BRATISLAVA: Jedini grad na svetu koji se graniči sa dve države

Svako ko pre odlaska u Bratislavu pogleda američku komediju iz 2004. godine, „Put u Evropu“ u kojoj glumi i Rade Šerbedžija, zamišljaće je kao nečist, siromašan, nerazvijen, komunistički grad. Kakva je slovačka prestonica u stvarnosti?

Bratislava. Izvor: bratislava-guide.sk

Bratislavu odlikuje jedinstven geografski položaj budući da je jedini grad na svetu koji se graniči sa dve države: Mađarskom i Austrijom. Od granice sa Češkom republikom udaljena je oko sat vremena vožnje. Od Beča je deli oko 60 kilometara, a pre Prvog svetskog rata pomoću električnog tramvaja bila je povezana sa njegovim predgrađem. Sa manje od pola miliona stanovnika najveći je i glavni grad Slovačke. U poslednjoj deceniji doživela je ubrzan razvoj kao i njena privreda. Mnoge globalne kompanije ovde osnivaju svoja predstavništva, te ona obiluje nedavno izgrađenim, staklenim, modernim građevinama.

Bratislava. Izvor: amazonaws.com

Dunav deli Bratislavu na zapadni i istočni deo grada praveći veliki kontrast između: starog i novog; istorijskog i modernog; konzervativnog i urbanog; niskih, malenih građevina i visokih, stambenih zgrada. U centru starog dela, viševekovna istorija slovačke prestonice obeležena različitim kulturama nije dozvolila komunizmu da ostavi značajne tragove. U uskim romantičnim ulicama popločanim kaldrmom, veoma sličnim Skadarskoj ulici u Beogradu, saobraćaj je potpuno ili delimično zabranjen. Najviše turista ima na Glavnom trgu gde se osim njih nalaze još i Stara većnica, Rolandova fontana, tezge za kupovinu suvenira, a s vremena na vreme pojavi se i turistički vozić. Na jednoj od klupa stoji naslonjen Napoleonov vojnik, jedna od poznatih bratislavskih bronzanih statua. Omiljen je među malim vandalima starosti do desetak godina (ponekad i starijim) koji se penju na njega s namerom da neobičnim slikama popune porodične albume.

Trg. Foto: Uroš Mamić.
Trg. Foto: Uroš Mamić.

Nedaleko od Napoleonovog vojnika postavljene su i statua danskog pisca Hansa Kristijana Andersona, austrougarski vojnik Lijepi Naci, i Paparaco koji vreba pored istoimenog bara. U jednoj od  uličica, ispod znaka sa natpisom „Čovek na poslu“, iz kanalizacije proviruje čistač Čumil. Legenda za njega tvrdi da je bio lenjivac koji je voleo da zaviruje pod ženske suknje. U julu prošle godine Čumilova statua postala je punoletna.

Čovek na poslu. Foto: Marija Tarbuk
Čovek na poslu. Foto: Marija Tarbuk

Nekada most Slovačkog Narodnog Ustanka, a danas poznat pod nazivom Novi Most dug je više od četiristo metara i težak više od sedam tona. Na jednoj strani ovog čeličnog mosta nalazi se restoran UFO napravljen na potpori visokoj više od osamdeset metara. Iznad restorana ograđeni vidikovac pruža predivan pogled na reku Dunav, oba dela grada, kao i na bratislavski dvorac.

UFO most. Izvor: danube.travel

Dvorac, koji mnogi, zbog kula postavljenih na njegovim ivicama, zovu naopačke okrenutim stolom, izgrađen je na brdu udaljenom od obale Dunava osamdeset dva metra. Prvi put je sagrađen od kamena u desetom veku, a od tada je pretrpeo niz rekonstrukcija. Jedno je od retkih mesta odakle se pruža pogled na čak tri države: Austrija, Slovačka i Mađarska. Ispod tvrđave nalazi se Katedrala Svetog Martina, gotički hram u kome su krunisani mnogi kraljevi.

Dvorac. Izvor: stuba.sk

Da Bratislava sve više iskorišćava svoj turistički potencijal vidi se i po broju otvorenih kafića i restorana. Konobar u crnim platnenim pantalonama, beloj košulji i crnom prslučetu se osmehuje, pozdravlja i donosi meni govoreći – „izvolite“. I ko im ne bi ostavio bakšiš kad te ovako lepo dočekaju na tvom maternjem jeziku? Nemojte se iznenaditi i ako na ulici čujete srpsko-hrvatsko-bosanski, jer su Balkanci ovde česti gosti.

Brindzove haluški. Izvor: bonvivani.sk

Ono što je za Italijane pica, za nas sarma, za Slovake su brindzove haluški. Ovo tradicionalno jelo čini posebna vrsta testa napravljena od brašna i krompira, prelivena ovčijim sirom i prženim komadićima slanine. Od ovakvog testa prave se i njihovi poznati dezerti – različite vrste slatkih knedli. Studentkinji psihologije, Mirjani (28), prilikom posete Bratislavi najviše su se dopali hrana i pogled sa Novog Mosta. „Mislim da draž Slovačke nije u njenom glavnom gradu, već u prirodi, okolnim salašima, hrani i tradicionalnom duhu“, naglašava ona.

Bratislava. Izvor: coltkels.files.wordpress.com

Sređene malene ulice u istorijskom delu grada, mnogobrojne turističke atrakcije, veliki broj kafića i restorana, kao i zgrade multinacionalnih i domaćih privatnih kompanija sve manje odaju utisak o Bratislavi kao siromašnom i nerazvijenom ex-komunističkom gradu. Danas je ona sve moderniji i urbaniji evropski grad.

P.S. Ukoliko u starom delu grada sednete na kafu preporučljivo je da zatražite cenovnik na slovačkom jeziku. Velika je verovatnoća da ćete kafu skuplje platiti ukoliko je naručite iz engleskog cenovnika. Kao što smo već rekli, Bratislava i Bratislavci se trude da što bolje i više iskoriste svoj turistički potencijal.

2 KOMENTARA

  1. A šta sa Bazelom? On je zvanično Švajcarski grad, ali je i u Francuskoj i Nemačkoj u isto vreme. U Francuskom delu je i aerodrom. A možda nisam nešto dobro razumeo 🙂

    • Mislim da je razlika između Bratislave i Bazela što se Bratislava graniči sa dve države, a Bazel se, kako si i sam napisao, prostire na teritorijama još dve države. Po toj logici mislim da Bratislava i dalje ostaje jedini grad koji se graniči sa dve države. 🙂 Mada zanimljivo pitanje za razmišljanje 🙂

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here