Sinkretizam u srpskom jeziku

Sinkretizam – Verovatno se sećate učenja padeža u petom razredu osnovne škole, i teških muka oko pamćenja nastavaka koji se mogu javiti uz imeničku osnovu prilikom deklinacije? Kako je moguće imenica muškog roda jednine (npr. MarkO) ima isti nastavak i u nominativu i u vokativu?

Na ova pitanja od svakog lingviste ili profesora srpskog jezika dobićete odgovor da je u pitanju nominativ-vokativ sinkretizma. Kao i kod nominativa, i kod vokativa vlastita imenica MarkO (sa nastavkom –O) je pravilno deklinirana u srpskom jeziku. Pošto smo sada počeli da se upoznajemo sa sinkretizmom, potrebno je da objasnimo i tačno značenje ovog pojma.

Izvor: pixabay.com

Šta je sinkretizam – značenje?

Sinkretizam je pojava u našem jeziku, koja je karakteristična kod deklinacije imenica, a odslikava situaciju u kojoj jedna ista imenica (npr. STO) može da se javi u istom obliku u dva različita padeža. Imenica STO može da se bude imenica u nominativu STO je žut, ali i u akuzativu Farbam STO. 

Ovaj vid sinrketizma se naziva nominativ-akuzativ sinkretizam. Još jedna prigodna definicija sinkretizma bi bila i ta da je sinkretizma višeznačnost flektivnih sufiksa u srpskom jeziku, što bi značilo da flektivni sufiksi (oni koji se dodaju na osnovu prilikom deklinacije) mogu da imaju više od jednog značenja (npr. isti nastavak i u nominativu i u akuzativu).

Gore pomenuti primer karakterističan je za nominativ-akuzativ sinrektizam, i pojavljuje se u slučaju kod imenica kod kojih akuzativ označava predmet (testić: pokušajte da primenite po padežima imenicu ZID?).

Sinkretizam – Da li postoji još neki oblik ?

Osim dva već pomenuta primera nominativ-akuzativ i nominativ-vokativ sikrentizma, postoji još jedan primer sinkretizma akuzativ-genitiv sinkretizam. Ovaj vid sinrektizma je karakterističan za slučaj kada akuzativ označava živa bića ili neka umetnička dela.

Odličan primer za ilustraciju genitiv-akuzativ sinkretizma su sledeće rečenice: Dobila sam poklon od starijeg bratA. (genitiv). Čitala sam i ĆosićA i NenadovićA. (akuzativ)

 Kao što ste vešto primetili sve tri imenice u prethodnom primeru imaju isti nastavak što je odlika genitiv-akuzativ sinkretizma. Svi dosada navedeni primeri su karakteristični za prvu deklinaciju u srpskom jeziku, kao i za jedninu. Ono o čemu se često polemiše, a vezano je za ovu temu, je postojanje instrumental-lokativ sinrketizma kod imenica u množini.

Kao primer ovog vida sinrketizma možemo uzeti imenicu u množini PARTERIMA (jednina – partner ), i steći uvid u to da i u insturmentalu, i lokativu imenica PARTNERIMA se pojavljuje kao relevantna za oba oblika.

I za kraj :

Sinkretizam je samo jedna od pojava na koje nailazimo u bogatoj flektivnoj morfologiji srpskog jezika, ali ništa manje bitan i od ostalih aspekata iste. Iako su nam profesori u školi retko skretali pažnju na ovo, čini se kao veoma korisno znanje. Sledeći put kada naletite na neku od ovih pojava u jeziku, pokušajte da se setite kom obliku sinrketizma pripada.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here