Kako si došao na ideju da osmisliš ovu aplikaciju?

Vraćajući se jedne nedelje sa fakulteta, čekao sam autobus na liniji 308. Kako reda vožnje nije bilo na stanici, potražio sam ga na internetu, što mi je oduzelo previše vremena i zbog toga mi se učinilo komplikovanim, pa sam pomislio da sve to može da se obavi na neki lakši, prostiji način. Nakon nekoliko dana počeo sam više da se interesujem za to i napravio prvu verziju aplikacije, koja je imala samo nekoliko linija koje sam često koristio. Pustio sam priču o tome kod nekih drugara i drugarica, kojima se ideja dopala, a kada sam našao dovoljno slobodnog vremena, napravio sam aplikaciju za sve linije i objavio je. Aplikacija se sama automatizuje i pokazuje vreme kad polazi autobus sa početne stanice.

Kako se ona koristi i koje su njene glavne prednosti u odnosu na BusPlus aplikaciju?

Njene glavne prednosti su to što ona prikazuje kada određena linija kreće sa početne stanice, a BusPlus aplikacija ne može da pruži tu informaciju. Naime, sa oficijalnom BusPlus aplikacijum možete da vidite gde se nalazi prevoz, ali vama to ništa ne znači ako ste na početnoj stanici, jer ne znate kada će prevoz krenuti. Otud i ideja za ime “Kad će mi bus”.

Da li ova aplikacija važi za sve linije u Beogradu? Koliko je precizna i u kojoj meri pouzdana?

Aplikacija važi za skoro sve linije u Beogradu. Ona je pouzdana isto toliko koliko i čovek koji vozi autobus, jer u principu sve od njega zavisi. Aplikacija prikazuje kada bi trebalo da krene, odnosno kada kreće po redu vožnje, a da li će se to stvarno desiti, zavisi od mnogo faktora: da li je bila gužva, pa prevoz nije stigao na okretnicu, da li se pokvario itd.

Kakvi su dalji planovi, hoćeš li još raditi na usavršavanju ove aplikacije? Imaš li možda u planu realizaciju nekih novih, možda sličnih ideja?

Dalji planovi su mi da zaokružim celinu, da dodam nove gradove i neke nove funkcionalnosti, kao što je prikazivanje više linija u isto vreme (npr. ako ste na Studentskom trgu i idete do Slavije, imate više prevoza: 19, 29, 31 itd., pa da sa jednim klikom dobijete koji će prvi krenuti od ta tri). Verovatno ću raditi i na vizuelnom dizajnu i efikasnosti same aplicije (da se brže otvara, bude bolja itd.).

Zahvaljujem se svojim roditeljima i prijateljima koji su bili uz mene i kao podrška i kao kritika kada je u pitanju aplikacija „Kad će mi bus“. Posebno bih izdvojio drugarice Tijanu Čolić, Tinu Stojković, Nikoliju Vezmar, Magdu Prokić, a od drugara Marka Jelisavčića, Slobodana Živančevića, Ratka Drinića, Aleksandra Kovrliju, kao i fotografa Sašu Vidakovića.

The post Damir Dizdarević – autor aplikacije Kad će mi bus appeared first on Portal Mladi.

Strašno je to kad imate da ispričate nešto važno, a nemate kome. A još je strašnije kad imate kome, a nemate šta – rekao je Duško Radović. Njegova prezimenjakinja Ana Radović, mlada saradnica našeg Portala, učenica četvrtog razreda Pravno-poslovne škole u Beogradu, pokazala je da ima šta da kaže, a svoje govorničko umeće je i dokazala osvojivši zapaženo drugo mesto na XIX Republičkom takmičenju u besedništvu. Takmičenje u veštini dobrog govorenja za srednjoškolce održano je u nedelju 28. marta na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu, a u organizaciji tamošnje Pravno-poslovne škole.

Ana bi jednoga dana volela da se bavi međunarodnim pravom. Trenutno volontira kao vršnjački edukator pri klubovima UN. Svestrana je, ima mnogo različitih interesovanja i za sebe kaže da je večiti optimista.

Govornička moć je jedan od uslova za dosezanje visokog ugleda u društvu i tzv. intelektualni elitizam. Koliko je, po tvom mišljenju, važno da se mladi osposobe za govorničko umeće, šta je osnovna svrha istog? Šta za tebe predstavlja besedništvo, kako se postaje dobar govornik?

Aristotel verbalni govor naziva najmoćnijim sredstvom. Moć govora je neverovatna, ljudi čak i nisu svesni toga.  Upravo na osnovu govora mi se upoznajemo sa nekim, dobijamo bitne informacije, učimo… Mladi ljudi imaju problem sa govorom. Nažalost, kada treba ostvariti bilo kakvu komunikaciju koja je veća od „Ćao brate“, nastaje muk. Mislim da je problem što ne poseduju dovoljan fond reči za to, iako se radi o njihovom maternjem jeziku. Jezik je živa stvar i treba ga bogatiti svaki dan, na malo većem nivou od šou-biz strane dnevnih novina.  Besedništvo za mene predstavlja moć. Neverovatnu silu, najjače oružje. Toliko stvari se može uraditi upotrebom reči.  Zvuči totalno blesavo, ali nikada čak nismo ni pomislili na tako nešto. Ne znam još uvek kako se postaje besednik, a još manje dobar (smeh). Šalu na stranu, mislim da je jedna od bitnih stvari gorepomenuti vokabular. Da bi se nešto reklo, mora se znati kako.

Kakvo je tvoje dosadašnje iskustvo u javnim nastupima i takmičenjima u besedništvu? Da li je ovo bio ujedno i tvoj prvi javni nastup ove vrste?

Ovo je bio moj drugi javni nastup, prethodilo mu je školsko takmičenje. Mogu slobodno reći da nemam nikakvog iskustva sa javnim nastupima.

U čemu se sastoji princip takmičenja u kome si učestvovala i osvojila vredno drugo mesto? Ko učestvuje na Republičkom takmičenju u besedništvu?

Takmičenje koje je održano u Nišu bilo je takmičenje svih stručnih škola koje poseduju obrazovni profil Pravni tehničar.

Bez obzira na eventualnu nadarenost, potrebno je mnogo rada da bi se na pravi način ovladalo govorničkom veštinom. Koliko su trajale tvoje pripreme?

Prema istraživanjima, talenat je samo 5% uspeha. Pošto ja nemam nikakvog iskustva u javnim nastupima, glavni cilj moje profesorke u našim pripremama bio je da se ja oslobodim treme. Išle smo po drugim odeljenjima i ja sam govorila pred njima. Ne znam koliko je to dugo trajalo, ali dovoljno dugo da cela škola nauči moju besedu (smeh).

S obzirom na to da si se takmičila u kategoriji izabrana (slobodna) tema, kako si odabrala temu o kojoj ćeš govoriti i kako je ona glasila?

Temu „Ono što sam bio, ono što sam i ono što ću biti” predložila je moja profesorka. Međutim, njena zamisao je bila da govorim o sebi, a ja sam imala potpuno drugu zamisao, koju sam i ostvarila. Moja beseda govori o Srbiji, govori o zajednici, govori o pojedincu, o onome šta smo bili nekada, u šta smo verovali, o onome šta smo i ko smo danas, i na kraju – moje viđenje onoga šta ćemo biti jednog dana. 

Ko ti je uzor u ovoj veštini?

Nemam uzore. Ima toliko stvari koje bih ja volela da „ukradem“ od nekih slavnih govornika.

Osim po svom uspehu u veštini govorenja, po čemu ćeš još pamtiti ovo takmičenje?

Ovo takmičenje ću pamtiti po divnim, pametnim i mladim ljudima koje sam upoznala. Neki od njih imaju ozbiljne probleme, ali život u njima je snažan i hrabro se bore sa svim nedaćama koje su ih snašle. Naučili su me da malo više cenim stvari koje imam.

Pored toga što pišeš za Portal Mladi, jesi li član nekih omladinskih organizacija? Koliko je, po tvom mišljenju, važno biti društveno angažovan?

Sarađujem na još jednom portalu, volontiram, član sam Parlamenta, i još dosta toga. Mislim da je od velikog značaja biti društveno aktivan. Na takav način se stiče veliko iskustvo, uče se nove stvari, stiču se poznastva. Prosto, na taj način bogatimo sebe, radimo na sebi, jer ako to ne radimo sami, niko drugi neće.

Trenutno pohađaš četvrti razred pravne škole. Kao maturantkinji, kakvi su ti planovi za budućnost, tj. za studiranje? Hoće li tvoj izbor, očekivano, biti pravo?

Malo sam se dvoumila na početku da li ću upisati FPN ili Pravni fakultet, ali prva ljubav zaborava nema, te se nadam indeksu Pravnog fakulteta.

Poruka vršnjacima?

Ljudi, uozbiljite se malo! Znam da zvuči smešno kada to kaže neko ko ima 18 godina, ali ja to i zaista mislim. Vrlo često sam okružena ljudima koji nemaju interesovanja, koji nemaju ambicije, koji se zadovoljavaju, kako bismo to mi žargonski rekli, „blejom”. Postoji toliko neverovatnih stvari koje bi mogli da urade, da promene na ovom svetu, pa da se svi zajedno osećamo mnogo bolje zbog toga, a ne samo da kukaju kako ništa ne valja.

The post Ana Radović (18): Umeće besedništva appeared first on Portal Mladi.

Jerina Branković

Kada su u pitanju velike i značajne istorijske ličnosti, narod često ume biti nepravedan prilikom donošenja konačnih sudova o njima. To se možda najbolje može videti na primeru jedne od najomraženijih srednjovekovnih ličnosti iz porodice Brankovića – Đurđeve Jerine, u narodnoj tradiciji upamćene kao „Prokleta Jerina“.

U narodnom predanju Jerina je poznata kao bezdušna i nemilosrdna vladarka, koja je po cenu mnogobrojnih ljudskih života podizala gradove i utvrđenja, po čemu je i ostala upamćena. Stoga je sasvim logično što je njen lik često poređen sa vilom koja zida grad od ljudskih kostiju. I u epskoj narodnoj poeziji pominje se njeno čuveno „gradozidanije“.

Međutim, istoričar umetnosti i teolog Leontije Pavlović, koji je svoj obiman naučni rad posvetio Smederevu, Jerininom gradu, „gradu od davnina“ i srpskoj prestonici XV veka, pišući o istoriji Smedereva tvrdi da Jerina nijednu tvrđavu nije sazidala.

Ona je, naime, stekla rđav glas zato što je u srpsku zemlju došla kao tuđinka u jedno od najtežih vremena, pa joj je narod kao „tuđinki“, pripisao zidanje svih tvrđava i prokleo je, jer su prvenstveno Smederevska, a zatim i druge tvrđave, za Srbe predstavljale varavarsko gubilište. (Više o Smederevskoj tvrđavi možete pročitati OVDE, a koja se još tvrđava osim Smederevske naziva Jerininom možete pročitati OVDE)

Možda zato što je bila Grkinja, tuđeg roda, ili zato što je samim svojim postupcima uticala na to da dobije epitet  „prokleta“, tek ona je posebno i epskim deseteračkim pesmama prikazana u najgorem mogućem svetlu. Nema sumnje da je i negativna karakerizacija gotovo čitave porodice Brankovića zaslužna za to što je Jerina postala simbol izdajstva i vlastoljublja, počev od „nevernog“ Vuka, preko samog despota Đurđa (koji je takođe u epskoj poeziji ponekad predstavljen  kao neverni i stari despot, u čemu nesumnjivo prepoznajemo „prenošenje“ negativnih osobina sa oca na sina).

Jerina analiza

U narodnom predanju ona ostaje upamćena kao samovoljna, okrutna, gorda i razmažena vladarka. Ona je većinom predstavljena ne samo kao veliko zlo koje je snašlo Srbe, već i njenu sopstvenu porodicu.

Po narodnom predanju, ona čak i svoje sinove, slepog Grgura i Stefana, šalje da prose kako bi se hranili, jer njoj blago treba „da zida kule i gradove“. U jednoj od niza epskih deseteračkih pesama, sam despot Đurađ, „srpska kruna zlatna“, obraća joj se rečima: O Jerina, luda ženska glavo, / šta s’  tražila, još si malo našla“.

Malo je epskih pesama u kojima je Jerina prikazana kao žena koju krase osobine dobre supruge i brižljive majke. Jedna od retkih takvih je pesma o ženidbi Đurđa Smederevca, u kojoj je istaknuto Jerinino čoveštvo, hrabrost i ljubav prema srpskom narodu, a narodni pevač usudio se da njen lik na trenutak osvetli, predstavivši je kao lepu i razumnu devojku koja pametno savetuje slavnog srpskog despota.

Prokleta Jerina

Jedno je sigurno: nauka i narodna tradicija se definitivno ne slažu u prestavi o Jerininom karakteru – tu postoji niz protivrečnosti. U nauci se pominje čak i metateza Jerininog lika sa likovima drugih grčkih carica, a poznato je da je u narodnoj tradiciji, pesmama i pričama, bila uobičajena zamena jedne ličnosti drugom.

Ova pretpostavka ne treba da zbunjuje i iznenađuje, jer nam to potvrđuju i mnogi naučni tekstovi u kojima se spominje čuvena srpska despotica. Naime, postoji mogućnost da je zapravo samo njeno ime zaslužno za to što uz ovu vladarku idu uglavnom negativni atributi. Da je Jerina bila savršena despotica, žena i majka, u narodnoj tradiciji svakako ne bi ostala upamćena po zlu, a uz njeno ime ne bi se vezao epitet „prokleta“

Ono što nauka nije dokazala retko kada se može uzeti za istinu, međutim, čak i danas se u narodu Jerinino ime spominje isključivo u negativnom kontekstu, a tome je, nesumnjivo, doprinela i epska narodna poezija. U nauci se, međutim, Jerina Branković spominje kao jedna od najtragičnijih ličnosti naše srednjovekovne istorije, kojoj su narodna pesma i narodna tradicija uopšte učinile veliku nepravdu.

I da priču o Đurđevoj Jerini zaokružimo rečima Mila Vukčevića, koji je pišući o njenom liku i tradiciji i nauci, zaključio sledeće: „Narodne epske pesme dvojako prikazuju despoticu Jerinu. Veći deo je ocrtava najcrnjim bojama, dok je drugi, mnogo manji, prikazuje kao ženu pametnu, ženu državnicu, kao dobru i vernu suprugu, ženu približno onako čvrstog karaktera, kakvu je prikazuju – istina oskudni – istorijski izvori.“

The post Đurđeva Jerina – Tragična ličnost srednjovekovne istorije appeared first on Portal Mladi.

Kao poseban medij javnog komuniciranja, radio se pojavio dvadesetih godina dvadesetog veka. Ipak, pitanje – ko je i kada tačno izmislio radio – sporno je tehničko i pravno pitanje. Jedno je sigurno – da kao sredstvo javnog informisanja radio nije nastao preko noći i da je njegov razvojni put bio dug i zanimljiv. Nesumnjiv je veliki značaj ovog „tradicionalnog“ medija.

Najjeftinije sredstvo masovnog komuniciranja, pristupačan u svakom smislu i posebno prilagođen da dopre do udaljenih zajednica i ugroženih grupa, ima bitnu funkciju u brzoj razmeni informacija i slanju istih javnosti, a zahvaljujući novim tehnologijama postaje još dostupniji.

U čemu se sastoji posebnost radija?

Istina, poruke poslate putem radija su jednokratne i iščezavaju nakon emitovanja; ako nismo prisutni kada je poruka emitovana, ona je zauvek izgubljena. Međutim, možda se baš u toj spontanosti i prirodnosti, koje se ne mogu postići drugim sredstvima javnog komuniciranja, i krije sva čar koju pruža slušanje radio-stanica.

Takođe, slušaoci često žele nešto prokomentarisati, dati svoje mišljenje, složiti se ili ne složiti se sa informacijama, a radio im pruža mogućnosti za tako nešto. U tome ga nadmašuje jedino internet kao prvi pravi interaktivni medij u istoriji čovečanstva, jer kod interneta najviše dolazi do izražaja dvosmerni tok informacija, ali je svakako glavna prednost radija u odnosu na internet – „živost“ i svojevrsna autentičnost u komuniciranju.

Sve je popularniji tzv. live streaming, tj. slušanje radio-stanica putem interneta. Pretpostavlja se da će vremenom ovaj vid slušanja radija znatno potisnuti tradiocionalni pristup radiju – slušanje preko radio-uređaja. Slušanje radio-stanica putem interneta može se posmatrati paralelno sa pojavom elektronskih izdanja knjiga i novina i tradicionalnih knjiga i novina, koje nastavljaju paralelno da postoje, ali je očigledna tendencija da se isprati tehnološki razvoj, jer su uvek popularne nove stvari.

Pročitajte još i 13. februar – Svetski dan radija

Internet tako sve češće postaje platforma za slušanje radija, a trend rasta u poslednjih nekoliko godina je više nego očigledan. Međutim, pravi nostalgičari i tradicionalisti, kada je u pitanju ovaj medij, smatraju da fenomen internet radija ne može nikako biti zamena za ručno biranje frekvencija i smenjivanje radio-stanica klasičnim pokretanjem skale.

Svakako je jutro vreme kada pažnju treba posvetiti radiju. Podaci pokazuju da se radio najviše sluša u jutarnjim satima, dnevna slušanost radija kod nas visoka je oko 5–6 sati, ali je efektivna slušanost, odnosno vreme kada se sa punom pažnjom sluša neka emisija ili muzika, niža i do 7%.

Za radio se kaže da je portabl medij – može se slušati bilo gde i bilo kada, u automobilu, preko mobilnog telefona itd., a takođe je i sekundarni medij – sluša se u situacijama koje podrazumevaju i obavljanje nekih drugih radnji (u trenucima odmora, uz obavljanje kućnih poslova, u automobilu ili u prodavnici, u kafiću, na poslu i sl.). Često se ističe da je radio dobar „pozadinski medij“ s obzirom na to da se vrlo često primenjuje uporedo sa drugim medijima, naročito sa internetom i štampanim medijima.

Više emocija donosi radio zvuk.

Samo su veliki zaljubljenici u ovaj tradicionalni medij svesni svih lepota koje radio i rad na radiju donose, njegove važnosti i prednosti kao medija. Mnogi od njih ga vole punim srcem, kao što se voli kućni ljubimac ili član porodice, pa i ne treba da nas čudi što, makar oni koji još uvek poseduju „radijsku kutiju“, o njemu govore gotovo kao o živom prijatelju.

Poverenje koje slušaoci imaju u radio ne može zavredniti nijedno drugo medijsko sredstvo, jer je sa svojim slušaocima uspeo da izgradi prisan prijateljski odnos, pa važi za najintimniji medij, koji sa njima komunicira jedan na jedan. Oni koji se radije opredeljuju za surfovanje na radijskim talasima nego za „šaltovanje“ televizijskih kanala ili surfovanje internetom to najbolje znaju.

Zbog nedostatka vizuelne komponente, radio se oslanja isključivo na reč, monolog ili dijalog, muziku, odnosno zvuk (audioefekat), ali na tu njegovu specifičnost ne treba gledati kao na nedostatak, jer se upravu tu i krije jedna od njegovih ključnih prednosti i osobina: razvijanje vlastite slike o događaju kod slušalaca i uključivanje u situaciju na željeni način.

Audio-narativne sposobnosti omogućavaju i nama slušaocima da budemo u ulozi svojevrsnih stvaralaca, jer kao pojedinci mi stvaramo i zamišljamo imaginarne situacije koje glas „sa druge strane“ pokušava da nam približi što vernije. Zbog toga je radio medij kojem se veruje i koji inspiriše, a pruža i različite mogućnosti za edukaciju i kreativnost.

Radio je važan deo naše kulture jer stvaralaštvo u zvuku ostaje važan segment našeg kulturnog bogatsva. To najbolje dokazuje postojanje radio-drame kao posebnog oblika audio priče koja se prenosi putem talasa, a koja se, naravno, oslanja na zvučne efekte kako bi pomogla slušaocima da steknu što bolji utisak o priči.

Veća koncentrisanost slušalaca na reč, odnosno govor i zvuk, usled nedostatka vizuelnih komponenti, čini da slušaoci više pažnje obraćaju na usklađenost govora na radiju sa književnojezičkom normom, pa se postiže i veća zainteresovanost za negovanjem govorne kulture od strane širokog auditorijuma, pri čemu je  još jednom na delu njegova edukativna funkcija.

Može li se reći da je radio najrasprostranjeniji i najdostupniji medij i danas, u eri komercijalnih televizija, mas-medija, interneta?

Radio koristi čak 95% svetskog stanovništva. Međutim, postavlja se pitanje koliko je on popularan kao medij među mladima u Srbiji i koje ciljne grupe se najčešće opredeljuju za njega, odnosno čiji je radio izbor, kao i koje su to bitne pogodnosti koje on pruža u odnosu na ostale medije… Nesumnjivo je da se jako mali broj mladih opredeljuje za slušanje radija mnogo pre nego za internet, televiziju i sl.

Istraživanje je nedavno pokazalo da su najpopularnije radio-stanice među našim srednjoškolcima Bum Bum, Indeks, TDI, a među visoko obrazovanim stanovništvom Radio S, Gradski, Naxi … Radio Beograd 202 se definitivno može pohvaliti najkvalitetnijim i najkreativnijim programom i sadržajem koji nudi, jer svojim slušaocima pored kvalitetne muzike (koja je osnovni motiv za slušanje radija) nudi i raznovrstan sadržaj kada su u pitanju informativne i sportske emisije, sa posebnim akcentom na kulturni i umetnički program.

Važno je spomenuti da odnedvano kod nas postoji i neprofitno udruženje RAB Srbija (Biro za radijsko oglašavanje), posvećeno poboljšanju položaja radio-stanica u Srbiji a od 2011. godine svakog februara obeležava se i Svetski dan radija.

Radio – moj izbor. Medij kojem se veruje i koji inspiriše.

Zbog svoje brzine, doživljenosti i autentičnosti, radio je najbolji informator i prezenter svih kulturno-umetničkih ili sportskih zbivanja. Upravo zbog onih osobina koje se obično uzimaju kao njegovi nedostaci, radio ima prednost nad drugim medijima javnog komuniciranja i informisanja, što ga čini i danas aktuelnim.

Uprkos tome što živimo u vremenu u kome su svi opsednuti pre svega vizuelnim, radio je medij kojem se veruje i koji inspiriše, doživljava se kao prijatelj i kao zabavan i opuštajući medij. Sve to nas tera da se zapitamo da li je vreme radija prošlo ili tek dolazi…

Autorka: Marija Mirković

The post Radio – moj izbor appeared first on Portal Mladi.