„Koji ono junak bješe, na alatu konju velikome“

Svakog prvog septembarskog vikenda, Požarevac, grad smešten između Dunava, Velike Morave i Mlave, spremno otvara svoje kapije u potrazi za novim čuvarima, novim vitezovima.

Ove godine održaće se 55. po redu Ljubičevske konjičke igre. Pored glavnog programa, koji započinje od 31. avgusta do 3. septembra, postoji čitav niz propratnih aktivnosti, koje će na poseban način doprineti atmosferi ove jedinstvene konjičke manifestacije.

Ergela Ljubičevo je najstarija srpska ergela. Osnovana je 1858. godine, po naređenju kneza Miloša. Ubrzo nakon njegove smrti, brigu o ergeli preuzima njegov sin, knez Mihajlo, koji ergeli daje ime po svojoj majci, knjeginji Ljubici. Nakon Drugog svetskog rata, Ljubičevo postaje vojna ergela, tu funkciju gubi usled modernizacije vojske, a potom se okreće ka turizmu, gde je i dan danas. Prve Ljubičevske konjičke igre održane su 1964. godine.

Ljubičevske konjičke igre

Centralno dešavanje Igara, koje se odvija na hipodromu, sastoji se iz osam disciplina, među kojima se kao najinteresantnija izdvaja Ljubičevski višeboj, za koju se ove godine prijavilo 19 takmičara. Propozicijama je planirano i 12 trka. Na programu su još i gimnastičke bravure, takmičenje u preskakanju prepona, kao i takmičenje u izdržljivosti u daljinskom jahanju. Svi zainteresovani moći će i da posete izložbu konja.

Takmičenje je međunarodnog karaktera, jer će se među učesnicima naći i oni koji dolaze iz BiH, Hrvatske, Mađarske i Bugarske.

Najbolji će pored novčane nagrade odneti i laskavu titulu viteza Ljubičevskih konjskih igara, plašt i sablju na kojoj stoji simboličan natipis:

„Ne vadi me bez povoda, ne vraćaj bez časti“

Portal Mladi vas poziva da ukoliko ste u mogućnosti da posetite Požarevac i uđete u mali krug odabranih koji su prave vitezove videli na delu.

The post 55. Ljubičevske konjičke igre appeared first on Portal Mladi.

Put u inostranstvo za 1500 dinara zvuči kao da pričamo o nemogućoj misiji, ali kao što već znate za Tom Kruza ne postoji nemoguća misija, pa tako je i put za 1500 dinara moguć, iako svi mi nismo Tom Kruz.

Istraživali smo nekoliko načina, na koje možete otići na put za 1500 dinara. Naravno, na vama je da izaberete onaj koji vam najviše odgovara.

1. Sajtovi sa popustima

U poslednjih nekoliko godina, ovi sajtovi su postali popularni i kod nas. Oni služe da neku robu ili uslugu, kupite sa određenim popustom, samo ako to uradite preko nekog konkretnog sajta.

I kada su putovanja u pitanju, zaista možete pronaći vrlo zanimljiv sadržaj, za veoma malo novca. Za 1500 dinara možete otići do Temišvara, banje Eržebet u Mađarskoj, Segedina, Etno sela Stanišići (Republika Srpska) ili možete posetiti Višegrad. Ako malo bolje potražite i posetite različite sajtove, možete otići i do Budimpešte ili na šoping turu u Pandorf.

Šta je ono što dobijate?

Sva ova putovanja su uglavnom bazirana kao izleti. Za tih 1500 dinara možete dobiti prevoz i usluge vodiča. Ulaznice i obrok plaćate sami, a takođe ni troškovi zdravstvenog osiguranja nisu uračunati u put za 1500 dinara.

2. Velike turističke agencije

Kontaktirali smo nekoliko agencija i oni u svojim ponudama nemaju put za 1500 dinara. Kako smo nezvanično saznali, vrlo često znaju da napišu da se putovanje može realizovati za veoma malo novca, ali budite oprezni, jer uvek iza toga vrebaju skriveni troškovi, ispisani premalim slovima.

3. Putovanje u sopstvenoj režiji

Pun auto prijatelja, pun rezervoar i put je pred vama! Kada idete na putovanje u sopstvenoj režiji, definitivno imate put za 1500 dinara. Naravno, u troškove je uračunat samo prevoz. No, to dobijate i ako se odlučite za prvu varijantu. Nemate vodiča, ali ne zaboravite da se svaki grad najbolje upoznaje tek onda kada upoznate njegovu dušu, tj. njegovo stanovništvo, a oni vam mogu biti sjajan vodič kroz grad. Niste vremenski ograničeni, svemu možete posvetiti onoliko pažnje koliko misite da je potrebno i naravno, uvek bolje funkcionišete sa vašim prijateljima nego sa grupom nepoznatih ljudi.

Pronašli smo nekoliko mogućnosti za vas, na vama je samo da odaberete onu koja vam najviše odgovara. Više nemate izgovor da ne počastite sebe nekim kratkim odmorom. Ako vas brine to što je kratak, ne zaboravite da sve što je lepo, traje kratko.

The post Put u inostranstvo za 1500 dinara appeared first on Portal Mladi.

Priča o Veljkovom i mom poznanstvu je tipična za moderno društvo. Zahvaljujući društvenim mrežama, danas, imate pristup svačemu, pa i svakom. Tako sam i ja došla do Veljka. Zapravo nisam ja stigla do njega, već do njegovih fotografija, ali on voli da kaže da njegove fotografije jesu on.

Nastavila sam da pratim njegov rad i radovala se svakoj novoj fotografiji. Podržavala sam taj rad, onako kako Fejsbuk dopušta, lajkovanjem. A onda mi se ukazalo neverovatno zadovoljstvo da Veljka i lično upoznam i otkrijem da u ovom mladiću pored dara za fotografiju, leži pregršt talenata, koje će on, ja se nadam, želeti da podeli i sa ostatkom ove naše planete.

Kako bi Veljko predstavio Veljka?

Ja bih sebe opisao idejom univerzuma. Naš život i uspeh se sastoje od naših misli koje mi šaljemo u univerzum. To nam se potom vraća. Sve je to krug. A moje misli su mi mnogo pomogle i doprinele tome gde sam sada. I drago mi je što sam puno toga uradio sam i što sam se sam doveo tu gde sam. Ja taj univerzum vidim u meni. Ja sam svestran, širok i šaren. I upravo to je ta viša sila koja mene gura i pomaže u svemu tome.

Pomalo stidljiv, pogleda koji luta svuda, kroz smešak Veljko se prisećao svog početka.

Vi devojke, vi volite da se sunčate, ja to ne mogu. Samo sam uzeo telefon, krenuo po suncu i fotografisao. Fotografisao sam sve i svašta. Ispalo je dobro, mnogo dobro.

Kažeš da si počeo slučajno, šta je presudilo da se to slučajno ne završi samo na tome?

Moja sestra. Ona je bila ta koja je bila moja podrška, koja me je od početka gurala i pričala da ja to mogu. Ona to nije bila, ona je to i dalje. Ponekad se zapitam da nje nije bilo da li bih ja ostao u celom ovom svetu, da ona nije bila ta koja je stalno govorila idi i slikaj ponovo i ponovo.

Šta je ono što te inspiriše?

Sve! Ja čak i sada dok gledam ova crvena svetla i te palme, vidim ideju za fotografiju.

Da li si pokušao da gradiš neki sopstveni stil, ono što će te razlikovati od drugih i po čemu ćeš biti prepoznatljiv?

Imam za sada neki svoj stil, ne znam tačno kako bih ga opisao, valjda je on kao ja.

Vrlo često se kao glavni motivi na tvojim fotografijama pojavljuju devojke, da li to ima veze sa večnom zaljubljenošću umetnika?

Sigurno da ima! Volim ženske usne. One su mi najveća inspiracija na devojkama. Kada ih osetim, potpuno se izgubim, u glavi mi se samo ređaju slike, koje posle razradim i nešto od njih napravim. Važnu ulogu igraju i oči. Pokreti lica su mi veoma važni. I šake, ako su lepe, naravno (smeh).

Važno mi je da osetim energiju osobe i da je uskladim sa mojom, da bih uspeo da dobijem ono što želim. Ja sam vrlo optimističan i veseo,važno mi je da to povežem i sa onima koje slikam. Teško mi je kada je neko mračan. Koliko god neki drugi segmenti preovladavali, teško mi je da ih fotografišem i da radim sa njima kaže Uvek Prisutan.

Zašto si baš kao pseudonim izabrao Uvek Prisutan?

To ime koristim od prvog januara, tada sam rešio da je vreme za to ime. Nema to veze sa tim što sam ja uvek svuda, već više sa tim što  sebe uvek u potpunosti dajem. Sada sam sa tobom i ja sam skroz prisutan, posle ću biti sa nekim i biću sa njim isto tako prisutan.

Da li imaš neku posebnu želju, da nešto ili nekog fotografišeš?

Hmm, voleo bih da odem u Tokio, svetla tih velikih reklama, ispisanih njihovim pismom, visoke zgrade, prosto je privlačno. Osećam njihov zov.

Sada imaš pet sekundi da mi kažeš ime osobe koju bi voleo da fotografišeš?

Kara! (Cara Delevingne, model) Nije ona toliko lepa, ali je tako privlačna. Ona se proslavila po obrvama i ja bih voleo da mogu da ih fotografišem.

Nedavno si učestvovao na festivalu Devet, na kome je i tvoj rad nagrađen, možeš li nam nešto više reći o tome?

Festival Devet se bavi očuvanjem umetnosti. Osmišljen je tako što je prostor održavanja podeljen u devet celina, svaka od njih je posvećena nekoj vrsti umetnosti. Ove godine, festival je održan u Ciglani i tema je bila Portal.  Moja fotografija je bila i nagrađena, a nastala je za pet minuta uz pomoć štapa i kanapa.

Baviš se i nekim drugim pravcima umetnosti osim fotografije?

Da, to je moj način da ispraznim sebe. Da iznesem svoja osećanja. Grafika je ono u čemu uživam. Volim olovku i papir, volim i onaj osećaj posle. Rezultat svega toga bude dobar.

Da li u Srbiji može da se preživi ako se baviš samo umetničkom fotografijom?

Ne baš. Radiš sve i svašta, jer sve i svašta obično donosi kintu, a onda ti omogućuje i da se baviš onim što voliš. Moraš napraviti kompromis.

Kako vidiš sebe u budućnosti?

Voleo bih da odem u Ameriku. Tamo se više ceni ono čime se ja bavim.

Voleo bih kada bih uspeo da očuvam dete u sebi. Oni rade stvari koje vole. Sve stvari rade iz ljubavi. Mislim da dok imamo dete sebi, stvari radimo najbolje i najiskrenije.

Veljko se pored fotografije bavi i poezijom, a evo i nekih njegovih stihova:

Prazan prostor ispunjava moje misli pune

terajući ih da lome sve fantazije vezane za tebe

I onda od šarene sobe u glavi ostaju samo beli zidovi

puni pukotina koji se nikada neće vratiti u prvobitni oblik

Veljko Lalović, svoj put nastavlja dalje. Vredno radeći, želeći da bude bolji nego juče i kao glavnog suparnika vidi jedino sebe.

Ne zaboravite da ga zapratite na njegovoj Instagram strani uvek_prisutan.

The post Fotograf Veljko Lalović: Najveća inspiracija su mi ženske usne! appeared first on Portal Mladi.

Usled raznih političkih režima koji su protutnjali kroz naš glavni grad, neko vreme slava je bila zaboravljena i zapostavljena. Ponovo, posle dužeg vremenskog perioda, obnovljena je 1992. godine, u početku vrlo uplašeno, a potom sve hrabrije i hrabrije, do svečanih litija, kojima se obeležava danas.

Obeležavanje slave započelo je liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi, ljudi su se okupili i krenuli svečanom litijom kroz grad Beograd, koju je predvodio patrijarh srpski Irinej.

Prošli su kroz sam cenatar grada, krenuli su od ulice Admirala Geprata, pa do Terazija, tamo su zastali prvi put i pročitali molitve. Potom su nastavili dalje, da bi konačno stigli do prve kuće grada Starog dvora i tamo uneli sveću i kolač, te ispoštovali sve obrede koje slava nalaže.

Spasovdan je izmamio mnogobrojne Beograđane i njegove prijatelje na ulice, da svi zajedno proslave ovaj dan.  Kako poručuju iz gradske uprave, Spasovdan je slava svih Beograđana, bez obzira na versku pripadnost, to je dan kada ovaj grad obeležava svoje vaznesenje, sećanje na despota Stefana Lazarevića i slvanu prošlost našeg grada.

A da je slava, videlo se i po izostajanju tipične nervoze Beograđana kada se zatovre gradske ulice, pa ne mogu ni da pođu, ni da dođu.  I vremenske okolnosti išle su na korist celokupnom događaju, te je sunce grejalo sve one koji su želeli da doprinesu ovom svečanom momentu.

The post Spasovdan, slava grada Beograda appeared first on Portal Mladi.

Grad je zbog svog položaja tokom istorije vrlo često bio želja mnogim osvajačima. Počevši od cara Trajana, pa sve do sve do vladara dinastije Habzburg, koji su u mnogome i zaslužni za ovakav izgled grada.

Temišvar, u bukvalnom prevodu znači grad na Tamišu. Ali grad leži na reci Begej. Kako je to moguće? Sam grad je izrastao na močvarnom području i usled nedostatka adekvatinih sredstava za utvrđivanje tačnog sliva reka, neko je pomešao Begej i Tamiš, pa grad krstio po Tamišu. Tamiš je udaljen oko 30 kilometara od grada.

Danas je Temišvar mešavina baroknog i socialističkog stila. Prvi utisak koji se stiče jeste da građevinama nedostaje pomalo boje, suviše su izbledele, previše dugo niko nije brinuo o njima, ali EU je rešila da spreči propast Malog Beča, pa je uložila finansijska sredstva u obnovu grada.

Sam centar grada krase tri velika trga, koji se nadovezuju jedan na drugi – Trg ujedinjenja, Trg slobode i Trg pobede. Upravo prema tom redu ide i njihova poređanost od najstarijeg do najmlađeg, najvećeg do najmanjeg i ako mene pitate i od manje lepog do najlepšeg.

Ono što ovaj grad krasi  i veliki broj parkova, ali i zelenila mimo njih. Te možete prošetati Parkom ruža ili ako više volite Parkom pravde, ali ako vas ni jedan ni drugi ne zanimaju tu je Botanička bašta.

Rumuni su se potrudili i postavili brojne spomenike, među kojima se nalazi i spomenik našem Dositeju Obradoviću. Jedina zamerka njihovom doprinosu kulturi je nedostatak tablica na engleskom jeziku, jer ukoliko ne znate rumunski, ne možete pročitati o kome se radi mi zašto je baš on značajan za istoriju Rumunije.

Ovaj grad je značajan i za našu zemlju, jer je dugo bio sedište Srba u Rumuniji. Danas, na Trgu ujedinjenja postoji srpska pravoslavna crkva, a naspram nje katolička, pa otud i ime i trga. Pored crkve, nalaze se  prostorije nekadašnje srpske pravoslavne škole. Nekada, cela zgrada je bila škola, danas od svega je ostalo par kancelarija, čitaonica i spomenik njenom najpoznatijem đaku Milošu Crnjanskom. Ostatak je pretvoren u kafić, čiji vlasnici se često ljute kada turisti dođu da obiđu spomenik velikom piscu. U Temišvaru je i jedina srpska gimnazija, čiji broj đaka se, nažalost, iz godine u godinu sve više smanjuje.

Grad je značajan i po tome što je bio prvi evropski grad koji je imao elektronsko osvetljenje ulica, odmah posle Njujorka. A ponos Rumuna na tu činjenicu smešten je odmah do najstarije građevine grada, dvorca Janoša Hunjadija ili nama poznatijeg kao Sabinjanin Janka iz 14. veka.

A koliko je grad zapravo multinacionalan pokazuje zgrada Narodne opere i teatra. Zvanično, to je nacionalni teatar Nemačke, Rumunije i Mađarske.

Ukoliko Temišvar posećujete zbog šopinga, na raspolaganju imate ogromne tržne centre. Što se samih cena tiče, one se ne razlikuju preterano u odnosu na cene koje su kod nas. Rumuni imaju i nacionalnu valutu – levi, retko gde će primiti evre, a zanimljivo je da postoji srpski restoran Karađorđe u kome primaju i dinare.

Ukoliko ostajete duže u Temišvaru, grad možete obići i biciklom, jer je ovo grad biciklista.

A drage devojke, da vam iskreno i u poverenju kažem, ovo je grad i jako lepih momaka, pa se fino sredite kada budete išle u posetu Temišvaru.

The post Nezvanično ste u Malom Beču, zvanično u Temišvaru appeared first on Portal Mladi.

Okrećem brzinom svetlosti Mašu, njoj treba kao i meni pola sata za pakovanje, nalazimo se za sat i po na stanici, tamo uvek ima vozova do Bara ili Prijepolja, sa popustom koji ide nekad i do 50%, nije strašno. Sa stajanjima kod svake bandere, uključujući i ukrštanja vozova trebalo nam je četiri sata da stignemo. Sišle smo u Užicu i lokalnim busom stigle za dvadesetak minuta na Vode.

Smeštaj? Za dva minuta teta Milesa nas je vodila ka Obudojevici, minut od centra Voda, dvokrevetna soba sa kupatilom deset evra, leti 15, zimi 20 – zbog grejanja. Ekstra! Draga “Mono”, neki drugi put, kad budem zaradila prvu platu. Prvo što sam osetila je kako mi se pluća pune svezim oštrim vazduhom, pogled je bežao ka zelenim prostranstvima, noge su same zahtevale istraživanje i otkrivanje. Predah kod Milese i obavezno tuširanje posle srpske železnice i ko nove.

Glad nas je naterala da se vratimo u centar i šta se prvo jede kad dođeš na Zlatibor, komplet lepinja. Smazale za tren, ali savet pride. Ako nemaš baš puno para izbegavaj grilove i picerije u centru, odraće te za hranu. Otkrile smo dve radnje koje spremaju gotova jela i za 250 dinara, jedeš ko kralj.

Šta videti?  U centru, pored jezera, “mamipare” za klince i klinceze, dvorci na naduvavanje, sve moguće pišti i vrišti, igračke, pedaline i, naravno, jahanje konja. Večito dete u meni mora sve da proba, pa i jahanje od deset minuta i 500 dinara. Ali selfi za insagram gotov. Samo se čekaju lajkovi.

Dan 2, Šarganska osmica?  Na delu pruge od stanice Šargan Vitasi do Mokre Gore koja predstavlja jedinstveno graditeljsko delo, ponovo odjekuje kloparanje vagona i veseli žamor turista u vozu „Nostalgija“. Od Mokre gore do stanice Šargan Vitasi, prugom dužine 15.440 metara, muzejski voz „Nostalgija“ prolazi kroz 22 tunela, pet mostova i savladava visinsku razliku od 300 metara. Putnici za vreme vožnje popularnim „Ćirom“ imaju priliku da sa nekog od pet vidikovaca sagledaju bogatstvo i lepote prirode ovoga kraja.

Može, lokalcem do stanice, ali avaj, teta koja prodaje karte kaže: “Morate da rezervišete telefonom, karte za danas su rasprodate”. Sednemo u restoran pored stanice i uz tursku kafu od 50 dinara, ispraćamo Ćiru i mašemo, mašemo. Kad smo već tu, razgledamo stanicu, jer je sama po sebi muzej, etno selo. Nekoliko fotografija, obavljeno. Kustin grad je u blizini, idemo do tamo, naravno karta se plaća, 500 dinara. Drvengrad je priča za sebe.

U centralnom delu sela je trg popločan drvenom kockom i sečenim drvenim pragovima i okružen autentičnim brvnarama prenetim iz okolnih sela Srbije i Bosne ili građenim po uzoru na njih. U svakoj od njih nalaze se sadržaji karakteristični za grad: galerija slika, biblioteka, bioskop Andergraund, poslastičarnica sa domaćim kolačima i prirodnim sokovima, nacionalni restoran, prodavnica narodne radinosti toga kraja. Živopisno ukrašeno, ali apsolutno u duhu podignutih građevina i okoline, ovo selo – grad odiše toplinom i ljupkošću. Ovaj dan je bogato iskorišćen.

Dan 3, Sirogojno, može? Lokalcem krećemo Maša i ja, 26 km udaljeno od centra Zlatibora, čeka samo na nas. Na lokaciji od 5 hektara, pored crkve Sv Petra i Pavla, prevučene iz svih delova Zlatibora stare brvnare, kako bi se ovde prezentovale i čuvale. Skup kuća koje su sačuvale prvobitni izgled i namenu i one sačinjavaju stalnu muzejsku postavku. Naravno, pošto je to turistička atrakcija, tu je i prodavnica suvenira, krčma i apartmanske zgrade. Nekoliko fotografija. Prelepo.

Vraćamo se natrag na Vode, iscrpljene od pretrpanog rasporeda, ali zadovoljne viđenim. Možda nije Aspen, i definitivno nećeš proživeti Sex i grad vikend, ali definitivno sa punim pravom zahteva pažnju i poštovanje.

The post Zlatibor za studente appeared first on Portal Mladi.

U beogradskom Hangaru, organizatori Love Fest-a su se potrudili da nam dočaraju atmosferu Vrnjačke Banje i privuku što veći broj ljudi da u  periodu od 4. do 6. avgusta posete ovaj festival.

Foto: Ana Radović

Promotivne žurke, sa različitim programima održane su 22. i 23. aprila. Prvo veče, obeležili su zvuci rep muzike, a drugo veče je rezervisano za elektronski zvuk.

Da će biti dobra atmosfera znalo se još na trotoaru Francuske ulice, gde se veliki broj ljudi raspitivao kako stići do žurke koju pravi Love Fest. Da situacija bude još zabanija, prva ja sam nabasala na neko pogrešno skretanje, a kao spasilac se pojavio fini Timbe iz Bad Copy-ja, koji nas je uputio na pravo skretanje, a ja sam svoje neverovatno ushićenje prikrila svojim stidljivim „Hvala Vam“.

Masu je počela da zagreva grupa VIP. Uz svetlosne efekte, dobrog DJ-a, gomila je na svako ajmo ruke gore bila u transu. A onda kao specijalni gost veceri na binu izlazi Borko  iz Thc la familia. Taktovi pesme Ideš za Kanadu masu dovode do usijanja. Publika gori. VIP još svojm hitovima drži publiku na nogama.

Drži ih za ono što tek sledi. Malo vojvođanskog panka. Momci iz Atheist Rap-a, napravili su pravu pank-rok žurku. Ni šutka u parteru, tik ispred bine, nije nedostajala da ovo veče učini još boljim.

I naravno, Bad Copy, ali zbog svoje prevelike ljubavi prema njihovoj muzici, ostaviću tekts lišen za dozu hvalospeva i prevelike subjektivnosti, nije fer prema ostalima.

A ono što vas sigurno zabavi pored dobre žurke, jeste kada dobijete neke poklone, a za to su se pobrinuli sponzori. Pa se malo fotkajte, glupirajte i dobićete vrlo interesantne nagrade.

Večeras vas očekuje mnogo dobra žurka, zvezda večeri James Zabiela, znate gde, ponesite samo dobro raspoloženje, a da se osetite voljeno pobrinuće se organizatori Love Festa i sjajni izvođači.

The post Love Fest groznica počinje! appeared first on Portal Mladi.

Nekada prestonica Kraljevine Crne Gore, a danas samo jedna od rezidencija Republike Crne Gore.

Planina Lovćen, sa jedne strane silazi u Bokokotorski zaliv, a sa druge strane ide pravo u Cetinje. Legenda kaže, da se sa Lovćena vidi cela Crna Gora, a kada nema magle, pogled može stići čak i do obala Italije.

Lovćen ima dva vrha, Štirovnik (1749m) i Jezerski vrh (1657m), a na kome se i nalazi mauzolej čuvenom Njegošu. Sama priča oko mauzoleja, a kako to obično biva na Balkanu, vuče sa sobom određene kontraverze. Petar II Petrović Njegoš, vladika vladar i pisac, je još za svakog života, izgradio kapelicu, koju je odredio za mesto svog večnog počinka. Kada su Austrougari okupirali Crnu Goru, kapela je srušena, a Njegoševo telo je prebačeno u Cetinjski manastir. Crkvica je ponovo obnovljena u vreme kralja Aleksandra Karađorđevića. Za vreme komunističke vlasti, 1970. godine, odlučeno je da se umesto male crkve izgradi velelepni mauzolej, po zamisli čuvenog Ivana Meštrovića, a koji sam nikada nije bio na Lovćenu. To je izazvalo negodovanje naroda, jer su tvrdili da sam vladika, koji je bio izrazito skroman, nikada tako nešto ne bi želeo. A kako se narod ponekad i ne pita mnogo, tako danas na Lovćenu stoji mauzolej posvećen jednom od najvećih pisaca.

Danas, Lovćen je nacionalni park, na kome se stapaju dve klime – morska i kontinentalna i tako formiraju raznovrsne biološke sisteme. Među 1300 biljnih vrsta, mnoge spadaju i u autohtne, a Lovćen se može pohvaliti i da je prebivalište mnogim životinjskim sisarima. Možda najzanimljiviji podatak se tiče mrava, te na ovoj planini živi čak preko sto vrsta ovih vrednih bubica. Možda je to i njihov najveći paradoks, a možda i samo nisu crnogorskog porekla, pa su zato vredni.

Kulturna baština planine je izuzetno bogata, te se u zaseoku Njeguši mogu i dalje videti kuće kralja Nikole i Petra II Petrovića Njegoša. Od posebnog graditeljskog značaja su stari karavanski put i čuvene lovćenske serpentine, koji se niz planinski masiv pružaju od Njeguša do Kotora. Do Njegoševog mauzoleja vodi 461 stepenik. Sam mauzolej je ukrašen karijatidama u vidu dve Crnogorke, visoke skoro pet metara. Figura Njegoša, teška je čak 28 tona.

Upravo zahvaljujući tome što je planina mesto počinka velikog Njegoša, ona ima takav značaj i  moć, snažan uticaj na ljude. Njegoš, koji je sebe nazivao Srbinom iz Crne Gore, a danas ga jedni zovu Crnogorcem, jedni Srbinom, svakako izaziva poštovanje i jednih i drugih, jedni i drugi ga svojataju, ali što je najvažnije, on je i za jedne i za druge, ono što je i oduvek i bio veliki, mudar, dostojanstven i pravedan.

Ukoliko krenete put Lovćena, sigurno ćete se umoriti i ogladneti, a ovde to i neće biti tako loše, jer je ovo kraj poznat po posebnim specijalitetima. A pogotovo onim mesnim. Njeguški pršut, jagnjeće i jareće pečenje,  mnogobrojne vrste domaćih sireva i još pregršt preukusnih namirnica. I nikako ne smete da propustite da probate Medovinu, piće starih Slovena, za koje kažu i da podmlađuje.

Ono što vam mi sada ne možemo opisati jeste taj čuveni pogled, toliko lep i zanosan da nema reči u koje bi on mogao stati. Pogled dostojan božanske planine, pogled koji daje moć, daje snagu, a istovremeno oduzima dah i tera kolena da pokleknu.  Pogled, koji je još jedan dokaz da je priroda iznad čoveka, trajna, postojana i neukrotiva.

The post Balkanski Olimp – Lovćen appeared first on Portal Mladi.

Playa Paradiso, Kuba

Kako joj ime i samo kaže, Rajska plaža, beo pesak i tirkizno more, a mi kažemo dobitna kombinacija! A kako jedan od turističkih motiva kaže: „baš ono što ste zaslužili“. Rajska plaža je i više od toga, to je mesto koje je u potpunosti podređeno odmoru i relaksaciji, pa tako ne možete upražnjavati vodene aktivnosti koje uključuju i motornu buku, a buka je i jedan od razloga što hoteli nisu na samoj plaži

Cayo de Agua, Venecuela

Topla, prozirna voda u kojoj možete plivati zajedno sa ribama. A beli pesak samo upotpunjuje ovu neverovatnu lepoticu. Ova plaža poseduje i nekoliko slatkovodnih bunara, gde se može potkerepiti žeđ usled prevelikog sunca. Cazo de Agua, deo je nacionalnog parka, koji čini još nekoliko ostrva.

.

Whitehaven, Australija

Beli raj, plaža je dugačka 7 kilometara, nosi titulu i najfotografisanije plaže Australije, a proglašena je i za eko plažu, svoj naziv duguje i neverovatno belom pesku koji je krasi. Na samom severu plaže, nalazi se uvala, u kojoj se zahvaljujući plimi mešaju pesak i voda, pa se dobija prirodna slika neverovatnog kolorita.

Agonda, Indija

Ako želite da se u potpunosti odmorite i relaksirate, ovo je pravo mesto za vas. Sama plaža, nema uobičajeni izgled plaže, smeštaj se jedino može naći u bungalovima, a mobilne mreže skoro da i nemaju domet na ovoj plaži. Prvo pravo turističko mesto, udaljeno je desatak kilometara od Agonde i naravno poprilično skuplje. Agonda je mesto koje nema razvijen turizam, pa je u ulozi turista svega mali broj ljudi, ali  je krasi divlja lepota i više nego neophodan za odmor – mir.

Praia da Marinha, Portugal

Smeštena među stenama, skrivena od znatiželjnih pogleda, dovoljno da zaintrigira, ali i posluži mnogobrojnim svetskim kućama da baš na njoj snime reklame za svoje proizvode. Izlazi na Atlanski okean i izrazito kvalitetnu vodu. Stene se u toku plime ispune vodom, pa se može unutra plivati i istraživati morski svet, a u toku oseke, njihova udubljenja su mesto za prave ljubitelje avanture.

Barnes Bay, Angvila

Angvila je mesto za koje nikada verovatno niste ni čuli, ono potpada pod teritoriju Velike Britanije, a nalazi se na najsevernijoj tački arhipelaga Livadska ostrva. Koliko god daleko bilo, mislima nam je uvek blizu. Barnes Bay je najčešće mesto odmaranja poznatih ličnosti i onih sa dubljim džepom, a Robert de Niro je jedan od njih.

El nindo, Filipini

Mi kažemo da su reči ponekad suvišne, a ova slika to i dokazuje…

Sunset Beach, Havaji

Plaža romanitčnog imena, danas predstavlja jednu od glavnih prestonica surfovanja, gde se održavaju neka od najvažnijih svetskih takmičenja, ali samo zimi, kada talasi dostižu visine i do devet metara. Ali u toku leta, voda je mirna, pa je tada i veći broj turista koji uživa u mnogobrojnim aktivnostima. Letnji period je prepoznatljiv prema onome po čemu plaža i nosi ime, pa se mnogobrojni turisti utrkuju ko će napraviti lepšu sliku zalaska sunca.

Flamenco beach, Portoriko

A jajaja jaj Portoriko, kaže Vaja Kon Dios, a mi se slažemo. Pretstavljamo vam najlepšu plažu Portorika. Ali da to ne bude samo subjektivni osećeaj Portorikanaca, ova plaža je prema zvaniničnim listama najlepših plaža, godinama unazad, nalazi u top deset. Bela peščana plaža se prostire duž celog zaliva, tako da će vas sunce Kariba grejati gde god da zakoračite.

Rabbit beach, Italija

I za kraj, a opet sa nekom simbolikom. Zečija plaža, smeštena je na ostrvu Lamepeduza pokraj Sicilije, poslednjoj evropskoj stanici pre afričkih teriotorija. Naziv je dobila po velikom broju zečeva koji su se tamo mogli susresti, a danas predstavljaju vrlo retku pojavu. A verovali ili ne, baš kao i u čuvenoj basni, drugi glavni životinjski stanovnik ostrva su morske kornjače, koje upravo ovo ostvro biraju za snošenje jaja. Voda je izuzetno topla i čista.

The post Najlepše plaže sveta appeared first on Portal Mladi.

Sedam svetskih čuda

U izboru čuda, učestvovali su svi građani sveta, koji su mogli svoj glas dati putem sms poruke, mejla ili telefonskog poziva. Kako su organizatori kasnije saopštili, ukupno je bilo sto miliona glasova.

A oni su za Sedam svetskih čuda izglasali:

• Hrist Spasitelj, Rio de Žaneiro, Brazil
• Tadž Mahal, Agra, Indija
• Petra, Jordan
• Kineski zid, Kina
• Maču Pikču, Peru
• Koloseum, Rim, Italija
• Čičen Ica, Meksiko

Hrist Spasitelj, Rio de Žaneiro

Brazil

Statua je nastala povodom stogodišnjice nezavisnosti Brazila od Portugala, izgradnja je trajala pet godina, a svečano je otvorena 1931. godine. Ovo je peta najveća statua Hrista u svetu. Konstruisao je arhitekta Hektor da Silva Kosta, a visoka je neverovatnih 38 metara. Hrist Spasitelj je okrenut ka gradu, a kako meštani vole da kažu, jer grli Rio de Žaneiro. Brazil je najveća katolička zemlja na svetu.

Tadž Mahal, Agra

Indija

Tadž Mahal je velelepni simbol ogromne ljubavi i boli šaha Džahana koji je izgradio nakon što je njegova omiljena supruga izdahnula prilikom rađanja njihovog četrnaestog deteta. Izgradnja je trajala više od 20 godina, a mauzolej je gradilo oko 22 hiljade ljudi. Smatra se vrhuncem mogulske arhitekture, a od 1983. godine se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine, gde je oslovljen kao „dragulj islamske umetnosti u Indiji i jedno od univerzalno priznatih remek dela“.

Petra, Jordan

Prestonica Nebatejskog carstva, osvojiva samo sa severa, uklesana u stene, poznata svetu po svojoj kamenoj strukturi. Petra se nalazila na raskršću puteva karavana koji su spajali Egipat sa Sirijom i Arabiju sa Sredozemljem. Svoju najveću slavu, grad je doživeo za vreme vladavine Rimljana. Najpoznatija građevina Petre je Khazne al-Firaun, koju Beduini nazivaju Faraonskom riznicom. Istorije Petre nestaje 105. godine, kada joj Trajan ukida sve privilegije.

Kineski zid, Kina

Sa svojom dužinom od neverovatnih 8851 kilometra predstavlja najveću građevinu na svetu. Izgradrnja je započela u V veku pre nove ere, a uz izvesne prekide i rušenja trajala je do XVII veka. Mnogobrojne su legende i mitovi koji se vezuju za ovaj zid, jedna je da se vidi čak i sa Meseca (što je zvanično potrvrđeno kao netačno), a druga je vezana za ženu po imenu Meng Điang. Meng je otišla u posetu svom mužu koji se tri godine nije vraćao kući pošto je mobilisan za izgradnju zida. Kada je stigla, Meng je imala problema da pronađe svog dragog, da bi nakon toga shvatila da je on umro od iscrpljujućeg rada, ona je tada počela da plače, a njene suze su razrušile zid u dužini od 400 kilometara i dovele je do posmrtnih ostataka njenog muža, koji su bili uzidani u Kineski zid.

Maču Pikču, Peru

Sve do 1911. godine ovaj grad je predstavljao nepoznanicu za ceo svet, kada ga je otkrio američki istraživač Harjam Bingam. Ovaj grad svedoči o neverovatnom carstvu Inka, a današnji arheolozi ističu da je najverovatnije izgrađen kao carski posed ili tajni grad. Grad ima oko 200 građevina, koje su smeštene na terasama oko središnjeg trga. Pojedina istraživanja govore da je grad bio napušten i pre nego što su ga Španci pokorili.

Koloseum, Rim

Italija

Gradnju Koloseuma 72. godine, započeo je car Vespazijan, a osam godina kasnije je završio je njegov sin Tit. Svečano otvaranje Koloseuma trajalo je neverovatnih 100 dana. Flavijev amfiteatar ili nama poznatiji kao Koloseum, ime je dobio po kolosalnoj statui cara Nerona koja se nalazila ispred amfiteatra, a bila je visoka 40 metera. Koloseum broji 76 ulaza. U koloseumu su se održavale borbe gladijatora koje je moglo pratiti čak 50 hiljada gledalaca, a za sve građane Rima ulaz je bio besplatan, međutim ipak je postojala klasna klasifikacija mesta, te su bliže „pozornici“ sedeli car, senatori i magistrati. Današnji izgled Koloseuma, posledica je zemljotresa.

Čičen Ica, Meksiko

U prevodu sa jezika Maja Čičen Ica znači na izvoru naroda. Oblast gde se Čičen Ica nalazi nije bila bogata rekama, ali je sam grad imao tri izvora vode, pa se pretpostavlja da je i po tome dobio svoje ime, jer je okupljao brojne ljude koji su dolazili po vodu. Svoj vrhunac je dostigla oko 600. godine, kada su uništeni drugi centri Maja. Sam grad broji nekoliko velelepnih građevina kao što su Hram ratnika, Igralište loptom i opservatorija, ali najpoznatija među njima jeste El Kastiljo, odnosno Četvrtasta piramida, koje su Maje zvale hram Kukulkan, na čijem vrhu su prinosili žrtve.

The post Sedam svetskih čuda novog sveta appeared first on Portal Mladi.