Najnovije ostvarenje legendarne i autentične braće Koen, „Ave Cezare‟, prikazano je 2. i 3. marta u Sava Centru. Priču o haotičnom danu života Edija Maniksa (Džoš Brolin) čije je zaduženje da rešava probleme filmskog studija sredinom XX veka, i njegova borba sa otmicom, komunistima, režiserima, medijima i glumcima, kritičari su nazvali ljubavnim pismom Holivudu. 

Ljubitelji holivudskih produkcija imali su priliku da u noći dodele filmske nagrade Oskar, 28. februara, premijerno pogledaju film „Pod lupom‟ koji je Akademija proglasila najboljim filmom godine. Ovo ostvarenje sa sjajnom glumačkom postavom (Mark Rufalo, Rejčel Makadams, Majkl Kiton, Liv Šrajber) bazirano je na istinitoj priči o grupi novinara koji su posvetili godine rada otkrivanju višedecenijskog zlostavljanja dece u katoličkoj crkvi.

Najtraženiji film 44. FEST-a jeste film „Mladost‟ Paola Sorentina koji se pokazao kao odlična mešavina svega što publika voli. Ova priča o životu dva prijatelja, kompozitora i dirigenta, u osmoj deceniji života korača između komedije i drame na elegantan i emotivan način baveći se pitanjima mladosti, svrhe života i kajanja. Kao miljenik publike i kritičara film će biti prikazan još jednom, 7. marta.

U kategoriji srpskog takmičarskog filma najveće interesovanje publika je pokazala za film „Otadžbina‟ u režiji Olega Novkovića, a po scenariju Milene Marković. Premijera je održana 3. marta u Sava Centru, nakon projekcije publika je ekipu filma pozdravila ogromnim aplauzom. Nada Šargin, glavna glumica filma, na pitanje šta za nju znači naslov „Otadžbina‟, kako prenosi FEST, odgovorila je : „Mislim da je to mesto gde se do kraja treba izgraditi kao ličnost, i profesionalno i privatno, dati sve od sebe da radiš na svom duhovnom razvoju, pogotovo ako si iz kulture. U svakom slučaju, treba dati sve od sebe da budeš što bolji čovek i za tu zemlju što bolji radnik, šta god da radiš.‟

Još jedan u kategoriji nacionalnog takmičarskog filma jeste surova i teška priča o nerazumevanju, „Ti mene nosiš‟, mlade hrvatske rediteljke Ivone Juke. Jedan od glavnih glumaca je i Voja Brajović, koji igra oca obolelog od Alchajmerove bolesti. „Bilo mi je veliko zadovoljstvo da učestvujem u pravljenju tog umetničkog filmskog dela. Triptih kome nema glumački slabih mesta, pogotovo kad je reč o ženskom delu ekipe. Surove priče jakih emocija, bez imalo kič sentimentalnosti‟, rekao je Brajović, kako prenosi Blic.

Poslednjih dana FEST-a, 5. i 6. marta, na programu će se naći veliki broj filmova uz koje vredi provesti vikend. Pogledajte film „Bruklin‟, dirljivu priču o devojci iz Irske koja se seli u Njujork i pronalazi ljubav, ali prošlost nastavlja da je progoni. Ljubitelji hrane i revolucije u svetu gastronomije mogu pogledati film „Noma, gurmanska bajka‟, o kreativnom procesu i svetu kuvara Renea Redžepija koji je preokrenuo svoju karijeru i sa dna se izdigao na vrh kulinarskog sveta. Obožavaoci horora gledaće „Baskin‟, film između fantazije i strave o strašnoj noći u kući u napuštenom delu Istanbula. Oni koji vole prelepo kostimirane priče o prošlosti mogu uploviti u dramatični svet Kine IX veka uz film „Ubica‟.

Najvažnija informacija za beogradske filmofile jeste da FEST svojoj publici poklanja još jedan filmski dan, PostFESTum, u ponedeljak 7. marta, kada će u Sava Centru, Domu omladine, DKC-u, Fontani i Cineplexx-u biti prikazani kako pobednici festivala tako i miljenici publike i kritičara.

Program FEST-a možete pogledati ovde: http://www.fest.rs/Program

Program PostFESTuma možete pogledati ovde: http://www.fest.rs/Vesti/3469/PostFESTum-u-ponedeljak.shtml

The post FEST 2016 – Međunarodni filmski festival u punom jeku appeared first on Portal Mladi.

U vrhunskoj organizaciji Britanskog saveta i mnogobrojnih partnera posetiocima je omogućeno da prate predavanja iz samih sala ili putem direktnog prenosa onlajn. Gosti su govorili na engleskom i srpskom jeziku, a posetiocima su bili dostupni i prevodi kako bi na što bolji način ispratili prezentacije.

Predstavljeni su novi alati, aplikacije i onlajn platforme za bolju interakciju sa učenicima kao i nastavni programi čiji su sastavni deo IT i računarski način razmišljanja koji su već aktivni u Velikoj Britaniji. Govorilo se takođe i o Moodle platformi za onlajn učenje koja je već u upotrebi u Srbiji. Izuzetno posećena predavanja bila su i ona koja su se bavila inkluzijom u obrazovanju i radom sa autističnom decom, teme o kojima se nedovoljno govori, a koje zaslužuju svu tehnološku pomoć koja je dostupna. Obuhvaćeni su periodi školovanja od predškolskog do univerzitetskog kao i učenje kroz igru i na daljinu.

Nil Meklejn, jedan od govornika iz Velike Britanije, u svom obraćanju poručio je da standardi postoje u glavama profesora i da oni moraju biti sigurni u sebe i svoje sposobnosti. Nastavnici su piloti, a ne putnici na putu obrazovanja i tako se prema njima treba i ophoditi.

Na pitanje šta misli o strahu nastavnika da uključe najnovije tehnologije, nešto što deca poznaju bolje od njih, u svoje radne planove, Majls Beri iz Velike Britanije rekao je: „S obzirom da je uloga nastavnika da bude stručnjak za obrazovanje zabrinjava me kada nastavnici osećaju da ne žele da nauče nešto novo. I svestan sam da su već pritisnuti za vreme ali potrebno je imati želju da budeš najbolji što možeš i da konstantno pokušavaš da budeš u hodu sa najnovijim tehnološkim dostignućima. Mislim da nastavnici imaju kako pravo tako i odgovornost da se vode ovim načinom razmišljanja.‟

Pun razumevanja za strah neiskusnih ali i vremešnijih nastavnika, Beri je takođe dodao: „Mislim da nam je delom potrebno priznanje i da neko kaže da ne moramo biti stručnjaci za apsolutno sve, već da je dovoljno uložiti neki trud. Uloga nastavnika nije samo da prenese znanje već i da omogući mladim ljudima da sami istraže i iskuse nove stvari. Treba samo pogurati u pravom smeru i motivisati kako bi napravili razliku u životu učenika.‟ 

Veliki doprinos sajmu i konferenciji dale su tehnološke kompanije koje podržavaju i pomažu obrazovanje mladih. Među izlagačima sajma našli su se Intel, Lenovo, Cisco, TESLA, LinkGroup, Microsoft, Centar za promociju nauke, i drugi. Podršku događaju pružili su i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Kreativni centar, Pearson, BIGS školstvo i druge organizacije.

O značaju organizovanja ovakve konferencije u Srbiji Sava Savić, pomoćnik ministra trgovine turizma i telekomunikacija, rekao nam je: „Značaj je esencijalan! Ovo je tačka na kojoj sistem obrazovanja iz domena ministarstva obrazovanja, iz domena osnovnih, srednjih škola i visokog školstva na jednom mestu razmenjuju iskustva, upoznaju se sa novim tehnologijama, upoznaju se sa novim načinom obrazovanja pre svega koji je priznat i primenjen u svetu, a samim tim i upoznaju se sa novim inicijativama koje institucije poput ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija sprovode kako bi unapredili sistem obrazovanja i primenu IKT-a u sistem obrazovanja.‟

S obzirom da je ovo bila konferencija o novim tehnologijama, organizatori su se pobrinuli da animiraju posetioce uz pomoć društvenih mreža. Tvitovalo se sa #novetehnologije a prisutni su svoje tvit poruke mogli napisati na izuzetno popularnom tviter zidu. Kako je cela konferencija gledala u budućnost napravljen je i otvoren zid predviđanja o izgledu obrazovanja 2046. godine koji je već na kraju prvog dana bio ispisan originalnim i interesantnim idejama o našoj budućnosti.

The post Održani konferencija i sajam Nove tehnologije u obrazovanju appeared first on Portal Mladi.

Gromkim aplauzom na scenu je dočekan direktor festivala, Zoran Popović, koji je pozdravio publiku divnom porukom o magiji i umetnosti koji već godinama čine ovaj veličanstveni festival ili ovaj festival veličanstvenim. Kao uvertiru filmu „Još jedan tango‟ i pre uživanja u ovom plesu na velikom platnu publika je imala priliku da isprati izvođenje tanga na samoj sceni Sava Centra.

Mnogobrojnoj publici obratili su se i selektor festivala Tue Stin Miler i režiser Herman Kral, a gospodin Popović se na sceni našao i u ulozi prevodioca. Najemotivniji trenutak večeri zasigurno je bio govor Hermana Krala čiji je film otvorio festival. Jedva verujući svojim očima da se toliko ljudi pojavilo da pogleda jedan dokumentarni film, Kral je upitao Zorana da li je on to možda podmitio publiku da se pojavi u tolikom broju. Nakon šale, Kral je podelio priču o snimanju filma koje je trajalo gotovo četiri godine sa porukom da svaka usamljena ideja može postati nešto veliko, kao što je prikazivanje na festivalu „Sedam Veličantvenih‟. Za uspomenu na ovaj jako emotivni trenutak, argentinski reditelj fotografisao je dvoranu Sava Centra jer mu inače „niko ne bi verovao‟.

Dokumentarni film „Još jedan tango‟ na veliko platno donosi burnu i strastvenu priču o privatnom i profesionalnom životu jednog para koji je svojim plesom ispisao istoriju tanga. Marija Nijeves i Huan Karlos Kopes danas su veterani u devetoj deceniji života, ali na sceni, oni će zauvek biti legende tanga.

U subotu, 30. januara na programu festivala je film „U smiraj života‟, prefinjeno, minimalističko ostvarenje o smislu života koju iz ugla svoje stare majke priča režiser i umetnik Silven Bigelajzen.

Dalju programsku šemu festivala možete videti ovde http://www.magnificent7festival.org/filmski_program.php

The post SEDAM VELIČANSTVENIH: Otvoren festival dokumentarnog filma appeared first on Portal Mladi.

Kako si prvi put došla u kontakt sa kompanijom EY?

Na četvrtoj godini fakulteta videla sam oglas za Case Study za EY, pa sam se prijavila, zajedno sa drugaricom i njenim dečkom. Moj tim je dobio zadatak da reši problem u preduzeću koje se bavi proizvodnjom čokolade. Urađen Case Study i prezentaciju smo poslali u EY na pregled. Timovi su onda pozvani na prezentaciju pred komisijom od desetak stručnjaka, koja je svaki deo našeg rada, od ideje preko finansija do prezentacije, posebno ocenjivala. Najvažnija je snalažljivost, koliko dobro razmišljaš, koliko možeš da se staviš u neku realnu situaciju, jer na fakultetu je sve teorija, a ovde te stave na mesto da donosiš odluke.

Veliki broj timova učestvovao je u tom programu, ali mali broj vas dobio je stipendiju i posao u EY. Kako se odvijao taj proces?

Prvo mesto je osvojila ekipa sa FON-a. Njihov pristup je bio skroz drugačiji, znali su da naprave šou. Tako da koliko je bitno znati izračunati i osmisliti sve, možda je čak bitnije znati prezentovati svoju ideju. Moj tim je na Case Study bio drugi. Tada nam je rečeno da će članovi prvih pet timova dobiti šansu da postanu EY stipendisti. Nakon nekoliko dana pozvali su nas na testiranje, koje je podrazumevalo test iz engleskog jezika, numerički i logički test, i test ličnosti. Za dobijanje stipendije presudan je razgovor. U martu sam saznala da sam postala stipendista i u septembru sam počela da radim. Napomenula bih da EY stipendira i srednjoškolce.

Koliko je početak bio težak?

Svaki početak je takav. Imali smo tri nedelje dobro organizovanu obuku. Bitno je da uvek postoji podrška starijih kolega. Ja sam došla ovde bez ikakvog radnog iskustva i primili su me.

U EY radiš duže od godinu dana i sada si asistent u reviziji. Reci nam nešto o svom poslu i okruženju u kom radiš?

Dosta radimo na terenu, posao je izuzetno dinamičan. Često se putuje po Srbiji. Ne radim uvek istu stvar, zaduženja se menjaju u zavisnosti od terena i klijenta. U EY stvarno gledaju koliko ti posla daju, da te ne opterete, dobiješ onoliko posla koliko možeš objektivno da uradiš. I najvažnije je da se sve što radiš stvarno vrednuje.

Šta je potrebno da bi neko radio u EY?

Jako je bitno da znaš da radiš u timu, ovo nije klasična struktura, pa nemaš jednog šefa, već se iz nedelje u nedelju menjaju timovi. Ljudi su različiti, imaju različite pristupe i moraš se prilagođavati. Treba biti otvoren za saradnju, komunikatvan, fleksibilan, zračiti sigurnošću, ali ne i nadmenošću. EY svima daje jednake šanse, nije važno koji ste fakultet završili.

EY je kompanija poznata po ulaganjima u svoje zaposlene. Šta je to što je tebi omogućeno kao radniku u reviziji?

Politika firme je da svi koji rade u mom sektoru, u reviziji, moraju da polažu ACCA što je neka vrsta međunarodne licence za ovlašćene revizore. Dobijanje te licence podrazumeva polaganje 14 ispita na engleskom. Ti ispiti su skupi, ali firma pokriva sve troškove. Kada spremamo ispite dobijemo i nekoliko slobodnih dana. Ja sam trenutno asistent u reviziji, nisam ovlašćeni revizor, ali EY stvarno ulaže u nas i omogućuje nam da napredujemo.

Da li si zadovoljna svojim radom i napretkom? Da li su ti ispunjena očekivanja?

Izuzetno sam zadovoljna poslom. Sve je jako otvoreno, znam za svaku stvar koju sam uradila da li je dobro ili ne, svesna sam ako napredujem i znam gde grešim ako grešim. Lepo je kad znaš zašta radiš. Uslovi su takvi da stalno želiš da daješ svoj maksimum.

Razgovor uradila: Anica Marković

The post Jovana Ljujić o svom putu do posla u kompaniji Ernst & Young appeared first on Portal Mladi.

„Ko je ubio gospođicu Pigi”, „Hari Poter magija”, „Da li veruješ svojim čulima ili misliš svojom glavom”, „Lego grad” bili su samo neki od naziva štandova. Eksperimentisali smo zajedno sa brojnim posetiocima različitih uzrasta, koji su nestrpljivo čekali da se magija dogodi duž Knez Mihailove ulice, ispred Hemijskog fakulteta, u Akademskom parku, Delta sitiju i Biblioteci grada Beograda.

Avanturu smo započeli ispijanjem biorelaks čaja kod ludog Šeširdžije, koji nam je otkrio tajni recept za opuštanje u stresnim situacijama: pomešati 14 listova matičnjaka, deset cvetova lavande, osam cvetova kamilice, po četiri lista nane i hajdučke trave, pa sve preliti vrelom vodom.

Na Fakultetu za fizičku hemiju saznali smo kako da se snađemo kada nestane struja, a nemamo baterijsku lampu ili sveću.

„Treba staviti tri prsta acetona u staklenu čašu, a zatim postaviti upaljenu bakarnu žicu iznad tečnosti, ali tako da žica ne dodiruje tečnost. Sve dok ima acetona u čaši, bakar će svetleti. Ukoliko dođe do kontakta između dve materije buknuće plamen, koji se brzo može ugasiti kada rukom poklopimo čašu” – objasnila nam je studentkinja ovog fakulteta, Tamara Petrović.

Šta se dešava kada sijalicu uronjenu u čašu vode stavimo u zagrejanu mikrotalasnu? Sija. Uz napomenu da eksperiment ne isprobavamo kod kuće, Tamara Simić, studentkinja Fakulteta za fizičku hemiju, objasnila nam je da unutar mikrotalasne dolazi do sudara mikrotalasa i elektrona koji omogućavaju da sijalica sija. Voda hladi sijalicu kako se ne bi zagrejala i pukla.

Iako insekti i bube nisu omiljene životinje ljudima, i te kako su značajne forenzičarima, jer im pomažu da utvrde vreme smrti i mesto zločina. Kroz različite faze raspada tela karakteristične su različite vrste insekata, a nakon samo deset minuta smrti, insekti svojim antenama mogu da osete telo na velikim udaljenostima.

Delta siti bio je jedna od najposećenijih lokacija. Na štandu Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju, istraživači su imali mnoštvo trikova kojima su se poigravali čulima posetioca.

„Kao i svake godine, naša postavka je o iluzijama. Imamo dvostruke figure, iluzije boja i još mnogo toga, u svakom slučaju, varamo ljude (smeh)“ – podelila je Darija, volonter sa Filozofskog fakulteta.

„Lego grad“ predstavio je Klub ljubitelja „lego“ kockica s namerom da približi novim naraštajima ovaj vid zabave koji je bio popularan u doba pre kompjutera. Grad od kockica su obilazila i brojna „velika“ deca.

Na štandu Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ SANU-a posetioci su mogli videti prikaz virtuelne topografije. Najmlađi su dobili priliku da prave reljef od kvarcnog peska, ali i da vide kako procesom kruženja vode nastaju padavine.

Druženja sa naučnicima organizovana su u Biblioteci grada Beograda, a za potrebe ovog dešavanja, kroz izložbu slika predstavljeno je 20 najblistavijih velikana nauke, koji su svojim izumima i idejama promenili svet.

Znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život, rekao je Pupin, a naš je posle Noći istraživača sjajniji.

Autorke: Milica Novković i Anica Marković

The post NOĆ ISTRAŽIVAČA PROSLAVILA 10. ROĐENDAN appeared first on Portal Mladi.

Najviše mesta je ostalo za samofinansirajuće studente, čak i na onim fakultetima koji su prethodnih godina izazvali najveće interesovanje. Čuveni FTN u Novom Sadu ima mesta za još 258 studenata, dok na pravima i ekonomiji u ovom gradu ima čak i slobodnih budžetskih mesta.

Pored tradicionalno slobodnih mesta na Beogradskom Univerzitetu, na Šumarskom, Pravoslavnom bogoslovskom i Fizičkom fakultetu, iznenađujuće je da je mesta ostalo i na medicini, ekonomiji i studijama engleskog jezika.

Prijave za drugi, septembarski rok će trajati od 1. do 3. septembra, dok će se prijemni ispit polagati od 4. do 6. septembra. Preliminarna rang-lista biće objavljena 7. septembra. Nezadovoljni će primedbe na nju moći da dostave 8. i 9. septembra, a komisija za upis donosi rešenje po žalbi najkasnije do 10. septembra u 8 časova. Konačne rang liste po fakultetima biće istaknute 12. septembra, a upis za nove brucoše biće organizovan dva dana kasnije, odnosno 14. septembra.

U drugom prijemnom roku brucoši će plaćati taksu za polaganje prijemnog ispita, koja iznosi od nekoliko hiljada do čak 11.000 dinara.

Kandidati koji steknu pravo na upis podnose sledeća dokumenta:

• overene fotokopije dokumenata i originalna dokumenta na uvid
• izvod iz matične knjige rođenih
• dva obrasca ŠV-20
• indeks (ukoliko fakultet ne obezbeđuje indekse)
• dve fotografije formata 4,5 puta 3,5 centimetara
• dokaz o uplati školarine za samofinansirajuće studente
• po potrebi druge dokaze

Autorka: Anica Marković

The post Trka za indeksima se nastavlja appeared first on Portal Mladi.

Zahvaljujući našem timu koji predvodi Milena Milićević glavni grad Srbije našao se u finalu izbora za domaćina samita One young world 2017/2018. godine. Pored naše prestonice, u trci za ovaj prestižni događaj su i Pariz, Hag i Bogota.

Organizacija One Young World, koja okuplja mlade lidere, osnovana je 2009. godine u Londonu. Do sada je organizacija samite održala u gradovima Engleske, Švajcarske, SAD-a, Južnoafričke Republike i Irske.

− Ideja da Beograd kandidujemo za domaćina potekla je od nekoliko ljudi koji su u timu. Imamo fenomenalne mlade ljude koji su bili uz mene od samog početka. Kuriozitet naše kandidature je da imamo tim eksperata i u Londonu i u zemljama u regionu koji su podržali našu kandidaturu ili su i sami učestvovali na projektu. Sada već mogu reći da su to naši prijatelji, iz Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Bugarske, Nigerije, Jordana koji nam i danas šalju poruke podrške − poručila je za naš portal Milena Milićević.

Po njenim rečima, značaj ovog projekta je u tome što možemo da pozicioniramo Beograd kao novo tržište za mlade, jer on ima fantastične ljude i sjajne kreativce za koje će se tek čuti u svetu.

Odluka o tome ko će ugostiti preko 1500 mladih lidera biće doneta u septembru, a da bi napravili najbolji izbor, predstavnici organizacije su iz Londona doputovali u Beograd kako bi upoznali grad i ljude koji u njemu žive. Gosti su upoznali naš glavni grad iz više uglova: sa Save i Dunava, sa vrha Beograđanke i iz srca Savamale. Ugostili su ih gradonačelnik Beograda, Siniša Mali, Ministarstvo omladine i sporta, kao i predstavnici raznih srpskih kompanija, kao što je AirSerbia.

Događaj održan juče u Mikser Hausu bio je odličan spoj inovativnog i tradicionalnog. Nakon obraćanja domaćina i gostiju, članovi AKUD „Lola” u divnim kostimima izveli su program inspirisan duhom starine i istorijom našeg naroda. Njihov nastup, praćen naracijom na engleskom jeziku, bio je i edukativnog karaktera.

Posetioci su imali i priliku da kroz spid dejting (brze sastanke) upoznaju odabrane mlade lidere i sa njima razgovaraju o trenutnoj poziciji mladih u Srbiji. Govorilo se o projektima iz oblasti kulture, preduzetništva i sporta, kao i o mogućnostima unapređivanja Beograda kao grada mladih.

− Obožavam Beograd, pun je mladih ljudi što je fantastično. Oduševljeni smo zajedničkom misijom i ovim gradom punim energije, života i strasti i mislim da je neverovatno kako smo lepo ugošćeni. Znam zasigurno da će za nekoliko godina ovo biti središte Jugoistočne Evrope – izjavio je Dejvid Aleksandar, globalni direktor organizacije Jedan svet mladih.

Beograd se u poslednjih nekoliko godina ističe kao grad mladih, grad koji gleda u budućnost i koji je pun potencijala. S obzirom na to da je slogan našeg tima Belgrade the victory of hearts (Beograd pobeda srca), nadamo se da će srce našega grada zaista odneti pobedu.

Autorka: Anica Marković

The post Beograd − centar sveta mladih appeared first on Portal Mladi.

Svet se zauvek promenio nastankom Interneta, a XXI vek doneo je i svetski fenomen društvenih mreža. Mark Zakerberg osniva Fejsbuk 2004. godine i korisnici Interneta počinju da provode sve više vremena družeći se onlajn. Danas, jedanaest godina kasnije, Fejsbuk je, zajedno sa Tviterom, Skajpom i Instagramom, svakodnevica većine mladih u Srbiji. Dok mnogi ove platforme koriste za igranje, deljenje fotografija i muzike, špijuniranje simpatije, postoje i oni koji ih koriste za nešto manje uobičajeno – učenje.

U vremenu pre Interneta studenti su odlazili na sva predavanja i hvatali pomno beleške. Knjige su uzimali iz biblioteke, a ispite prijavljivali na šalterima, čekajući u redovima od ranih jutarnjih časova.

− Najviše vremena sam provodila u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“. Knjige smo nalazili u biblioteci i učili samostalno dok smo se na fakultetu sporadično pomagali. Na predavanja smo dolazili na vreme i radili smo redovno kako bismo položili ispite – priča Vilma Šotić (58), nekadašnja studentkinja Ekonomskog fakulteta.

Danas ćete od studenata najčešće čuti „slikaj mi ili skreniraj, pa pošalji, molim te” ili „kopiraj beleške i šeruj rezultate ispita na grupi, ne mogu da odem do faksa”. Upotreba društvenih mreža za učenje je prosto korišćenje svih dostupnih pomagala koje nam je tehnologija omogućila. Ne koristiti ove platforme bilo bi kao i dalje prepisivati knjige iako je Gutenberg izmislio štampariju.

Istina je da društvene mreže doprinose asocijalnom ponašanju mladih, ali se mora odati priznanje učenicima i studentima koji su pronašli pozitivnu primenu nečega što je naširoko kritikovano. Zahvaljujući fejsbuk grupama gde se postavljaju rezultati ispita, seminarski radovi, vrše istraživanja i informiše, danas vlada viši nivo kolegijalnosti nego ikada ranije. Grupne skajp sesije spremanja ispita su takođe postale svakodnevica.

− Okupimo se na Skajpu pred januarski rok, kad su svi kod kuće po raznim krajevima Srbije, i ispitujemo jedni druge. Motivišemo se, takmičimo ko zna više i ispravljamo greške. Najbolje ipak pamtim kada neko nešto lupi, svi se nasmejemo, a usput i zapamtim da na Sumatri ima separatistički pokret, a vođa istog je škorpija u horoskopu – govori Nenad Stekić (23), apsolvent Fakulteta bezbednosti.

Stari studenti su čekali u redovima, sedeli na predavanjima, prašnjave knjige izvlačili iz biblioteka i imali pitanja na koja nisu lako i brzo mogli naći odgovore. Do fakulteta se putovalo po svim vremenskim prilikama samo da bi se videla ocena ili obaveštenje na oglasnoj tabli. Sve je to imalo neku čar, ali ne bi funkcionisalo u ovom vremenu.

Današnji studenti imaju sreće. Pdf i word dokumenta se razmenjuju brzo i efikasno, a oglasna tabla je preseljena na fejsbuk zid. Na svako pitanje zajedničkim snagama se dolazi do odgovora.

Živimo u svetu u kome informacije putuju brzo i zato uvek moramo biti obavešteni. Jednostavno je. Pomoću društvenih mreža smo uvek u toku.

Autorka: Anica Marković

The post Od čitaonice do grupnog četa – učenje nekad i sad appeared first on Portal Mladi.