Živa – boginja koja daruje život

Iako su u slovenskoj mitologiji dominirali bogovi, postojale su i mnogobrojne boginje. Jedna od njih vezuje se za život i sve što on donosi, a to je boginja Siva (Živa).

Siva (Živa), predstavlja boginju plodnosti i ljubavi, a u zavisnosti od literature koja se bavi slovenskom mitologijom, sam njen izgled se tumači na različite načine. Prema Nodilovoj etimologiji, Živa predvodi kolo u pesmama, učeći ljude kako da obrađuju zemlju i uzgajaju stoku, zbog čega je mnogi smatraju i boginjom žita. Zbog toga je u nekim delima opisana kao boginja sa “kosom boje klasja”, bez koje nema ni plodnosti ni prinosa. Jedan deo Belorusije je posebno obazriv u letnjim mesecima, kada se izbegava bilo kakav rad na zemljištu,  kako bi se sačuvalo Živino potomstvo.

I pored različitih prikazivanja Žive, koji variraju u boji kose i voću koji drži u rukama, ono što je zajedničko svim narodima i njihovom verovanju jeste da je Živa boginja koja predstavlja idealno lepu žensku figuru, gracioznost i mladost, ženu sa dugom, bujnom kosom i često većim obimom grudi, upravo zbog simbolizovanja plodnosti; sa klasjem žita, jabukom i vinovom lozom u ruci, naga ili prekrivena ogrtačem, a često drži i dete u ruci. Ono što je u grčkoj mitologiji predstavljala Afrodita, u slovenskoj  je Živa. U nekim krajevima Srbije, nazivana je i devicom, a njena najveća uloga bila je da štiti decu od uroka i zlih duhova, posebno novorođenčad. Drugim rečima, ona je boginja u telu majke i obrnuto.

Kult njenog božanstva bio je geografski rasprostranjen na mnoge zemlje, kao što su Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija i Nemačka, gde je Živa kao boginja bila veoma obožavana, a nakon širenja hrišćanstva, njen značaj se preneo i na mnoga druga područja. U bukvalnom prevodu njeno ime bi značilo “živim”, “postojim”, što nije čudno, obzirom da se njen sam naziv – Živa povezuje sa životom. U spisu Chronica Slavorum iz 1170. godine, Živa je opisana kao vrhovna staroslovenska boginja od velikog značaja.

Kao arhitip majke i supruge, Živa je često korišćena u proricanju sudbina mladim devojkama koje treba da se udaju. Ova tradicija vezuje se za Rusiju, gde jedna devojka sa povezom preko očiju, deli venac drugim devojkama koje stoje u krugu, radi radosti i blagostanja. Formiranje toplog doma je ono što je karakteriše. Često se povezuje i sa bogom podzemlja-Velesom, koji simbolizuje stočarstvo, što ih zajedno čini parom koji predstavlja život i smrt, a usko su vezani za sve što zemlja pruža jednom čoveku.

Mnoga današnja imena poput Živan, Živana i slično, nastala su upravo kao simbolizam na Živu – boginju života, a ta imena davala su se deci kako bi ona ostala u životu i bila zdrava.  Živa se pominje u mnogim epskim pesmama, a neki naši najpoznatiji običaji kao što su zdravice na veseljima -“Živeli”, kao i obred kumovanja detetu, takođe svoje korene vuku iz starih sličnih obreda u kojima su narodi prizivali zdrav život ukućanima i time davali prinose boginji Živi.

Nazivi u mitologiji: Siva, Diva, Shiwa, Syba, Dsiva

Dan boginje Žive: subota

Darovi – žrtve boginji Živi: razni plodovi, žitarice i cveće ;petao (simbol plodnosti i životodavnog sunca)

Godišnje doba: jesen

Biljke koje je simbolizuju: leska, glog, imela, vrba, grožđe, beli luk.

 

PODELI
Amela Đurakovac
Amela je master inženjer pejzažne arhitekture i entuzijasta koji voli prirodu i životinje, posebno mačke. Veruje u prave vrednosti i u to da se samo napornim radom i ljubavlju prema svemu što radi mogu postići rezultati. Za nju ništa nije nemoguće, pa tako svakodnevno radi na sebi i trudi se da nauči nešto novo. Na svet oko sebe gleda kroz ružičaste naočare ali itekako čvrsto stoji na zemlji. U slobodno vreme se bavi kreativnim pisanjem, voli da fotografiše i putuje, a dugim šetnjama i plesom se oslobađa od negativne energije oko sebe. Raduje se malim stvarima i u budućnosti sebe vidi kao nekoga ko se i dalje usavršava i bavi različitim stvarima iz oblasti umetnosti, otkrivajući suštinu misterije zvane život.

1 KOMENTAR

  1. U Ratzeburg-y su na temeljima njenog hrama naprivili rimsku crkvu koja još postoji. Na Bledu, u Sloveniji takođe! A, onda kažu da su naša verovanja paganska, dok oni na našim Bogovima prave svoje hramove smrti gde se lešine obožavaju, njegova krv pije i telo jede kao kanibalisti i satanisti !

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here