Rasti je tipičan tinejdžer koji u najosetljivijim godinama traži svoje mesto, negujući opsednutost Stivenom Kingom i zaljubljenost u drugaricu iz klupe Kejt, i piše naučno-fantastične misterije dok pokušava da krene očevim stopama. A baš kao i njegov otac, ima tu lošu naviku da ide glavom kroz zid ne obazirući se na tudje savete i upozorenja, čak i kada je sve protiv njega. Jer zadovoljstvo zbog hrabrosti koju ume da iskaže snažnije je od svakog neuspeha. Spasivši Kejt od siledžija na jednoj žurci, pomišlja da je to svoje mesto konačno pronašao – biće zaštitnik mršave plavuše čiji pogled stalno luta, i čuvaće je od svega zauvek, sve dok ne shvati da je ne može spasiti od nečeg protiv čega ne može koliko god bio uporan – nje same.

Njegova sestra Samanta je studentkinja čija je knjiga upravo objavljena. U društvu koje luduje za romantičnim Sparksom i sanjivim Grinom, Samanta je kao rupa na putu zanesenih devojaka kojima je ljubavni uspeh vrhovni ideal prema kom procenjuju svoju vrednost. Iako privlači momke svojim krupnim umiljatim očima, retko koji se zadrži kada otkrije da se iza njih krije cinično i zajedljivo zanovetalo. Ali to je u redu, jer svi kad-tad odu, zar ne? ili je, barem, tako mislila, dok se jedne spore večeri u zagušljivom pabu nije spotakla o Luisa. Luis je onaj lepuškasti ali ne prelep, sladak ali ne presladak, najbolji drug momka koji se dopada svim devojkama. Pokazujući da je možda čak i veći dosadnjaković od Samante, uspeva da joj izmami davno usnuli osmeh na lice i vrati je u život, dok se iza zavese duhovitog momka njegov svet raspada i mrvi u prah.

Boreći se sa svakodnevnim teškoćama, slomljenim srcima, jednom neizlečivom bolešću i jednom zavisnošću, ova razorena porodica pronalazi svoj put natrag uprkos svim verovatnoćama koje su bile protiv njih.

Rastija glumi tragični princ Grinovih romana Net Vulf, dok lik Samante tumači neprikosnovena Lili Kolins, čija gluma uspeva da natera suze na oči čak i najtvrdjim srcima. Njena povezanost ćerke sa ocem Gregom Kinirom je autentična, gotovo bolna, i apsolutno nezaboravna.

The post “Zaglavljeni u ljubavi” – neobična priča o životu, strahu, razočarenjima i ljubavi koja ne poznaje granice appeared first on Portal Mladi.

Januar je započeo razočaravajućim vestima o nezaustavljivom širenju epidemije ebole u Zapadnoj Africi, koja je do danas preplavila Liberiju, Sijeru Leone, Gvineju, Nigeriju, Senegal i Mali, dok je u dva slučaja u Sjedinjenim Američkim Državama zabeležen oporavak, mada leka i dalje nema. Epidemija još traje, a sa sobom je odnela skoro 8.000 života. Istog meseca, Zimske olimpijske igre održane su u Sočiju, Rusiji, ali slava ovog velikog događaja bačena je u zasenak usled rastućih sukoba sa Ukrajinom, koji su doveli do višemesečnih nereda u Donjecku i Luganjsku, kao i ruskog aneksiranja Krima. Ova kriza preti i objavi novog Hladnog rata, budući da su Sjedinjene Američke države ubrzo uvele sankcije Rusiji.

U Borno Stejtu, Nigeriji, 276 devojčica zarobljeno je od strane islamističkih džihadista i grupe Boko Hanam, koja se protivila uvodjenju zapadnjačkog načina obrazovanja. Nekolicina je uspela da pobegne, ali većina je zarobljena i danas, čak osam meseci od nemilog događaja. Neredi u Siriji, Iraku, Izraelu i pojasu Gaze ne jenjavaju.

 Severna Koreja optužena je od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za kršenje ljudskih prava, a njihov predsednik ovekovečen je u američkom filmu „Intervju“, koji, međutim, nije uspeo da doživi svetlost dana usled hakovanja filmske kompanije „Sony Pictures“ od strane, pretpostavlja se, upravo severnokorejskih hakera.

U naučnim vestima, Belgija je postala prva država koja je uvela primenu eutanazije za pacijente sa neizlečivim bolestima, a američki naučnici sa univerziteta Kornel na dobrom su putu da otkriju lekove za rak i sidu.

Jedna od najvećih misterija 2014. svakako je nestanak malezijskog aviona Boing 777 na liniji Peking – Kuala Lumpur sa 239 putnika i članova posade, za koji se pretpostavlja da se srušio negde u Indijskom okeanu, blizu Tajlandskog zaliva.

Na drugom kraju planete, u Evropi, španski kralj Huan Karlos I, koji je zaslužan za uspostavljanje demokratskog poretka u svojoj zemlji, abdicirao je u korist svog sina Felipea posle 39 godina vladavine. Engleska crkva izdejstvovala je neverovatnu odluku dozvolivši ženama da postanu biskupi, dok je Škotska legalizovala istopolne brakove.

Pop kultura je, prema mnogima, ove godine doživela nezapamćeni krah u pogledu filmova, muzike, serija, i celokupne zabavne industrije. Fanovi posebno ističu završetak kultne serije „Kako sam upoznao vašu majku“, koji je razbesneo mnoge (spoiler alert: majka umire!), kao i neslavno briljiranje pevačica Majli Sajrus, Arijane Grande i Igi Azelije, poznatih više po svojim privatnim životima nego muzičkim dostignućima vrednih pomena. Ipak, treba spomenuti i proglašenje glumaca Eme Votson i Leonarda DiKaprija za ambasadore Ujedinjenih nacija, i naravno najmlađe dobitnice Nobelove nagrade za mir, Malale Jusufzai, pakistanske aktivistkinje za pravo na obrazovanje.

U ovogodišnjem Svetskom prvenstvu u fudbalu Brazil je u polufinalu zabeležio nezapamćeni poraz od strane Nemačke i to na svom terenu, rezultatom 7:1, a francuski fudbalski majstor Tijeri Anri objavio je povlačenje iz sveta fudbala.

Srpski košarkaši doživeli su poraz u finalu košarkaškog svetskog prvenstva od strane Sjedinjenih Američkih Država, rezultatom 129:92. Pored toga, Srbija pamti i sramotno prekidanje fudbalskog meča Srbija – Albanija na stadionu JNA zbog lansiranja drona sa albanskom zastavom iznad tribina, ali i razorne poplave u Obrenovcu, Šapcu i Kladovu, koje su odnele mnogo ljudskih života i napravile tešku materijalnu štetu koja još uvek nije nadoknađena.

Nažalost, ni kraj godine nije mnogo bolji. Pored epidemije ebole koja i dalje divlja, treba spomenuti i svima poznate nerede u američkom gradu Njujorku, podstaknute prema mnogima ničim izazvanim, brutalnim ubijanjima Afroamerikanaca od strane američkih belih policajaca, time obeleživši tu zemlju kao jedinu koja nije uspela da se oslobodi sramne rasističke kulture još od svog nastanka.

Gledajući unazad na ovu godinu, kao i na najrazličitije njene nazive od strane raznih stručnjaka i nas običnih – revolucionarna, iskonska, neponovljiva, tragična, poražavajuća – moram da se zapitam, zašto je lansiranje novog iPhone-a 6 prošlo zapaženije od pronalaska Kolumbove „Santa Marije”? Kako to da je fotografija venčanice Kim Kardašijan viđena više puta na Instagramu od video snimaka vapaja i vrisaka stotine hiljada nedužno poginulih u sukobima na Bliskom istoku? Šta je to što nas u stvari pokreće, šta nas motiviše? Kada nam je postalo lakše da se za sebe i svoja uverenja borimo u komentarima na društvenim mrežama, umesto da ugasimo svoje kompjutere i smartfonove i stvarno učinimo nešto?

The post Šta je obeležilo 2014. godinu? appeared first on Portal Mladi.

Božićni filmovi

The Santa Suit (2010)

Drejk Hanter je nemilosrdni direktor koji je malu očevu kompaniju za proizvodnju igračaka pretvorio u jednu od najprofitabilnijih korporacija današnjice. Uprkos tome što njegove igračke donose radost svoj deci sveta, on nimalo ne mari za Božić, a svojim nezadovoljstvom čini da ga ni njegovi zaposleni ne vole mnogo.

Ali stvari umeju da se preokrenu i pronađu svoj put kada to najmanje očekujemo, i jedan susret sa tajanstvenim Krisom Krendalom u kostimu Deda Mraza učiniće da se Drejkov svet okrene naglavačke, kada njih dvojica zamene uloge i Drejk bude primoran da oseti radost Božića i sve što on donosi…

The Most Wonderful Time of the Year (2008)

Svake godine, Božić je gorko-sladak praznik za Dženifer Kalen, samohranu majku koja se trudi da balansira između obaveza na poslu i svog sina. Naizgled idilična porodična proslava dodatno se komplikuje kada njen ujak sa aerodroma dovede tajanstvenog Morgana Derbija koji je propustio svoj avion.

Morganovo zarazno praznično raspoloženje zbunjuje i ometa Dženifer u njenoj užurbanosti, ali joj takođe i ukazuje na to da je sve što joj je zaista trebalo sve vreme ispred njenog nosa.

 Surviving Christmas (2004)

 Kada mladog milionera Drua ostavi devojka i to pred Božić, primoran je da praznike provede sam. Ali Dru nije navikao na to, pa odluči da ode u svoj rodni kraj i vidi kuću u kojoj je živeo kao dete. Kada stigne shvati da u njegovom domu živi druga porodica, ponudi im novac u zamenu da s njima provede Božić.

Međutim, način života na koji je Dru navikao nikako ne liči na život ove porodice. Kako se Božić približava a njihov dogovor postaje sve teži za ostvarivanje, primorani su da se podsete šta taj praznik stvarno označava.

Elf (2003)

Kada maleni Badi, koji je rođen u sirotištu, u noći pred Božić otpuzi u Deda Mrazov džak s poklonima, greškom završi na Severnom polu. Uprkos tome što je čovek, odgajan je kao patuljak, a kada njegova radoznalost počne da se razvija, Deda Mraz mu dozvoli da ode u Njujork i pronađe svog oca, Voltera.

Usput upada u razne nevolje kako samo jedan patuljak u prelepo okićenom, velikom gradu i može, a kada se ova novost ispreči Volterovom poslu, primoran je da donese važnu odluku koja će promeniti živote obojici.

Glavnu ulogu u ovom filmu igra neprevaziđeni Vil Ferel, koji svojom duhovitošću i dečijom toplinom unosi radost u srca svih gledalaca, mladih i starih.

Christmas Story (2007)

Pre mnogo godina u jednoj dalekoj zemlji, mali Nikolas izgubio je roditelje u saobraćajnoj nesreći, a seljani odluče da će zajedno paziti na njega. I tako, Nikolas se jednom godišnje, na Božić, seli iz jedne porodice u drugu. U znak zahvalnosti na gostoprimstvu, deci napravi igračke i ostavi ih na odlasku.

Vremenom je Nikolas obišao svaku porodicu u zemlji, pa ga pošalju da živi sa starim Isakom koji je namrgođen i ne voli Božić, i zabranjuje Nikolasu da pravi poklone. Vremenom, međutim, Nikolasovo toplo i plemenito srce uspe da odobrovolji Isaka i oni zajedno nastave sa ovom tradicijom. Ali kada je Isak primoran da se odseli daleko i ostavi Nikolasa, njegova zamisao o širenju praznične radosti rizikuje da se završi, a Nikolas mora naći rešenje…

Fred Claus (2007)

“Često, mnogo je lakše dati obećanje nego ga ispuniti“.

Svi znaju priču o Deda Mrazu, simpatičnom dekici rumenih obraza i bele brade, koji širi radost praznika. Ovo nije priča o njemu. Ovo je priča o slatkom i povučenom dečaku koji je odrastao u senci svog poznatog brata – Fredu Mrazu.

Fred živi u Čikagu i bavi se oduzimanjem imovine zbog neplaćenih dugova, dok uporedo pokušava da otvori svoju kladionicu. Kako se rok za iznajmljivanje prostora približi, a Fred je i dalje bez prebijene pare, nema drugog izbora osim da se obrati mlađem bratu za pomoć. A kada ga on pozove kod sebe na Severni pol i da mu ponudu koju je teško odbiti, Fredu ne preostaje ništa drugo već da preispita sve svoje životne odluke i promeni ih iz korena.

Christmas Carol (1984)

“Božićna pesma” je vanvremenska priča zasnovana na briljantnom romanu Čarlsa Dikensa, koja govori o starom Ebanezeru Skrudžu, koji mrzi Božić. Međutim, u noći pre Božića posete ga duhovi njegove prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, koji ga primoraju da se priseti čak i najmračnijih delova svog života, kao i da uvidi kako će se sve završiti, osim ako ne odluči da se promeni.

Ovaj film imao je više desetina adaptacija tokom 20. I 21. veka, a ova iz 1984. se posebno ističe zahvaljujući genijalnoj glumi višestruko nagrađivanog Džordža C. Skota.

The post Božićni filmovi – filmovi za Novu godinu appeared first on Portal Mladi.

1. Čitaonica Univerziteta Kolumbija – Njujork, SAD

2. Kalemegdan, donji grad – Beograd, Srbija

3. „Životinjska farma“, Džordž Orvel, 1945.

4. Kutija sa nakitom

5. Šolja u obliku objektiva

6.Tajne ogledala u ženskom kupatilu

7. Roker u duši 

Listu sastavila Anastazija Spasojević

The post Sedam fotografija decembra appeared first on Portal Mladi.

Ove godine konferencija je organizovana od strane studenata i profesionalaca pod pokroviteljstvom AEGEE Heraklion, jedne od najvećih multidisciplinarnih studentskih organizacija u Evropi, kao i Regija Krita. Tokom pet dana održavanja konferencije, preko sto učesnika sa celog evropskog kontinenta imalo je priliku da simulira rad ministarstva, članova Evropskog parlamenta, kao i novinara i reportera. Njeno otvaranje održano je u jednoj od najlepših sala Ministarstva Krita pod nazivom Androgeo Venue, kroz koju svakodnevno prolaze najpoštovaniji evropski zvaničnici i formiraju najvažnije odluke o razvoju privrede i ekonomije. Svakodnevni sastanci odvijali su se u glavnoj sali Komore za trgovinu i industriju Herakliona, koja je zahvaljujući svojoj neoklasičnoj arhitekturi i dizajnu svrstana među kulturna i istorijska blaga ove mediteranske zemlje.

Teme su bile i više nego zadovoljavajuće, s obzirom na trenutno stanje na Srednjem istoku i ulogu Evropske unije u svemu tome – sveprisutno pitanje odnosa Rusije i samoproklamovane nezavisne gruzijske pokrajine Abhazije, kao i migracije podstaknute jermenskim genocidom sa stanovišta Turske.

Članovi Evropskog parlamenta su direktni predstavnici građana, organizovani u sedam poslaničkih grupa, koji demokratskim glasanjem nastoje da postignu dogovor radi kasnijeg ostvarivanja koncenzusa sa Evropskim savetom i ministrima drugih država članica. Ministri Saveta održavaju bliski kontakt sa članovima Evropskog parlamenta u donošenju svih odluka.

S obzirom na svoj status najvećeg i najstarijeg grčkog ostrva, kao i rodnog mesta boga Zevsa i kolevke evropske civilizacije, Krit je zaslužno dobio tu čast da u svom najvećem gradu Heraklionu svake godine održava konferenciju od velikog značaju za Evropu, kao što je Model Evropske unije. Svojom mediteranskom klimom koja odudara od snežnih planinskih vrhova u pozadini, Krit je neodoljiv kako za turiste tako i za istorijske istraživače, privlačeći ih svojom bogatom istorijskom kulturom i pristupačnošću  ukrštanja starog Istoka i modernog Zapada.

The post Krit – kolevka stare civilizacije i moderne Evrope appeared first on Portal Mladi.

Provela sam dve godine volontirajući u Udruženju za Ujedinjene nacije Srbije, svakog dana se trudeći da uskladim obaveze u školi sa sastancima i seminarima, u pauzama radeći domaće zadatke i šaljući prijave za fakultet. Najveći događaj ovog udruženja je BIMUN, konferencija koja simulira rad Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u vidu održavanja celodnevnih sastanaka na kojima se raspravlja o aktuelnim temama koje pogađaju svet, i tom prilikom okuplja oko sto srednjoškolaca i studenata iz celog sveta.

„Šta ja to radim?“ – ponovo odzvanja glas u mojoj glavi. To je pitanje koje mi se vrtelo po mislima cele protekle noći, zbog čega sam u odrazu u staklenim vratima zgrade SIV-a sada primećivala tamne kolutove oko očiju. Kiša je padala danima, što mi nimalo nije pomoglo da savladam svoj „odrasli“ hod u maminim štiklama. Sramotno priznajem, sve na meni tog dana poticalo je iz maminog ormara. Uska crna suknja koja me je primoravala da pravim sitne korake, jednostavna bela košulja i sako čija me je postava grebala kad god bih se pomerila. Jedino je rajf u kosi bio moj, mada je izgledao pomalo jadno pridržavajući pramenove kose koji su se cedili dok sam čekala da prođem kontrolu i uđem u zgradu. Nervozno sam stezala tašnu u rukama dok sam se upisivala na ulazu i uzimala svoju legitimaciju, prijatno iznenađena što je moje ime napisano kako treba, što se retko dešava. Zaista, zar niko nikada nije čuo za ime Anastazija, sa „Z“?

Uspešno sam se popela uz stepenice bez padanja dok sam kopala po tašni u potrazi za šminkom žureći ka toaletu, daspasim što se spasiti može. Stajala sam tako sa glavom ispod sušilice za ruke dok mi je kosa letela na sve strane u najotmenijem toaletu koji sam ikada videla, kada sam čula Tamaru kako se kikoće govoreći: „Sad sam sve videla“. Brzo sam se uspravila, a legitimacija me je ošinula po obrazu. „Bože“, promrmljala sam nameštajući sako, dok je ona bila zauzeta nanošenjem karmina u ogledalu. Videla sam da nosi sivo odelo koje joj savršeno pristaje, a kosa joj je bila besprekorno ravna. Nije izgledala nimalo nervozno, za razliku od mene. Pogledala me je u odrazu i povikala previše dramatično: „O, hvala bogu, konačno upoznajem nekoga iz svog komiteta! Hajdemo, moramo da požurimo i nađemo dva slobodna mesta jedno pored drugog“. Nisam ni stigla da se usprotivim, već smo klaparale štiklama po mermernom podu, pravo ka sali u kojoj se održavao prijem dobrodošlice. Nakon govora koji su održali osnivači, izašli smo i uputili se ka skupštini grada na ručak, gde je moja nervoza već potpuno iščezla dok sam slušala Tamaru i nekoliko momaka za mojim stolom kako pričaju o temi koja nam je zadata i o kojoj ćemo raspravljati narednih pet dana. „Kubo, već vidim da nećeš imati kontrapunkt kada te budemo izazvali na skupštini danas“ – rekao je dečko pored mene u odelu sa kezom na licu, oslovljavajući me imenom države koju predstavljam, dok ga je njegov delegat tapšao po ramenu s odobravanjem. „Ma, molim vas…“ –  rekla sam neubeđeno, dok je on uzimao poslednji krompirić s mog tanjira iskoristivši momenat nepažnje. „Mi se tim pitanjem bavimo već decenijama, ako niste znali“ – istakla sam.

I tako su tekli naredni dani. Ujutru bismo ćaskali nazivajući jedni druge imenima država koje zastupamo, pre nego što uđemo u službene prostorije i do kraja dana raspravljamo baš kao odrasli. Možda čak i bolje od odraslih, zato što smo umeli i da se našalimo tokom neformalnih dopisivanja. Volonteri su hodali gore-dole po maloj prostoriji raznoseći poruke koje smo mogli da pišemo kako ne bismo prekidali govore koji su u toku. Bile su raznolike, od dugačkih koje su sadržale ozbiljna pitanja o donošenju rezolucije koju ćemo pisati poslednjeg dana skupštine, do onih kratkih koje su uglavnom stizale od mog druga iz delegacije Izraela: „Gladan sam, kad će više ta pauza?“ Uveče bismo do kasno u noć igrali na podijumu posle formalne večere, žaleći se na to kako sutradan nećemo moći da se probudimo da bismo došli do Ministarstva dijaspore u kojem smo provodili vreme svakog dana.

Dugo nakon što sam sa svojim „protivničkim“ delegatima odigrala poslednji ples na svetlećem podijumu, nakon što smo se iz sveta odraslih vratili u srednjoškolske klupe sa jednim iskustvom više koje ćemo večno pamtiti, u sećanju mi je i dalje naše zadirkivanje i smejanje kada to nije bilo primereno, cupkanje po kiši u gužvi na ulazu u skupštinu, i druženje sa ljudima koji umeju da saslušaju tuđe mišljenje i uvaže ga, bez obzira na to što se ne podudara sa njihovim. BIMUN najbolje promoviše ovakve vrednosti.

Ukoliko želite da postanete deo ove neverovatne manifestacije, prijavite se na adresi http://www.bimun-unaserbia.org/ do januara 2015. godine. Uzmite svoje (ili mamine, kao ja) najlepše suknje i odela, i pripremite se za nekoliko dana koji će vam garantovano zauvek ostati u lepom sećanju.

The post Ulazak (ili, u mom slučaju, upad naglavačke) u svet odraslih – BIMUN 2013. appeared first on Portal Mladi.