Prethodnog petka govorili smo o karakondžuli, a sada je na redu Mora. Prema verovanjima, lik lepe devojke duge crne kose i veoma bledog lica koji noću luta i ukazuje se ljudima je Morana, boginja Slovena koja izaziva lavine, snežne nepogode, led i smrt.

Morana ili Mora, smatrana je božanstvom koje donosi smrt ne samo ljudima već i biljnom i životinjskom svetu pa su se iz tog razloga praktikovli rituali spaljivanja krpene lutke sa likom ovog bića u verovanju da će nepogode i opasnost proći. Zanimljivo je da se u Dalmaciji i delovima Slovenije ovakav običaj i dalje održava. Sam termin Mora ili Mara potiče od praindijske reči koja znači “umreti na silu”.

Zbog opasnosti koju je navodno ovo mitsko biće donosilo svojom pojavom, ljudi su počeli da je predstavljaju likom veštice sa vučjim očnjacima i kandžama. Tako je nastalo i tumačenje da je lepa crnokosa devojka zapravo samo drugo lice veštice Baba Jage, tj. Baba Zime, a može se prepoznati po karakterističnom mladežu ili obeležju na telu. Prema istorijskim spisima, naziv i opis ovog bića prvi put je upotrebljen u 14. veku u Češkoj, a Mora je kao mitološko biće prisutna u predanjima svih slovenskih naroda. Moravski Česi prave krpenu lutku koja predstavlja Moranu i bacaju je u vodu pred zimu.

Karakteristično je da je isto biće drugačije opisivano kod Istočnih Slovena. U Rusiji naziv ovog božanstva je Mokuša i u legendama ona ima duge nokte i veliku glavu. Među Istočnim Slovenima postoji mit o bogu Jarovidu u kome se pominje da se za njega udala Morana, boginja proleća i zemlje. Kada je Perun ubio njenog muža ona je postala zla veštica koja muči ljude u snu, posebno mlade muškarce. Prema nekim spisima, More su zapravo veštičje kćeri koje postaju veštice i mogu da jedu ljudska srca tek činom udaje. Pre toga one su samo obične mlade devojke koje jedino mogu ometati disanje ljudi dok spavaju ili ih uznemiravati u snovima. Odatle se danas kaže da kada neko loše sanja ima noćne more.

I majka koja nije veštica može imati dete koje je Mora. U davnim vremenima ukoliko bi se dete rodilo u crvenoj posteljici smatralo se demonskim ili da će ono postati Morena. Prema verovanjima dete se moglo spasiti ako se razglasi po selu da se rodila Mora, pa su babice često u ovim slučajevima stajale ispred kuće držeći novorođenče i vičući da se rodila Morana. Međutim, ovo je bila sramota za porodicu pa se neretko ovaj običaj izbegavao. U martu se u takođe obavljao ritual u kome je maskirana povorka ljudi šetala u pokušaju da uplaše ovo opasno biće.

U nekim verovanjima pominje se i da onaj ko uspe da oduzme Morani kapu postaje njen gospodar sve dok ona tu kapu ne uspe da uzme nazad. Kao preventivnu zaštitu od ovog bića Sloveni su koristili beli luk i pelin. Takođe se smatralo da More i veštice ne mogu da prođu pored izvrnute metle niti pored metalnih oštrica koje vire iz vrata.

The post MORANA: Biće zbog kojeg imamo noćne more! appeared first on Portal Mladi.

Dr Alena Solde iz instituta za okeanologiju tvrdi da u Jadranskom moru živi 28 različitih vrsta ajkula medjutim uprkos toj činjenici napadi na ljude od strane ovih zveri nisu baš česta pojava.
U Hrvatskoj se izgaja tuna, kojom se ajkule najčešće hrane, što je verovatno razlog povremene pojave ove nemani.

Velika bela ajkula

Prvi zabeleženi napad u Hrvatskoj desio se 1934. godine u mestu Kraljevuca gde je nastradala 17-ogodišnja devojka iz Ljubljane.Prema domaćim izvorima, 1955. je u Opatiji stradala još jedna osoba na samo nekoliko metara od obale kada je velika bela ajkula ugrizla i odvela u dubine, a telo nikada nije pronađeno. Sledeći napad desio se 1960. godine kod grada Bakra kada je 19-ogodišnji student iz Beograda nastradao.

Pet godina kasnije u Hrvatskoj je zabeležen još jedan napad, ovoga puta na češkog turistu koji je imao 33 godine dok je plivao uz ribarsku mrežu punu tune. Čeh je uspeo da ranjen dopliva do obale ali je nažalost na putu do bolnice preminuo. Poslednji zabeleženi smrtonosni napad mordskog psa u Hrvatskoj se desio 1973. godine a žrtva je bio 21-ogodišnji Nemac. U skorije vreme su se desila samo dva napada na ovom području, 2008. godine kod ostrva Visa. Žrtve su imale sreće i prošle sa manjim povredama.

Ajkula na Jadranu

Kada je u pitanju crnogorsko primorje, situacija je nešto drugačija. Predrag Nenezić, nekadašnji ministar turizma Crne Gore izjavio je da ajkule izbegavaju ovo područje i da u poslednjih 30 godina nije zabeležen nijedan napad. U vodama oko Boke Kotorske često se mogu videti delfini što navodno ukazuje da na tom mestu nema ajkula.

Napad morskog psa na čoveka koji se nažalost završio smrtnim ishodom, desio se u Crnoj Gori samo jednom. Kod plaže Mogren u Budvi 13. jula 1955. godine ajkula je napala 21-ogodišnjeg studenta elektrotehnike iz Čačka. Izvori ovog dogadjaja su nažalost samo priče lokalnih ribara i meštana prema kojima je Velika bela ajkula duga 6,5 metara usmrtila momka. Štampani mediji tog vremena o ovom dogadjaju nisu izveštavali, verovatno da ne bi širili paniku ili doveli do smanjenja turizma. Pretpostavlja se da je ovaj dogadjaj bio povod za stvaranje čuvene legende prema kojoj je mladić skočio direktno u usta ajkuli koja ga je progutala.

Statistički, u svetu oko 50 ljudi godišnje strada u napadu morskog psa a čak milion ajkula završi na ljudskoj trpezi kao jelo.

The post Velika bela ajkula na Jadranu appeared first on Portal Mladi.

Muzej narkotika u Meksiku

Seks muzej, Amsterdam

Muzej nudli, Japan

Muzej prekinutih veza u Hrvatskoj

Muzej loše umetnosti, Masačusets SAD

Muzej parazita, Japan

Podvodni muzej u Kankunu, Meksiko

Muzej pez bombona, Kalifornija SAD

The post Najčudniji muzeji na svetu (FOTO) appeared first on Portal Mladi.

Kako je ova zanimljiva tradicija nastala?

Prema legendi, veliki kineski strateg i general Liang je ovaj metod upotrebio kao vojnu signalizaciju. Tek u 13. veku, za vreme vladavine dinastije Juan ovi svetleći baloni od pirinčane hartije i bambusove trske su postali popularni i počeli da se upotrebljavaju na festivalima. U Kini imaju naziv „nebeske sveće“ ili „vatreni baloni“ i običaj je da se pre puštanja lampiona zamisli želja. Danas se najviše upotrebljavanju za kinesku Novu godinu koja se slavi krajem januara ili početkom decembra u zavisnosti od preklapanja solarnog i lunarnog kalendara.

Svetska popularnost

Izvan Kine, dečiji karnevali i različiti svetski festivali počeli su da primenjuju ovu praksu.Tajvan svake godine organizuje veliki festival posvećen isključivo svetlećim lampionima. Na Tajlandu se veruje da kada osoba ima problem treba da pusti ovaj lampion i sve brige će prosto odlepršati u vazduh. Leteći lampioni stekli su ogromnu popularnost i u Portugalu, Rusiji i Iranu. Zbog zabrinutosti za prirodu i postojanja opasnosti od požara, u poslednje vreme se radi na promeni materijala i razvijanju modernijih lampiona kako bi se negativni efekti umanjili. Međutim, uprkos činjenici da se koriste već vekovima, od kraja prošlog milenijuma neke zemlje su počele da zabranjuju ove leteće objekte jer je procenjeno da predstavljaju opasnost po avionski saobraćaj. Danas je upotreba letećih lampiona kažnjiva zakonom u Brazilu, Holandiji, Austriji, Nemačkoj, Argentini, Čileu, Španiji, Vijetnamu, ali i pomalo ironično u nekim delovima Kine.

The post KINESKI LETEĆI LAMPIONI: od vojnih signala do simbola romantike appeared first on Portal Mladi.

Iako je te godine odbijen predlog tadašnjeg pape da bude proglašeno primirje na dan Božića mir je ipak zavladao. Vojska se bez papira i potpisanih ugovora dogovorila da se na ovaj praznik ipak ne puca.

Prema pričama veterana koji su prisustvovali ovom iznenađujućem i humanom aktu, nemački redov je ustao i počeo da maše saveznicima. Riskantan potez i ogromna hrabrost ovog mladića dovele su do nezapamćenog događaja u dotadašnjoj istoriji. Iz rova neprijateljske vojske ustao je i jedan saveznički vojnik. Polako su ustajali i ostali uz uzvike “ne pucajte” na engleskom jeziku.

Preplašeni da će biti kažnjeni najstrožijom kaznom pod optužbom za izdaju, vojnici su uvideli da ih muče isti problemi. Te večeri, u jeku Prvog svetskog rata neprijatelji su se rukovali, razmenili cigarete i sveće kao poklone, čak se i fotografisali. Postoji zapis da se čak i partija fudbala odigrala te večeri. Na ovu temu je snimljen i francuski film „Jozeux Noel“ ili u prevodu „Srećan Božić“. Ova drama je dobila nagradu za najbolji strani film i bazirana je na istinitoj priči alije takodje upotpunjena i izmenjena fiktivnim detaljima.

Koliko im je bilo teško da se odmah nakon Božića vrate u rovove i pucaju jedni na druge, mi možemo samo da nagađamo. Uprkos tome što se bitka nakon hrišćanskog praznika nastavila, ovaj događaj ostao je zapamćen kao inspirativna priča o ljudima koji ni u najtežim trenucima nisu zaboravili važnost ljudskosti.

The post Božićno čudo tokom Prvog svetskog rata appeared first on Portal Mladi.

Prvi ledeni hotel je nastao 1990. godine u Švedskoj, blizu reke Torne kada je jedan umetnik napravio izložbu svojih skulptura od leda. Mnogim posetiocima se dopao ambijent pa su zamolil vajara da prenoće unutar hale sa eksponatima. Danas na ovom mestu postoji veliki kompleks soba od leda, a ideja za ledeni hotel se proširila i na druge zemlje poput Kanade, Rumunije, Japana, Švajcarske i Norveške. Potražnja za ovakvim tipom ekstremnog turizma je iznenađujuće velika, tako da za neke hotele postoje liste čekanja i od tri godine. Ovakav luksuz nije jeftin i košta od 500 do 1000 eura za jednu noć po osobi.

Hoteli funkcionišu tako što konstantno održavaju temperature blizu nule i zapošljavaju veliki broj umetnika koji oblikuju skulpture i potrebne predmete. Najrazvijeniji biznis u ovoj oblasti definitivno ima Švedska. Hotel je otvoren tokom cele godine,a sve je sagrađeno od snega i leda. Kada stignete u hotel osoblje vam da sva potrebna uputstva i posebnu odeću prilagođenu tamošnjim temperaturama. U sobama od leda je dozvoljeno boraviti samo u periodu od 6 popodne do 7 sati ujutru kada morate da odete do toplog dela hotela i popijete vruć napitak. Takođe nije dozvoljeno provesti više od jedne večeri uzastopno u hladnim prostorijama.

Ogroman broj aktivnosti je na raspolaganju posetiocima, mogu da upoznaju ljude koji oblikuju led u hotelu, da se voze sankama koje vuku haskiji, pecaju na reci ili odu do spa centra. Specifične i jako popularne ponude su doživljaj belih noći kada u ponoć možete da vidite sunce i specifične pojave poput polarne svetlosti.

The post Nestvarno lepi hoteli od leda appeared first on Portal Mladi.

Može li se krivično delo počiniti u snu?

Opšte su poznati problemi poput mesečarenja i pričanja u snu sa kojima se većina ljudi susrela tokom života, ali da li je moguće činiti i druge stvari tokom sna? Nedavno je Švedski sud oslobodio krivice jednog mladića koji je napao svoju cimerku nakon što je utvrđeno da boluje od retkog poremećaja sna zvanog seksomnija. Nakon ovog događaja u javnosti su se pojavile informacije o ovakvim retkim poremećajima o kojima se do pre desetak godina nije se mnogo znalo.

Seksomnija

Nekada smatrana šalom, ova bolest se danas dijagnostikuje kao oblik ne-REM aktivnosti i pogađa 3 do 5% posto populacije. Osobe imaju tendenciju da budu agresivne i upuštaju se u neprimerene aktivnosti kojih se nakon buđenja ne sećaju. U slučaju momka iz Švedske, njegova cimerka je dala izjavu da se on osvestio čim je uspela da ga zaustavi i da nije znao gde se nalazi, niti kako je tu dospeo.Tri istraživača, medju kojima i dr Nik Trajanović, su 1996. u svom radu na Univerzitetu u Torontu prvi put predložili da ovakvi simptomi budu dijagnostikovani kao poremećaj sna. Zahvaljujući tome danas postoje uspešne terapije.

Uspavana lepotica(Klein-Levin sindrom)

Popularan naziv nastao je zbog činjenice da ove osobe imaju drugačiji ritam spavanja od uobičajenog. Mogu zaspati i probuditi se nakon nekoliko dana, meseci ili čak godina bez pravila i funkcionisati potpuno normalno, nesvesni koliko su dugo spavali. Stanje u kom se nalaze se razlikuje od kome jer ih drugi ljudi mogu fizičkim stimulansima probuditi, ali njihov mozak nastavlja da spava. Simptomi ovog retkog, ali ozbiljnog problema su najblaže rečeno čudni. Osoba sa KLS-om se probudi, obavlja apsolutno sve svakodnevne fizičke aktivnosti poput oblačenja, umivanja, jela, čak i odlaska do škole i sedenja na nastavi, ali bez interakcije sa drugima. Ukoliko osobu koja je u ovakvom stanju svesti nešto pitate, ona vam neće odgovoriti, neće ni konstatovati vaše prisustvo. Često haluciniraju, izgledaju veoma zbunjeno i dezorijentisano. Nakon određenog vremena, kada se probudi neće se sećati ničega što se dešavalo u proteklom periodu, kao da je sve to prespavala. Doktori su utvrdili da je neurološki poremećaj razlog ovih problema i uz pravu terapiju simptomi mogu biti u potpunosti kontrolisani. Najveći problem je dijagnostikovati bolest jer se nažalost veoma često dešava da ljudi koji pate od sindroma uspavane lepotice pogrešno budu smatrani zaostalim u razvoju ili duševno bolesnim. Ovaj sindrom spada u veoma retke, svega jedan u milion ljudi pati od njega.

The post Retki poremećaji sna appeared first on Portal Mladi.