Od mnogih pripadnica lepšeg pola možemo čuti da „ona ne slavi taj Osmi mart“ ili da je to „još jedan dan, kao svaki drugi, mnogo obaveza, a malo vremena“. Zapravo, to jeste istina. Međutim, osmi mart pre tačno sto godina bio je malo više poseban nego svaki prethodni i sledeći, kada su zvanično uvedene institucije poput trudničkog bolovanja, ograničenja rada žena u noćnoj smeni ili prava glasa. Taj osmomartovski dan ipak jeste bio drugačiji. Od tada žene tradicionalno dobijaju poklone od muškaraca. Iako „poklonu se u zube ne gleda“ i „cveće je uvek dobro došlo“ zaista jeste tačno, čini se da su se, ne samo neke dame, već i njihovi partneri, pomalo zasitili ovog evergrina. Iskreno, ja još uvek priželjkujem ovaj osmomartovski dar, ali za one koji su njime dovoljno puta pripredili zadovoljstvo svojoj polovini, evo nekih ideja koje bi mogle obradovati, kako damu, tako i novčanik:

•  Šolja za kafu sa super-kul zajedničkom slikom. Potrebna je jednobojna šolja i jedna ili više slika, koje se mogu preslikati na nju. Sve je više radnji koje ih prave, izrada nije skupa, a odlično izgleda na jutarnjem kafenisanju.
•  Slagalica od slike. Izaberite neku zajedničku lepu sliku i odnesite u obližnju foto radnju. Biće gotova brzo, takođe ne košta puno, a zlata vredi. Savet za sliku- što šarenija, jer je zanimljivija za slaganje.
• Slagalica. Ako ne stignete da nađete sliku za prethodnu, obična slagalica, sa što više delova, može biti odlična zamena.
• Karte za predstavu. Ne za bioskop, za predstavu.
• Živeli kuponi! Puno je sajtova sa sniženim ponudama masaže lica, tela ili stopala. Kada dođe kući posle napornog dana i dobije ovaj odštampani papir, sigurno će već biti manje ukočena od umora.
• Još jednom živeli kuponi! Spa dan na popustu može biti zaista finansijski lako podnošljiv, a osećaj je… pa kao u spa centru.
• Spremljena hrana. Jer neće morati ona da je sprema.
• Primetite da su joj tog dana posebno lepi nokti i da je super što je kosa ispala za nijansu drugačija, jer u suprotnom nikada ne bi saznao kako joj i ta boja kose dobro stoji.

The post Kako odabrati kreativan poklon za Osmi mart appeared first on Portal Mladi.

Iza sebe imaju jedan album, dva spota, nebrojeno svirki, zajedničkog rada i kvalitetnog zezanja, postignutih tokom sedam godina koliko Gliste postoje, a šta sve još možemo da očekujemo od ovih talentovanih momaka ispričali su u opuštajućem vikend ćaskanju. Ova dobitna sedmorka govori i o nepresušnom izvoru ideja, otkud bunt u tekstovima, kao i čemu je njihova muzika alternativa.

Ćao Gliste, zašto ste Besne?

Filip (vokal) – To je taj dečački nemir, bunt, kad ti kaže majka „šta izvodiš besne gliste“, e pa to je to -skretanje pažnje na sebe. Kad si nezadovoljan, pa histerišeš.

 Bunt prema čemu?

Novica (tarabuka) – Generalno prema situaciji društva u kome se nalazimo, ne samo politički, već i uopšteno, koji su to problemi mladih, sa čime se susreću i ovo je neki naš lićni pogled na celu tu priču.

 Činjenica je da ste alternativni muzički bend. Čemu ste alternativa u Srbiji?

Novica – Glupoj muzici, što znači svaki oblik industrijskog popa i šabanskog rep-a.

Filip – Sve gde je industrijski pop umešao prste postala je komercijala, štancanje popularne muzike, bio to pop-rok, pop-rep, pop-pop, ima isti princip-daj što više, bez ikakvog saržajnog smisla. Uvek ćemo biti alternativa onome gde je kvantitet iznad kvaliteta.

Julijus (električna gitara)- Ne znači da je svaka komercijalna muzika loša, ali postoje neke stvari koje alternativu čine alternativom tako što je ugrožavaju. Samoprozvani rok bendovi koji su se nekako infiltrirali u rokenrol svojim postojanjem ugrožavaju bendove koji sviraju iskreno i iz srca.

 Pošto ne mora svaka komercijlna muzika biti loša,  je l’ biste želeli da budete komercijalni bend?

Filip – Pa ne komercijalan, ali bismo voleli da dopremo do što većeg broja ljudi koji bi pružili šansu našem bendu i  koji bi nas slušali.

Julijus – Voleli bismo da okupimo širu publiku oko naših ideja, za koje smatramo da su ispravne, a ne bismo da menjamo naše stavove, ideje i muziku samo da bismo je prodali.

 Šta vi to radite, i šta se do sada kao Besne gliste uradili?

Bjeka (bas gitara) – Pravimo dobru muziku, da to tako nazovem. Nije bitno da bend pripada određenom žanru, već da naše ideje prenesemo publici u što boljem obliku. Tako da tu ima elemenata svačega, koje mi pokušavamo da začinimo raznolikim muzičkim formama i da to na kraju ispadne super.

Strale(saksofon) – Ono što se mi međusobno dogovorimo i smislimo krene od vokala, bubnjeva i gitara, onda mi kao duvački deo dodamo ono što tome odgovara i napravimo celu sliku.

Novica– Konkretno do sada smo izdali jedan album i snimili dva spota. Drugi spot je svež, izašao je skoro i snimljen je za pesmu Propaganda i za sada je jako dobro prihvaćen među publikom i kritikom.

 I sami ste muzički raznoliki, zašto je ta raznovrsnost u muzici važna?

Laza (truba) – Jer omogućava da na najrazličitije načine interpretiramo istu ideju. Zato je bilo kakvo žanrovsko ograničenje nebitno u celoj ovoj priči, bitna je sinergija svih članova i ona se oseća, kao i to da na kraju izvedemo tako da zvuči kvalitetno i dobro.

 Koju priču pričaju vaši tekstovi, protiv čega se bune, a šta slave?

Filip – Nema klasičnog pisanja tekstova, kao ja sednem i pišem, već utisak koji nešto ostavi, bilo to tužno, srećno, besno ili kako god. Nervira me to, mislim o tome , to me smara – razmišljanje o tim stvarima nakon nekoliko dana samo od sebe stvori tekst, tako da nije to puko pisanje, nego niz ideja koje mi padnu na pamet i onda se u nekom trenutku samo sklope i izađu u određenom obliku. Dobar primer je pesma Mistah lova lova, koja nije moj fazon, ali se sama od sebe stvorila dok sam ležao u nekom polusnu.

 Kada bacite pogled na vaše prve pesme i nastupe i kako danas zvučite, ima li promena?

Čele (bubnjevi) – Mnogo. Poenta jeste da se poboljšavamo u svakom smislu. Ali ideja je uvek ista – da isteramo do kraja što smo zamislili i da uklopimo što bolje. Dolazak duvača u bend i to uključivanje zvuka trube i saksofona je dosta promenilo stvari, dalo je mogućnost da oni čitavu stvar isfiluju i da na kraju zvuči kompletno.

 Šta možemo da očekujemo od glista u narednom periodu?

Novica – Dosta dobre muzike, pre svega live, a na jesen se očekuje novi album sa devet pesama.

 Koliko često i gde možemo da vas čujemo?

Bjeka – Biće svirki u i van Beograda u narednom periodu, kako samostalnih, tako i festivalskih. Prva sledeća svirka bi trebalo da bude sredinom aprila, trenutno nemamo neke konkretne informacije, ali tu je Internet i društvene mreže gde se sve može brzo saznati.

The post Dobra ideja za kvalitetan zvuk appeared first on Portal Mladi.

Na pitanje kako je protekla 2016. godina, mnogi su odgovorili da je mogla biti bolja. Neki od nas nisu zadovoljni proteklom godinom jer je sa sobom donela puno gubitaka. Međutim, malo je onih koji su se osvrnuli na dobre stvari koje su se tokom prethodne godine desile. Jedan od njih je Kris Hadfild, poznati kanadski astronaut, poznat i kao prvi Kanađanin koji je hodao svemirom. Svojim tvitovima podelio je raznovrsna zapažanja o tome zašto prošlu godinu ne treba zaboraviti što pre, već je, kako Kris piše, potrebno istaći njene dobre strane, koje su mediji zaboravili zbog tužnih smrti poznatih imena i loših političkih dešavanja.

Osvrnimo se na pozitivne činjenice koje nas, kako ovaj astronaut kaže, mogu ohrabriti.

1. Kolumbijska vlada i kolumbijski revolucionari i borci za trajni mir okončavaju rat u kome je ubijeno i raseljeno više od sedam miliona ljudi.
2. Šri Lanka je pet godina radila na suzbijanju najsmrtonosnijih bolesti na području ove zemlje. Od 2016. godine u ovoj zemlji nema malarije.
3. Džinovska panda, jedna od najlepših vrsti pandi na svetu, zvanično je uklonjena sa liste ugroženih vrsta.
4. Tim Pik postao je prvi ESA astronaut iz Velike Britanije, koji simbolizuje obnovljenu britansku posvećenost istraživanju svemira.
5. Broj tigrova je porastao prvi put u sto godina, i plan je da se udvostruči do 2022.
6. Juno, delić buduće istorije, uspešno je preleteo preko 558 miliona milja i sada vraća nazad jedinstvene podatke sa Jupitera.
7. Broj veterana beskućnika u Americi prepolovljen je u poslednjih pet godina, sa padom od skoro 20% u 2016-toj.
8. Malavi je snizio stopu HIV infekcije za 67%, a u poslednjoj deceniji je došlo do promene u sistemu javnog zdravstva, kako bi sačuvali više od 250 000 života.
9. Vazdušni prevoz i dalje nastoji da bude još sigurniji, a 2016. bila je druga najbolja godina po minimalnom broju stradalih u avijaciji od kako se vode zapisnici.
10. Izrazita indijska posvećenost pošumljavanju svedočila je sadnji više od 50 miliona stabala u jednom danu, i to je svetski rekord.
11. Male boginje su iskorenjene u Americi. Dvadesetdvogodišnja kampanja vakcinacije dovela je do eliminacije ovog virusa.
12. Nakon jednog veka, Ajnštajnova teorija gravitacionih talasa potvrđena je kao tačna u naučnim dostignućima lansiranja na Mesec.
13. Kina je objavila tačan datum kraja trgovine slonovačom, gde javno mnjenje postaje čvrsti zaštitnik životne sredine.
14. Avion na solarni pogon preleteo je Tihi okean po prvi put, naglašavajući novu eru mogućnosti korišćenja energije.
15. Kostarika je zamenila celokupnu elekričnu mrežu obnovljivim izvorima energije za više od pola godine, i njihova sposobnost korišćenja i dalje raste.
16. Izraelski i američki naučnici veruju da su na ivici mogućnosti izlečenja bolesti od radijacije, nakon niza uspešnih testova ove godine.
17. Ozonski omotač je pokazao da kroz direktno rešavanje problema svet zajedno može da zaustavi ekološku katastrofu.
18. Novi metod lečenja melanoma predviđa stopu preživljavanja od 40%, praveći ogroman korak ka dugoročnom izlečenju raka.
19. Vakcina za ebolu razvijena je od strane kanadskih naučnika sa stopostotnom efikašnošću. Ljudi iskorenjuju užas zajedno.
20. Britanska Kolumbija je značajnim ugovorom o zaštiti životne sredine zaštitila 85% najveće svetske prašume sa umerenom klimom.
21. U 2016. viđeno je više od 40 novih morskih rezervata u 20 zemalja, površine veće od Sjedinjenih Američkih Država.
22. Ove morske rezerve uključuju i trinaestogodišnju borbu Malezije da dovrši park od milion hektara.
23. Ovo takođe uključuje i najveću morsku rezervu u istoriji, koja je stvorena na Antarktiku kroz jedinstvene dogovore 24 nacije.
24. Kiselinska zagađenost atmosfere rešena je do tačke skoro preindustrijskog nivoa.
25. Ozbiljna oboljenja su u padu. Amerika beleži pad smrtnosti od 50% od raka debelog creva, manje obolelih od srčanih bolesti, osteoporoze i demencije.
26. Urugvaj je uspešno pobedio duvanske kompanije u stvaranju presedana za male zemlje koje žele da uvedu zdravstveno usmeren zakon.
27. Glad u svetu dostigla je najnižu tačku u poslednjih 25 godina, a nivo siromaštva opada širom sveta, i smatra se da će se taj trend nastaviti.
28. Afrička Unija napravila je korak više ka ujedinjavanju pokretanjem inicijative za stvaranje bezviznog režima za sve građane.
29. Emisija fosilnih goriva se nije povećala u 2016. godini, i ovaj sporazum teži da postane deo međunarodnog prava.
30. Kina je objavila zabranu stvaranja novih rudnika uglja, sa obnovljenim ciljevima da poveća električne kapacitete kroz obnovljive izvore do 2020.
31. Jedna trećina holandskih zatvorskih ćelija je prazna, jer je stopa kriminala opala za više od 25% u poslednjih osam godina, i nastavlja da opada.
32. U avgustu sam otišao na Arktik sa nekim neverovatnim mladim umetnicima. Pomogli su mi da dam obećanje budućim generacijama.
33. Nauka, ekonomija i očuvanje životne sredine svedoci su preokreta u trendu prekomernog eksploatisanja riba u Americi ove godine.
34. Boyan Slat je uspešno testirao svoj prototip za čišćenje okeana, koji ima za cilj da očisti i do 40% okeana od plastike.
35. Izrael sada proizvodi 55% slatke vode, pretvarajući tako jednu od najsušnijih zemalja na svetu u poljoprivredno zemljište.
36. Italijanska vlada otežala je bacanje nepotrošene hrane donošenjem zakona koji podstiče prikupljanje, deljenje i poklanjanje viška hrane.
37. Ljudi su se polivali ledom, što je poslužilo ALS fondaciji da sa dovoljno sredstava izdvoji genetski uzrok bolesti.
38. Morske krave, gotovo najprijatnija vrsta životinja koju možemo sresti dok plivamo, više nije ugrožena.
39. Grizli medved, jedna od najneprijatnijih životinja na koju možemo naleteti, više nije pod federalnom zaštitom u američkim nacionalnim parkovima.
40. Globalna pomoć povećana je za 7%, i novac je namenjen za pomoć 65 miliona izbeglica.
41. 2016. bila je najdobrotvornija godina u američkoj istoriji. Kineske donacije povećane su više od deset puta u poslednjoj dekadi.
42. Fondacija „Gates“ objavila je novih pet milijardi dolara za iskorenjivanje siromaštva i bolesti u Africi.
43. Građani Kanade pozdravili su odluku države da postavi novi svetski standard u tome kako na privatnom nivou pomoći i preseliti izbeglice.
44. Stopa maloletničkih trudnoća nikada nije bila manja, dok istovremeno cene visokog obrazovanja nikad nisu bile veće.
45. SpaceX napravio je istorijski poduhvat prizemljivanjem rakete uspravno nakon povratka iz svemira, što predstavlja novu eru istraživanja svemira.
46. I konačno – Chicago Cubs osvojio je nacionalni kup nakon 108 godina, što daje nadu svim fanovima Toronto Maple Leafs-a.

The post Kris Hadfild: Zašto 2016. nije bila sasvim loša godina? appeared first on Portal Mladi.

Volontiranje mnogi vide kao oblik humanog delovanja u društvu. Međutim, aktivnim volonterskim radom, ne samo da doprinosimo zajednici, već razvijamo sopstvene veštine, stičemo novo i proširujemo već stečeno znanje, ali i ono sto mnogi poslodavci traže pre nego što razmotre mogućnost našeg zaposlenja u svojoj firmi – iskustvo.

U poslednjih desetak godina volontiranje je dobilo znatno veću pažnju u Srbiji, a posebno među njenom omladinom. Od 2009. godine samo kroz Sportski Savez Srbiju, jednu od organizacija koja radi sa volonterima, proslo je više hiljada mladih aktivista. Uključivanje u društvene i poslovne aktivnosti bez novčane nadoknade, mladi ljudi u Srbiji smatraju ponekad zanimljivim, nekada bespotrebnim, ali svakako neophodim za lični napredak. Malo je onih koji se mogu pohvaliti dobrim poslom, a da pre toga, barem jednom, nisu volontirali.

PROČITAJ Čemu nas VOLONTIRANJE može naučiti?

„Volonterizam je promenio moj zivot iz korena. To je doživljaj, iskustvo, altruizam. Mnogo više cenis sebe, ljude i sve ono što te okružuje. Osećaj da možes da pomogneš, nečemu da doprineseš, a da pritom unaprediš sebe, je nezamenljiv“, rekla je Hristina Jovanović, članica Sportskog saveza Srbije, koja se može pohvaliti i dugogodišnjim volonterskim iskustvom. Volontiranje daje priliku testiranja sebe i stvaranje ličnog identiteta, jer na kraju ti si ono što daješ drugima- istakla je Hristina.

Ekipa Portala Mladi sprovela je anketu, u kojoj je učestvovalo više stotina mladih iz Srbije, starosti do trideset godina. Odgovori na pitanje šta misle o ovoj društveno-korisnoj aktivnosti, pokazali su da je veliki broj onih koji dobrovoljni, neplaćeni rad vide kao koristan.  Među ispitanim omladincima, gotovo više od 80% njih je jednom ili više puta volontiralo. Kada je reč o trajanju volonterskog programa, bila to praksa, projekat ili događaj, skoro polovina ispitanika koja ima iskustva u volontiranju, odgovorila je da ne bi trebalo biti kraća od jednog, ni duža od tri meseca, sa aktivnim angažovanjem ne više od četiri sata dnevno.

Razlozi tome su raznovrsni – od manjka vremena za ostale aktivnosti, kao što su škola ili fakultet, do vrednovanja sopstvenog rada, koji gubi smisao ukoliko je uloženi trud znatno vidljiviji od koristi. Međutim, dobri primeri volonterskih praksi pokazali su da aktivno usčesce u trajanju od šest meseci daje odlične rezultate, jer praktikant ima dovoljno vremena da se upozna sa timom i celokupnom organizacijom, zatim vremenom počinje da preuzima određene odogovornosti, kako bi nakon toga i sam počeo da predlaže, ali i realizuje određene aktivnosti.

Kako bi osoba ostala motivisana, potrebno je, pre svega, da razume šta znači volontiranje, kako bi iz takvog rada izvukla veće benficije nego što je to nekada sam novac. Dobar primer su poslovni kontakti i poznanstva, kao i veština rešavanja određenih kriznih situacija. Osoba treba da pronalazi sebi zadatke i obaveze, bez gubljenja vremena na čekanje da se od nje to zatraži.  Ukoliko se zadaci ne shvate ozbiljno, praktikant će kratkoročno naneti štetu organizaciji, ali dugoročno sebi.

Stoga je balans uloženog i vraćenog jako bitan, kako za volontera, tako i za volontersku organizaciju, firmu, pa i državu.

Kao rezultat sve većeg broja aktivnih mladih ljudi, svesnih važnosti volontorskog rada, možemo očekivati mentalno zdraviju zajednicu vrednih pojedinaca, željnih znanja i napretka. Međutim, takvom okruženju treba odgovoriti jezikom koji jedino razumeju – vrednovanjem truda i omogućavanjem uslova u kojima se neće boriti da od svog rada prežive, već da od njega žive.

The post Volontiranje – dobrovoljni rad za drugog ili za sebe? appeared first on Portal Mladi.