Ostvro Sahalin

SAHALIN je ostrvo u Pacifiku, na dalekom istoku Rusije, do kog nam treba tri sata avionske vožnje iz Seula i devet sati avionske vožnje iz Moskve. Nalazi se sevrno od Japana i obiluje bogatom kulturom koja se ukršta među japanskom, korejskom u ruskom civilizacijom. Sahalin ostrvo je poznato pod nazivom “Ostrvo na ivici sveta“.

Posle Rusko-Japanskog rata iz 1905. godine, pola Sahalin ostrva pripašće Japanu, a druga polovina ostaje u posedu Rusije. Posle drugog svetskog rata, ostrvo ponovo pripada Rusiji u čijem se posedu nalazi i dan danas, i ujedno čini najveće ostrvo u Rusiji.

Uprkos tome što zima na ovoj teritoriji traje od sedam do osam meseci, a kratko leto je često hladnjikavo i vetrovito, oko pola miliona ljudi danas živi na ostrvu Sahalin.

Sahalin ostrvo obiluje naftom te se tamo nalaze i naftne industrije, ali i uprkos ovome, biljni i životinjski svet je veoma raznovrstan i bogat, te je turizam ovde već godinama utančan.

Ostrvo Iturup

ITURUP je takođe ostrvo koje obiluje spektakularnim oazama i ujedno je najveće ostrvo u bujnom i zelenom arhipelagu zvanom Kurilska osrtva. Ovo je mesto bogato plavim lagunama, vodopadima i aktivnim vulkanima. Nalazi se među južnim Kurilima, u severoistočnom Pacifiku, a jugozapadno od njega nalazi se japansko ostrvo Hokaido.

Zanimljiva je činjenica da se baš na ostrvu Iturp nalazi devet aktivnih vulkana kao i najviši vodopad u Rusiji koji nosi ime po ruskom mitskom junaku i pravoslavnom svetitelju, Iliji Muromecu.

Danas, ostrvo je dom populaciji od oko šest hiljada ljudi. Iturup i ceo Kurilski arhipelag, nekada je pripadao Japanu ali je potom pod Sovjetskom aneksijom pripao Rusiji 1945. godine, pred sam kraj Drugog svetskog rata. Od tada, upravo ovo mesto je leglo političkih sukoba između Japana i Rusije.

Dok je lepota Kurilskih ostrva nenadmašna i bajkovita, transport do ovih velelepnih predela otežan je zbog magle koja je česta na putevima, a takođe je potrebna velika istrajnost zbog svih snežnih prepreka koja se nalaze na ovom putu.

Vrangelovo ostrvo

VRANGELOVO OSTRVO jedno je od najudaljenijih mesta na teritoriji Rusije i čuven je kao severni blizanac Ostrva Galapagos. Nalazi se između Istočnosibirskog i Čukotskog mora, severozapadno od Beringovog mora.

Jedan posetilac iz XIX veka nazvao je ovo ostrvo “krajnje stvaralaštvo“, i to zato što je veoma teško doći do ovoih ostrva koji obiluju zimskim pejzažima. Najčešće se mora tražiti vladina dozvola za posetu ovih predela jer zimi turisti putuju helikopteroma, dok leti plove na ledolomcima.

Uprkos okrutnoj hladnoći, pejzaži ovih predela izgledaju magično jer obiluju raznovrsnim divljim životinjama, pogotovo jer poseduju najveći broj polarnih medveda. Po velikom broju naučnih otkrića paleontologa, ova ostrva su središta poslednjih dlakavih mamuta koji su ovde živeli i posle 6000 godina od kako su ove životinjske vrste izumrle.

Ratmanovljevo ostrvo

VELIKI DIOMED iliti RATMANOVLJEVO OSTRVO – Ako se zaista pitate ko sa svojih prozora može da vidi Rusiju, dobićete odgovor domoroci Malog Diomeda, Inuiti koji se nalaze na Američkoj teritoriji.

Ovo ostrvo veće je od dva Diomedova ostrva koja se nalaze u sredini Beringovog moreuza. Nalazi se jugoistočno od rta Dežnjev na Čukotsko poluostrvu i najistočnija je tačka Rusije.

Na ovom ostrvu nema domorodaca koji ovde žive, već ovde prebivaju samo granične ruske straže. Pedeset godina ranije ovde su obitavali samo Eskimi, koji su se kasnije preselili na Čukotske teritorije koje danas pripadaju Sjedinjenim Američkim Državama

Solovecka ostvrva

SOLOVECKI OTOCI su čuvena ostrva koja se nalaze na ozloglašenom Solovetskom arhipelagu. Ono što privlači turiste ovom mestu, nije severni vazduh i klima, već svirepo nasleđe koje se posebno odnosi na Solovecki manastir iz XV veka. Ovaj manastir pored toga što je privlačio mnoge hodočasnike, služio je i kao zatvor za državne kriminalce.

Tako se ovaj manastir u jednom periodu pretvorio u prvi zatvor koji nosi naziv Gulag, poznat i kao logor za prinudni rad. Tokom Drugog svetskog rata vlada je ovde dovodila siročad i trenirala ih za kadete Severne Ruske Flote.

Solovecki otoci, koji se nalaze na Belom moru, danas su ponovo sedište mnogih kaluđera. A što se tiče zatvora, danas je postao jedna od velikih turističkih atrakcija, posebno posle 1992. godine kada je uvršten u UNSCO-vo mesto svetske baštine.

Kiži ostrva

KIŽI je jedno od 1650 ostrva koje se nalaze u Onjeskom jezeru, u ruskoj republici Kareliji i jedno je od glavnih trurističkih atrakcija u severozapadnom delu Rusije.

Već više od 20 godina, ovo ostrvo je uvršteno u UNESCO popis mesta svetske baštine.

Najstarija crkva na ostrvu sagrađena je 1390. godine i nosi naziv Crkva uskrsnuća Svetog Lazara. Visoka je samo 3 metra u srednjem, višem delu sa tornjem.

Druga izgrađena crkva nosi naziv Crkva Isusovog Preobraženja i izgrađena je 1774. godine. Za mnoge Ruse, upravo ova crkva je najvažniji spomenik na ostrvu i simbol je srednjovekovne drvne arhitekture.

The post Tajnovita ostrva koja će nam zagolicati maštu appeared first on Portal Mladi.

A da li ste se ikada zapitali koje činjenice Srbiju i srpski narod čine zanimljivim i privlačnim strancima, i izaziva njihovu maštu i stvara osmeh na njihovim licima kakav ste imali i vi, saznajući o nečem nešto potpuno novo, a ponekad i bizarno.

Zanimljivosti o Srbiji

Predstavljamo vam interesantne činjenice koje Srbiju čine zanimljivim i lepim, a ponekad i bizarnim iz ugla stranaca..

* Prva zanimljiva činjenica jeste da se industrija pravljenja satova razvila baš u Srbiji pre nego što je nastala u Švajcarskoj?! Srbija poseduje sat koji je nastao 600 godina ranije nego u čuvenoj ,,Zemlji satova“.

* Druga zanimljiva činjenica strancima i svim turistima, koji prolaze kroz našu ravničarsko-brdovitu zemlju, a i nama velika čast, jeste da su statistički, Srbi proglašeni najgostoljubivijim narodom na celom svetu.

* Treća zanimljiva činjenica je da su grad Beograd osnovali Kelti u trećem veku pre nove ere. Smatra se da reč Singidunum datira još iz starog keltskog jezika koji se prostirao na područjima Balkana i  znači ,,soko grad“.

* Četvrtu zanimljivu činjenicu posvetićemo Savi Vladisavljeviću, čoveku srpskog porekla koji je u Rusiji proglašen za najpoznatijeg čoveka u Rusiji svih vremena. Njegovo najznačajnije delo zasniva se na Kajhtinskom ugovoru kada je u 19. veku regulisao granice i odnose Kine i Rusije.

* Peta interesantna činjenica je da je srpska pozajmljenica ,,vampir“ jedina reč uzeta iz korpusa srpskog jezika, a koja je svetski prihvaćena i koristi se širom naše planete.

* Zanimljiva i najbizarnija činjenice jeste fascinantnost stranaca „Silikonskom Dolinom“ koja se nalazi na Dorćolu, a koja je, pored barova, pabova, kafića i kafana, poznata po devojkama koje ovaj kraj posećuju, a poseduju silikonske implante u svojim grudima. Svaki stranac kada dođe u Beograd postavi pitanje da li to zaista postoji ili je samo mit. Ne, stranci! Silikonska dolina i devojke ovakvog tipa uvek možete zateći u ovom kraju grada.

* Sedma zanimliva činjenica jeste da je Crkva Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku, čak tri puta pretvarana u džamiju tokom perioda Srbije pod Osmanlijskim carstvom koja je trajala skoro 500 godina.

* Na prostorima današnje Srbije, pre dolaska Slovena, kada je Balkan bio u sastavu Rimskog carstva, između trećeg i ćetvrtog veka rođeno je čak 18 rimskih vladara. Od njih čak pet rimskih careva, rođeni su na teritoriji Blakana uključujući i Konstantina Velikog koji je rođen u Nišu, 272. godine.

* Da li ste znali da je Srbija u poslednjih nekoliko godina najveći izvoznik malina na svetu? U 2012. Godini čak 95% malina na celom svetu, gajile su se u Srbiji.

* Deseta zanimljiva činjenica, koju pretposavljam da i vi niste znali, a naći ćete je jednako zanimljivu kao i stranci, a to je  da današnja grupa naroda u istočnoj Srbiji poznata kao Vlasi, vodi poreklo od Kelta. Ovo je jedna od niza, kako istorijskih, a tako i jezičkih teorija o potomcima Vlaha. Smatra se da vlaška magija pronalazi svoje korene upravo u keltskim kultovima i obrednim ceremonijama.

Istraživajući i nalazeći zanimljive činjenice o Srbiji iz ugla stranaca, sita sam se nasmejala, a nadam se da ćete i vi!

The post 10 zanimljivosti o Srbiji – Šta nas čini zanimljivim stranicima? appeared first on Portal Mladi.

Najveći budistički hram nosi naziv Borobodur i nalazi se u Istočnoj Aziji, u ostrvskoj državi Indoneziji, na ostrvu Java, pored studentskog grada i velike turističke atrakcije Yogyakarta (Djokdjakarta). Indonežani i turisti ga iz milja zovu Djogdja. Hram je sagrađen na brežuljku u plodnoj dolini Kedu, koji je okružen planinama i pored kog se nalaze četiri vulkana.

Najveći budistički hram

Borobudur je građen 75 godina, a svoj završetak dočekao je 850. godine kada je na vlasti bila dinastija Sailendra. Nema tačnih podataka ko je gradio ovu veliku građevinu u obliku piramide i čemu je ona bila prvobitno namenjena, ali spisi na sanskritu govore o datiranju ove današnje turističke atrakcije.

Dan danas postoji neslaganje oko toga da li je ovaj hram prvobitno zamišljen kao budistički ili hinduistički. Ta neslaganja postoje jer istorijske činjenice govore da je dinastija Sailendra bila budistički orijentisana, dok spisi govore da ovaj hram može da bude hinduistčki.

Hram je skoro dva veka bio duhovno središte budizma, međutim posle izvesnog vremena on biva bačen u zaborav. Period između 928. i 1006. Godine pamti se po početku napuštanja ovog hrama, kako mnogi govore, pad u zaborav. U to vreme, kralj Sindok premestio je prestonicu svog kraljevstva Medang u regiju istočne Jave.

Javanski brežuljak

Ovaj hram više nije bio posećivan niti se vodilo računa o njemu. Bio je izložen velikim vulkanskim erupcijama i zemljotresima,  te su ove nepogode izazvale velika urušavanja hrama. Međutim, on nije potpuno potpao u zaborav, a o tome govori činjenica da se u 18. veku pominjao samo kao brežuljak Borobodur koji je obrastao žbunjem i korovom.

Tokom srednjeg veka kruže narodne priče u kojima se ovaj hram povezuje sa nesrećom i patnjom, i smatra se da su ove priče imale veliki uticaj na izbegavanje odlaska u ovaj velelepni hram.

Konačno, 1814. Godine, tadašni guverner Jave, Rafles, dobija informaciju o području Bumisegoro u kome postoje ostaci velikog hrama Borobodur. Tada on na osnovu ove informacije, pokreće inicijativu za arheološka istraživanja na ovom napuštenom brežuljku.

Zanimljivosti o Borobodur

Holanđanin Korelijus izrađuje studiju o iskopavanju, međutim svi njegovi planovi su bili odbačeni. Ovaj hram je narednih sto godina i dalje bio samo inicijativa koja nije bila pokrenuta sve do 1955. godine kada je indonežanska vlada predložila UNESKO-u da se konačno spasi hram. Radovi na otkopavanju završili su se 1983. godine kada Borobodur i postaje jedna od glavnih stanica putešestvija mnogih entuzijastičnih turista.

Zanimljiva je činjenica da se Borobodur sastoji od šest kvadratnih platformi na kojima se izdižu još tri kružne platforme, odnsono devet velikih terasa koje su ukrašene sa 2672 reljefne ploče i 504 statue Bude.

Ovaj kulturni spomenik predstavlja tradicionalnu indonežansku arhitekturu i umetnost osmog i devetog veka. Ovaj hram je jedan od najposećenijih mesta, ne samo zbog svoje lepote, već i zbog svoje kulturne i umetničke vrednosti.

Ako ikada sebe zateknete na ovom, kilometrima udaljenom, mestu od naše zemlje, obavezno se zadržite sve do zalaska Sunca jer prizor i tišinu koju vam daje ovo mesto, sigurno nikada neće napustiti vaše misli.

The post Javanski brežuljak i najveći budistički hram – Borobodur appeared first on Portal Mladi.

U daljoj konverzaciji sa Marijom saznala sam kako je projekat nastao i čime se bave studenti koji su odlučili da se priključe Mariji na putu motivisanja i edukovanja mladih ljudi.

Kako si došla na ideju da osnuješ Školu poslovnih veština?

Uočila sam mnogo problema u društvu, od kojih bih izdvojila dva: nemotivisanost i pasivnost. To je uslovljeno društvom u kom se nalazimo zbog političke, ekonomske situacije ali i nas samih. Ali, to su samo izgovori. Svako od nas je dužan da bude motivisan iznutra, da bude motivisan svrhom. Došla sam na ideju da osnujem Školu poslovnih veština kojoj je primarni cilj da studentima pruži znanja iz oblasti poslovnih veština, ali i kulture, filozofije, nauke, sporta, zapravo širi spektar disciplina radi postizanja sveobuhvatnosti ljudskog duha sa osnaživanjem srži svakog čoveka, a to je znanje. Znanje kao funkcionalna stvar radi napredka ali i kao veština radi postizanja cilja. To je ono što kao tim želimo, da pokažemo da se u Srbiji sve može. Ljudi zaboravljaju da ne živimo u zemljama Zapada gde je konkurencija ogromna i dosta ideja ostvareno. Mi ipak živimo u Srbiji, zemlji u tranziciji sa mnogo potencijala i ako to uvidimo na vreme, kao i nedostatak konkurencije na mnogim poljima, možemo da učinimo velike stvari. Dakle, vodimo se idejom da je u Srbiji moguće ostvariti ciljeve bez ikakve političke potpore, već svojim radom, znanjem, trudom, kreativnošću i upornošću. Kao što mnogo puta kažem, niko ne može da me ubedi da osoba koja želi da uspe ne može da pronađe pukotinu kroz koju će isplivati, pa čak i u Srbiji.

Opiši nam čime se sve bavi Škola poslovnih veština i koji su ciljevi vašeg projekta?

Škola poslovnih veština, kao što sam i u prethodnom pitanju spomenula, bavi se poslovnim veštinama: marketingom, liderstvom, preduzetništvom, menadžmentom, pregovaranjem, javnim nastupom, brendiranjem, ali i drugim širim oblastima koje svaki mladi intelektualac treba da poznaje. Jedan od ciljeva je svakako motivisanje mladih i pružanje  pomoći pri zaposlenju kroz prakse, mentorstvo, ali svakako i podržavanje preduzetništva, isticanje pravih vrednosti, etika… Neke od vrednosti kojima se vodimo su transparentnost, iskrenost u poslovanju, požrtvovanost, posvećenost… Pored predavanja, za studente koji su prošli selekciju organizovane su i radionice na teme koje su obrađivane na predavanjima, a početkom oktobra ćemo organizovati takmičenje iz studije slučaja sa kompanijom Ernst&Young gde će studenti imati priliku da pokažu znanja koja su naučili kod nas.

Koji su sve predavači do sada gostovali na vašim projektima i da li bi mogla da izdvojiš nekoga ko je najviše motivisao tebe, Školu i prisutne?

Do sada su gostovali zaista mnogi predavači: profesor John Lennox sa Oksforda, profesor Jurgen Spis, Marija Desivojević Cvetković, Tonz O’Brien, Srđan Janićijević, Nebojša Jovanović, Nele Karajlić, NJ.E. Loren Stokvis, Nataša Đurđević, Tanja Petrović, Miša Lukić, profesor Alam Saleh, Snežana Lakićević, Stiven Fiš… Ne znam koga bih izdvojila pošto su svi predavači ostavili sjajan utisak na studente, zaista mi smo i birali predavače prema bigorafijama, karijernim uspesima, ali i ličnim uspesima. Gledali smo da izaberemo odlične stručnjake koji će svojim primerom i svojim životnim putem motivisati studente i zaintrigirati ih o temama o kojima su pričali, jer je i cilj podstaći studente da više izuče temu koju su čuli na predavanjima.

Da li smatraš da tvoja Škola može da motiviše mlade studente i na koji način?

Apsolutno da! Kao i svaka dobra i iskrena priča, koja nema iza sebe pogrešne motive.  Mi pokrećemo studente da nađu motivaciju u sebi, jer je to najvažnije. Ako želite da menjate svet i druge ljude, pođite od sebe. Svakom čoveku je teško da uvidi istinu o sebi, svoje nedostatke, ali samo kada ih uvidimo i suočimo se sa njima, možemo da krenemo napred. Ne dozvolite da ceo život imate okove oko ruku i nogu, suočite se sa svojim strahom od neuspeha i doživite enorman prosperitet. Ni sami nećete biti svesni brzine kojom napredujete ako shvatite gde grešite. Problem naših mladih je što ih mrzi da se pokrenu, ali nemojte dozvoliti da vas lenjost savlada. Moja poruka za mlade ljude je da zaborave lenjost i suoče se sa svojim strahom od neuspeha. U napretku i poslovanju su jako bitni upornost, rad i odanost. Držite se toga i uspeh je zagarantovan!

Ko sve može da se priključi projektu Škola poslovnih veština i da li postoje neki posebni uslovi za to?

Trenutno je otvoren konkurs za prijem praktikanata koji uključuje studente svih obrazovnih profila I učenike četvrte godine srednjih škola. Zainteresovani kandidati mogu poslati CV i motivaciono pismo na poslovne.vestine@suetf.org . Ako žele da se prijave za radionice onda moraju da sačekaju septembar kada će izaći zvaničan konkurs na sajtu i na društvenim mrežama, tako da pratite nas!

Kakva je bila reakcija tvojih vršnjaka na pomen osnivanja ovakvog projekta?

Kao i na svaku stvar koju počinjete da radite, ljudi gledaju sa određenom dozom skepticizma. Mada, ja sam mom okruženju predstavila projekat i počela sama da radim, a onda su se ljudi priključivali i to je pravi način. Ako želite nešto da postignete, počnite odmah! Nisam pratila očekivanu brzinu nastanka nekog projekta, od formiranja tima, pa svega što sledi, nego sam počela odmah, sama i bila sam potpuno sigurna u uspeh i da ću zainteresovati druge. Nisam se mnogo obazirala na priče, kao i uvek u životu. Čovek treba da osluškuje sebe, svoj duh i da čuje mišljenje drugih ljudi, ali ipak odluku o svom radu treba da donesemo mi sami.

Smatraš li da mladi u Srbiji imaju dobru perspektivu?

Iako to možda mnogim ljudima zvuči čudno, ja verujem da mladi imaju dobru perspektivu. Ima nepotizma u zapošljavanju, ima stvarno svega, ali tako je i u razvijenijim zemljama. Neke stvari ne možete izbeći, ali ono što zavisi od nas dužni smo da uradimo. Danas je potrebno mnogo više od fakulteta i poznavanja jezika, potrebne su poslovne veštine, potrebne su prakse, iskustvo, volontiranje. Ne plašite se poslova, krenite da radite bilo šta. Moj moto je: ako ne možete da nađete posao, napravite ga! U svakom od nas  postoji doza kreativnosti i inventivnosti i upornošću možemo da ostvarimo naše ciljeve.

Da li ti je teško da uskladiš sve obaveze koje imaš pored fakulteta i Škole poslovnih veština?

Meni ništa nije teško. Pored svih obaveza koje imam, redovno nalazim vremena i za pevanje koje je sastavni deo moje ličnosti i oličenje mog duha, mnoštvo nastupa. Uvek sam tu za prijatelje, jer je emotivna dimenzija čoveka izuzetno važna. Ako bih ređala prioritete, svakako bih stavila porodicu na prvo mesto. Takođe, nalazim vremena za uživanje sa prijateljima, dugogodišnjim dečkom Markom, posete pozorištima, sport… Disciplina i organizovanost su jako važne i presudne za naše uspehe.

Da li su institucije i Ministarstvo podržale projekat i kakva je bila njihova reakcija na osnivanje Škole posolvnih veština?

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i Univerzitet u Beogradu su podržali naš projekat i jako pozitivno ocenile naš rad. Drago mi je da su prepoznali prave vrednosti i istinske napore i zalaganja koje svakodnevno ulažemo da bi ova lepa ali efikasna i delotvorna priča uspela.

 Kako ti vidiš budućnost  Škole poslovnih veština?

Škola poslovnih veština će se proširiti na Crnu Goru, Makedoniju i Hrvatsku, za početak. Budućnost sami stvaramo, tako da sve zavisi od nas i načina na koji budemo radili. Kao što sam i rekla, otvorićemo Školu svuda gde ima zainteresovanih studenata za to i radićemo to zbog njih i zbog njihovog napretka.

Bila si u julu mesecu u Švajcarskoj na konferenciji nevladine organizacije Inicijativa za promene, kakva je povezanost Škole poslovnih veština i Inicijative za promene?

Inicijativa za promene je nastala pod vođstvom Roberta Šumana, Konrada Adenauera i Frenka Bukmana posle drugog svetskog rata i njena svrha je okupljanje lidera svih svetskih zemalja i diskutovanje o problemima. Za mene je velika čast što sam bila učesnik i što smo dobili tu privilegiju da budemo njihovi predstavnici na Balkanu sa osnivanjem Fondacije za promene. Imamo mnogo ideja kojima ćemo se baviti i problema koje ćemo rešavati u narednom periodu, koji su vezani za celo društvo i nude dosta dobrih rešenja. Bićemo učesnici sledeće konferencije o vladama i ljuskoj bezbednosti u februaru 2015. u Indiji.

Intervju radila: Olivera Pantelić

The post Intervju sa Marijom Jelić: Ono što zavisi od nas, dužni smo da uradimo appeared first on Portal Mladi.

Međutim, da li ste ikada zapitali kako je nastala jedina građevina na planeti Zemlji koja se vidi iz satelita u orbiti?

Kineski zid istorija

Davna 220. godina pre nove ere… Na severnim teritorijama tadašnje Kine, došlo je do velikih nemira. Neprijateljski nastrojeni varvari, napali su carstvo dinastije Ćin (jedna od ve najslavnije kineske dinastije) koju je vodio jedan od najomraženijih, ali najsposobnijih vladara u kineskoj istoriji, Ćin Š’ Huang. Bio je poznat i po tome što je u svojoj grobnici sahranjen zajedno sa vojnicima od terakote.

Kako bi Ćin Š’ Hunag spasio svoj narod i svoju novoutvrđenu dinastiju, dosetio se da na severnim područjima postoje neki tragovi utvrđenja koja su već služila kao odbrana. Ta nespretno započeta utvrđenja nastala su u prethodnim periodima koja su u Kini poznata kao Perioda Proleća i Jeseni, 771-476 godine pre nove ere, i Perioda Zaraćenih država, 475-221. godine pre nove ere.

Odlučio je da iskoristi stara utvrđenja i da nastavi da gradi nova kako bi se sve spojilo u jedan zid. On će služiti kao štit i neće dozvoljavati varvarima da remete mir i sreću naroda koji unutar svojih granica žive po svojim utvrđenim pravilima.

Ovaj Zid jedan je od najvećih turističkih atrakcija u svetu kao i rezultat hiljadugodišnjeg rada nacije Han, najmnogoljudnije nacije na svetu.

10 zanimljivih činjenica o Kineskom zidu

1. Prva zanimljiva činjenica je da je Kineski zid dugačak 21.196 kilometara, od kojih je najduži deo izgrađen  u dinastiji Ming, čak 8.850 km. Zid se gradio u mnogo različitih oblasti i istorijskim periodima odnosno dinastijama.
2. Malter koji je povezivao kamen u izgradnji Kineskig zida pravljen je od pirinčanog brašna.
3. U izgradnji Zida su učestvovali seljaci, čuvari, zatvorenici, vojnici, čak i neki učenjaci koji su bili osuđeni i osramoćeni. Za vreme dinastoje Ćin i drevnog vladara Ćin Š’ Huanga, svaki Kinez je bar jednom u životu mora da pripomogne oko izgradnje Zida. U slučaju da nije bio je upamćen kao kukavica.
   
4. Legenda kaže da su se u pravljenju materijala koristile i ljudske kosti, međutim takve glasine su opovrgnute jer je ova činjenica i naučno dokazana. Jedna od istina je da su neki ljudi koji su učestvovali u izgradnji osećali izmoreno i na ivice snage, te su mnogi od njih umrli gradeći. Ti posmrtni ostaci su se bacali u temelje zida jer nisu imali vremena da ih prikladno sahrane.
5. Kineski Zid je najduža građevina koju je čovek ikada izgradio.
6. Priče koje kruže da se Kineski zid može videti sa Meseca nisu istinite. Ovaj mit je prvi put izrečen u američkom magazinu The Century.
7. Najposećeniji deo Kineskog zida je Badaling koji je nadomak Pekinga. Ovaj deo datira iz vremena dinastije Ming i 1957. godine i to je prvi deo koji je otvoren za turiste. Zanimljivo je da je sada sa turiste napravljena žičara koja dovodi do Kineskog zida i na taj način omogućava da se ljudi ne umaraju penjući se stepenicama. Pored žičare tu je i tobogan kojim turisti mogu da se spuste sa zida.
8. Kroz istoriju Kine zid je često poređen sa zmajevima jer je u kineskoj mitologiji zmaj jedna od bitnih mitksih slika. U drevnoj Kini, verovalo se da su zmajevi u jednom periodu pre postanka čovečanstva živeli na zemlji i tako stvorili planine i podarili zemlji plodnost.
9. Deo Kineskog zida u Gansu provinciji može da se uruši u narednih 20 godina tokom erozija.

10. Postoji jedna legenda o ženi Meng Điang Nu čiji je suprug bio primoran da ide na izgradnju Kineskog zida. Čuvši da joj je muž umro tokom izgradnje, Điang Nu je toliko plakala da se zid srušio i izbacio njegove posmrtne ostatke kako bi ona mogla da ga sahrani.

11. Nekada, porodice ljudi koji su izgubili živote gradeći su odlazile na Zid sa korpom u rukuma u kojima se nalazio petao. Petao bi kukurikao sve vreme dok su oni prelazili zid i na taj način bi održao duh preminule osobe budnim. U suprotnom, oni bi se plašili da se duh te osobe ne bi izgubio i lutao svetom besciljno.

12. Poslednja bitka kod Kineskog zida se odvila 1938. godine kada je bio Sino-Japanski rat. Rat se  vodio između Republike Kine i Japana, a tragovi vatrenog oružja mogu i danas da se vide na Kineskom Zidu.

Kineski zid ne samo da je turistička atrakcija već je i jedno od najstarijih i najvažnijih kineskih baština o kome su stvarane mnoge legende, a fenomenalnu galeriju slika o tome kako je nastajao Kineski zid i kako danas izgleda u određenim oblastima, možete pogledati OVDE.

The post Kineski zid – kada se spoje istok i zapad appeared first on Portal Mladi.

Iako je Mo Jenu bilo samo 11 godina, silom prilika, prekinuo je školovanje i bio je prinuđen da čuva stoku kod svog oca na farmi. Životni period od 11. godine pa sve do svog punoletstva, provodi u bedi i usamljenosti, i tada stupa u Narodnosolobodilačku vojsku koja mu omogućava da nastavi školovanje. U tom periodu otvara vrata unutrašnjem svetu punom mašte koje prenosi na papir i svojim delima nastoji da ovekoveči moderno prozno stvaralaštvo.

Mo Jen je odrastao u periodu Kulturne revolucije čija je ideja bila uništiti ,,četiri starine’’ pod kojim su se podrazumevale: ideje, navike, kultura i stari običaji. U ovom periodu bilo je nedopustivo iznositi svoje mišljenje ukoliko se ono protivi komunističkim idealima. Upravo ovakav način odrastanja nalazimo u njegovom pseudonimu, Mo Jen 莫言, što znači ,,ne govori’’. Tako on kaže u intervju-u sa Džim Linčom (Jim Leach):

– Rođen sam 1955. godine kada život naroda nije bio skladan. Stoga su mi roditelji govorili da ne pričam naglas. Ako pričaš naglas, i ako pričaš ono što misliš, bićeš u nevolji.  Stoga sam ih slušao i nisam pričao. Kada sam počeo da pišem, smatrao sam da svaki pisac mora da ima svoj književni pseudonim. Setio sam se kako su mi otac i majka govorili da ne pričam, pa sam uzeo i takvo ime. Ironično je što nosim ovo ime jer sada pričam svugde – objasnio je paradoks svog imena kineski Nobelovac.

Mo Jenove pisanije imaju širok raspon karaktera. Među njegovim delima možemo naći eseje, kratke priče, novele i romane. Ono što je najviše pisao jesu istorijski romani koji odišu elementima crnog humora. Njegov stil pisanja možemo smestiti u realizam koji je protkan dirljivim i živopisnim opisima.

U svojim delima Mo Jen sa velikom strašću stvara seriju legendi o malom mestu Gaomi, gde je i rođen. Mo Jen kaže da su njegova dela i zavičaj u tesnoj vezi, te da jedno bez drugog ne idu. To je grad u kome se ljudi bore protiv rata, sistema, gladi, siromaštva, usamljenosti i teže ka boljem sutra. – Odrastao sam u gradu koji obiluje narodnom kulturom i umetnošću. Dok pišem, ovi narodni elementi ne mogu a da ne budu u mojim delima. Oni su u izvesnoj meri i uticali na moj način pisanja – otkrio je temelje svog stvaralaštva „Guan Moje“.

U svojim delima pokušava da raskrinka komunistički režim u svojoj zemlji i sa radošću priča o otvaranju Kine ka svetu i dopuštanju ulaska stranoj književnosti, kulturi i ljudima. On govori da bez novog perioda u Kini on ne bi ni stvarao.

– Reforme i otvaranje Kine koje su se dogodile osamdesetih dale su mi priliku da pišem. Pre 1980. godine, kineski pisci bili su pod uticajem sovjetskih pisaca, a tokom osamdesetih pod uticajem evropskih i američkih pisaca. Iz moje perspektive, otvaranje Kine i reforme bili su izuzetni događaji za Kinu – rekao je Jen.

Mo Jen je 2012. godine dobio Nobelovu nagradu za svoje životno stvarlaštvo ,,u maniru halucinatnog realizma koji spaja narodne priče, istoriju i savremeno doba’’. Roman ,,Žabe’’ koji je objavljen 2009. godine, a pisan je u obliku pisma i dramskog teksta koji se nalazi pri samom kraju romana, dok se sama radnja romana bavi društvenim problemima od revolucije pa sve do početka 21. veka. Glavni lik ovog romana je naratorova ,,tetka’’ koja je opisana kao vrsna babica, ali se njena sreća okreće u drugom pravcu kada biva osuđena zbog obavljanja velikog broja abortusa.

Pored Mo Jena, 2000. godine Gao Singđen dobio je Nobelov nagradu za književnost za delo ,,Planina duše’’ i on ulazi u istoriju kao prvi kineski pisac koji je osvojio Nobelovu nagradu. Međutim, Gao Singđen je 1989. godine izbegao u Francusku jer se javno odrekao komunističke partije i nakon toga njegova dela su zabranjena u Kini. On dobija francusko državljanstvo i pod njim dobija Nobelovu nagradu. Mo Jen je jedini kineski pisac koji je osvojio Nobelovu nagradu kao stanovnik Narodne Republike Kine i sa njenim državljanstvom.

Njegova dela su često okarakterisana kao književnost traganja za korenima. Do sada je objavio 11 romana (među kojima su najpoznatiji Priče o crvenom sirku’’, 1987; ,,Balade o mladicama belog luka iz Raja’’, 1988; ,Velika nedra i široka bedra’’, 1996; ,,Smrt na sandalovom kocu’’, 2005; ,,Umoran od života i smrti’’, 2006; ,,Žabe’’), 30 novela, više od 80 pripovetki, dve drame, pet zbirki eseja i devet scenarija.

Pored Nobelove nagrade, Mo Jen dobija 2009. Godine najprestižniju nagradu u Kini , Mao Dunova nagrada, za roman ,,Žabe’’.

Neka dela ovog modernističkog pisca pretočena su na filmsko platno: ,,Crveni sirak’’, 1988; ,,Sunce ima uši’’, 1994; ,,Beli pamuk’’, 1999; ,,Srećna vremena’’, 2000; ,,Toplota’’, 2003.

Autorka: Olivera Pantelić

The post MO JEN: Kineski Nobelovac i reformator koji „ne govori“ appeared first on Portal Mladi.