Jednačenje suglasnika po zvučnosti je glasovna promena koja nastaje kada se u okviru jedne reči jedan pored drugog nađu dva suglasnika koja se razlikuju po zvučnosti. Setite se one tabele sa zvučnim i bezvučnim suglasnicima:

Zvučni suglasnici: B G D Đ Ž Z DŽ

Безвучни сугласници: P K T Ć Š S Č F H C

Prvi suglasnik se jednači po zvučnosti sa drugim suglasnikom tako što se zamenjuje svojim zvučnim, odnosno bezvučnim parnjakom.

Onaj dečak je nizak. Ali ako bismo pridev nizak u istoj rečenici upotrebili u ženskom rodu, onda rečenica glasi ovako: Ova devojčica je niska.

Svi znamo da se gosti na svadbi zovu svatovi. Ali nećemo reći svatba, već čemo izvršiti glasovnu promenu jednačenje suglasnika po zvučnosti i zbog toga ta reč u srpskom jeziku glasi svadba.

I sledeći primeri takođe ilustruju navedenu glasovnu promenu:

Baš mi se jede burek. Hoćeš li otići do one čuvene buregdžinice da mi kupiš jedno parče?

Bezvučni suglasnici C, F, H koji štrče u ovoj tabeli nemaju svog zvučnog parnjaka, tako da nema promene kad se oni nađu ispred zvučnog suglasnika.

Međutim, kao što znate, u našem jeziku uvek ima neka odstupanja!

Pročitaj: Odstupi od promene

U govoru se uvek odvija jednačenje suglasnika po zvučnosti, ali u pisanju imamo nešto drugačije slučajeve, jer neke reči ne pišemo isto kao što ih izgovaramo.

Primeri poput sledećih: odseliti, odsustvo, podsticaj, podsmejavati, predstava, predsednik, podsetnik, predsoblje, podstanar, brodski, odšrafiti, odšetati, podšišati, odštampati, odškrinuti, predškolski… ilustruju nam odstupanje od glasovne promene jednačenje suglasnika po zvučnosti.

Pravilo glasi: kada se zvučni suglasnik d nađe ispred bezvučnih suglasnika s i š, nema jednačenja po zvučnosti.

Kao što smo već rekli u govoru će se uvek vršiti jednačenje po zvučnosti. Ali, pošto sa pisanjem stvari stoje malo drugačije, pogledajmo primere u kojima ćemo najčešće primetiti greške u pisanju!

Ako izgovorimo rečenicu: Pogledali smo najnoviju pretstavu, istu rečenicu moramo napisati pravilno: Pogledali smo najnoviju predstavu.

Greške ćemo uočiti i u sledećeoj rečenici: Moj najbolji drug se otselio u Španiju, ja sam zbog toga otsutan, i često ga sanjam, verovatno potsvesno. Podvučene reči treba napisati: odselio, odsutan i podsvesno, jer u navedenim primerima nema glasovne promene jednačenje suglasnika po zvučnosti.

Dakle, kada u tekstu vidite ts i tš – znajte da tu nešto nije u redu!

Moramo se savkodnevno zalagati za negovanje srpskog jezika, moramo bogatiti maternji jeziku, pa u tom slučaju i poruka napisana mobilnim telefonom mora biti pravilno napisana!

The post Kako se piše – Poziv za predstavu ili pretstavu? appeared first on Portal Mladi.

Verovatno ste bar jednom prilikom razgovora bili u situaciji da zastanete i zapitate se da li treba upotrebiti predlog u ili predlog na.

• Upravo sam se preselila na Slaviju, gde se nalazi tvoj stan?
• Ja stanujem na Novom Beogradu, u Studentskom domu ili možda se kaže u Novom Beogradu…

Danas je česta nepravilna upotreba predloga u i na. Kao što već sigurno znate predlozi su nepromenljiva vrsta reči koji stoje uz imenice ili imeničke zamenice i određuju različite odnose među rečima u rečenici. Što se tiče predloga u i na najčešće greške se javljaju kada je u pitanju prostor, delovi grada ili naseljenog mesta.

U ili na pravopis primeri

• Moj drug stanuje u ulici kneza Mihaila.
• Taj pas živi na ulici.

Da li ćemo upotrebiti predlog u ili perdlog na zavisi od percepcije. Smatra se da kada neko živi u nekoj ulici da ta osoba ima kuću ili stan u toj ulici, jer se ulica percepira kao prostor ograničen objektima. Ali pas je verovatno lutalica pa živi na ulici, nema svog vlasnika pa samim tim ne živi u kući.

Sledeći par primera kuća u selu i kuća na selu pokazuje nam da je upotrebom predloga u prostor ograničen, dakle selo je naseljeno mesto, dok se upotrebom predloga na gubi ideja o granicama, pa se selo može posmatrati kao jedna velika površina.

Konstrukcije sa predlozima u i na mogu se upotrebiti i u slučajevima koji ne označavaju tipičan prostor. Svi ste verovatno čuli izraze u duši i na duši. Dušu shvatamo kao prostor ispunjen emocijama i osećanjima, a kada upotrebimo konstrukciju sa predlogom na dobijemo malo drugačije značenje,pa nositi nekoga na duši znači osećati se krivim.

Na primeru gradova na ili u

Moja porodica živi u Beogradu, a ja sam odrasla na Zvezdari. Zvezdara je deo Beograda, jedna od opština, pa je prirodno upotrebiti predlog na. Dakle, naš glavni grad podeljen je na opštine, pa je samim tim prostor ograničen.

Možete živeti u Novom Sadu, u Nišu, u Kragujevcu ili možda vaš dečko ili devojka živi na Slaviji, na Novom Beogradu… Sve su ovo lepa mesta, a vi se potrudite da pravilno izgovarate konstrukcije, jer nikad se ne zna, možda ćete u budoćnost stanovati na Ubu!

The post Pravopis – Život na selu ili u selu? appeared first on Portal Mladi.

Jednačenje suglasnika po zvučnosti je glasovna promena koja nastaje kada se u okviru jedne reči jedan pored drugog nađu dva suglasnika koja se razlikuju po zvučnosti. Setite se one tabele sa zvučnim i bezvučnim suglasnicima:

Zvučni suglasnici: B G D Đ Ž Z DŽ

Безвучни сугласници: P K T Ć Š S Č F H C

Prvi suglasnik se jednači po zvučnosti sa drugim suglasnikom tako što se zamenjuje svojim zvučnim, odnosno bezvučnim parnjakom.

Onaj dečak je nizak. Ali ako bismo pridev nizak u istoj rečenici upotrebili u ženskom rodu, onda rečenica glasi ovako: Ova devojčica je niska.

Svi znamo da se gosti na svadbi zovu svatovi. Ali nećemo reći svatba, već čemo izvršiti glasovnu promenu jednačenje suglasnika po zvučnosti i zbog toga ta reč u srpskom jeziku glasi svadba.

I sledeći primeri takođe ilustruju navedenu glasovnu promenu:

Baš mi se jede burek. Hoćeš li otići do one čuvene buregdžinice da mi kupiš jedno parče?

Bezvučni suglasnici C, F, H koji štrče u ovoj tabeli nemaju svog zvučnog parnjaka, tako da nema promene kad se oni nađu ispred zvučnog suglasnika.

Međutim, kao što znate, u našem jeziku uvek ima neka odstupanja!

U govoru se uvek odvija jednačenje suglasnika po zvučnosti, ali u pisanju imamo nešto drugačije slučajeve, jer neke reči ne pišemo isto kao što ih izgovaramo.

Primeri poput sledećih: odseliti, odsustvo, podsticaj, podsmejavati, predstava, predsednik, podsetnik, predsoblje, podstanar, brodski, odšrafiti, odšetati, podšišati, odštampati, odškrinuti, predškolski… ilustruju nam odstupanje od glasovne promene jednačenje suglasnika po zvučnosti.

Pravilo glasi: kada se zvučni suglasnik d nađe ispred bezvučnih suglasnika s i š, nema jednačenja po zvučnosti.

Kao što smo već rekli u govoru će se uvek vršiti jednačenje po zvučnosti. Ali, pošto sa pisanjem stvari stoje malo drugačije, pogledajmo primere u kojima ćemo najčešće primetiti greške u pisanju!

Ako izgovorimo rečenicu: Pogledali smo najnoviju pretstavu, istu rečenicu moramo napisati pravilno: Pogledali smo najnoviju predstavu.

Greške ćemo uočiti i u sledećeoj rečenici: Moj najbolji drug se otselio u Španiju, ja sam zbog toga otsutan, i često ga sanjam, verovatno potsvesno. Podvučene reči treba napisati: odselio, odsutan i podsvesno, jer u navedenim primerima nema glasovne promene jednačenje suglasnika po zvučnosti.

Dakle, kada u tekstu vidite ts i tš – znajte da tu nešto nije u redu!

Moramo se savkodnevno zalagati za negovanje srpskog jezika, moramo bogatiti maternji jeziku, pa u tom slučaju i poruka napisana mobilnim telefonom mora biti pravilno napisana!

The post Idemo na predstavu ili pretstavu? appeared first on Portal Mladi.