličan tome, samo uprošćena verzija. Prva dva meseca sam igrao dosta,  bilo mi je zabavno, a posle toga sam igrao svaki treći dan čisto da rešim ono što je trebalo (kvestove).

Kako si odlučio da se prijaviš na ovo takmičenje?

– Sasvim slučajno. U Novom Sadu se održavao kvalifikacioni turnir u oktobru, gde se prijavilo oko pedeset takmičara.  Mene je „uhvatio“ drugar, i rekao da se prijavim, da se ide u Južnu Koreju. Pripremio sam dekove (karte sa kojima se igra), prolazio iz runde u rundu i na kraju pobedio. Nisam se toliko pripremao, više sam pobedio na iskustvo.

Koliko dugo si se pripremao za turnir?

– Ja sam na ovo otišao iz zabave, nisam se mnogo opterećivao i posvetio sam se pripremama samo u novembru. Inače sam diplomirani ekonomista, pa je posao malo trpeo taj mesec. Igrao sam oko četiri sata dnevno i imao sam ljude koji mi pomažu. Neki igrači imaju čitav tim iza sebe koji se sastoji od trenera, analitičara, psihologa, statističara itd., tako da sam i ja morao da imam nekoga ko će mi pomagati.

Koji ti je bio najteži meč?

– Ubedljivo najteži meč mi je bilo kad sam igrao protiv Rumuna u polufinalu. Dosta je bilo napeto. Nisam hteo da se predam, bilo je 1:1, odigrao sam neke sulude poteze, ljudi su se hvatali za glave, ali se ispostavilo na kraju da je to bilo dovoljno da ja postavim tempo i posle to nikako nisam smeo  da ispustim. Nekako sam se iščupao i na kraju pobedio.

Zašto ovaj turnir mnogi nazivaju Olimpijadom u e-sportu?

– Zato što je ovde fokus na predstavljanju zemlje,  nismo bitni mi, kao indvidue. Međusobno smo se bodrili, navijali i družili se sa svima. Mi smo se uvek držali zajedno iako se nismo znali pre toga. Razvio se taj osećaj, predstavljali smo našu zemlju i davali smo maksimum od sebe , da opravdamo našu zastavu. Najlepše od svega je što smo bili tim i što smo gurali jedni druge. Da nije tako bilo ne bismo ovo sigurno postigli. Kad neko igra meč, ostatak ekipe je u prvom redu navijao. Mi smo se drali dok su drugi samo tapšali (smeh).

S obzirom na to da je ovo Olimpijada za gejmere, da li i ovde postoje anti doping kontrole?

– Da, sada je dosta pooštrena kontrola. Postoji čitav spisak supstanci koje su nedozvoljene. Bilo je dosta neprijatno. Kada sam završio finale, i pozdravio se sa svima iz tima došao je čovek do mene i rekao da moram da radim doping test. Sama procedura je neprijatna, i traje večno. Testirali su svakog ko je bio u top tri, a iz timova su nasumično po  jednog  igrača uzimali da odradi kontrolu.

Koji  faktori su uticali na to postanete prvaci?

– Tehničko znanje, iskustvo i sreća. Definitivno je bila potrebna i sreća. Da je Kina pobedila Koreju, mi bismo bili drugi, ali zahvaljući pobedi Koreje postali smo apsolutni pobednici. Što se mene tiče, ja igram dosta brzo, i tako dajem protivniku manje vremena za razmišljanje. Bitno je da znam i šta protivnik igra i da vidim koji „stil“ je odabrao. Nemam problem ni kad gubim da se vratim, ni kad pobeđujem, da se preterano radujem. Bitno je samo da se fokusiraš dok igraš.

S obzirom na to da su u pitanju „virtuelni protivnici“ koliko se razlikuje igra od kuće i pred publikom?

– Naučio sam vremenom da se isključim. Meni je lakše recimo da igram ispred kamera jer je tu tišina i nema nikoga iza mene da mi gleda u ekran, dobacuje ili prevrće oči. Ipak, svejedno, naučio sam da se isključim i fokusiram samo na igru.

Kako ste proslavili pobedu u Koreji?

– Proslavili smo tako što smo jeli burger (smeh). Večera šampiona je bila u Burger kingu, a te večeri je na na čelu stola stajao pehar. Nismo imali mnogo vremena za slavlje pošto smo ujutro  leteli nazad za Srbiju. Svi su me zvali, slali poruke i čestitali, a kod kuće su me najbliži i dočekali. 

Da li planiraš i dalje da se takmičiš?

– Možda ću ići krajem januara na turnir, ali ne razmišljam toliko o tome. Sada želim samo da se odmorim, isključim od svega i posvetim poslu.

S obzirom na to da  je ovo Portal koji pretežno prate mladi, šta bi im poručio?

– Verujte u to što radite, bitna je upornost.  Kad-tad stvari isplivaju i dođeš do onoga što si zaslužio. Uvek u životu treba raditi ono što želiš i što misliš da treba. Ne treba žaliti za nečim što nisi uradio. Samo treba da budeš uporan, i kad imaš prilliku uzmi je, pa će ti se jednom i ostvariti ono što si želeo. Bitno je samo da ne budeš letargičan.