Obično smo skloni da mislimo da su oni koji uspevaju sa lakoćom da reše komplikovane matematičke zadatke veoma inteligentni. Ali, postoje li možda i neki drugi oblici inteligencije koji nisu povezani sa našom sposobnošću da gledamo svet očima matematičara?

Svetski poznati američki psiholog Howard Gardner uveren je da postoje. On je razvio veoma interesantnu teoriju o ljudskoj inteligenciji, odbacujući tradicionalno shvatanje prema kome je inteligencija jedinstvena i ističući da postoje različite vrste inteligencije. Profesor Gardner ističe da postoji 7 vrsta inteligencije, od kojih je samo jedna od njih logičko-matematička, koja je do nedavno smatrana jedinom.

Tipovi inteligencije

Pored logičko-matematičke inteligencije postoje još i vizuelna, muzička, jezička, interpersonalna, intrapersonalna i kinestetička.

Logičko-matematička inteligencija

je ona vrsta inteligencije zbog koje smo mnogima stavljali neslavne etikete u školi, jer nisu bili u mogućnosti da sa lakoćom razumeju neke ideje. Osobe koje su nadarene ovom vrstom inteligencije analitički razmišljaju i sposobne su da uoče i istraže raznolike obrasce i veze koje postoje između ljudi i istvari. Pojedinci koji poseduju visok nivo logičko-matematičke inteligencije imaju potrebu da prethodno razumeju i razviju kontekst, a tek nakon toga mogu se posvetiti detaljima i da ih razmotre na isti način kao što su to činili sa celinom, pažljivo i detaljno. Ovakvi ljudi vole da eksperimentišu. Veoma su uspešni u rešavanju zagonetki i slaganju slagalica. Ova vrsta inteligencije može se razviti i unaprediti kroz igranje logičkih igrica, istraživanja, rešavanje misterija i slično.

Vizuelna inteligencija

je inteligencija koju takođe često uspevamo da uočimo kod ljudi, ali je neretko vidimo kao neku vrstu posebnog talenta, pre nego kao inteligenciju. Naime, ljudi koji su inteligentni, u vizuelnom smislu, razmišljaju u kontekstu fizičkog prostora. Ovakva inteligencija je karakteristična za arhitekte, jer im je neophodna. Ove osobe vole da crtaju, slažu slagalice, čitaju mape i neprestano su u svom svetu mašte, odnsno vole da sanjaju budni. Bilo je uvek u školi onih bisera koji kada izađu ispred karte sveta jedva uspeju da pronađu sve kontinente, ali je bilo i onih kojima je karta bila kao otvorena knjiga onda kada ništa nisu znali. Upravo su oni osobe sa visokim nivoom vizuelne inteligencije. Zbog toga, ako pripadate ovoj grupi, učenje će vam olakšati crtanje, pravljenje šematskih prikaza, korišćenje markera i slično jer ćete tako biti u mogućnosti da stvari savladate mnogo brže i na lakši način.

Muzička inteligencija

ogleda se u osetljivosti na ritam i zvuk. Osobe nadarene ovom vrstom inteligencije vole muziku i veoma su osetljive na zvukove iz svoje okoline, te vrlo lako uspevaju da prepoznaju zvukove, kao i pravac iz kojeg oni dolaze. Zbog ove specifične inteligencije, često je za ovakve osobe bolje da uče uz laganu muziku koja se čuje u pozadini, jer će muzika podstaći njihov um da brže i jednostavnije savlada materiju koja se uči. Za osobe koje koje poseduju ovu vrstu inteligencije karakteristično je i to da vrlo često povezuju muziku sa raspoloženjem, a pored toga različiti tonovi ili pesme podsećaju ih na važne događaje u njihovom životu.

Jezička inteligencija

odnosi se na moć da se reči efektivno upotrebe. Osobe koje su jezički inteligentne soposobne su da sa lakoćom izraze svoje i mišljenje i da odbrane svoje argumente. Oni su odlični govornici i neretko mogu da nas ubede u nešto u šta ni sami ne veruju. Političarima je ova vrsta inteligencije ključna za uspeh. Ove osobe vole puno da čitaju, da igraju igre sa rečima, kao što su ukrštene reči i slično, a često pišu poeziju ili prozu. Skloni su tome da paze na svaku izgovorenu reč, u svom ili u govoru svojih sagovornika i svesni su da i mali detalj može u potpunosti da izmeni suštinu rečenog, pa zato često drugima govore kroz igru rečima.

Interpersonalna inteligencija

vezuje se za inteligenciju koja podrazumeva razumevanje i interakciju sa drugim ljudima. Zbog toga osobe koje poseduju interpersonalnu inteligenciju najbolje uče kroz interakciju sa drugima, pa im stoga pogoduju različiti oblici grupnog rada, radije nego bilo kakav samostalni rad. Ove osobe imaju puno prijatelja, osećaju empatiju za druge i imaju veoma ispunjen društveni život, a za njih je najbolji način da nauče nove stvari kroz razgovor i druženje sa drugim osobama.

Intrapersonalna inteligencija

je povezana sa našim razumevanjem nas samih i naših sopstvenih interesa, želja i ciljeva. Ove osobe su često stidljive i odvajaju se od drugih ljudi. Oni su povezani sa svojim unutrašnjim osećajima, veoma su mudri, poseduju ogromnu motivaciju i intuiciju i imaju veoma snažnu volju da ostvare ono što su naumili. Zbog toga su skloni tome da nove stvari usvajaju kroz samostalan rad i introspekciju, odnosno samoopažanje. U svom učenju, ljudi obdareni ovom vrstom inteligencije, najsamostalniji su, u poređenju sa osobama koje imaju visok nivo neke od drugih navedenih tipova inteligencije.

Kinetistička inteligencija

je karakteristična za osobe koje su sposobne da koriste svoje telo efektivno, kao što to uspevaju da učine plesači, sportisti ili hirurzi. Oni vole pokrete, da stvaraju i da dodiruju stvari, pa je to, za njih najbolji način za sticanje novih znanja. Umeju odlično da komuniciraju mimikom i pokretima tela. Najbolji način učenja za ove osobe je kroz fizičku aktivnost, igranje uloga i slično.

Činjenica da ljude širom planete karakterišu različiti tipovi inteligencije ima veoma bitne implikacije za način na koji će se pristupati planiranju nastave u školama. U našoj zemlji se već dugo insistira na tome da je način na koji se uči prevaziđen i neprilagođen savremenim okolnostima, zbog čega se sve veća pažnja pridaje praktičnoj nastavi. Ovo je posebno potencirano u slučaju srednjeg i visokog obrazovanja. Međutim, možda je osnovno obrazovanje mesto gde treba započeti sa promenom pristupa i to ne jednostavno uvođenjem prakse, već prilagođavanjem korišćenih metoda u nastavi različitim tipovima inteligencije, čime se obezbeđuje trajno usvajanje novih znanja.

Ako želite da poboljšate svoje rezultate u učenju, poslu životu, nemojte odmah postavljati sebi limite i nemojte se kretati utabanim stazama, već spoznajte sebe i tek onda krenite svojim sopstvenim putem, onim putem kojim niko pre vas nije hodao. Koji tip inteligencije dominira kod vas?

The post Različiti tipovi inteligencije appeared first on Portal Mladi.

„Ein unbekannter Serbisher Soldat.“

On je prvobitno bio sahranjen u udubljenju u zemlji koje je napravila upravo ona granata koja je okončala njegov mladi život. Kada je nakon povratka naše vojske na tlo Avale ovaj spomenik pronađen i kada je doneta odluka o tome da se otkrije čiji se posmrtni ostaci kriju ispod ovog natpisa, prvo što se moglo zaključiti jeste da su na beogradskoj planini ležale kosti vrlo mlade osobe, pa čak i dečaka. Ovaj detalj čini da osetimo još veću tugu kada pomislimo na Veliki rat i njegove žrtve, kada zamislimo vesele dečake koji odjednom postaju odrasli ljudi sa puškom obešenom na ramenima, koja im se vuče po blatu.

Krupne i kao kamen teške srpske cokule vezane telegrafskom žicom, opasač, oprtači i novčanik sa dve kovanice i grošom bili su položeni pored kostiju mladog heroja. U rukama mu se nalazila municija srpske vojske. U novčaniku je još bio i jedan papir koji je mnogima ulivao nadu da će saznati ko leži na Avali, ali je papir potpuno izbledeo i nije bio od koristi. Mnogi su vojnici u to vreme nosili amajliju, zapravo većina. Ona je bila pokraj njih upravo zbog sudbine koja je mnoge od njih čekala. Neke u Srbiji, neke u Albaniji, neke na Krfu. Nosili su ih baš da bi jednog dana kada njihovo telo bude ležalo na hladnoj zemlji znali o kome je reč. Naš junak nije je imao. Kada je telo položeno u zemlju, lice mladog vojnika stavljeno je na granatu, kao na jastuk na kome će zauvek spavati, a njegovo srce izbijeno iz grudi ostalo je rasuto po planini.

Prvi svetski rat odneo je mnogo života, vojnika i civila, mnogi su gradovi ostali opustošeni u svakom smislu. Srbija je izgubila preko milion ljudi, ali brojeve ćemo zaboraviti. Ono što će ostati jeste sećanje na ovog neznanog junaka, čiji spomenik nosi sa sobom priču ne samo o njegovom poslednjem danu, već i o sličnojj sudbini njegovih saboraca.

Mauzolej na Avali, koji predstavlja izuzetno delo Ivana Meštrovića i jedan od dobro poznatih simbola našeg grada, tu je da nam nikada ne dozvoli da zaboravimo, da nam nikada ne dozvoli da prestanemo da cenimo i poštujemo one koji su prolili poslednje kapi krvi kako bi odbranili svoje parče zemlje, zbog nas koji danas koračamo po njoj. I slobodno možemo reći da ova velelepna građevina nije spomenik neznanom junaku, već spomenik svim neznanim junacima tog vremena.

Mnogi su, nakon što je telo pronađeno tvrdili da su poznavali mladića, da znaju o kome je reč. Svi su želeli da baš oni otkriju njegov identitet. Nakon toliko godina ostaje jedna istina. Nikada nećemo znati ko je bio neznani junak koji je ostavio svoje srce na Avali, ali od prvog dana znamo ko je on. On je hrabri srpski vojnik koji je svoj život ostavio precima u amanet.

The post Neznani junak, njegov spomenik i priča koju vredi čuti appeared first on Portal Mladi.

Sa druge strane, mnogo je i onih ljudi koji, iako suočeni sa nebrojano mnogo problem, uspevaju da zadrže osmeh na licu. Zašto smo srećni? Zašto nismo? Ako nismo, da li nešto možemo da uradimo?

Sproveden je veliki broj istraživanja koja su kao osnovni cilj imala otkrivanje razloga zbog kojih smo srećni. Na iznenađenje mnogih, jedan od osnovnih faktora koji određuje naš odnos prema životu i koji presudno utiče na to da li ćemo bezbrižno utonuti u san skoro svake večeri jesu naši geni. Dakle, slobodno možete zahvaliti svojim roditeljima ako ste srećni. Ako niste, onda ih slobodno možete izgrditi. Pored dobre ili loše, odnosno srećne ili nesrećne genetike, našu sreću bitno određuju i ljudi koji nas okružuju. Tako, sprovedeno istraživanje pokazuje da su ljudi koji su u braku, u proesku, srećniji od ljudi koji nisu. Ono što je posebno interesantno, jeste i to da zajednički život sa voljenom osobom, neće doprineti sreći u tolikoj meri, ukoliko osobe nisu u braku. Dakle, izgleda da potpis na papiru i prsten na ruci ipak znače mnogo više nego što često mislimo. Velika porodica i širok krug iskrenih prijatelja čine da se osećamo kao najsrećnije osobe na svetu.

Da li je Desanka Maksimović u pravu kada kaže da je sreća lepa samo dok se čeka? Izgleda da ne. Istraživanja su pokazala da su ljudi koji žele više od onoga što imaju, odnosno oni koji čekaju svoju sreću, manje srećni od onih koji uživaju u onome što imaju, koji uživaju u sreći u trenutku kada se ona događa. Ipak, bilo bi veoma pogrešno pomisliti da ne treba da stremimo ka nečem većem i da ne treba da želimo više. Treba da želimo više, da se više trudimo i da stalno pokušavamo da naučimo nešto novo, ali nikada ne smemo prestati da cenimo ono što imamo. Istraživanja pokazuju i da su pripadnici Y generacije nesrećni u poređenju sa pripadnicima mlađih i starijih generacija, upravo zbog toga što imaju neralno visoka očekivanja u pogledu budućnosti, zbog čega se osećaju poraženo kada shvate da život nije ono što su oni od njega očekivali.

Pročitajte: Moć zagrljaja!

Filantropija, u bilo kom obliku, čini da budemo srećniji. Neizmerno je lep osećaj kada učinimo nešto dobro za druge ljude, bez obzira na to o kome je reč. Oni koji to ne rade, svakako bi trebalo da pokušaju. Moguće je da će im se svideti. Novac, atraktivan izgled i inteligencija, iako, po mnogima bitni faktori za sreću, prema istraživanjima nisu tako visoko pozicionirani. Neće nam biti uteha ako mislimo da smo nesrećni jer smo pametni, pa zato ozbiljnije pristupamo problemima u životu ili bolje procenjujemo ishode loših opcija. Ne, nismo. Ili možda jesmo, ali svakako to nije razlog što smo srećni ili nesrećni.

A na kraju, da li iko od nas može da bude konzistentan po pitanju svoje sreće. Ako nas neko danas pita da li smo srećni, odgovor se bitno može razlikovati od onog koji smo dali juče ili onoga koji ćemo dati za dva sata ili za samo deset minuta. Da li uopšte možemo, u bilo kom trenutku, da budemo svesni svoje sreće ili nesreće?

The post Da li je sreća lepa samo dok se čeka? appeared first on Portal Mladi.