Naime, odgovor na ovo pitanje deluje veoma jednostavno: Mek Gurkov efekat. Ali kako to zapravo funkcioniše? Ovaj fenomen podrazumeva situaciju u kojoj prilikom opažanja govora dobijamo istovremene, ali kontradiktorne informacije od čula sluha, odnosno čula vida. U situaciji kada čulo sluha registruje jedan glas, a čulo vida opaža nešto drugo dolazi do međudejstva dveju vrsta informacija, što dalje dovodi do toga da mi razumemo nešto sasvim treće (slično i jednom i drugom).

Iako je ovaj fenomen veoma interesantan svima koji su o njemu čitali, posebno su naučnici bili zainteresovani da detaljnije istraže ovaj efekat i ponude moguća objašnjenja fenomena. Ovaj efekat je prvi put opisan u radu Harija Mek Gurka i Dona Mek Donalda, iz 1976. godine. Zanimljivo je to što istraživači nisu uopšte ciljano istraživali gore pomenuti efekat, nego su sprovodili istraživanje o tome kako deca percipiraju govor, i slučajno uočili postojanje ovog fenomena.

Postoje različita objašnjenja kako funkcioniše ovaj efekat. Jedno od ponuđenih objašnjenja je to da dolazi do povećanog moždanog napora u situaciji kada oprečne informacije koje dolaze od čula sluha, odnosno čula vida, sputavaju jedna drugu prilikom obrade. Ipak, jedna informacija uvek biva dominantnija u odnosu na drugu i ponajviše utiče na to kako percipiramo glasove u ovom slučaju, najčešće dominantna informacija dolazi od čula vida.

Ono što je svakako veoma interesantno, a proizišlo je je upravo iz istraživanja ovog i sličnih fenomena, jeste činjenica da se čula međusobno ne mogu isključiti prilikom obrade svakodnevnih informacija. Upravo je percepcija govora izuzetno dobar pokazatelj koliko su nam važne nformacije koje stižu iz različitih čula, i da u situaciji kada su informacije kontradiktorne mozak pravi “grešku” dolazi stvaranja iluzija.

I za kraj …

Istraživačka grupa Odseka za anglistiku, Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, snjimila je jedan veoma zanimljiv video upravo o ovom fenomenu. Ukoliko vas je ovaj tekst zainteresovao, pogledajte snimak i pokušajte da odgovorite na jedno veoma kompleksno pitanje: Da li nas naša čula varaju?

Snimak možete pogledati preko linka ispod.

(LINK: http://nslingcoll.blogspot.com/2013/10/makgerkov-efekat.html)

The post Šta je to Mek Gurkov efekat? appeared first on Portal Mladi.

• Srpski jezik ima 7 padeža, finski oko 15, dok engleski nema nijedan.

• Srpski jezik ima 3 gramatička roda, kineski i japanski nemaju rodove.

• Više od polovine ljudi na planeti govori više od 2 jezika.

• Dva jezika iz porodice slovenskih jezika su međusobno sličnija, nego 2 jezika iz porodice germanskih jezika.

• Srpski jezik je jedini jezik koji ima dva pisma u svakodnevnoj upotrebi (ćirilicu i latinicu).

• Najviše jezika u svetu se govori u zemlji Papua Nova Gvineja (oko 850 jezika).

• U svetu postoji između 6000 i 7000  jezika.

• Hebrejski jezik je jedan od retkih jezika koji je nakon dugogodišnjeg izumiranja ponovo u upotrebi.

• U znakovnom jeziku, kao i u govornom, postoje oznake za jedinu, množinu, rod, broj i ostale morfo-sintaksičke i morfo-semantičke odlike jezika.

• U svakodnevnom govoru srpski jezik sve vise izumire, i sve veći broj reči biva zamenjen pozajmljenicama iz engleskog jezika.

The post Deset zanimljivih činjenica o jezicima appeared first on Portal Mladi.

Istraživačka oblast koja se bavi kognitivnom obradom jezika zove se psiholingvistika. Ona je nastala spajanjem znanja i teorija iz psihologije i lingvistike, a neretko podrazumeva upotrebu znanja i iz matematike. Jedan od najčešće korišćenih metoda prilikom istraživanja jezika je bihejvioralni eksperiment. Postoje različiti eksperimentalni zadaci koje koristimo da bismo istražili morfologiju, sintaksu, semantiki ili fonologiju jezika. Prilikom sprovođenja bihejvioralnih eksperimenaa najčešće se mere vremena reagovanja na prikazane reči, ali i tačnost prilikom davanja odgovora. Koji eksperimentalni zadatak ćete koristiti zavisi od oblasti iz domena psiholingvistike koju želite istražiti. Ukoliko se opredelite za istraživanje obrade pojedinačnih reči i nekih njenih morfoloških odlika (npr: jednina/množina) onda se najčešće koristi zadatak leksičke odluke, koji može biti vizuelni ili auditivni. Ako vas interesuje kognitivna obrada fraza ili rečenica najpogodnije je koristiti zadatak čitanja slobodnim tempom (self-paced reading task). Jedna od najnaprednijih bihejvoralnih metoda koja se koristi za istraživanje jezika je snimanje očnih pokreta (eye-tracking study), koja nam pomaže da prikupimo pregršt zanimljivih mera pomoću kojih se izvode zaključci o kognitivnoj obradi jezika, kako na leksičkom nivou, tako i na nivou fraza i rečenica.

Za ispitivanje neuralnih osnova jezika potrebno je koristiti drugačije istraživačke tehnike. Najčešće se koriste elektrofiziološke tehnike (EEG (elektroencefalografija); MEG (magentoencefalografija) i slično). Druga podvrsta ovih tehnika su tehnike neuroodslikavanja (fMRI (funkcionalna magnetna rezonanca) i PET (pozitronsko emisiona tomografija). Primenom EEG-a možemo dobiti uvid u električnu aktivnost mozga, dok nam MEG omogućava da dobijemo snimak magnetnih polja koja su nastala usled aktivnosti mozga. Tehnike neuroodslikvanja se nešto ređe korišćene u istraživanjima, kako zbog izuzetno skupe opreme (fMRI) tako i zbog toga što zahtevaju stimulisanje, odnosno nadraživanje određenih delova mozga (PET).

Da li se ovakva istraživanja sprovode i na srpskom jeziku?

Postoji veliki broj zanimljivih istraživanja koja su sprovedena na srpskom jeziku, a koja su pokušala da odgovore na dileme vezane za kogntiivnu obradu srpskog jezika. Istraživanja su uglavnom sprovedena s ciljem ispitivanja kogntivine obrade flektivne i derivacione morfologije, semantike, sintakse i fonologije. Najčešće korišćene tehnike su bihejvioralni eksperimenti, dok su studije koje nastoje ispitati neuralne osnove jezika nešto ređe u srpskom jeziku. Pokušajte da pronađete na internetu neka od tih istraživanja, i dok budete čitali o tome razmislite koje metode su ti istraživači koristili u svom istraživanju.

The post Kako istražujemo jezik? appeared first on Portal Mladi.

Miljenice svetski poznatih književnika

Jedna od najtragičnijih heroina, koja je u književnim delima bila prikazana kao fatalna žena, jeste Ana Karenjina iz istoimenog romana Lava Tolstoja. Ova prelepa dama, kako ju je pisac opisivao, bila je žrtva nesrećne i zabranjene ljubavi te je svoj život okončala bacivši se pod voz.

Ana je bila i ostala večna inspiracija mnogih književnika, čitalaca, ali i reditelja koji su o njoj snimili čak tri filma (1948, 1997 i 2012. godine). Ono što još više fascinira jeste činjenica da je ovaj roman napisan po istinitom događaju – ova dama je bila pripadnica Sankt Petersburške elite.

Nataša Rostova

Nataša, još jedna Tolstojeva junakinja, iz dela „Rat i mir”, prikazana kao veoma bistra devojka nesvakidašnje lepote. Kroz roman se prožima veći broj muškaraca u koje je ona zaljubljena, i koji su u nju zaljubljeni, sve dok se ne venča za Pjera. Kao i Ana Karenjina, i ova junakinja bila je posledica inspiracije stvarnim likom, Tatjanom Bers iz Moskve. Tatjana je bila rođena sestra Tolstojeve supruge Sofije, i dosta vremena je provodila sa slavnim piscem, pošto su delili strast prema lovu i jahanju.

Ema Bovari

Gospođa Bovari bila je glavni lik istoimenog romana, koji je napisao Gistav Flober. Lik gospođe Bovari preživeo je tokom romana transformaciju od čedne i smerne devojke, kakva je u mladosti bila, do vrcave zavodnice kakva je postala. Iako je živela veoma buran život, na kraju izvršava samoubistvo i iza sebe ostavlja svoje ljubavnike i svog supruga Šarla Bovaria, koji ju je celog života jako voleo iako je ona svoju ljubav tražila van braka.

Žene u književnosti

Poznati pesnik Frančesko Petrarka veliki broj svojih pesama posvetio je svojoj muzi, Lauri. U zbirci pesama „Kanconijer” fatalnu lepoticu prikazuje kao čistu i nevinu, ali za pesnika neprolaznu ljubavnu čežnju.

Iako se o ovom liku dugo vremena vodila polemika među književnim kritičarimaoko toga da li je prikazana kao realan lik, ono što se pesniku ne može poreći jeste izdizanje lika Laure do nivoa božanskog bića. Koliko je ljubavi potrebno da bismo nekoga posmatrali kao božansko biće? Da nekoga posmatramo kao nešto prelepo bez obzira na sve mane? To je pitanje na koje bi svi gore pomenuti pesnici mogli dati odgovor.

Šeherzada

I za kraj, veoma je bitno pomenuti lik persijske kraljice Šeherezade, junakinje dela „Hiljadu i jedna noć”. Ova heroina je hrabro prihvatila udaju za kralja, i svojim komunikacijskim vestinama više puta vešto izbegavala vlastitu smrt pričajući mu priču koju je želeo čuti. Činjenica je da je njena lepota, hrabrost da se suoči sa strahom, ali i izuzetna inteligencija ono što joj je omogućilo da provede najduže vreme uz kralja. Upravo ove karakteristike su je izdigle do nivoa fatalne lepotice.

Žene neobične lepote i izražene inteligencije bile su i ostale večna inspiracija za pisce i pesnike. Fatalnim ženama se divimo kroz vekove, a danas ih možemo prepoznati po harizmi kojom zrače.

Hm… Da li će neka od čitateljki ovog teksta jednog dana biti predmet inspiracije nekog umetnika čijim književnim delima ćemo se diviti?

The post Fatalne žene u književnosti appeared first on Portal Mladi.

Na ova pitanja od svakog lingviste ili profesora srpskog jezika dobićete odgovor da je u pitanju nominativ-vokativ sinkretizma. Kao i kod nominativa, i kod vokativa vlastita imenica MarkO (sa nastavkom –O) je pravilno deklinirana u srpskom jeziku. Pošto smo sada počeli da se upoznajemo sa sinkretizmom, potrebno je da objasnimo i tačno značenje ovog pojma.

Šta je sinkretizam – značenje?

Sinkretizam je pojava u našem jeziku, koja je karakteristična kod deklinacije imenica, a odslikava situaciju u kojoj jedna ista imenica (npr. STO) može da se javi u istom obliku u dva različita padeža. Imenica STO može da se bude imenica u nominativu STO je žut, ali i u akuzativu Farbam STO. 

Ovaj vid sinrketizma se naziva nominativ-akuzativ sinkretizam. Još jedna prigodna definicija sinkretizma bi bila i ta da je sinkretizma višeznačnost flektivnih sufiksa u srpskom jeziku, što bi značilo da flektivni sufiksi (oni koji se dodaju na osnovu prilikom deklinacije) mogu da imaju više od jednog značenja (npr. isti nastavak i u nominativu i u akuzativu).

Gore pomenuti primer karakterističan je za nominativ-akuzativ sinrektizam, i pojavljuje se u slučaju kod imenica kod kojih akuzativ označava predmet (testić: pokušajte da primenite po padežima imenicu ZID?).

Sinkretizam – Da li postoji još neki oblik ?

Osim dva već pomenuta primera nominativ-akuzativ i nominativ-vokativ sikrentizma, postoji još jedan primer sinkretizma akuzativ-genitiv sinkretizam. Ovaj vid sinrektizma je karakterističan za slučaj kada akuzativ označava živa bića ili neka umetnička dela.

Odličan primer za ilustraciju genitiv-akuzativ sinkretizma su sledeće rečenice: Dobila sam poklon od starijeg bratA. (genitiv). Čitala sam i ĆosićA i NenadovićA. (akuzativ)

 Kao što ste vešto primetili sve tri imenice u prethodnom primeru imaju isti nastavak što je odlika genitiv-akuzativ sinkretizma. Svi dosada navedeni primeri su karakteristični za prvu deklinaciju u srpskom jeziku, kao i za jedninu. Ono o čemu se često polemiše, a vezano je za ovu temu, je postojanje instrumental-lokativ sinrketizma kod imenica u množini.

Kao primer ovog vida sinrketizma možemo uzeti imenicu u množini PARTERIMA (jednina – partner ), i steći uvid u to da i u insturmentalu, i lokativu imenica PARTNERIMA se pojavljuje kao relevantna za oba oblika.

I za kraj :

Sinkretizam je samo jedna od pojava na koje nailazimo u bogatoj flektivnoj morfologiji srpskog jezika, ali ništa manje bitan i od ostalih aspekata iste. Iako su nam profesori u školi retko skretali pažnju na ovo, čini se kao veoma korisno znanje. Sledeći put kada naletite na neku od ovih pojava u jeziku, pokušajte da se setite kom obliku sinrketizma pripada.

The post Sinkretizam u srpskom jeziku appeared first on Portal Mladi.