Različiti tipovi inteligencije

Koji to sve tipovi inteligencije postoje? Da li je ljudsku inteligenciju moguće izmeriti i iskazati brojem? Da li je zaista releventno kada kažemo da je nečiji koeficijent inteligencije 120 ili 80? Da li je stvarno osoba kojoj je bilo teže da se snađe sa komplikovanim testovima manje inteligentna od one kojoj to polazi za rukom?

tipovi inteligencije

Obično smo skloni da mislimo da su oni koji uspevaju sa lakoćom da reše komplikovane matematičke zadatke veoma inteligentni. Ali, postoje li možda i neki drugi oblici inteligencije koji nisu povezani sa našom sposobnošću da gledamo svet očima matematičara?

Svetski poznati američki psiholog Howard Gardner uveren je da postoje. On je razvio veoma interesantnu teoriju o ljudskoj inteligenciji, odbacujući tradicionalno shvatanje prema kome je inteligencija jedinstvena i ističući da postoje različite vrste inteligencije. Profesor Gardner ističe da postoji 7 vrsta inteligencije, od kojih je samo jedna od njih logičko-matematička, koja je do nedavno smatrana jedinom.

Tipovi inteligencije

Pored logičko-matematičke inteligencije postoje još i vizuelna, muzička, jezička, interpersonalna, intrapersonalna i kinestetička.

Logičko-matematička inteligencija

je ona vrsta inteligencije zbog koje smo mnogima stavljali neslavne etikete u školi, jer nisu bili u mogućnosti da sa lakoćom razumeju neke ideje. Osobe koje su nadarene ovom vrstom inteligencije analitički razmišljaju i sposobne su da uoče i istraže raznolike obrasce i veze koje postoje između ljudi i istvari. Pojedinci koji poseduju visok nivo logičko-matematičke inteligencije imaju potrebu da prethodno razumeju i razviju kontekst, a tek nakon toga mogu se posvetiti detaljima i da ih razmotre na isti način kao što su to činili sa celinom, pažljivo i detaljno. Ovakvi ljudi vole da eksperimentišu. Veoma su uspešni u rešavanju zagonetki i slaganju slagalica. Ova vrsta inteligencije može se razviti i unaprediti kroz igranje logičkih igrica, istraživanja, rešavanje misterija i slično.

Vizuelna inteligencija

je inteligencija koju takođe često uspevamo da uočimo kod ljudi, ali je neretko vidimo kao neku vrstu posebnog talenta, pre nego kao inteligenciju. Naime, ljudi koji su inteligentni, u vizuelnom smislu, razmišljaju u kontekstu fizičkog prostora. Ovakva inteligencija je karakteristična za arhitekte, jer im je neophodna. Ove osobe vole da crtaju, slažu slagalice, čitaju mape i neprestano su u svom svetu mašte, odnsno vole da sanjaju budni. Bilo je uvek u školi onih bisera koji kada izađu ispred karte sveta jedva uspeju da pronađu sve kontinente, ali je bilo i onih kojima je karta bila kao otvorena knjiga onda kada ništa nisu znali. Upravo su oni osobe sa visokim nivoom vizuelne inteligencije. Zbog toga, ako pripadate ovoj grupi, učenje će vam olakšati crtanje, pravljenje šematskih prikaza, korišćenje markera i slično jer ćete tako biti u mogućnosti da stvari savladate mnogo brže i na lakši način.

Muzička inteligencija

ogleda se u osetljivosti na ritam i zvuk. Osobe nadarene ovom vrstom inteligencije vole muziku i veoma su osetljive na zvukove iz svoje okoline, te vrlo lako uspevaju da prepoznaju zvukove, kao i pravac iz kojeg oni dolaze. Zbog ove specifične inteligencije, često je za ovakve osobe bolje da uče uz laganu muziku koja se čuje u pozadini, jer će muzika podstaći njihov um da brže i jednostavnije savlada materiju koja se uči. Za osobe koje koje poseduju ovu vrstu inteligencije karakteristično je i to da vrlo često povezuju muziku sa raspoloženjem, a pored toga različiti tonovi ili pesme podsećaju ih na važne događaje u njihovom životu.

Jezička inteligencija

odnosi se na moć da se reči efektivno upotrebe. Osobe koje su jezički inteligentne soposobne su da sa lakoćom izraze svoje i mišljenje i da odbrane svoje argumente. Oni su odlični govornici i neretko mogu da nas ubede u nešto u šta ni sami ne veruju. Političarima je ova vrsta inteligencije ključna za uspeh. Ove osobe vole puno da čitaju, da igraju igre sa rečima, kao što su ukrštene reči i slično, a često pišu poeziju ili prozu. Skloni su tome da paze na svaku izgovorenu reč, u svom ili u govoru svojih sagovornika i svesni su da i mali detalj može u potpunosti da izmeni suštinu rečenog, pa zato često drugima govore kroz igru rečima.

Interpersonalna inteligencija

vezuje se za inteligenciju koja podrazumeva razumevanje i interakciju sa drugim ljudima. Zbog toga osobe koje poseduju interpersonalnu inteligenciju najbolje uče kroz interakciju sa drugima, pa im stoga pogoduju različiti oblici grupnog rada, radije nego bilo kakav samostalni rad. Ove osobe imaju puno prijatelja, osećaju empatiju za druge i imaju veoma ispunjen društveni život, a za njih je najbolji način da nauče nove stvari kroz razgovor i druženje sa drugim osobama.

Intrapersonalna inteligencija

je povezana sa našim razumevanjem nas samih i naših sopstvenih interesa, želja i ciljeva. Ove osobe su često stidljive i odvajaju se od drugih ljudi. Oni su povezani sa svojim unutrašnjim osećajima, veoma su mudri, poseduju ogromnu motivaciju i intuiciju i imaju veoma snažnu volju da ostvare ono što su naumili. Zbog toga su skloni tome da nove stvari usvajaju kroz samostalan rad i introspekciju, odnosno samoopažanje. U svom učenju, ljudi obdareni ovom vrstom inteligencije, najsamostalniji su, u poređenju sa osobama koje imaju visok nivo neke od drugih navedenih tipova inteligencije.

Kinetistička inteligencija

je karakteristična za osobe koje su sposobne da koriste svoje telo efektivno, kao što to uspevaju da učine plesači, sportisti ili hirurzi. Oni vole pokrete, da stvaraju i da dodiruju stvari, pa je to, za njih najbolji način za sticanje novih znanja. Umeju odlično da komuniciraju mimikom i pokretima tela. Najbolji način učenja za ove osobe je kroz fizičku aktivnost, igranje uloga i slično.

Činjenica da ljude širom planete karakterišu različiti tipovi inteligencije ima veoma bitne implikacije za način na koji će se pristupati planiranju nastave u školama. U našoj zemlji se već dugo insistira na tome da je način na koji se uči prevaziđen i neprilagođen savremenim okolnostima, zbog čega se sve veća pažnja pridaje praktičnoj nastavi. Ovo je posebno potencirano u slučaju srednjeg i visokog obrazovanja. Međutim, možda je osnovno obrazovanje mesto gde treba započeti sa promenom pristupa i to ne jednostavno uvođenjem prakse, već prilagođavanjem korišćenih metoda u nastavi različitim tipovima inteligencije, čime se obezbeđuje trajno usvajanje novih znanja.

Ako želite da poboljšate svoje rezultate u učenju, poslu životu, nemojte odmah postavljati sebi limite i nemojte se kretati utabanim stazama, već spoznajte sebe i tek onda krenite svojim sopstvenim putem, onim putem kojim niko pre vas nije hodao. Koji tip inteligencije dominira kod vas?

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here