Glavni trg u centru Ljubljane – Prešernov trg, ponosno nosi ime slovenačkog pesnika Franceta Prešerna i već više od jednog veka čuva njemu posvećen bronzani spomenik. Pri dnu njegovog pijedestala odmaraju prolaznici međusobno razgovarajući, pušeći cigare ili ćutke sedeći. Desno od kipa podignutog u čast pesnika čiji su stihovi deo slovenačke himne, ranobarokna franjevačka crkva prednjom fasadom posmatra Tromostovje koje trg preko reke Ljubljanice povezuje sa Starom Ljubljanom. Između dva uža pešačka mosta pruža se jedan širi, kojim su nekada prolazili automobili i autobusi. Danas je trg zajedno sa užim centrom Ljubljane zatvoren za motorni saobraćaj. Ali su zato posvuda smeštena parkirališta za bicikle i stanice „Bicikelja“, gradskih bicikala za iznajmljivanje.

Uz reku, levo od kipa, posluju ugostiteljski objekti, uglavnom kafići. Čak ni temperature u minusu, ako ih ne prate jake kiše i snegovi, neće sprečiti Ljubljančane da se utople ćebadima i na brzinu popiju kafu na otvorenom. Iza niza kafića, na prvoj raskrsnici četiri od starosti pozelenela bakarna zmaja krase prvi ljubljanski armirano-betonski most – Zmajski most. Izgrađen je početkom devetnaestog veka umesto nekadašnjeg drvenog Mesarskog mosta oštećenog u zemljotresu. Ispod njega prolaze turistički brodići krstareći četrdeset jedan kilometar dugom Ljubljanicom.

Desnu obalu reke sa glavnom tržnicom povezuje relativno novi Mesarski most, čelično-staklena konstrukcija čije su obe ograde okićene ljubavnim katancima. Simboličan običaj koji polako prerasta u kliše nije zaobišao ni slovenačku prestonicu. Jedan od najmlađih mostova u gradu ukrašen je i statuama Adama i Eve, Satira i Prometeja koje su delo vajara bosansko-hercegovačkog porekla, Jakova Brdara.

Od tržnice nekoliko metara uz reku, na Pogačarjevom trgu se svakog sunčanog petka, od ranog proleća do pozne jeseni, već četiri godine održava Otvorena kuhinja (Otprta kuhna), u okviru koje restorani iz čitave zemlje promovišu svoje poskupe proizvode. Ni visoke cene ne sprečavaju goste da formiraju neretko dugačke redove ispred tezgica restorana indijske, slovenačke, američke, libanske, balkanske i drugih kuhinja. Stalna adresa nekih od njih jeste u Trubarjevoj cesti, bajkovitoj ulici glavnog grada Slovenije.

Uska ulica sa obe strane ograničena je niskim, najčešče trospratnim zgradicama ispisanih zidova. Saobraćaj za automobile nije potpuno zatvoren, ali se oni na njenom asfaltu ne viđaju često. Biciklisti nestrpljivo pritiskaju zvonce ne bi li im pešaci omogućili prolaz. Na strujnim žicama, popreko iznad ulice vise parovi cipela i patika spojeni pertlama. Zbog rizika da njihova težina ne ošteti žice one se periodično uklanjaju, ali uvek nanovo bivaju okačene. Izuzev restorana, ulica krije i zanimljive dućane poput kuće začina, krojačke radnje ili dućana u kojima se prodaju džez i bluz ploče i cd-ovi.

Ljubljana – društveni, potkulturni i kulturni centar

Dugi spoljašnji zid visoke betonske ograde, uz mnogo uloženog truda okrečen grafitima, vodi nas do broja 32 u Trubarjevoj cesti. Iznad ulaza u dvorište nekada nadaleko čuvene fabrike bicikala Rog, postavljeno je biciklo i natpis sa imenom tadašnje fabrike, a današnjeg autonomnog, kulturnog i društvenog centra. U zapuštenim prostorijama polupanih prozora oseti se vonj napuštenosti. Ovde se organizuju koncerti, predstave, festivali i žurke, a u jednoj od zgrada postoji i skejt park. Muzičari, glumci, umetnici, skejteri i konzumenti njihovih aktivnosti stalni su gosti Tovarne Rog.

Slično kao stara fabrika bicikala, nekadašnja vojna kasarna u Metelkovoj ulici pre više od jedne decenije pretvorena je u alternativno nezavisno kulturno i umetničko mesto – Metelkova mesto. Kod prvog, od dva ulaza (ili izlaza), na iskrivljenom lampionu postavljen je mini-putokaz. Fasade zgrada ispunjene su natpisima, grafitima i muralima, dok su prostori ispred njih ukrašeni kreativnim skulpturama poput stopala u ljubičastoj japanki sa glavom čudnog stvorenja ili skulpture devet međusobno povezanih mršavih bića čija lica podsećaju na sliku „Krik“ Edvarda Munka. Kod drugog ulaza (ili izlaza) u Metelkovu, hostel Celice ugošćava znatiželjne turiste. Život mu je podaren preuređenjem nekadašnjeg vojničkog zatvora, a pojedine sobe u kojima su u prošlosti služene zatvorske kazne i danas na vratima poseduju rešetke.

Po dnevnom svetlu ovde se održavaju predstave, predavanja, ali i izložbe u galeriji Alkatraz, čiji je spoljašnji zid prekriven mozaikom od raskomadanog keramičkog posuđa. U večernjim satima se đuska uz zvukove postroka, regea, panka, metala, pa čak i uz poneku eks-ju pesmu u klubovima Gromka, Jala jala, Menza pri koritu i drugim. Ipak, najviše se ljudi, naravno kada to vreme dozvoli, okuplja, pijucka i druži u samom dvorištu. Ovde se sklapaju prijateljstva, šire vrednosti tolerancije i multikultralizma, i rađaju ljubavi, velike i male.

Pored nezavisnih, potkulturnih dešavanja i vidova umetnosti u Ljubljani se neguju i institucionalizovani društveni i kulturni događaji. Oni se najčešće organizuju u Cankarjevom domu ili nedavno renoviranom Muzeju moderne umetnosti.

Zelena prestonica Evrope

Podzemni prolaz pored Muzeja moderne umetnosti, a ispod saobraćajnice i železničke pruge vodi u Tivoli park. Šljunkovita staza pri čijim rubovima su u crnim okvirima izložene fotografije velikog formata sa motivima Ljubljane prostire se do fontane okruglog oblika. U njenom središtu figura dečaka u rukama drži jegulju i zajedno sa još četiri gvozdena psa čuva dvorac Tivoli. Obasjana majskim suncem, omladina se druži na travnatim delovima. Rascvetale lale i niskorastuće cveće iz omalenih vrtova njišu se se pod slabim povetarcem. Oko fontane naizgled slične bubnju, na klupama sede zaljubljeni parovi i odmaraju penzioneri. Oni najmlađi spuštaju se niz tobogane, ljuljaju i klackaju. Dečiji žagor se s vremena na vreme meša i sa zvucima mašina iz obližnje pivare sa čijih traka izlazi Union.

Pogled iz parka seže i do brda Rožnik i crvenkaste barokne katoličke crkve ispred koje se svakog prvog maja tradicionalno pali logorska vatra. Delove Rožnika preseca i više od trideset kilometara duga, većinom peščana staza Pot spominov in tovarištva, koja okružuje Ljubljanu i povezuje mnoge njene četvrti. Put uspomena i drugarstva formiran je na mestu nekadašnjeg obruča od žice kojim su Italijani zatvorili grad u vreme Drugog svetskog rata. Zeleni prsten Ljubljane, kako ga pojedini danas zovu, čuva bunkere i spomenike iz ratnog vremena i obiluje mnoštvom spomen-kamena. Na nekoliko mesta, uz stazu, posađene grupe od po 88 drveća simbolizuju godine života Josipa Broza Tita.

U sred slovenačke prestonice, okružen gustim šumama, već vekovima obitava Ljubljanski dvorac. Do njega se stiže žičarom, automobilom, biciklom ili peške. Dvorac je od tvrđave i rezidencije vladarskih porodica, preko vojničkog skladišta, vojne bolnice i zatvora, evoluirao u kulturni i turistički centar. Kamen, drvo, beton, čelik, cigla, staklo i drugi materijali vekovima unazad su se koristili za nadogradnje i rekonstrukcije tvrđave i zajedno uobličili jedan hrabar spoj starog i novog. Na sebi svojstven način i Vidikovac i zidine na koje se dolazi iz Erazmove kule pružaju upečatljive prizore panorame čitavog grada. Čistoća, urednost, razgranata mreža biciklističkih staza, travnate i pošumljene površine oko dvorca i na površini najvećeg gradskog parka, krunisali su Ljubljanu titulom ovogodišnje zelene prestonice Evrope.

The post Zelena prestonica Evrope – Ljubljana appeared first on Portal Mladi.

„Madrid ima lepotu, čak i glamur Pariza – a nema njegovu odbijajuću pretencioznost. Ima skriveni život Berlina – ali se taj život lako nalazi. Vrevu Rima – mada ne i njegovu nervozu. Dostojanstvo Londona – bez hladnoće.“ (Autor ovog teksta nije uspeo da otkrije identitet autora citata, ali mu nije odoleo.)

Treći najveći grad Evropske unije po broju stanovnika smešten je na obali reke Manzanares.  Kulturni je centar Kraljevine Španije čemu je doprineo i zavidan broj muzeja koje poseduje. Čuvar remek dela Velaskeza, Rembranta, Goje, Rafaela i mnogih drugih – Muzej Prado, svakako je najpoznatiji među njima. Prado priređuje stalne i privremene  izložbe, a o njegovoj popularnosti i veličanstvenosti govore i dugački redovi za kupovinu karata, kao i stotine ljudi sa kojima se mimoilazite u više od osamdeset prostorija.

Moderniji kolega, Nacionalni muzej i umetnički centar Kraljica Sofija, posvećen je novijoj španskoj umetnosti sa Pablom Pikasom i Salvadorom Dalijem u glavnim ulogama. Jedinstven način za upoznavanje bogate španske istorije jeste i kroz više od deset hiljada dela izloženih u Pomorskom muzeju. Muzeji voštanih figura, robota, kostima, vatrogasaca i drugi, takođe su stanovnici španske prestonice. Pravim gurmanima, obilazak muzeja šunke biće uvertira za posetu nekom od restorana domaće kuhinje.

Ako vas ne mori glad i ako muzeji ne pripadaju krugu vaših interesovanja, jednostavno krenite u razgledanje madridskih prirodnih oaza. Zelena površina na više od 140 hektara zemlje obiluje nedavno olistalim drvećem, savršeno potkresanim žbunovima i cvećem koje početkom aprila još uvek ne cveta punom snagom. Šetalište statua, Šuma nestalih, Kristalna i Velaskezova palata, kao i spomenik kralju Alfonsu XII postavljen pored jezera sastavni su delovi poznatog Retiro parka. Ukoliko se u njemu nađete za vreme kišnih dana, postoji rizik da u poseti nećete uživati u potpunosti. Hladnjikav i maglovit vazduh, ali i vukljanje kišobrana mogli bi vam pokvariti užitak. Neretko ćete na klupicama u parku uočiti omladinu, a oko njih i osetiti miris, još uvek u ovoj državi zabranjene, marihuane. Čini se da španski zakoni malo zaostaju u odnosu na njihove komšije Portugalce.

Površinski manja, ali i stilski drugačije uređena od Retiro parka, Kampo del Moro bašta dobro je čuvana od strane policije. Sedenje na njenim travnatim površinama nije dozvoljeno, a ukoliko se usudite, skoro uvek prisutni, čuvari reda će vas opomenuti. U malenim ograđenim jezercima plivaju patke, a pored njih na stazama rasparčanim zelenim površinama šepure se paunovi šireći svoje dugačke repove i povijajući ih na gore u borbi za pažnju paunica.

Kampo del Moro jedna je od tri bašte koje okružuju najveću evropsku palatu – Kraljevsku palatu. Funkciju kraljevske rezidencije ova neoklasična građevina danas obavlja samo prilikom zvaničnih prijema, dok je drugim danima otvorena za turističke posete. Čini se da nijedna evropska prestonica nema toliko raznoliku arhitekturu. Različite generacije španskih vladara gradile su raznovrsnim stilovima: od srednjovekovnog, prego baroka pa sve do savremenih stilova. Enterijer i eksterijer zgrada sa bogato ukrašenim fasadama i vrhovima, kao i izgled karakterističnih kraljevskih kapija, trgova i mostova svedoci su mešanja stilova, ali i burne istorije zemlje.

La latina odnosno Latinska četvrt prepuna je začina poznatih kao barovi, kafići i tradicionalne taverne koji joj daju šmek živahnosti. Odiše autentičnošću, romantikom i veselo obojenim grafitima i vitražima. Fasade četvorospratnih i petospratnih stambenih zgrada prepune su balkona nemalo identičnih dimenzija i izgleda. Za male razlike među njima zaslužne su, najverovatnije, domaćice koje su ih ukrasile raznovrsnim sortama cveća.

Odavde je i najtrofejniji fudbalski klub evropskog kontinenta – Real Madrid. Metro linija broj deset vozi do njegovog stadiona koji godišnje ugosti oko sedam stotina hiljada turista. Santijago Bernabeu je Unija Evropskih Fudbalskih Asocijacija (UEFA) odlikovala sa pet zvezdica, a njegov kapacitet prelazi osamdeset hiljada gledalaca.

Iz Ulice Montero, u kojoj su najčešće u večernjim satima, u kratkim haljinicama i na visokim potpeticama prisutne prodavačice ljubavi, silazi se na trg Puerta del Sol, mesto početka većine madridskih protesta.

Na najpoznatijem trgu, u samom srcu Madrida, pored fontane i spomenika kralju Čarlsu III, nalazi se i simbol grada – statua medveda koji jede plodove sa stabla. Stara je skoro pedeset godina i teška oko dvadeset tona, a za sebe veže nekoliko verzija priče zašto je baš ona simbol grada. Prema zvaničnoj, u okolini španske prestonice nekada je živelo mnogo medveda, kao i vrste drveta čijim se plodovima medved časti. Statua predstavlja metaforu razvoja španske prestonice. Kora, studentkinja iz Madrida, upoznata je i sa urbanom legendom prema kojoj su medvedi zavisni od plodova ove biljke, a njihovi efekti slični pijenju alkohola. Kako god, ova bronzana statua kao uspomena iz Madrida polepljena je po frižiderima širom sveta.

The post Dobrodošli u Madrid ili „Bienvenidos a Madrid“ appeared first on Portal Mladi.

Bratislavu odlikuje jedinstven geografski položaj budući da je jedini grad na svetu koji se graniči sa dve države: Mađarskom i Austrijom. Od granice sa Češkom republikom udaljena je oko sat vremena vožnje. Od Beča je deli oko 60 kilometara, a pre Prvog svetskog rata pomoću električnog tramvaja bila je povezana sa njegovim predgrađem. Sa manje od pola miliona stanovnika najveći je i glavni grad Slovačke. U poslednjoj deceniji doživela je ubrzan razvoj kao i njena privreda. Mnoge globalne kompanije ovde osnivaju svoja predstavništva, te ona obiluje nedavno izgrađenim, staklenim, modernim građevinama.

Dunav deli Bratislavu na zapadni i istočni deo grada praveći veliki kontrast između: starog i novog; istorijskog i modernog; konzervativnog i urbanog; niskih, malenih građevina i visokih, stambenih zgrada. U centru starog dela, viševekovna istorija slovačke prestonice obeležena različitim kulturama nije dozvolila komunizmu da ostavi značajne tragove. U uskim romantičnim ulicama popločanim kaldrmom, veoma sličnim Skadarskoj ulici u Beogradu, saobraćaj je potpuno ili delimično zabranjen. Najviše turista ima na Glavnom trgu gde se osim njih nalaze još i Stara većnica, Rolandova fontana, tezge za kupovinu suvenira, a s vremena na vreme pojavi se i turistički vozić. Na jednoj od klupa stoji naslonjen Napoleonov vojnik, jedna od poznatih bratislavskih bronzanih statua. Omiljen je među malim vandalima starosti do desetak godina (ponekad i starijim) koji se penju na njega s namerom da neobičnim slikama popune porodične albume.

Nedaleko od Napoleonovog vojnika postavljene su i statua danskog pisca Hansa Kristijana Andersona, austrougarski vojnik Lijepi Naci, i Paparaco koji vreba pored istoimenog bara. U jednoj od  uličica, ispod znaka sa natpisom „Čovek na poslu“, iz kanalizacije proviruje čistač Čumil. Legenda za njega tvrdi da je bio lenjivac koji je voleo da zaviruje pod ženske suknje. U julu prošle godine Čumilova statua postala je punoletna.

Nekada most Slovačkog Narodnog Ustanka, a danas poznat pod nazivom Novi Most dug je više od četiristo metara i težak više od sedam tona. Na jednoj strani ovog čeličnog mosta nalazi se restoran UFO napravljen na potpori visokoj više od osamdeset metara. Iznad restorana ograđeni vidikovac pruža predivan pogled na reku Dunav, oba dela grada, kao i na bratislavski dvorac.

Dvorac, koji mnogi, zbog kula postavljenih na njegovim ivicama, zovu naopačke okrenutim stolom, izgrađen je na brdu udaljenom od obale Dunava osamdeset dva metra. Prvi put je sagrađen od kamena u desetom veku, a od tada je pretrpeo niz rekonstrukcija. Jedno je od retkih mesta odakle se pruža pogled na čak tri države: Austrija, Slovačka i Mađarska. Ispod tvrđave nalazi se Katedrala Svetog Martina, gotički hram u kome su krunisani mnogi kraljevi.

Da Bratislava sve više iskorišćava svoj turistički potencijal vidi se i po broju otvorenih kafića i restorana. Konobar u crnim platnenim pantalonama, beloj košulji i crnom prslučetu se osmehuje, pozdravlja i donosi meni govoreći – „izvolite“. I ko im ne bi ostavio bakšiš kad te ovako lepo dočekaju na tvom maternjem jeziku? Nemojte se iznenaditi i ako na ulici čujete srpsko-hrvatsko-bosanski, jer su Balkanci ovde česti gosti.

Ono što je za Italijane pica, za nas sarma, za Slovake su brindzove haluški. Ovo tradicionalno jelo čini posebna vrsta testa napravljena od brašna i krompira, prelivena ovčijim sirom i prženim komadićima slanine. Od ovakvog testa prave se i njihovi poznati dezerti – različite vrste slatkih knedli. Studentkinji psihologije, Mirjani (28), prilikom posete Bratislavi najviše su se dopali hrana i pogled sa Novog Mosta. „Mislim da draž Slovačke nije u njenom glavnom gradu, već u prirodi, okolnim salašima, hrani i tradicionalnom duhu“, naglašava ona.

Sređene malene ulice u istorijskom delu grada, mnogobrojne turističke atrakcije, veliki broj kafića i restorana, kao i zgrade multinacionalnih i domaćih privatnih kompanija sve manje odaju utisak o Bratislavi kao siromašnom i nerazvijenom ex-komunističkom gradu. Danas je ona sve moderniji i urbaniji evropski grad.

P.S. Ukoliko u starom delu grada sednete na kafu preporučljivo je da zatražite cenovnik na slovačkom jeziku. Velika je verovatnoća da ćete kafu skuplje platiti ukoliko je naručite iz engleskog cenovnika. Kao što smo već rekli, Bratislava i Bratislavci se trude da što bolje i više iskoriste svoj turistički potencijal.

The post BRATISLAVA: Jedini grad na svetu koji se graniči sa dve države appeared first on Portal Mladi.