Izbor je šarolik i pored takmičenja u tucanju uskršnjim jajima uključuje i degustacije vina i jela pripremljenih na tradicionalan način kao i prigodan, kulturni i umetnički program.

U parku Ilina voda u Kragujevcu, gde se nalazi skulptura uskršnjeg jajeta, najveća tog tipa u Evropi 20. aprila biće održana „Tucijada“. Deseti put održaće se izbor najlepšeg i najjačeg uskršnjeg jajeta a ova manifestacija uključuje i kulturno-umetnički sadržaj.

U dvorcu Dunđerski u opštini Bački Petrovac biće organizovana degustacija i ocenjivanje najboljih vina u okviru manifestacija „Uskrs u Kulpinu“.

Osim vina, posetioci će biti u prilici da degustiraju autentična uskršnja jela a biće prikazani i običaji ovog kraja.

„Vaskršnje svečanosti“ i 24. „Svetsko prvenstvo u tucanju uskršnjim jajima“ u selu Mokrin, Kikinda okupiće sve one koji žele da se takmiče i prisustvuju pratećem programu.

Dok će oni koji posete Dimitrovgrad u okviru priredbe pod nazivom “Velikdenska peraška” moći da se takmiče u tucanju uskršnjim jajima, vide izložbu i izbor najlepših i najukusnijih umešenih kozunaka(slatkog hleba), degustiraju tradicionalna uskršnjih jela i lokalne specijalitete.

Uskršnji ponedeljak rezervisan je za „Uskršnje dane folklora“  koji će se 14. put održati u Crnajki kod Majdanpeka.

Cilj ove manifestacije jeste da se ljudi različitih nacionalnosti druže, da jedni druge upoznaju sa običajima, pesmama i igrama karakterističnim za njihovu zemlju.

„Međunarodni uskršnji etno festival“ u selu Poljana kod Požarevca održaće se 21. aprila.
Na festivalu će biti prikazana etno izložba domaće hrane, rukotvorina, starih zanata i ručnih radova.

Najbolji program za mališane sigurno je deseta međunarodna smotra dečjeg stvaralaštva „Dečiji Vaskršnji sabor“ u Banji Vrujci, Mionica od 21-22.aprila

Prvog dana smotre biće priređen svečani defile, prikazane dečije predstave, dečiji i obrazovni film.

Drugi dan rezervisan je za predavanje namenjeno mentorima i kreativnu radionicu za decu.

The post U susret uskršnjim praznicima – manifestacije širom Srbije appeared first on Portal Mladi.

Putovanja su kroz istoriju menjala svoj smisao i karakter. Ipak, ono što je ostalo nepromenjeno jeste čovekova radoznalost, želja za boljim uslovima života, za saznanjem i otkrivanjem nepoznatog.

Počelo je kao promena mesta boravka zbog neplodnog zemljišta, nepovoljnih klimatskih uslova ili ratobornih suseda. Nastavljeno je ekspedicijama radi otkrivanja nepoznatih predela i osvajanja teritorija. Potom je usledilo doba kada su putovanja zbog narušenovlja zdravlja, rekreacije i odmora mogli da priušte isključivo privilegovani slojevi društva dok je danas turističko putovanje dostupno skoro svakome.Od 19. veka kada je prvi put upotrebljen termin turizam do sada mnogo toga se promenilo u načinu putovanja. Veliki je izbor turističkih agencija, aranžmana, prevoznih sredstava, prevoznika i vrsta putovanja koje možemo odabrati.

Informacije o destinacijama su na jedan klik od nas. Postoji mogućnost kombinovanja različitih elemenata turističkog  aranžmana, kao i ogranizovanje ili kreiranja sopstvenog prema individualnim potrebama.

Međutim, čini se da  je jednim delom i dalje aktuelno ono što je Herman Hese napisao „O putovanju“  početkom 20. veka:

„O tome kako bi moderan čovek trebalo da putuje postoji mnogo knjiga i knjižica, ali koliko ja znam, nema ni jedne dobre. Kada neko kreće na putovanje trebalo bi, konačno, da zna šta radi i zašto to radi. Današnji varošanin to ne zna. On putuje zato što je leto u gradu suviše vrelo. On putuje zato što se nada da će promenom vazduha, gledanjem druge okoline i ljudi da se odmori od umornog rada. On putuje u planine jer ga s nejasnom željom muči nerazumljiva čežnja za prirodom, za zemljom i rastinjem; on putuje u Rim jer to spada u obrazovanje. Ali, uglavnom putuje zato što putuju njegovi rođaci i komšije, zato što posle može o tome da priča i da se s tim razmeće, zato što je to moda i zato što se posle toga kod kuće opet oseća tako lepo i prijatno.“

Sigurno je da:

„Poezija putovanja nije u odmoru od svakodnevnice, rada i ljutnje, nije u slučajnim susretima sa drugim ljudima i posmatranju drugih slika. Ona se ne nalazi ni u zadovoljavanju radoznalosti. Ona je u doživljavanju, što znači obogaćivanju, u organskom primanju novostečenog, u povećanju našeg razumevanja jedinstva u raznovrsnosti, velikog tkanja zemlje i čovečanstva, u ponovnom pronalaženju starih istina i zakona pod sasvim novim okolnostima.“

Bilo gde da idete, važno je da znate i ne zaboravite odakle ste pošli.

Koga god da upoznajete, najpre upoznajete sebe i uvek se sebi vraćate. Na putovanju stičete znanja, iskustva i poznanstva.

Ako budete umeli pažljivo da tražite, gledate i razumete doživljeno bićete istinski bogatiji kada se vratite.

Poseta nekom mestu jedinstvena je prilika da se stekne slika o ljudima koji tu žive i načinu na koji žive.

Vođeni ovim mislima i stavom da Srbija kao turistička destinacija može da ponudi mnogo onima koji tragaju za umetnošću putovanja, u želji da zajedno upoznajemo čari Srbije, da uočavamo lepotu predela, običaja, kulture i iste predstavimo drugima, portal Mladi pokreće rubriku koja će se baviti pitanjima domaćeg turizma.Nadamo se da će nam na zajedničkom putovanju, u rubrici „Kompas kaže Srbija“  poći za rukom da na jedan novi način doživimo Srbiju i obogatimo sebe.

The post Buđenje ranog proleća – putovanja appeared first on Portal Mladi.