Volontiranje – dobrovoljni rad za drugog ili za sebe?

    Volontiranje mnogi vide kao oblik humanog delovanja u društvu. Međutim, aktivnim volonterskim radom, ne samo da doprinosimo zajednici, već razvijamo sopstvene veštine, stičemo novo i proširujemo već stečeno znanje, ali i ono sto mnogi poslodavci traže pre nego što razmotre mogućnost našeg zaposlenja u svojoj firmi – iskustvo.
    Volontiranje

    U poslednjih desetak godina volontiranje je dobilo znatno veću pažnju u Srbiji, a posebno među njenom omladinom. Od 2009. godine samo kroz Sportski Savez Srbiju, jednu od organizacija koja radi sa volonterima, proslo je više hiljada mladih aktivista. Uključivanje u društvene i poslovne aktivnosti bez novčane nadoknade, mladi ljudi u Srbiji smatraju ponekad zanimljivim, nekada bespotrebnim, ali svakako neophodim za lični napredak. Malo je onih koji se mogu pohvaliti dobrim poslom, a da pre toga, barem jednom, nisu volontirali.

    PROČITAJ Čemu nas VOLONTIRANJE može naučiti?

    “Volonterizam je promenio moj zivot iz korena. To je doživljaj, iskustvo, altruizam. Mnogo više cenis sebe, ljude i sve ono što te okružuje. Osećaj da možes da pomogneš, nečemu da doprineseš, a da pritom unaprediš sebe, je nezamenljiv”, rekla je Hristina Jovanović, članica Sportskog saveza Srbije, koja se može pohvaliti i dugogodišnjim volonterskim iskustvom. Volontiranje daje priliku testiranja sebe i stvaranje ličnog identiteta, jer na kraju ti si ono što daješ drugima- istakla je Hristina.

    Ekipa Portala Mladi sprovela je anketu, u kojoj je učestvovalo više stotina mladih iz Srbije, starosti do trideset godina. Odgovori na pitanje šta misle o ovoj društveno-korisnoj aktivnosti, pokazali su da je veliki broj onih koji dobrovoljni, neplaćeni rad vide kao koristan.  Među ispitanim omladincima, gotovo više od 80% njih je jednom ili više puta volontiralo. Kada je reč o trajanju volonterskog programa, bila to praksa, projekat ili događaj, skoro polovina ispitanika koja ima iskustva u volontiranju, odgovorila je da ne bi trebalo biti kraća od jednog, ni duža od tri meseca, sa aktivnim angažovanjem ne više od četiri sata dnevno.

    Razlozi tome su raznovrsni – od manjka vremena za ostale aktivnosti, kao što su škola ili fakultet, do vrednovanja sopstvenog rada, koji gubi smisao ukoliko je uloženi trud znatno vidljiviji od koristi. Međutim, dobri primeri volonterskih praksi pokazali su da aktivno usčesce u trajanju od šest meseci daje odlične rezultate, jer praktikant ima dovoljno vremena da se upozna sa timom i celokupnom organizacijom, zatim vremenom počinje da preuzima određene odogovornosti, kako bi nakon toga i sam počeo da predlaže, ali i realizuje određene aktivnosti.

    Kako bi osoba ostala motivisana, potrebno je, pre svega, da razume šta znači volontiranje, kako bi iz takvog rada izvukla veće benficije nego što je to nekada sam novac. Dobar primer su poslovni kontakti i poznanstva, kao i veština rešavanja određenih kriznih situacija. Osoba treba da pronalazi sebi zadatke i obaveze, bez gubljenja vremena na čekanje da se od nje to zatraži.  Ukoliko se zadaci ne shvate ozbiljno, praktikant će kratkoročno naneti štetu organizaciji, ali dugoročno sebi.

    Stoga je balans uloženog i vraćenog jako bitan, kako za volontera, tako i za volontersku organizaciju, firmu, pa i državu.

    Kao rezultat sve većeg broja aktivnih mladih ljudi, svesnih važnosti volontorskog rada, možemo očekivati mentalno zdraviju zajednicu vrednih pojedinaca, željnih znanja i napretka. Međutim, takvom okruženju treba odgovoriti jezikom koji jedino razumeju – vrednovanjem truda i omogućavanjem uslova u kojima se neće boriti da od svog rada prežive, već da od njega žive.

    PODELI
    Aleksandra Janković
    Urednica. Zavrsila novinarstvo na Fakultetu politickih nauka u Beogradu. Avanturista i voli putovanja, planinarenja, livadarenja, istrazivanje svega i svacega i isto tako pisanje o tome. Fascinira je kosmos , a opustaju dobri ljudi i kvalitetna muzika.

    POSTAVI ODGOVOR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here