Odakle tolika ljubav prema novinarstvu?

− Novinarstvo mi se uvlačilo pod kožu postepeno. Šest godina sam bila novinar Sportskog Žurnala, a tokom studiranja radila sam na Radio Televiziji Srbije. Imala sam sreću da sam pekla zanat i sazrevala uz doajene pravog, srpskog novinarstva, koji su mi davali savete. Kao sportski novinar izveštavala sam sa raznih utakmica i takmičenja, kao što su Evropsko prvenstvo u vaterpolu (2006), Davis Cup, Fed Cup, Evropska prvenstva u rukometu za muškarce i za žene (2012), Svetsko prvenstvo u rukometu za žene(2013).

Kako je došlo do toga da napišeš knjigu „Sajber bezbednost u međunarodnim odnosima”?

− To je bila tema mog master rada. Ideja o knjizi je nastala spontano. Predlog da master rad pretočim u knjigu dobila sam od prijateljice. Prvo sam se nasmejala kada mi je to predložila, ali crv je bio ubačen u moj mozak i počela sam sve intenzivnije da razmišljam o realizaciji te ideje. Konsultovala sam se sa prijateljima, kao i sa nekoliko uvaženih profesora sa beogradskog i novosadskog univerziteta, i kada sam dobila njihovu podršku počela sam da pišem prve stranice.

O čemu govori knjiga?

− Knjiga je pokušaj da se našoj javnosti predstave opasnosti koje vrebaju u sajber prostoru. Bavim se međunarodnim nivoom, te je država kao nosilac međunarodnih odnosa u centru mog istraživanja. Zalažem se za globalni odgovor na ovu opasnost po države, dajem pregršt primera narušavanja bezbednosti koji su se desili, predstavljam najbolje prakse najmoćnijih država. Mislim i verujem da će čitalačkoj publici moja knjiga biti interesantno štivo. Razumljivo je i jasno napisana.

Danas je nezamislivo živeti bez Interneta. Kako da budemo oprezniji u sajber prostoru?

− Uvek savetujem da se vodi računa šta se postavlja na društvene mreže. Nema potrebe ostavljati svima na dohvat ruke informacije o sebi, poput broja mobilnog telefona ili adrese stanovanja. Imam utisak da smo počeli da živimo paralelne živote – jedne stvarne, druge virtualne, i kao da smo ovom drugom dali primat. To je izmišljen svet, svet koji mi kreiramo, u njemu se verovatno osećamo prijatnije i moćnije nego u realnom. Rešenje leži u širokoj edukaciji i roditelja i dece.

Kako da mladi uspeju danas, kada smo svesni ne baš sjajne situacije u zemlji?

− Sve je uvek stvar volje, želje i dobre organizacije vremena. Ne dozvolite da vas trenutno loša ekonomska situacija, problem nezaposlenosti ili problemi na fakultetu obeshrabre. Pronađite ono što vas inspiriše, motiviše i čini srećnim i težite ka tome. Umesto sat vremena na Facebooku, pročitajte neku dobru knjigu, odnesite stare stvari koje vam zauzimaju mesto u podrumu Crvenom Krstu. Novac koje biste potrošili na nekoliko noćnih izlazaka iskoristite za kurs nekog stranog jezika.

Ova uspešna, mlada dama ne namerava da napusti u potpunosti svet novinarstva, iako je rešila da pofesionalnu karijeru gradi u međunarodnim odnosima. Ona je primer da se sve može kad se hoće ili skoro sve, samo je potrebno biti istrajan. Sve što nam preostaje jeste da joj poželimo puno uspeha sa knjigom i da ostvari ono što je zacrtala.

The post Katarina Jonev: Novinarstvo kao prva ljubav, a uskoro i knjiga o sajber bezbednosti appeared first on Portal Mladi.

Saznaj više: Trenutno aktuelne stipendije u inostranstvu

Srbija ili inostranstvo

Iako bi većina mladih otišla da studira van zemlje, ima i onih koji smatraju da treba ostati u svojoj državi i unaprediti je koliko je to moguće. Prema rečima mladih, studenti u razvijenim zemljama su u prednosti jer imaju više mogućnosti, stiče se kvalitetnije znanje, koje se, kasnije, dobro primenjuje u praksi, bolji su uslovi za studiranje, uči se i usavršava jezik, stiču se nova poznanstva, ali i iskustva, koja dovode do lakšeg zaposlenja.

Saznaj više:  Kako se prirpemiti za prijemni ispit?

Kod nas je prioritet budućih studenata da, pre svega, „upadnu“ na budžet, dok je većina fakulteta u inostranstvu besplatna. Fakulteti u razvijenim zemljama pružaju mogućnost studentima da uče predmete koji nisu strogo vezani za smer koji se studira. Na primer, ukoliko studirate srpski jezik i književnost u Češkoj kao jedan od predmeta možete izabrati ekonomiju ili računovodstvo, što je vrlo značajno jer se tako proširuju vaša znanja i veštine, a i samim tim ćete lakše doći do posla.

Sami fakulteti su tehnički bolje opremljeni, kao i čitaonice i biblioteke. Kao student u zemljama EU imate mnogo prilika i mogućnosti da putujete ili idete na razmene studenata, što je kod nas manje zastupljeno. Sam sistem obrazovanja je drugačiji i napredniji nego što je slučaj u Srbiji.

Najveću nedoumicu pri izboru fakulteta, a kasnije i profesije, izaziva upravo pitanje da li izabrati ono čime bi voleo/la da se baviš, profesiju koja donosi dobro plaćen posao ili fakultet koji je „lako” završiti. Odluka je teška, a može mnogo da nas košta, te je zato važno da biramo pametno. Većina maturanata upisuje fakultete koji dovode do dobro plaćenog i sigurnog posla, ali je često taj izbor iz finansijskih razloga, a ne iz ljubavi prema određenom poslu. U poslednjih nekoliko godina najpopularniji fakulteti u Beogradu su Elektrotehnički fakultet (ETF) i Fakultet oraganizacionih nauka (FON) zato što su znanja iz informacionih tehnologija najtraženija, a cenjeni su, kako kod nas, tako i u inostranstvu. Oni koji završe fakultete vezane za programiranje, inžinjerstvo, informacione tehnologije, elektrotehniku i elektroniku danas imaju zagarantovan posao.

Saznaj više: Saznajte kako odabrati zanimanje koje vam odgovara!

Privatni ili državni fakultet

Pored ovih fakulteta, u poslednje vreme su sve popularniji privatni fakulteti. Upravo zbog porasta popularnosti privatnih fakulteta, jer se oni „lakše“ završavaju, diploma državnih je izgubila na vrednosti. Međutim, to nije jedini razlog. Sve češći naslovi u novinama o kupovini diplome, kao i kupovina diplomskih radova, utiču na manju vrednost samog fakulteta. Iako je diploma državnog fakulteta izgubila na vrednosti, ipak je, prema anketi, cenjenija od diplome stečene na privatnom.

Predrasude o privatnim fakultetima i njihovim diplomama su brojne. Samim tim što se fakultet plaća, stiče se utisak da se kupuje diploma. Pored toga, znanje se manje ceni, a fakultet se smatra lakšim. Međutim, prednost privatnih fakulteta jeste u tome što na njima, uglavnom, ima više prakse, a i bolje su tehnički opremljeni od državnih. Svakako, rad, trud i znanje se pokazuje u praksi i od toga zavisi uspešnost u poslu.

Važno je da upišemo fakultet koji će nas odvesti do posla kojim želimo da se bavimo, bilo da studiramo u inostranstvu ili Srbiji, na privatnom ili državnom fakultetu. Znanje koje steknemo biće naša najveća diploma, koju niko neće moći da kupi.

The post Srbija ili inostranstvo? Privatni ili državni fakultet? Mladi biraju! appeared first on Portal Mladi.

Ovo je treća verzija „Crvenkape“ koju daje Pozorište „Boško Buha“, dok je prva igrana još davne 1968. godine. Spoj muzike, glume i plesa daje posebnu čaroliju ovoj, malo drugačijoj, verziji svima dobro poznate bajke. Ova moderna „Crvenkapa“ XXI veka više liči na mjuzikl, nego na običnu predstavu. To je pravi spektakl, namenjen i deci i njihovim roditeljima.

U ulozi Crvenkape našla se Jelisaveta Karadžić. Aleksandar Radojičić igra vuka, Anastasia Mandić baku, dok Ivan Mihailović glumi lovaca.

Da bi što bolje dočarali ovu modernu bajku, glumcima pomažu i Saška Janković, Mirna Radulović, Nevena Božović i Sara Jovanović, kao i plesači, čiju je koreografiju osmislio Nebojša Gromilić.

„Deci ne treba davati male formate, već velike opere za decu, a „Crvenkapa“ je upravo to“, rekao je režiser Darijan Mihajlović.

Priču o Crvenkapi svi dobro znamo, iako je ispričana u mnogo verzija, od Šarla Peroa preko braće Grim, pa sve do današnjih, modernih. Nova verzija „Crvenkape“ još je uzbudljivija i zanimljivija, jer radoznala devojčica na putu do bake ne sreće u šumi samo vuka, već i druga čudnovata stvorenja. Pored toga, njena majka, koju igra Lena Boganović, nije majka koju bi svako dete poželelo. Opsednuta je karijerom i nema mnogo strpljenja za svoje dete. Ali, to nije sve! Baka je, u ovoj priči, umetnica, koja snima dokumentarac o insektima.

Ovi talentovani glumci, plesači i pevači, vodiće vas kroz zanimljivo putovanje. Na vama je samo da budete radoznali i uživate u predstavi.

Premijere su u subotu, 25. aprila, u 12 časova, i u ponedeljak 27. aprila u 20 časova, nakon čega će predstava biti na redovnom repertoaru UK “Vuk Karadžić“.

Leona Kovar

The post Operska bajka „Crvenkapa“ ponovo na pozorišnim daskama appeared first on Portal Mladi.