Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs je u trajanju od 12. do 18. maja beogradskoj publici predstavio preko 60 filmova domaće i strane produkcije, a omiljeni naslovi „U potrazi za snom“, „Duh Hane Arent“ i „Rejv Iran“ su poslednjeg dana doživeli i projekciju na bis.

Na svečanom zatvaranju publika je imala priliku da upozna autore pobedničkih filmova. Reditelj filma „Druga linija”, Nenad Milošević, izrazio je iskrenu zahvalnost festivalu: “Presrećan sam. Posle premijere filma mi je pao ogroman teret sa srca. Drago mi je da je ljudima bitno to čime smo se bavili toliko godina i da se rad isplatio. Osećaj je predivan. Zahvaljujem se Beldocs-u i publici pre svega, kao i celoj ekipi i akterima koji su učinili da ovaj film konačno bude pred nama.”

Mladen Kovačević, reditelj filma „Zid smrti i tako to”, takođe je iskazao svoje oduševljenje : “Hvala publici, organizaciji festivala, i žiriju. Festivalski život filma „Zid smrti, i tako to“ počeo je sjajno. Posle svetske premijere u takmičarskoj selekciji Visions du Réel, domaća premijera na Beldocs-u je prošla odlično, atmosfera je bila i bolja nego u Nyonu. To što smo dobili nagradu, čini iskustvo na Beldocsu posebnim. Divno je dobiti nagradu za najbolji film. Posebno je lep osećaj to što je ova nagrada došla uz domaću premijeru filma.”

Gužva na biletarnici ispred Doma omladine u utorak pred premijerno prikazivanje filma „Crnjanski“ pokazala je da se u Srbiji začudo ne čeka u redu samo na isplatu penzija i besplatne sadnice japanskih trešanja, već i za kulturu. Na sreću ljubitelja pisane reči čak dva filma su tematizovala život domaćih pisaca: film „Maske“ o Slobodanu Tišmi čiji festivalski život već uveliko traje i „Crnjanski“ koji je premijerno prikazan privukli su zapaženo interesovanje publike. Danilo Bećković, reditelj „Crnjanskog“, pozvao je renomirane poznavaoce književnosti, istorije i sociologije da progovore o Crnjanskom kao uzbudljivom i nesputanom duhu, predstavniku temeljite promene u istoriji srpske književnosti i objektu negativnih uticaja na kulturni život Srba koje su napravili ratovi i tadašnja politička previranja. Na mahove duhovit, anegdotski, dirljiv, sveobuhvatan, vrlo stručan i potkrepljen arhivskom građom, Bećkovićev film čini nesporan doprinos tumačenju dela i lika Crnjanskog.

Film „Maske“ daje uspeli osvrt na Tišmine umetničke izražaje: muziku bendova novog talasa Lune i La Strade, pisanje i konceptualnu umetnost. Sam Tišma vrlo neposredno i spontano priča o sebi u najvećem delu filma „Maske“, pa se nakon projekcije filma čini da ste bili u kafani sa njim, umesto u bioskopskoj sali; to je ujedno i najveći kvalitet filma.

Beldocs je zatvorio najnoviji naslov Majkla Mura „Koga sledećeg napasti?”, koji je prikazivanja u Torontu, Kanadi, Njujorku, Čikagu, Berlinu, Luksemburgu, Filadelfiji i Novom Zelandu, stigao i u Beograd.

The post „Zid smrti i tako to“ i „Druga linija“ osvojili Gran pri na 9. izdanju festivala dokumentarnog filma Beldocs appeared first on Portal Mladi.

Mladen Vušurović, direktor festivala Beldocs, istakao je društveni angažman kao jedan od vodećih
ciljeva svoje manifestacije: „Dobar odziv publike sugeriše da su odabrane zanimljive i značajne teme. No, pre svega, Beldocs nastoji da kreativne filmove spoji sa gledaocima kojima dokumentarni film nije samo dokument, nego je i film, a i sa onima kojima dokumentarni film nije samo film, nego je i dokument. Hoćemo da Beldocs bude prostor kreativnog komuniciranja dokumentarnih filmova i vaših interesovanja. Verujemo da time podstičemo društvenu zrelost, da donosimo društvenu korist našoj sredini koja nastoji da u svetu nađe mesto za svoje samoostvarivanje, te da nismo ni nametljivi ni dosadni ovim što ćemo da vam prikazujemo čitavih sedam dana.”

Film „U potrazi za snom“ Mladena Mitrovića, koji je otvorio 9. Beldocs, izneo je temu nacionalnih sukoba na prostorima nekadašnje Jugoslavije u autobiografskom i melanholičnom maniru. U znaku je prustovske evokacije prošlosti i memoarske naracije. Mitrović je na otvaranju festivala iskazao iskrenu zahvalnost timu Beldocsa: „Kada sam pre više od 5 godina krenuo na svoje veliko filmsko i životno putovanje, odnosno u potragu za svojom prošlošću i nekadašnjim dečacima, glumcima iz mog prvog filma, put me poveo kroz 12 zemalja, na 4 kontinenta. Tada nisam ni slutio da će me na kraju puta sačekati Velika dvorana Sava centra, u kojoj sam gledao neke od najznačajnijih filmova moga života. Hvala Beldocsu na poverenju i ukazanoj časti da svojim filmom otvorim ovaj veliki festival baš na tom mestu.”

Mitrovićev dokumentarac je na Sarajevo Film Festivalu 2015. godine osvojio nagradu publike, a prikazan je i na ZagrebDoxu i u Parizu. Nakon projekcije u Beogradu „U potrazi za snom” biće predstavljen i u Najrobi.

Beldocs će u Sava centru 18. maja zatvoriti film „Koga sledećeg napasti” Majkla Mura, američkog reditelja i oskarovca. Do tada će se u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, bioskopu Fontana, Jugoslovenskoj kinoteci i Kadmus sinepleksu u Budvi prikazati oko 60 filmova, među kojima je 12 u domaćem, a 14 u međunarodnom takmičarskom programu. Veliko nteresovanje publike su privukli dokumentarac „Ruski detlić” o uticajima černobiljske nuklearne katastrofe, provokativni film „Sonita” koji tematizuje život neobične iranske YouTube zvezde, hrvatsko ostvarenje „Generacija 68” direktora Nenada Puhovskog, direktora ZagrebDox-a i drugi naslovi.

Ovogodišnji Beldocs će ugostiti oko 30 gostiju iz regiona i sveta, a program obuhvata i radionice organizovane u saradnji sa Evropskom dokumentarističkom mrežom.

Više o programu 9. Beldocs festivala saznajte ovde http://beldocs.rs/

The post Kreativno komuniciranje dokumentarnih filmova i interesovanja publike: počeo 9. Beldocs! appeared first on Portal Mladi.

Studentske organizacije postoje na fakultetskom, univerzitetskom, nacionalnom i međunarodnom nivou, ali sve imaju jedinstven cilj: zaštitu i unapređenje prava studenata, poboljšanje uslova studiranja, kao i pružanje iskustva i neformalne edukacije mladima.

Studentske organizacije

Ukoliko ste student Pravnog fakulteta, Evropsko udruženje studenata prava (European Law Students’ Association – ) bi mogao biti dobar izbor za vas. Ova organizacija se bavi pronalaženjem praksi za studente i studentkinje Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u zemlji i inostranstvu, organizacijom seminara i konferencija, kurseva, studijskih poseta, simulacija suđenja, okruglih stolova, tribina, poseta relevantnim državnim institucijama i sl.

Studenti Ekonomskog fakulteta stiču iskustvo kroz volontiranje u EKOF media group – omladinskoj nevladinoj organizaciji Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koja se bavi vršnjačkm edukacijom, organizovanjem medijskih projekata, grafičkim i veb dizajnom, organizovanjem i osmišljavanjem promotivnih, kulturnih, edukativnih i zabavnih događaja. Pored studenata Ekonomskog fakulteta, organizaciji se mogu priključiti i studenti video i audio produkcije, novinarstva i medija sa Univerziteta u Beogradu.

Ako ste student  Fakultet političkih nauka, možete se priključiti radu Studentske unije FPN ili pak Evropskom studentskom forumu.

Studentska unija FPN osnovana je u januaru 2012. godine i postoji na većini fakulteta u Beogradu. Krovna organizacija na nivou Beogradskog univerziteta je Studentska unija Beogradskog univerziteta, a na nivou Srbije – Studentska unija Srbije, preko koje je povezana sa nekoliko evropskih organizacija.

Meni je ova organizacija pružila priliku da rastem i razvijam se na polju društvenog aktivizma i studentske politike, ali to je jedan aspekt i zbog toga bih svakome preporučila da postane član, pronađe svoje polje interesovanja, sklopi poznanstva, dobije kontakte što će svakako nekada biti od koristi. Pored toga, upoznala sam divne ljude i mislim da je to najbitnije od svega, rekla je Marija Božić.

Evropski studentski forum je jedna od najmlađih organizacija na FPN-u. Osnovana je 2007. godine i njen osnovni cilj je dosledna primena bolonjskog sistema studiranja. Svoja iskustva iz ESF-a s nama je podelila Sofija Stanković, studentkinja druge godine novinarstva i komunikologije.

U ESF-u sam stekla prave prijatelje i naučila dosta o formalnoj i neformalnoj komunikaciji, stekla puno iskustva, upoznala dosta bitnih ljudi i posetila mnoga mesta od kojih će mi neka biti i možda buduće radno mesto, rekla je Sofija za naš portal.

Studenti Fakulteta organizacionih nauka svoja znanja i iskustva stiču u Studentskom Savezu FON-a.

Savez studenata Fakulteta organizacionih nauka (SSFON) je samostalno, neprofitno, nepolitičko udruženje studenata FON-a, usmereno na realizaciju inicijativa članova, realizaciju projekata kako na nivou fakulteta tako i na nivou celokupnog Beogradskog univerziteta. Njihovi ciljevi su obezbeđivanje kvalitetnije nastave, poboljšanje standarda studenata, sadržajniji i kvalitetniji društveni život studenata, podsticanje studenata na angažovanje po društveno značajnim pitanjima i slično.

Udruženje studenata elektrotehnike Evrope (Electrical Engineering Students’ European Association – Istek) predstavlja apolitičnu, nevladinu i neprofitnu organizaciju koja okuplja studente elektrotehnike i računarstva. Cilj organizacije je širenje, razvoj i razmena ideja, kao i saradnja studenata sa kompanijama i univerzitetima u Evropi. Tokom godine lokalni komiteti organizuju radionice, događaje akademskog karaktera na kojima se studenti susreću sa aktuelnim temama iz oblasti elektrotehnike i računarstva. Putem stručnih predavanja i poseta fabrikama i kompanijama, studenti se upoznaju sa tehničkim razvojem te zemlje kao i sa novim otkrićima i saznanjima u nauci. Pored radionica, lokalni komiteti organizuju i razmene, događaje kulturnog i socijalnog karaktera, putem kojih studenti upoznaju tradiciju i običaje drugih naroda, ostvaruju nove kontakte, usavršavaju znanje stranih jezika i time unapređuju lične veštine.

Valentina Filipović smatra da je volontiranjem u Isteku stekla veštine koje su joj kasnije pomogle u pronalasku posla.

Naučila sam stvari o kojima na fakultetu ne predaju, bila deo organizacije mnogih projekata, radila u timu, sastavljala strategije, prenosila znanje drugim ljudima i  gledala kako moj rad doprinosi zajednici. Rad u Isteku mi je doneo i mnoge prijatelje iz cele Evrope, putovanja i druženja, ali i mnoge poslovne prilike i poznanstva.

AIESEC, jedna od najpoznatijih međunarodnih studentskih organizacija, osnovan je nakon II svetskog rata, 1948, kada je postojala potreba da se zaštiti mir i omogući veće kulturno razumevanje. Ova organizacija je najpoznatija po tome što omogućava internacionalne razmene studenata, kao i razvijanje liderskih sposobnosti kod mladih kroz organizovanje mnogobrojnih seminara i radionica. Lana Dobrić kaže da se u AIESEC učlanila jer nije želela da joj se studiranje svede na puko spremanje ispita, a znanje koje je stekla za deset meseci u ovoj organizaciji nemerljivo je svemu do sada.

Naučila sam mnogo o ljudima, sebi, poslovnom svetu, borbi za viši cilj. Postala sam hrabrija i sposobnija. Možda i najvažnije, stekla sam veštine koje ne mogu dobiti na fakultetu, a koje će mi pomoći kasnije da se zaposlim. Generalno, svaki vid neformalnog obrazovanja bih preporučila svakom studentu, jer čekajući diplomu, izgubićete dragoceno vreme i protraćiti svoj potencijal, kaže Lana.

Ovo su samo neke od studentskih organizacija koje postoje u okviru Beogradskog univerziteta. Iako su namenjene studentima različitih profila, sve imaju isti cilj – da svojim članovima omoguće sticanje znanja i iskustva koja će im biti od neprocenjivog značaja u daljem životu. Budući da živimo u vremenu kada je potražnja za poslom manja od ponude i da poslodavci, pored solidnog proseka ocena, traže i nekoliko godina iskustva, iskoristite ono što vam studentske organizacije pružaju – znanje, iskustva, prijateljstva i dobru zabavu!

Autorka: Jasmina Krajovan

The post Studentske organizacije – gubljenje vremena ili dragoceno iskustvo? appeared first on Portal Mladi.

63. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma je od 20. do 26. marta predstavio više od 100 naslova i utisci su vrlo pozitivni: umetnički direktor festivala Nenad Popović je poručio da je interesovanje za umetnički film veliko i nada se da će naredno izdanje manifestacije biti još posećenije i bogatije programom.

Grand Prix Beogradskog festivala filma svečano je dodeljen Eldori Trajkovoj za najbolji dugometražni dokumentarni film „Kembridž“. Rediteljka je predstavlila život Roma na selu u Bugarskoj, mestu koje odgovara onoj poznatoj: „tamo gde je Bog rekao laku noć”. Trajkova je socijalno angažovanoj temi prišla objektivno i sa istančanim osećajem za detalj, životno i svakodnevno. Umetnički razmah u filmu je obuzdan i sveden na suptilne postupke; takvo je simultano prikazivanje scena vašarske zabave i sahrane, što unosi tragički ton u film i navodi na ozbiljno promišljanje konačnosti života. Glavni junaci filma, najmlađi učenici seoske osnovne škole, sanjaju o školovanju na Harvardu i Kembridžu, karijeri arhitekte, životu u Americi ili Parizu. Mnogi stanovnici sela se zbog siromaštva i nemaštine odlučuju na odlazak u inostranstvo, a gde god da odu, nailaze na osudu i isključivanje zbog boje kože. Film je podeljen na celine shodno godišnjim dobima, a počinje i završava sa jeseni i početkom nove školske godine u bugarskom Kembridžu. „Većina Roma u Bugarskoj je nepismena, ali ovo nije usamljen slučaj. Oni ne govore romski, govore bugarski i to ispravnije nego naši političari. Rekla sam im da sam iznenađena time, a oni nisu razumeli moje čuđenje, jer je i u sledećem selu ista situacija, i u sledećem posle njega, tako da je u tom kraju očigledno takva situacija, odlučili su da se obrazuju“ – objasnila je Trajkova, a na dodeli nagrada se posebno zahvalila stanovnicima sela, bez čije saradnje i dobre volje film ne bi postojao.

Mihajlo Dragaš je osim nagrade Grand Prix za najbolji kratki film za „Iskon anima aeternam“ dobio i Zlatnu plaketu Beograda za najbolji animirani film, za „Vis Dubium“. „Iskon“ pokreće večitu temu odnosa erosa i tanatosa i traganje za ljubavlju, sa naglašenim tragizmom i atmosferom koja podseća na starogrčke legende. Ako se izuzme patetični ton filma i transparentnost poruke koju je želeo da prenese, Dragaš je napravio sjajan film; tim pre što je samostalno radio animaciju, scenario, muziku i dizajn zvuka.

Među nagrađenim filmovima našli su se i „Tranzicija“ Milice Tomović, „Ukras sveta“ Stefana Krasića, „Tajni laboratorij Nikole Tesle“ Bruna Razuma, „Piknik“ Jure Pavlovića, „Ana trg“ Jelene Novaković, „Politika“ Borislava Šajtinca, „Ono što želim“ Damijana Kocura, „Poznat u Ahmedabadu“ Hardika Mehte, „Paradigma“ Jakova Munižabe, „Ljubav u doba kontrole“ Matije Munjize Petrovića i „Put za Kujumbu“ Miroslava Savića.

The post Završen 63. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma appeared first on Portal Mladi.

Vlažnost Nikole Ljuce, film koji je svečano otvorio FEST, nagrađen je Beogradskim pobednikom za najbolji film u nacionalnoj selekciji. „Ne mogu još da dođem sebi. Ponosan sam na celu ekipu, ali i na druge nagrađene kolege. To je ono za šta mislim da je pravi put. Ali najsrećniji sam što je nagrađen Miloš Timotijević. To mi je bilo najvažnije, jer on čini film Vlažnost. Ostalo mi je usputno, ali je lepo.“̶  poručio je Ljuca nakon svečane dodele nagrada.

Najboljom manjinskom koprodukcijom proglašen je naslov hrvatskog reditelja Zrinka Ogreste, S one strane. Žiri smatra da S one strane čini „vešto i precizno ostvarenje lišeno patetike sa originalnim i uzbudljivim pristupom aktuelnoj društvenoj temi koja je relevantna za celi region.“

Lana Barić je dobila nagradu za najbolju ulogu u filmu Ivone Juke Ti mene nosiš, jer je „dala dodatnu dimenziju liku, upotpunila ga i učinila živim i uverljivim.“

Mirjana Karanović, koja je debitovala kao rediteljka, osvojila je nagradu za najbolju žensku ulogu u svom filmu Dobra žena. Kako je objasnio žiri, Mirjana je uspešno predstavila „raskošan dijapazon glumačkih sredstava kojim gradi kompleksan i emotivan lik koji svojom snagom i pojavom nosi čitav film.“

Najbolji debitant je, prema mišljenju žirija, reditelj Paname, Pavle Vučković. Nagrađen je za „upečatljivo debitansko ostvarenje koje izaziva autentičnu emociju i pokazuje novi senzibilitet kako u rediteljskom pristupu, tako i u glumačkoj igri.“

Za najbolje filmsko ostvarenje u Glavnom takmičarskom programu proglašen je američki film Dnevnik jedne tinejdžerke rediteljke Marijele Heler. Radnja ovog filma smeštena je u San Francisko sredinom 70-h godina i predočava na humorističan i zabavan način život devojke koja se zaljubljuje u dečka svoje majke. Internacionalni petočlani žiri je ustanovio da je Dnevnik jedne tinejdžerke zaslužio nagradu „zbog humanističkog pogleda na život, talenta i humora, a to je nešto što nam je svima potrebno u životu.“ Rediteljka je osvojila nagradu i za najbolju režiju, jer je, kako žiri objašnjava, „uspela da stvori ranjivu proslavu filma na svež i neosuđujući način.“

Za najbolji scenario nagrađen je Ramin Bahrani, autor filma 99 domova. Žiri je u njemu prepoznao relevantnu i jaku priču, a film govori o mračnoj strani trgovine nekretninama – životnim i realnim situacijama u kojima ljudi zbog dugova ostaju bez krova nad glavom.

Film Odabrane Davida Pablosa osvojio je nagradu žirija, dok je Hajra Bustamante, reditelj Vulkana, proglašen za najboljeg debitanta. Pored navedenih, dodeljene su i mnogobrojne druge nagrade autorima, glumcima i ostalim umetnicima i pojedincima koji su činili deo programa.

POGLEDAJ JOŠ: Zvizdan – priča o ljubavi koja „briše granice“

The post Završen 44. FEST appeared first on Portal Mladi.

44. FEST pod sloganom „Briše granice“ je u okviru programske celine Srpski film prikazao i ostvarenja manjinske srpske koprodukcije, gde je i Zvizdan. Nakon projekcije iz pune bioskopske sale izašlo se ćutke, zamišljeno i suznih očiju. Bez preterivanja.  

Matanić je ambiciozno podelio Zvizdan na 3 zasebna narativa koji hronološki prikazuju 3 ljubavne priče između Srpkinja i Hrvata u ratnim sukobima devedesetih. Priča „Jelena i Ivan – 1991.“ prati sudbinu para u haosu ratnog perioda, „Nataša i Ante – 2001.“ odnos dvoje mladih suprotstavljene nacionalnosti u posleratnom vremenu i „Luka i Marija – 2011.“ govori o ljubavi u godinama primirja.

Ogrešićemo se o umetničke vrednosti filma ako ga okaratkerišemo najpre kao politički angažovan. Naprotiv, on ide protiv politike, kako kaže reditelj u intervjuu za FEST: „(…) pokušao sam ga napraviti što univerzalnije, ta politika ne uspeva zato što ona gradi svoje poene na zidovima, a ono što sa filmom hoćemo reći totalno je obrnuto. Film je urađen tako da nudi neko novo rešenje, neki novi nivo, a po meni je taj nivo jedini kojim ovi krajevi mogu poći, kao i celi svet. To je put opraštanja, dijaloga, ljubavi i tolerancije, a ne nivo odbijanja, mržnje, podela i zidova.“

U svakoj od priča ljubavnog triptiha glume isti umetnici, Tihana Lazović i Goran Marković. Tako se potire individualnost junaka i postiže utisak da se zasebne sudbine prelivaju u jednu univerzalnu: nadindividualnu i nadnacionalnu, onu koju seže ka jedinstvenom cilju – slobodnoj ljubavi. 

Interesantna je uloga muzike u filmu: kroz priče se refrenično ponavlja numera „Amerika“ od Idola, benda koji Matanić posmatra kao simbol antidržavnog rokenrola i uvodi u film „sa ciljem da se prikaže da ljudi koji su išli iz tog kruga nisu bili ubojice, nisu bili spremni za rat, to je nevinost koja je prekinuta“ – rekao je Matanić u intervjuu za FEST. U prvoj priči se zaljubljeni mladić oružanim vojnicima pacifistički suprotstavlja svirkom trube kako bi prizvao svoju voljenu i gine, čime se obnavlja šekspirovski arhetip tragične zabranjene ljubavi.

Zvizdan, najgledaniji arthaus film hrvatske kinematografije, vizuelno je neodoljiv, atraktivno kadriran, majstorski režiran i ubedljivo odglumljen. O tome svedoče i brojne nagrade koje je osvojio, među kojima su i Glavna nagrada žirija u selekciji Izvestan pogled u Kanu i Glavna nagrada za umetnički doprinos u Kairu, kao i niz nagrada u Puli.  

Završna scena poslednje priče nosi optimističnu poruku – film se simbolično završava otvaranjem vrata između sukobljenih strana i hrabrim korakom ka humanosti. Matanić u intervjuu za FEST kaže: „Borili smo se kroz ceo film, zato i postoje tri dekade u njemu, da se dođe do tih otvorenih vrata. Šta će biti dalje, to niko ne zna.“

The post Zvizdan – priča o ljubavi koja „briše granice“ appeared first on Portal Mladi.

Tradicionalno, treće nedelje marta u Beogradu održava se jedina manifestacija u celini posvećena fascinantnim tajnama čovekovog mozga, Nedelja svesti o mozgu. Obuhvatiće brojna zanimljiva predavanja iz oblasti neuronauka, tribine, posete laboratorijama, interaktivne radionice i izložbe, festival kratkog filma i bogat program posvećen najmlađima. Ulaz na sve događaje je, kao i do sada, besplatan.

Nedelja svesti o mozgu 2016. nosi  atraktivan slogan „Sedam svetskih čula“, čime se posebna pažnja usmerava na odnos čulnih senzacija i mozga. Relacija čula i mozga predstavlja vodeću tematiku naučne izložbene postavke u Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauke i umetnosti i ujedno predstavlja glavnu temu festivala kratkog filma – novog dela programa manifestacije organizovanog u saradnji sa Fakultetom primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu. Smotra kratkometražnog filma okupiće na jedno mesto naslove koji će nam dočarati mističan odnos čula i mozga viđen očima mladih umetnika.

Renomirani predavači Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije, predstavnici Srpskog saveta za mozak i Instituta za Molekularnu genetiku i genetičko inžinjerstvo govoriće o neobičnim temama; biće reči o psihogenim neurološkim poremećajima, različitim mehanizmima pamćenja i pacijentu HM, krvnim sudovima mozga, perifernim nervima, moždanoj tečnosti i mnogim drugim predmetima neuronaučnih istraživanja. Srpski savet za mozak  ̶ ̶  član Evropskog saveta za mozak (European Brain Council)  putem tribine predstaviće javnosti program ove organizacije čiji je cilj da ne samo stručnoj, već i široj javnosti ukaže na sve veće opterećenje koje psihijatrijska i neurološka oboljenja nose za društvo u celini.

Širok program Nedelje svesti o mozgu čine i zabavne radionice za decu koje će biti održavane svakog dana manifestacije u određenim terminima, dok će u subotu, 19. marta, u Galeriji nauke i tehnike celodnevni program „Budi i ti neuronaučnik!“ biti u potpunosti posvećen najmlađima i podrazumevaće brojne edukativne i interaktivne aktivnosti.

Edukativni, naučnopopularni, umetnički i tribinski program manifestacije održaće se u prostorijama Kulturnog centra Beograda, Galeriji nauke i tehnike SANU-a, Biblioteci grada Beograda i drugim brojnim lokacijama u Beogradu.
Nedelja svesti o mozgu 2016. obuhvatiće i posete laboratorijama, neuronaučne kafee, pab kviz u Zaokretu, filmske projekcije u Topolskoj 18 i druge uzbudljive naučnopopularne sadržaje.

Nedelju svesti o mozgu već šestu godinu zaredom organizuju mladi naučnici i entuzijasti Studentske sekcije Društva za neuronauke Srbije. Pogledajte kako smo se proveli prošle godine https://www.facebook.com/BawSrb/photos_stream?ref=page_internal

Pratite nas  na https://www.facebook.com/BawSrb/

Više informacija na sajtu http://neuronauke.com/

The post Nedelja svesti o mozgu 2016. – od 14. do 20. marta u Beogradu appeared first on Portal Mladi.