Živimo u vremenu kada digitalna tehnologija dostiže svoj vrhunac. Uz pomoć pametnih telefona danas možete, ne samo da se zabavljate i da komunicirate, već i da unapredite svet oko vas. Po uzoru na druge, znatno naprednije gradove širom sveta, Udruženje BEUM je došlo na zanimljivu ideju – kreiranje mobilnih aplikacija koje vam mogu olakšati život u sferama ekologije, trgovine, saobraćaja i turizma. Projekat, koji finansijski podržava Telenor, nosi naziv “Smart City Challenge” i ima za cilj da dodatno unapredi lokalne zajednice širom Srbije na više nivoa. Deset timova sa svojim idejama proći će kroz kvalitetnu višemesečnu stručnu praksu, a tri tima dobiće šansu da svoju zamisao sprovede u delo. Sve informacije o ovom perspektivnom projektu rekao nam je menadžer istog, Đorđe Đorđević.

Đorđe, recite nam ko je i kako došao na ideju za projekat ovakve vrste?

Kroz prethodnih pet godina rada, imali smo priliku da se povežemo sa dosta mladih preduzetnika u Srbiji, a naročito sa IT preduzetnicima. Primetili smo kako dosta njih odustaje zbog nedostatka podrške i odlaze da rade za druge firme u Silikonsku dolinu. Istovremeno, kroz naše prethodne projekte, uvek smo težili da pomognemo razvoj lokalnih zajednica i rešavanje konkretnih životnih problema. S obzirom da su naši članovi iskustvo sticali u Zapadnoj Evropi, Jugoistočnoj Aziji i Severnoj Americi, susretali smo se sa konceptom pametnih gradova i sjajnim praktičnim rešenjima koja olakšavaju svakodnevni život. Tako se rodila ideja za Smart City takmičenje. Izuzetno smo zahvalni na podršci kompaniji Telenor koja je uvidela značaj organizovanja ovakvog koncepta i koja ulaže u razvoj inovacija u Srbiji, kao i fondaciji Fridrih Nauman koja želi da doprinese obrazovanju o pametnim gradovima. Naše kolege iz ICT Hub-a su rado pristali da nam budu programska podrška, s obzirom na njihovo veliko iskustvo.

Recite nam nešto više o projektu: na čemu se zasniva i šta je sve potrebno da bi se on u potpunosti ostvario?

Telenor Smart City Challenge Serbia je prvo takmičenje za kreiranje mobilnih aplikacija za pametne gradove u Srbiji. Timovi od najviše tri člana se prijavljuju sa idejama za mobilne aplikacije koje mogu poboljšati život u gradovima u Srbiji. Takmičenje organizuje Udruženje BEUM, uz finansijsku podršku kompanije Telenor Srbija. Lista od 10 timova finalista će biti objavljena početkom septembra, kada počinje i proces obuke. U decembru se pravi presek stanja i žiri odabira tri najbolja rešenja. Prva tri pobednička tima dobijaju tri meseca radnog prostora u ICT Hub-u, dok prvoplasirani tim dobija i nagradno studijsko putovanje u jedan od poznatih svetskih pametnih gradova i besplatni animirani promotivni video za svoje rešenje. Takođe, sva tri tima ulaze u partnerski odnos sa kompanijom Telenor Srbija, koja je obezbedila i pristup novčanom fondu u ukupnoj vrednosti od 10.000 evra za tri prvoplasirana tima.

Na koje teme će timovi praviti aplikacije?

Ekologija, saobraćaj, turizam i trgovina. Ove četiri oblasti su zajedničke za sve gradove u Srbiji, koji teže razvoju ka kvalitetnijoj životnoj sredini, bolje organizovanom saobraćaju i javnom prevozu, kvalitetnijoj predstavljenosti turističkih potencijala i unapređenju iskustva kupovine i podizanja prometa kod lokalnih trgovaca.

Koji je cilj ovog projekta?

Cilj ovog projekta je dvostruk – želimo da stimulišemo IT preduzetništvo u Srbiji i da popularizujemo koncept „pametnih gradova“ i tehnologije koja čini život u gradovima bolji i jednostavniji.

Deset timova koji sa svojim idejama budu prošli u naredni krug, idu na kvalitetnu obuku. Kako će ona izgledati i šta će se sve tamo raditi?

Program koji smo spremili zajedno sa ICT Hub-om će pružiti našim timovima sve što im je neophodno za započinjanje IT posla u domenu pametnih gradova – od osnovnih informacija, sve do načina utilizacije novih tehnologija u urbanim okruženjima, ali i osnove pokretanja startap kompanije, lansiranja uspešnog proizvoda, marketinga i prodaje. Polaznicima će tokom cele obuke biti dostupni stručni i iskusni mentori koji će biti na raspolaganju oko svih nedoumica.

Prva tri mesta, pored novčane nagrade, dobijaju i šansu da sarađuju sa Telenorom. Kako će izgledati ta saradnja?

Saradnja će se zasnivati na partnerskom odnosu. Telenor, osim inicijalnog ulaganja u vidu novčanog fonda, pružiće pobedničkim timovima i širok spektar različitih benefita – od najednostavnijih, poput savetovanja i pomaganja u kreiranju strategija u zajedničkom odnosu, pa sve do potencijalnog pristupa izuzetno moćnim analitičkim alatima i širokoj mreži korisnika koja broji preko 200 miliona širom sveta. Zauzvrat, pobednički timovi će biti dužni da osnuju svoju kompaniju i na Telenor prebace 10% vlasništva, ali bez ikakvih upravljačkih prava. Ovo će generisati mladu firmu sa jakom podrškom velike kompanije što će sigurno značajno doprineti lansiranju i uspešnosti aplikacija.

Pored Telenora, koje sve kompanije su podržale ovaj projekat?

Izuzetno smo ponosni na našu široku mrežu partnera na ovom projektu. Pored Telenora, podršku je dala i fondacija Friedrich Naumann, studio Jolene Luut, investicioni fondovi StartLabs i South Central Ventures, kao i ICT Hub.

Zašto je bitno da se mladi aktiviraju i kako baš Vaš projekat može tome doprineti tome?

Pružamo kompletan paket za sve koji žele da započnu svoj IT biznis – obuke, početne investicije, povezivanje sa stručnjacima i mentorima, partnerska podrška, promotivni video, studijsko putovanje. Dakle, sve što je neophodno. Ovo je zasta jedinstvena prilika koja se ne sme propustiti. Želimo svima puno uspeha!

The post TELENOR SMART CITY CHALLENGE: Aplikacija za lakši život! appeared first on Portal Mladi.

Ovaj citat je savršen način za početak ove priče koja i dalje traje… ali ja bih voleo da podelim neka od svojih dostignuća sa vama. Kao što naslov kaže, ovo je priča o tome kako sam postao sam svoj gazda, ali takodje kako sam usput postao i lider jednog velikog tima koga krase profesionalizam i naporan rad, ali što je najvažnije od svega tima koji veruje u mene! U moje snove, moje ciljeve! Velikog tima koji raste i napreduje svakoga dana! Hvala vam!

Priča počinje u završnom razredu moje osnovne škole, kada sam prvi put video, verovali ili ne, jednostavni Google SketchUp. Jednog dana vratio sam se iz škole i počeo da crtam teniski teren u ovom programu praktično od nule koristeći samo ideje u mojoj glavi, i pogodite šta? –Uspeo sam, i ako mi je trebalo čitav dan da ga završim. Mogao sam da igram igrice ili gledam filmove, kao sva druga deca ali nisam. Za mene je bilo mnogo zanimljivije da učim nesto novo, nešto interesantno… i tako je sve počelo.

Posle tog leta, odlučio sam da se upišem u srednju školu za mašinsko inženjerstvo ali ne zato sto sam želeo da pravim neverovatne 3D modele, saradjujem sa proizvodjačima, rasklapam i sklapam svakakve naprave i uredjaje u mom domaćinstvu kako bih video sta se nalazi unutra i da ih onda prebacim u 3D! Ne, ja sam upisao tu školu zato što sam čuo da tamo može da se nauči JAVA i programiranje tako da jednog dana mogu da kreiram i proizvodim svoje sopstvene igrice (što sam i postigao, ali na to ćemo se kasnije osvrnuti).

U jednom trenutku putevi su mi se ukrstili sa JAVA-om, i moram da kažem da to bas nije ispalo onako kako sam se nadao i zamišljao da će biti. Čoveče, bilo je dosadno. Previše kodiranja, previše brojeva, apsolutno odsustvo kreativnosti… Kada sam bio druga godina srednje skole  imao sam to zadovoljstvo da upoznam SolidWorks, neverovatan program koji mi je promenio čitav život. Nisam mogao da verujem šta se dešava, ne samo da je program davao oduška mojoj kreativnosti i produktivnosti nego sam takodje imao izvrsnog profesora, koji je danas jedan od glavnih ljudi u mom timu. Počeli smo sa malim modelima, crtali smo 3D modele od 2D modela. U to vreme sam takodje naučio važnu životnu lekciju, vidite, mi (učenici) smo se takmičili medjusobno, da bi videlo ko može najbrže da napravi model. Tada sam shvatio da brzina nije najvažnija ako model nije dobro uradjen. Sa samo 15 godina ja sam shvatio da je kvalitet bolji od kvantiteta!

Uvek ću se sećati mudrih reči mog profesora koji mi je govorio “ Ako možes da zamislis model u svojoj glavi u 3D jednom kad si ga video u 2D; onda imaš dar”. Ja verujem da je to tačno. Dan za danom, modeli su postajali kompleksniji dok jednog dana, tokom treće godine srednje škole nisam od mog profesora dobio predlog da učestvujem na takmičenju koji sam naravno prihvatio. Svakog dana, do takmičenja, vežbao sam, u školi i kod kuće. Fokusirao sam se na to da dam sve od sebe. U to vreme sam napravio i svoj prvi komplikovan model. V12 motor sa kompletnom simulacijom i svim detaljima sam napravio od nule, samo se vodeći idejom u mojoj glavi.

Takmičenje je prošlo i nisam bio najbolji. Iskreno, moj učinak je bio vrlo loš. Zašto? Nisam znao tada, ali sada znam. Nije bilo mesta za izgovore i čvrsto sam odlučio da nikada ne odustajem!

“Budi bolji i poboljšaj se za narednu godinu”- Ponavljao sam sam sebi. Sav moj naporan rad i vežba isplatili su se sledeće godine, u mojoj završnoj godini. To je bila godina kada ne samo da sam osvojio prvo mesto na tom istom takmičenju od prošle godne, nego sam bio najbolji i na državnom takmičenju. To dostignuće me je motivisalo da se još vise usavršavam. I dalje me motiviše i čini posvećenim onome što radim.

Tog leta, posle mature u srednjoj školi, čuo sam za Elance – to je bila jedna od važnijih prekretnica u mom životu. Elance je veb sajt preko koga ljudi zaradjuju novac tako što završavaju projekte koje dobijaju na bazi svoje expertize. Kako sam se ja specijalizovao u 3D i SolidWorks, odlučio sam da pokušam sa ovim sajtom. I tako jednog junskog dana napravio sam profil na Elance i moj prvi posao tamo je usledio posle 3 meseca. Napravio sam portfolio, moj prvi veb sajt portfolio se zvao “PowerEngineering”. U avgustu te godine zaradio sam dovoljno novca da iznajmim sebi stan i čak da kupim sebi auto. Wow, svi su bili iznenadjeni! Ulazio sam u nešto i rizikovao previše – napustio sam roditelje i počeo samostalan život u novom stanu, odrastao sam a imao sam tek  18 godina. Niko nije mogao da mi garantuje da ću imati dovoljno novca za sledeći mesec da platim kiriju ili da kupim hranu. Ali zato što sam sklon riziku i imam veru u sebe sledećeg meseca u Oktobru postavio sam donedavno rekord po zaradi. Od tog trenutka pa nadalje klijenti su samo dolazili. Prepoznali su moj kvalitet ali im je povremeno bilo teško da poveruju da sam tako mlad. 3 godine sam radio na Elance i oDesk. Učio sam toliko toga tada, bio sam zadovoljan i ponosan  što sam mogao da radim stvari u kojima sam istinski uživao i koje su me motivisale da nastavim da guram uvek dalje, koje su mi učinile da se osećam živim.

Posle nekog vremena želeo sam sve da podignem na viši nivo, da započnem svoj sopstveni biznis “X-PRO”! To je bila odluka koja će promeniti ne samo moj život već i živote svih ljudi koji su verovali u mene.

Da budem apsolutno iskren, bilo je vrlo teško na početku. Nisam znao ništa,  provodio sam dane i noći u beskrajnoj potrazi – kako da nadjem dobre klijente, kako da ih sačuvam, kako da ih učinim zadovoljnim itd. Toliko mnogo tih kako ali posle nekog vremena sam konačno našao rešenja za sve njih. Polako, ljudi su počeli da rade za “klinca” koji je znao da napravi pare i nadje poslove… Posao me je često vodio u SAD, da bih posetio svoje klijente. Putovati širom sveta samo zbog posla, ima li ičeg boljeg od toga? Putovati, upoznavati nove ljude i mesta dok ste sve vreme plaćeni za to i još kao bonus radite posao koji volite. Ne čoveče, to je najbolji posao na svetu!

Ja sam trenutno u SAD i moji klijenti su razlog tome. Ne biste mogli da poverujete ali ja uvek nalazim nove klijente da bih održavao svoj biznis uspešnim. Oni me dalje preporučuju i uvek me zovu da dodjem i da im pomognem, nevezano da li je u pitanju pokretanje njihovog start-up-a ili pojednostavljivanje njihovog poslovanja.

I tako, sa puno ponosa, mogu da kazem da do sada, imamo više od 287 klijenata! 388 završenih projekata! i 12 zaposlenih! A priča o “X-PRO” tek počinje. Budućnost je pred nama i mi smo odlučni da nastavimo da rastemo, stvaramo i da se nikada ne osvrćemo ili predajemo. Budućnost je naša da bismo je osvojili!

Autor : Aleksandar Tomić

The post Kako je FREELANCER postao KOMPANIJA appeared first on Portal Mladi.

Ko je Rade i šta radi?

Sebe bih opisao kao serijskog internet preduzetnika koji se trudi da pokaže okruženju da je moguće izgraditi uspešne kompanije bez početnog kapitala, koje putem interneta posluju na globalnom tržištu, iz ovako male zemlje kao što je naša. Prvu kompaniju sam osnovao sa 19 godina, iz svoje spavaće sobe i početnog kapitala od $9, koja je nakon manje od dve godine postala svetski lider u svojoj oblasti, proširila tim na 15 izvrsnih stručnjaka i došla do 400 biznis klijenata sa 4 različita kontinenta. Nakon prodaje te kompanije, osnovao sam Loyalis Technologies sa Bobanom Karišikom, jednim od najostvarenijih programera na svetu. Boban je stekao svetsku slavu u IT krugovima kada je razvio popularni besplatni softver, koji je svojevremeno korišćen na više od 3 miliona internet sajtova, a sada smo suosnivači u jednoj od najbrže rastućih startap kompanija u regionu.

Kako si došao do prvog posla, preko interneta, prijatelja, poznanika..?

Konkretno taj proces je vrlo interesantan, jer to nije bio moj prvi posao.  Prvi posao ikada bio je kada sam sa 16 godina uradio internet prezentaciju za jednu lokalnu firmu koja se bavila uvođenjem grejanja. Sasvim slučajno sam ušao u razgovor sa vlasnikom te firme, kada sam mu objašnjavao da je budućnost na internetu i da je neophodno da njegova firma ima internet prezentaciju. Kako sam delovao kao ekspert deleći savete kako jedna prezentacija treba da izgleda, sasvim slučajno sam sebi nametnuo posao i uspeo da zaradim 800€, a da se pritom nikada pre toga nisam bavio tim poslom. Shvativši da je budućnost u tome, odlučio sam da želim da se bavim poslom koji je usko vezan za internet i nove tehnologije.

Mladi ljudi su nepoverljivi prema poslovima koji se obavljaju preko interneta. Kako si bio siguran da će ti biti plaćeno?

U suštini ja verujem u „Pay It Forward“ filozofiju – prvo dajem pre nego što očekujem da ću nešto dobiti nazad. Šest meseci sam pomagao ljudima rešavajući raznorazne probleme, svakodnevno, pre nego što sam dobio prvu ponudu za posao. Verovao sam slepo i smatram da je to odlika bilo koga ko se bavi preduzetništvom, a i svakog ko je ambiciozan da prosperira u svom polju. Optimizam je usko vezan za ambiciju. Uostalom, za moje skromno desetogodišnje iskustvo u poslovanju sa inostranim firmama ni jedan jedini put se nije desilo da mi klijent ne isplati novac.

Pored posla, obrazovanje je učestala tema. Šta ti misliš, da li je obrazovanje bitno za uspeh?

Nisam bio ni izvrstan đak u srednjoj školi, od fakulteta sam odustao u četvrtoj godini zbog posla i učestalih putovanja, ali smatram da formalno obrazovanje može biti samo prednost. Ovo naravno zavisi od profesije kojom se bavite, a ja sam imao sreću da sam izabrao profesiju gde formalno obrazovanje nije od presudnog značaja. Razvoj tehnologije je omogućio da svako sa pristupom internetu može doći do literature koja je prethodno bila rezervisana onima sa pristupom najprestižnijim svetskim univerzitetima, tako da lično smatram da je obrazovanje i stalno usavršavanje u svom polju neophodno na današnjem konkurentnom tržištu. Sa druge strane, ne treba se zanositi da će formalno obrazovanje osigurati poslovni uspeh, a čak ni posao, jer je konkurencija prevelika, a sve više se ceni praktično iskustvo i spremnost na stalno usavršavanje.

Ko to je dao najbolji poslovni savet i koliko je važna podrška mentora mladom čoveku?

Kada sam se upuštao u ovu profesiju, pa čak i kada sam pokretao svoju prvu firmu, nisam imao nikoga iz svog okruženja da mi pomogne u vidu mentorstva. Srećom, pristup internetu mi je omogućio da samostalno naučim sve što mi je bilo potrebno. Najbolji savet koji bih izdvojio je da je rizik iluzija, da je svaki neuspeh samo stepenica ka uspehu, a da je jedini pravi neuspeh odustati od svojih snova. Bitnost mentora prvi put sam iskusio nakon prodaje prve firme i dvogodišnjeg proputovanja svetom, kada sam odlučio da se ponovo upustim u preduzetničke vode. Tada sam se priključio Startap akademiji, inicijativi organizacije SEE ICT, koja je najviše doprinela razvoju startup ekosistema i razvoja tehnološkog preduzetništva u Srbiji. To mi je omogućilo da upoznam mnoge mentore, a posebno sam zahvalan prilici da stupim u kontakt sa američkim investicionim fondom StartLabs, čiji su osnivači Nebojša Lazić i Vojislav Lalić postali moji uzori, koji su deleći savete iz svog dvadesetpetogodišnjeg poslovnog iskustva, kao i pružajući finansijsku podršku kroz svoj investicioni fond, doprineli da Loyalis Technologies postane ono što je to danas.

Kao neko ko je veoma mlad zaradio mnogo para i proputovao svet, kaži nam da li je novac sreća i da li usrećuje čoveka?

Novac je higijenska potreba. To znači da ćete bez novca garantovano biti nesrećni, jer nećete biti u prilici da pokrijete osnovne životne potrebe. Sa druge strane, velika količina novca vam ne garantuje sreću, već vam samo daje mogućnost da ne budete nesrećni, jer niste uskraćeni za osnovne životne potrebe. Preporučio bih vam klip Why Leaders Eat Last – Simon Sinek koji na naučnoj osnovi objašnjava percepciju sreće. Moje skromno mišljenje je da je novac samo jedan element u spektru potrebnih elemenata za sreću, kao što su poslovna ostvarenost, aktivan društveni život, porodični mir, razumevanje partnera, kao i naravno zdravlje svih onih koji su vam bitni.

Pravi savet u pravo vreme može promeniti život. Šta bi nas savetovao?

Ljudi koji su mladi, ambiciozni i žele da se upuste u razvoj karijere ne treba da čekaju da posao nađe njih nakon fakulteta. Smatram da ljudi treba da izađu iz svoje zone komfora. Istražujte svoja interesovanja, posećujte konferencije, seminare, aplicirajte za različite prakse i verujte da nikada nije kasno baviti se poslom koji vas ispunjava. Uvek imajte na umu da je balans u svemu najbitniji, pa pored pronalaženja sebe svakako obratite pažnju i na društveni, porodični i emotivni život. Zaista smatram da je u tome ključ uspeha. Trudite se da budete najbolja verzija sebe, da nesebično pomažete ljudima koje srećete, kroz investicije sopstvenog vremena, energije i osmeha, jer je to ono što pravi ljudi prepoznaju i što se uvek nekako vrati otvarajući vrata novih prilika.

The post ONI INSPIRIŠU: Rade Joksimović – BALANS JE KLJUČ USPEHA appeared first on Portal Mladi.

Uvek nasmejana i puna energije ljubazno je odgovorila na pitanja za naš Portal.

Kako se zvao tvoj prvi blog i da li se sećas svog prvog posta?

To je zapravo isti blog koji i danas vodim samo mu je ime bilo drugačije i glasilo je Divine World of Fashion. Shvativši da odrednica “fashion“ više ne odgovara sadržaju koji sam kreirala, a koji je već dugo bio više od bavljenja isključivo modnim temama, rešila sam da blog preiminujem u Brana’s Divine World. To se desilo tačno na treći rođendan bloga, odnosno u oktobru 2013. godine, kada sam svoj online kutak u potpunosti preorijentisala u lifestyle blog. Naravno da se sećam svog prvog posta i sa ove distance mi deluje poprilično, ali kako put od hiljadu milja počinje prvim korakom, ne mogu da ne budem ponosna i na taj post.

Kako si došla na ideju da pišeš o modi?

U trenutku pokretanja bloga, što je bilo u oktobru 2010. godine, pratila sam nekoliko inostranih modnih blogova i taj koncept mi je bio izuzetno zanimljiv i poprilično nepoznat. Kako me je moda oduvek interesovala, nije mi bilo strano da upravo o njoj pišem, međutim, već tada sam znala da će se moji postovi baviti i nekim drugim meni zanimljivim temama. Upravo je tako i bilo.

Mnogo mladih devojaka „pokušava“ da se bavi blogovanjem. Šta bi im savetovala?

Imam nekoliko saveta za njih i za sve one koji su na početku svoje blogerske karijere: pišite blog kakav biste i sami čitali. Neka sadržaj bloga bude fokusiran na teme koje vas interesuju, inspirišu i o kojima imate šta da kažete. Pokušajte da se opremite što bolje u pogledu tehnike koja vam je neophodna kako biste brže i efikasnije završavali svoje blogerske obaveze. Obratite svu pažnju na vizuleni izgled svog bloga jer to je prvo na šta će i vaši čitaoci obratiti pažnju. Budite aktivni na društvenim mrežama jer to vam je osnovni način da doprete do što šire publike. Neka blog bude odraz vaše ličnosti, zato u njegovom vođenju budite što iskreniji i svoji jer sve drugo se vrlo lako prepozna i još lakše prezre od strane čitalaca. I najbitnije, ne računajte da ćete brzo i lako doći do zarade, jer mnogo vremena, rada i truda prođe od prvog napisanog do prvog plaćenog posta.

Koliko ti je vremena potrebno da se spremiš za neki događaj i kako izgleda jedan tvoj radni dan?

Zavisi da li unapred znam šta ću obući ili period pripreme podrazumeva traženje idealne kombinacije, jer mi taj deo ubedljivo najviše vremena oduzima. Ukoliko je po sredi prvi slučaj mogu biti gotova za 45 minuta do sat vremena, a ukoliko je drugi scenario u pitanju, treba mi i duplo više vremena.

Prednost ovakvog posla jeste to što nijedan dan nije sličan prethodnom. Ali ako pričamo o najčešćim scenarijima onda su to sledeća dva:

kod kuće sam celog dana i minimum 10 sati provodim ispred kompjutera u svojoj pidžami ili u kontinuitetu sam 10 sati van kuće na sastancima, fotografisanjima, promotivnim događajima.

Ovo drugo je svakako glamuroznije i interesantnije, ali prvi scenario je važniji za ono što se dešava na blogu zato su takvi dani ćešći.

Koje knjige bi preporučila našim čitaocima?

“Zašto se niste ubili“ – Viktor Frankl, “Insajder, moja priča“ – Brankica Stanković i “Kuća sećanja i zaborava“  – Filip David.

Kako sada gledaš na svoj početak? Da li bi nešto drugačije uradila?

Definitivno ništa ne bih menjala, jer sve učinjeno, pa čak i greške, imale su svog udela u razvoju mog bloga i njegovom napretku.

Jelena Ristić

The post Branislava Antović – PUT OD HILJADU MILJA POČINJE PRVIM KORAKOM appeared first on Portal Mladi.

Nezaposlenost je jedan od glavnih problema sa kojima se suočavaju ne samo mladi ljudi, koji su tek izašli sa fakulteta, nego i starija populacija. Nedavno sprovedena statistika pokazala je da je u Srbiji više od 50 odsto omladine nezaposleno, a i u regionu ništa nije stabilnija situacija po tom pitanju. Zbog toga ili mnogi odbijaju da rade ono za šta se nisu školovali ili rade nešto što ih ne ispunjava. Rezultat je kolektivno nezadovoljstvo. Situacija se ipak može popraviti. Sajt honorarci.rs, koji su pokrenuli mladi ljudi sa različitim diplomama, nudi besplatno oglašavanje i promovisanje usluga koje nudite, a da je delotvorno, pokazuje i statistika od 5500 prijavljenih članova, od kojih su mnogi primećeni i rade ono što vole. Sajt napreduje iz dana u dan, a komentari su i više nego pozitivni. Za “Portal Mladi”, govorio je Ivan Tuševljak, jedan od tvoraca ovog sajta.

Spomenuli ste da je tim mladih profesionalaca došao na ideju da napravi ovaj sajt. Možete li nam reći o kome se radi i kako su došli na ideju?

Sajt je pokrenulo nas par entuzijasta: tri inženjera i jedan novinar. Svi smo se manje više poznavali, i jednom prilikom, skontali smo da se niko od nas ne bavi poslom za koji se školovao, a svi smo završili fakultete. S tim nismo imali problem, jer svi imamo taj preduzetnički duh, jednostavno smo radili sve što smo mogli i što nam se nametalo da radimo. Ipak, samo je jedan od nas znao kako najbolje da iskoristi tu situaciju, a to je Milan Tuševljak. On je došao na ideju da pokrenemo zajednicu koja će okupljati ljude slične nama, koji nude različite usluge i žive od toga, ljude koji žele da ostanu u svojoj zemlji i bore se za bolje sutra. Iako to sve lepo zvuči na papiru, u praksi nije nimalo lako, ali je moguće. U nekom trenutku razvoja smo počeli da se ugledamo na sajtove slične freelancer.com ali ipak možemo reći da su honorarci.rs autentično rešenje koje je od starta prilagođavano našem tržištu. Sajt su pokrenuli: Milan Tuševljak, Živojin Dragić, Strahinja Vukoičić i moja malenkost Ivan Tuševljak. Timu su se kasnije priključili Miloš Karanikolić i Isidora Marković. Skoro nas je napustio Vasilije Leković, jedan od osnivača, zbog posla koji je dobio na Malti.

Recite nam nešto više o sajtu “honorarci.rs”. Na koji način funkcioniše?

Sama ideja je veoma jednostavna.  Mi našim korisnicima pružamo mogućnost besplatnog oglašavanja na portalu specijalizovanom za oglašavanje usluga. Nudimo opcije, priliku ljudima da iskažu svoje potencijale uz nimalo rizika.  Mi smo jedan vid supermarketa za usluge, jer svaki naš posetilac na jednom mestu može naći mnoštvo mešovitih usluga i među njima pronaći honorarca koji odgovara njegovim trenutnim potrebama.

Koliko ima prijavljenih “honoraraca” u ovom trenutku?

U ovom trenutku, naš sajt ima preko 5500 registrovanih članova koji nude preko 7500 usluga i ova zajednica svakim danom sve brže raste.

Na sajtu se mogu naći uglavnom mladi, stručni ljudi iz svih oblasti, sa željom da rade. Imaju li ljudi koji se prijave neku pomoć kada je preporuka u pitanju ili je dovoljno samo da se prijave na Vaš sajt da bi bili primećeni?

Mi aktivno radimo na razvoju platforme i na unapređenju usluga koje kao platforma nudimo. Ipak, kao i u svakom poslu, tako i na našem sajtu, uspeha imaju oni koji se najviše trude, oni koji postavljaju veći broj oglasa, oni koji bolje urede profil, jer tako grade kredibilitet kod poslodavca da će baš oni bolje i profesionalnije uraditi posao koji je nekome potreban.

Da li se posle povezivanja prijavljenih sa poslodavcima Vaš posao sa prijavljenima završava ili ne?

Naše učešće u poslovnom smislu se tu završava, ali korisnici uvek imaju sve dodatne usluge koje pospešuju interakciju među njima. Tu su naše vesti, korisnička podrška, kao i sve relevantne aktuelnosti koje prenosimo na našim profilima na društvenim mrežama. Mi jako vodimo računa o korisničkoj podršci i odgovaramo ljudima na sva moguća pitanja. Smatrali smo da je to jako važno i vremenom se pokazalo da smo bili u pravu. Pitanja se uglavnom odnose na samo korišćenje portala, kao i na načine naplate posla, probleme pri određivanju cene rada i slično. Trudimo se da uvek izađemo korisnicima u susret.

Pokrivate skoro sve oblasti zanimanja. Koje zanimanje je najtraženije?

Najtraženije su usluge obrazovanja, privatni časovi i pisanje radova. S druge strane, najpopularnije kategorije su Multimedija i dizajn, Mediji i marketing, Inženjeri, Prevođenje, Pomoć u kući i Kućni ljubimci. Na našim profilima na društvenim mrežama i preko našeg bloga promovišemo najbolje profile sa našeg portala. Takvi honorarci na svojim profilima često nude više različitih usluga koje su neretko nezavisne jedna od druge.

Deo tima koji je osnovao sajt: s leva na desno: Strahinja Vukoičić, Ivan Tuševljak, Vasilije Leković i Milan Tuševljak

Kakvi su komentari korisnika Vašeg sajta bili do sada?

Gotovo svakodnevno nam se javljaju ljudi koji su sklopili poslove preko nas da se zahvale što postojimo. Uglavnom su to samo reči hvale i poneka dobronamerna kritika ili ideja kako da učinimo portal boljim. Nama sve kritike i pohvale mnogo znače, jer nam uprave one govore, da sve ono u šta smo uložili višemesečni rad, počinje da dobija smisao.

Mnogi odbijaju da rade ono što je van oblasti za koju su se školovali. Da li ima opravdanja za tako nešto?

Opravdanja za tako nešto svakako da ima, da nam država nije u ovakvoj krizi, sigurno bi bilo više posla za sve nas. Mladi ljudi se teško mire sa činjenicom da za onim za šta su se školovali ne postoji potreba na tržištu rada, ili što je još i češći slučaj da to jednostavno nije dovoljno. Nova zanimanja se svakodnevno pojavljuju, a škole i fakulteti sporo ažuruiraju programe obrazovanja. IT zanimanja svakako jesu najsigurnija investicija, ali to nije ono čime svi treba i mogu da se bave. Sedenje kod kuće nije samo čekanje, već i aktivno gubljenje vremena. Internet nudi besplatne kurseve i obuke za ogromnu većinu svih zamislivih i nezamislivih veština koje se brzo mogu naučiti i naplatiti.

Šta bi ste poručili mladima koji tek treba da odluče čime će se baviti u budućnosti? Koje zanimanje je zanimanje budućnosti?

Mladima želimo da poručimo da je najvažnije da rade na sebi i da im u svemu tome može pomoći internet. Pri tom naravno ne mislimo samo na naš portal, već prvenstveno na svo moguće znanje i veštine koje su sada svima putem interneta dostupne. Mladi ne treba da odustaju od svojih ideja i snova i da se predaju čekajući neko bolje vreme. Najbolji način da se predvidi budućnost je da je sami kreiramo i u svakom problemu krije se prilika. Takođe, želimo da kažemo da su IT zanimanja gotovo jedina danas sigurna opcija, i tu zaista ima dovoljno posla za vas. Važno je samo početi, a za početak savetujemo mladim ljudima da krenu da rade na svojim idejama. Rad u start up timovima kao što je naš u Honorarcima vam možda nikada neće doneti novac, ali doneće vam iskustvo, znanje i poznanstva koja će vas odvesti na neslućena mesta.

Srbija je jedna od zemalja u kojoj ima najviše nezaposlenih ljudi. Statistika je svakako poražavajuća. Šta vi mislite, kako se to može rešiti?

Od 2008. godine ceo svet se suočava sa istim problemom. Globalna ekonomska kriza s jedne, i tehnologija koja zamenjuje ljude su dovele do toga da jednostavno nema posla za sve. Ipak, honorarni (freelance) poslovi i preduzetništvo (entrepreneurship) su takođe globalni trend koji mi i mnogi drugi pokušavamo da popularizujemo u Srbiji. Primera radi, 34% radne snage u USA, odnosno 53 miliona ljudi su honorarci. Samozapošljavanje je dakle ključ uspeha. Jedna od prvih stvari je da ljudi moraju da prihvate situaciju kakva jeste, da prestanu da čekaju posao i da krenu da rade za sebe ono što mogu. Ukoliko svaki dan napravite po jedan korak u tom pravcu, rezultati sigurno neće izostati. Pre ili kasnije situacija će se promeniti. Samo pozitivan stav može mnogo toga da promeni.

Da li možda sarađujete sa sličnim udruženjima poput Vašeg?

Poslednjih meseci smo aktivno učestvovali na konferencijama i ostalim sličnim dešavanjima i postajemo polako sve više prepoznatljivi član srpske IT zajednice. Sa mnogim ljudima i organizacijama smo razmenjivali ideje i iskustva i dosta saradnji je na pomolu. Cela ta scena je trenutno u povoju i mnoge stvari tek treba da se definišu. Od bitnijih saradnji izdvojili bismo saradnju sa Startit-om u istraživanju srpske developerske scene. To je samo početak projekta razvoja IT zajednice koji će sigurno doneti mnoge dobre rezultate.

Kakvi su Vaši dalji planovi?

Naši dalji planovi odnose se pre svega na unapređenje usluga koje mi nudimo na našem portalu. U narednih par nedelja moći ćete da vidite unapređenja na  profilima honoraraca, kao i nove vidove komunikacije između honoraraca i poslodavaca. Nakon nešto više od godinu i po dana rada portala spremni smo da korisnicima ponudimo jedno sasvim novo iskustvo.

The post NE ČEKAJTE POSAO, “HONORARCI” SU UZ VAS! appeared first on Portal Mladi.

Selena Kostić, studentkinja Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, već neko vreme spaja ugodno sa korisnim. Selena se nekoliko godina bavila košarkom, a onda je počela da trenira nešto sasvim novo, fitnes. Tokom četvorogodišnjeg treniranja najviše pažnje privukao joj je zumba fitnes program. Od ove godine dobila je priliku da svoju pozitivnu energiju i strast kako prema muzici tako i prema plesu prenosi na druge.

TRAŽITE POSAO – Kreirajte svoj nalog beslatno na našem novom sajtu – Poslovi za mlade 

Kako je vreme prolazilo, počela sam da napredujem i uskoro sam održala svoj prvi trening. Menjala sam moju tadašnju instruktorku Maju, koja je i glavni pokretač i razlog moje ljubavi prema ovom programu. Prvi čas je bio uspešan! Nakon toga održala sam još par treninga, a onda mi je Maja predložila da apliciram za zvanično polaganje, što sam ja i učinila u aprilu ove godine – prisećala se Selena svojih početaka, ističući da je zumba fitnes program posle kojeg se sala napušta sa osmehom.

Dunja Vujičić, doktorantkinja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, zajedno sa svojom drugaricom Kristinom Veljković vodi blog vrlo privlačnog naziva „NS za Dž”. Smatrajući da je onlajn zajednica zasićena modnim blogovima poželele su da kreiraju sadržaj koji je adekvatniji situaciji i vremenu u kome živimo. Kako kažu, upustile su se u to iz velike ljubavi prema svom gradu, kao i iz želje da zadovolje svoju radoznalost, kreativnost i ljubav prema modi.

Na našem blogu se mogu pronaći najjeftinije stvari u Novom Sadu za šoping, jelo i zabavu koje pažljivo biramo kako bismo našim sugrađankama uštedele vreme i ukazale na sve ono što je povoljno u našem gradu – približila nam je Dunja ideju postojanja bloga.

Za onlajn komunikaciju zainteresovala ju je njena nekadašnja profesorica na fakultetu, a sadašnja saradnica i prijateljica. Dunja nam otrkiva kako ju je blog “uvukao” u vode interneta koji je na kraju postao njen posao. Upisala je doktorske studije gde primarno izučava onlajn komunikaciju, a pored toga zaposlila se u agenciji koja se bavi izradom onlajn strategija.

Dunja još napominje da je neophodno svakodnevno usavršavanje: Danas je sve dostupno, znanje nikada nije bilo jeftinije, pa je moj savet mladim ljudima da se zalete i da ga zgrabe.

Hobi

Nikolina Komazec je studentkinja Ekonomskog fakulteta u Beogradu, a odnedavno piše za jedne omladinske novine. Svoju ljubav prema srpskom jeziku i književnosti odlučila je da pokaže baveći se afirmativnim novinarstvom.

Nemam veliko iskustvo u pisanju, ali kada sam pročitala konkurs za ovaj posao videla sam odličnu priliku da koristeći svoj talenat steknem nove veštine i naučim nešto novo od drugih kolega. Dobila sam inspiraciju i za kratko vreme napisala tekst i poslala ga zajedno sa biografijom. Ukazala mi se nesvakidašnja prilika i potrudiću se da je kvalitetno iskoristim – pričala nam je Nikolina radujući se prvim radnim zadacima.

Čuveni Stiv Džobs jednom prilikom rekao je: „Morate pronaći ono što volite da radite, a ako to još niste pronašli, nastavite da tražite i nemojte odustati.“ Zato razmislite šta je to što umete da radite, a što bi moglo biti od koristi drugima. Odaberite aktivnost koja se uklapa u vaš stil života i slobodno vreme kojim raspolažete, budite istrajni i uvek imajte na umu zašto ste to počeli.

The post Hobi kao dodatni izvor zarade za mlade appeared first on Portal Mladi.

Majstor svog zanata: Jovanine fotografije možete pogledati na njenom zvaničnom veb sajtu jovanarikalo.com i na Fejsbuk stranici „Jovana Rikalo Photography“

Mlada Zrenjaninka Jovana Rikalo (26) bavi se profesionalnim fotografisanjem tek nekoliko godina, a ljubav koju oseća prema ovom poslu raste iz dana u dan. Koliko zaista voli svoj posao, vidi se u njenim fantastičnim fotografijama prirode i ljudi koje fotografiše. Preko 40 hiljada ljudi na Facebooku podržava njen rad, a i profesionalci iz njene struke nisu ostali ravnodušni prema njenim fotografijama. One su često objavljivane na koricama raznih romana i bilborda širom sveta, a da bi bile tu gde jesu, potrebno je mnogo rada i truda. U međuvremenu studira prava, a do diplome je deli još samo dva ispita. Ona sa uzbuđenjem iščekuje izložbu svojih fotografija u jednoj londonskoj galeriji, a u pauzi između brojnih obaveza, Jovana je sa zadovoljstvom govorila za Portal Mladi.

Kada i kako si počela da se baviš fotografijom?

– Fotografijom sam se počela baviti kao hobijem 2010. godine. Tada sam imala običan Nikon Coolpix aparat i uglavnom sam fotografisala prirodu, prijatelje, porodicu… Ozbiljnije sam se počela baviti 2012. godine kada sam kupila malo bolji aparat, Canon 600D. Pozvala sam par drugarica, čisto da isprobam kakve fotografije aparat pravi i posle par snimaka svidelo mi se to kako se ljudi mogu promeniti u sekundi, njihove emocije, kako se nešto može zabeležiti i napraviti priča koja će nešto predstavljati. Tada sam uvidela koliko zaista volim i uživam u fotografiji.

Šta najviše voliš da fotografišeš?

-Najviše volim da fotografišem ljude, što se da i primetiti. Sebe nazivam fine art fotografom, fotografom koji stvara priču kroz fotografiju. Veoma sam izbirljiva kada prolanazim modele jer za svaku priču tražim odgovarajućeg modela, koji će moći da se uklopi i predstavi karakter koji želim da stvorim.

Spomenula si da si samouki fotograf. Koliko ti je vremena trebalo da naučiš?

– Trebalo mi je dosta vremena, svakim danom sve više učim i mislim da se uvek nešto novo može naučiti. Pošto se bavim fine art fotografijom, često spajam više fotografija u jednu kako bi stvorila odgovarajuću scenu.  Provodim dosta vremena obrađujući fotografije i uvek se trudim da svaku fotografiju obradim bolje od prethodne i stvorim nesto drugačije.

Koje fotografisanje ti je ostalo u sećanju kao najlepše ili najbolje?

-Svako fotografisanje ostavlja drugačije i lepo sećanje. Uživam da pronalazim nove i zanimljive lokacije i u poslednje vreme veoma često putujem. Izdvojila bih predivnu lokaciju – Kamena Gora, gde se nalazi najstarije drvo. Tamo su stvorene „Lost in time“ fotografije u aprilu 2014. godine.

Razbij predrasude o profesionalnim fotografima. Neretko se čuje da to uopšte nije teško i da je dovoljno samo da imaš profesionalni fotoaparat. Šta ti kažeš na to?

-Kažem da ako neko tako misli, mogu mu slobodno pozajmiti aparat, pa neka pokuša. (smeh) To sam često čula i ljudima se ne može objasniti da imati aparat ne znači stvarati savršene fotografije. Za to treba mnogo više – treba imati ideju, naći odgovarajućeg modela, pronaći lokaciju, uhvatiti pravo svetlo i sve to kasnije spojiti i obraditi u photoshopu.

Postoji li neka poznata ličnost koju bi volela da fotografišeš?

-Emily Didonato. Ona mi je prelepa i to je tip modela koji bih volela da fotografišem.

Imaš li uzore u ovom poslu?

– Naravno. Ima mnogo talentovanih fotografa. Izdvojila bih Rosie Hardy, Olega Opriscoa, Brooke Shaden, Zhang Jingnu, Emily Soto, Katerinu Plotnikovu, Elenu Shumilovu…

Šta je sve potrebno da bi fotografije ispale onakve kakve su na tvom sajtu?

– Prvo treba osmisliti temu. To je najteži deo. Smisliti nešto što nije viđeno, predstaviti na drugačiji način. Inspiracija su mi dogadjaji  iz prošlosti, teški trenuci, snovi, izmisljeni događaji.

Zatim pronalaženje modela koji ce moći da isprati celu priču. Sledeći korak je pronalaženje lokacije koja takođe mora da se uklopi u celu priču i na kraju šminka, odeća, frizura…

Kako je došlo do toga da se tvoje fotografije pojavljuju na koricama romana inostranih pisaca?

– Najviše se oduševim kada vidim svoje fotografije na koricama knjiga. Fotografije prodajem na par sajtova gde se pojavljuju kao kupci i autori knjiga. Često ih pronalazim i na koricama raznih časopisa, sajtova , bilborda… Italijanski sajt Vogue.it ima posebnu sekciju za fotografe – photography. Mogu se stavljati dve fotografije dnevno i editori biraju najbolje. Veoma su izbirljivi po tom pitanju i imaju poseban stil koji zahtevaju. Osećam privilegiju kada vidim svoje fotografije na sajtu.

Šta za tebe predstavlja fotografisanje?

– Najveću ljubav i strast. Dok fotografišem zaboravim da svet postoji. tada gledam svet na drugačiji način, kroz tražilo. To je za mene drugi svet, svet u kome maštam i sanjam.

Da li si do sada imala neke izložbe?

-Imala sam izložbu u Zrenjaninu, “Nekad i sad”. U septembru treba da izlažem svoje radove u galeriji u Londonu.

Kako si uklopila studije prava sa svojim hobijem?

-Ostala su mi još dva ispita do kraja. Teško je uklopiti dve stvari, ali ako se nešto zaista voli, nije teško. Fotografiju više ne gledam kao hobi već kao posao i time želim da se bavim u budućnosti, to je ono što me ispunjava.

Koja je tvoja poruka za mlade?

– Radite ono što volite, budite originalni i ne odustajte ako jednom niste uspeli. Za sve treba vremena, samo imajte jasno postavljene ciljeve kojih se držite i idite samo napred ka njima. Ma koliko bilo teško, na kraju ćete biti ispunjeni i srećni.

The post Jovana Rikalo (26), profesionalni fotograf: OBJEKTIVOM KAMERE U DRUGI SVET appeared first on Portal Mladi.

Dvadesetpetogosišnja Ines je završila Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu. Aktivan je umetnik i učesnik brojnih izložbi i umetničkih kolonija. Osim toga, ona svoja znanja prenosi i drugima u svom studiju gde drži školu keramike i vajanja za decu i odrasle.

Kako nastaju predmeti od keramike?

Interesantno je oblikovanje različitim tehnikama (kobasicama, pločama, raznolikim teksturama ili njihovom kombinacijom) kako bi se dobio neki oblik, predmet, skulptura ili nakit. Predmeti od keramike mogu biti obojeni u najrazličitije boje koje su veoma specifične. Nakon napravljenih željenih oblika i bojenja sledi sušenje predmeta i termička obrada, odnosno izlaganje predmeta visokoj temperaturi kada materijal poprima krajnje osobine. Keramika je obimna i neiscrpna delatnost koja nudi raznorodne pristupe. Ona je kombinacija forme i keramoslikarstva.

Zašto je za tebe keramika idealna umetnička forma?

Umetnost je oduvek bila moje interesovanje, ali nisam ni slutila da će moje opredeljenje biti keramika. Umetnost je ono što me uvek pokreće! Keramika je idealna umetnička forma jer je moguće prisvajati načine i tehnike koje su svojstvene nekim drugim umetničkim disciplinama poput grafike, fotografije, slikarstva. Keramika mi je poslužila kao neka vrsta platna po kome može da se slika. Raznovrsne keramičke tehnike i sama glina pružaju neograničeno bogatstvo mogućnosti eksperimentisanja. Keramika je u isto vreme zanat, nauka i umetnost.

Koliko su ljudi koji nisu uz tvoje struke upoznati sa njenim mogućnostima?

Mislim da su ljudi sve više upoznati sa ovom vrstom umetnosti i da znaju da keramika nije samo sanitarija, građevinski materijal. Volim da se našalim na svoj račun i kažem: „Keramičar, a ne lepi pločice!“

Kada si prvi put videla sebe kao nekoga ko svoja znanja prenosi drugima?

Želja za prenošenjem znanja i iskustava je nastala još za vreme studiranja na Fakultetu primenjenih umetnosti. I ranije sam sebe videla kao nekoga ko bi mogao da prenosi drugima znanja o primenjenoj umetnosti jer to je u biti ono što volim i što me čini srećnom. Najviše volim rad sa decom i ljudima, da razmenjujemo ideje i budemo kreativni. Zajedno stvaramo i eksperimentišemo. Sticajem okolnosti, imala sam tu sreću i veliku podršku da imam svoj atelje koji je otvoren za sve ljubitelje ove umetnosti. Srećna sam što prenosim drugima znanja iz oblasti koju volim i uživam u tome.

Šta deca i odrasli u tvom studiju mogu da nauče?

Mogu da nauče sve korake izrade predmeta od keramika. Polaznici svih uzrasta imaju priliku da se upoznaju sa čarima ove umetničke delatnosti kroz oblikovanje unikatnih i skulpturalnih formi od gline. Osnovna delatnost studija jeste edukacija o primenjenoj keramici. U studio mogu doći kako hobisti tako i oni koji žele da se profesionalno bave ovom umetnošću

Koji je osnovni motiv polaznika da krenu u tvoju školu?

Ljudi prvenstveno žele da krenu u studio iz hobija. To je nešto što ljude opušta i inspiriše da budu kreativni, kao neka vrsta antistres terapije. Podstiče ih i velika želja za rad sa glinom i da nauče nešto više o mogućnostima koje pruža keramika.

Šta je ono što im se u ovoj školi najviše dopada?

Mladima i deci se najviše dopadstane tokom oblikvanja posudne ili skulpturalne keramičke forme i ima funkcionalnost i svoju vrednost. Odrasli su najviše zainteresovani za rad na lončarskom kolu i dopadaju im se njegove mogućnosti za dobijanje simetričnih formi.

Šta je ono što te kao mladog umetnika najviše inspiriše i podstiče?

„Danas je za umetnost potrebna hrabrost!“ Inspiracija je uvek prisutna kod onoga ko posvećeno radi. Inspiriše me sve što me okružuje. Inspiraciju za način rada i za likovna rešenja crpim iz ličnog raspoloženja i emocija. Teme i ideje i potreba za eksperimentisanjem sa materijalima, javljaju se i razvijaju isključivo kroz rad. Moja dela se uvek bave čovekovim unutrašnjim životom. Sve radim sa određenom emocijom koja može biti iskazana kroz jednostavan oblik posude ili komplikovaniju formu kao što je skulptura. Moje skulpture su razigrane u pokretu i teksturama. Volim da kažem da imaju dušu, a nadam se da to i drugi prepoznaju u mojim delima.

www.facebook.com/ineskeramika/timeline

The post Ines Janjić – Keramičar a ne lepi pločice appeared first on Portal Mladi.