To je pirotski. Nema sintaksnih gdešaka: nije „će“ nego „če“, pokazne zamenice se završavaju sa ti, ta, to… i mnogo toga još. Sve sva dalja objašnjenja sam na raspolaganju.

Pozdrav od 100% piroćanca.

Dijalektologija juga je veoma, veoma lose odradjena, najvise zbog centralizacije moci i vlasti koja je pocela jos u vreme knezevine kada je pomeren centar juga srbije iz Leskovca (leskovacka nahija) u najveci severni deo juga Srbije, Nis.
Tokom kraljevine je to postalo jos jace naglaseno ali nije se aktivno radilo na unsitavanju dijalekta jer je jug drzao veliku ekonomsku moc.
I na kraju je tokom komunizma udaren poslednji ekser u taj sanduk kada se aktivno politicki i fizicki radilo na unistavanju ekonomske moci i naravno unistavanju dijalekta kao deo tog plana. Tada su juzni dijalekti predstavljani kao jezik nepismenih seljaka i narod je nateran da ih se stidi i polako pestane da ih koristi.

Iz gore napomenutih razloga dijalekti juga nisu uvrsteni u knjizevni jezik kada je u pitanju normiranje jezika. Posto nije bilo namere drzave da se odradi taj posao kako treba, niti omoguci ljudima koji su zeleli da odrade taj posao da to i urade, svi dijalekti juga svrstani u grupe koje nisu ispravno definisane i cesto su dijalekti unutar jedne grupe sami po sebi zasebni dijalekti. Za pirotski se cak moze reci i da nije stokavsko narecje, vec KVOkavsko narecje ikavskog izgovora, jer oni ne koriste upitnu zamenicu STA, STO, vec KVO, pa je samo po sebi ugrozenije i od cakavskog narecja u hrvatskoj.

Lep primer bogatstva i jednakosti govora je Spanija, koja sve dijalekte gleda ravnopravno i smatra da strogo normiranje lose utice na jezicko bogatsvo.

To je kad te neko tera na nesto sto ne zelis, na primer razgovor vezan za temu koja je emotivno naporna sagovorniku, ili da uradis nesto sto je neprijatno, na primer da pridjes nekoj curi. Preneseno znacenje bi bilo „ne uznemiravaj me“, „ne prisiljavaj me“, zavisi od konteksta naravno.

Грешите, лингвиста, књижевни језик није исто што и језик књижевности. А књижевни језик и стандардни језик су синоними.

Hvala Vam na podršci. Hvala i na sugestiji. 🙂 To je reakcija koju želimo da izazovemo kako bi se diskutovalo. Kao lingvista slažem se sa Vama. Međutim, pošto je tekst pisan i čitaocima koji nisu iz naše struke, smatrala sam da bih tu distinkciju mogla da ukinem radi razumljivosti, jer je nema ni u nekim priručnicima opštijeg tipa. Stručno gledano, termin koji predlažete jeste precizniji.

Dakle u pojedinim delovima teksta, valjalo bi ispraviti književni u standardni, citiram:
„U osnovi srpskog KNJIŽEVNOG jezika su šumadijsko-vojvođanski i istočnohercegovački govori. Pored njih, razlikujemo još tri govorna tipa koja nisu ušla u osnovicu KNJIŽEVNOG jezika: kosovsko-resavski, zetsko-južnosandžački i prizrensko-timočki. Svi oni pripadaju štokavskom dijalektu.“
Svaka čast za zanimljiv tekst i ilustracije, samo napred. 😀

Pošto je preneseno značenje, verovatno je hteo da kaže „ne zamaraj me“ (ili „ne smaraj me“). Osim ako nije kontekst takav da je neka šala bila upućena na njegov račun, pa je mislio „ne zafrkavaj me“.