Zelena prestonica Evrope – Ljubljana

,,Pre svega zbog prostranih zelenih površina, otvorenih prostora za druženje i alternativne muzike. Istovremeno, grad je prelep za šetnje. Sviđa mi se što je velika, iako je njen centar malen, te se skoro svuda može pešice. A tamo gde se pešice ne može, stiže se zahvaljujući dobro organizovanom gradskom saobraćaju“, student Mateuž Polajnar objašnjava razloge zbog kojih voli Ljubljanu.

Reka Ljubljanica. Izvor: finda.photo.
Reka Ljubljanica. Izvor: finda.photo.

Glavni trg u centru Ljubljane – Prešernov trg, ponosno nosi ime slovenačkog pesnika Franceta Prešerna i već više od jednog veka čuva njemu posvećen bronzani spomenik. Pri dnu njegovog pijedestala odmaraju prolaznici međusobno razgovarajući, pušeći cigare ili ćutke sedeći. Desno od kipa podignutog u čast pesnika čiji su stihovi deo slovenačke himne, ranobarokna franjevačka crkva prednjom fasadom posmatra Tromostovje koje trg preko reke Ljubljanice povezuje sa Starom Ljubljanom. Između dva uža pešačka mosta pruža se jedan širi, kojim su nekada prolazili automobili i autobusi. Danas je trg zajedno sa užim centrom Ljubljane zatvoren za motorni saobraćaj. Ali su zato posvuda smeštena parkirališta za bicikle i stanice „Bicikelja“, gradskih bicikala za iznajmljivanje.

Spomenik Franca Prešerna. Foto: Marija Tarbuk.
Spomenik Franceta Prešerna. Foto: Marija Tarbuk.

Uz reku, levo od kipa, posluju ugostiteljski objekti, uglavnom kafići. Čak ni temperature u minusu, ako ih ne prate jake kiše i snegovi, neće sprečiti Ljubljančane da se utople ćebadima i na brzinu popiju kafu na otvorenom. Iza niza kafića, na prvoj raskrsnici četiri od starosti pozelenela bakarna zmaja krase prvi ljubljanski armirano-betonski most – Zmajski most. Izgrađen je početkom devetnaestog veka umesto nekadašnjeg drvenog Mesarskog mosta oštećenog u zemljotresu. Ispod njega prolaze turistički brodići krstareći četrdeset jedan kilometar dugom Ljubljanicom.

Zmajski most. Izvor: travellingaround

Desnu obalu reke sa glavnom tržnicom povezuje relativno novi Mesarski most, čelično-staklena konstrukcija čije su obe ograde okićene ljubavnim katancima. Simboličan običaj koji polako prerasta u kliše nije zaobišao ni slovenačku prestonicu. Jedan od najmlađih mostova u gradu ukrašen je i statuama Adama i Eve, Satira i Prometeja koje su delo vajara bosansko-hercegovačkog porekla, Jakova Brdara.

Pogled na Ljubljanicu kroz ljubavne katance okačene na Mesarskom mostu. Foto: Marija Tarbuk.
Pogled na Ljubljanicu kroz ljubavne katance okačene na Mesarskom mostu. Foto: Marija Tarbuk.

Od tržnice nekoliko metara uz reku, na Pogačarjevom trgu se svakog sunčanog petka, od ranog proleća do pozne jeseni, već četiri godine održava Otvorena kuhinja (Otprta kuhna), u okviru koje restorani iz čitave zemlje promovišu svoje poskupe proizvode. Ni visoke cene ne sprečavaju goste da formiraju neretko dugačke redove ispred tezgica restorana indijske, slovenačke, američke, libanske, balkanske i drugih kuhinja. Stalna adresa nekih od njih jeste u Trubarjevoj cesti, bajkovitoj ulici glavnog grada Slovenije.

Trubarjeva cesta. Autor Aldin Kuljanović.
Trubarjeva cesta. Autor Aldin Kuljanović.

Uska ulica sa obe strane ograničena je niskim, najčešče trospratnim zgradicama ispisanih zidova. Saobraćaj za automobile nije potpuno zatvoren, ali se oni na njenom asfaltu ne viđaju često. Biciklisti nestrpljivo pritiskaju zvonce ne bi li im pešaci omogućili prolaz. Na strujnim žicama, popreko iznad ulice vise parovi cipela i patika spojeni pertlama. Zbog rizika da njihova težina ne ošteti žice one se periodično uklanjaju, ali uvek nanovo bivaju okačene. Izuzev restorana, ulica krije i zanimljive dućane poput kuće začina, krojačke radnje ili dućana u kojima se prodaju džez i bluz ploče i cd-ovi.

Ljubljana – društveni, potkulturni i kulturni centar

Dugi spoljašnji zid visoke betonske ograde, uz mnogo uloženog truda okrečen grafitima, vodi nas do broja 32 u Trubarjevoj cesti. Iznad ulaza u dvorište nekada nadaleko čuvene fabrike bicikala Rog, postavljeno je biciklo i natpis sa imenom tadašnje fabrike, a današnjeg autonomnog, kulturnog i društvenog centra. U zapuštenim prostorijama polupanih prozora oseti se vonj napuštenosti. Ovde se organizuju koncerti, predstave, festivali i žurke, a u jednoj od zgrada postoji i skejt park. Muzičari, glumci, umetnici, skejteri i konzumenti njihovih aktivnosti stalni su gosti Tovarne Rog.

Ulaz u Tovarnu Rog. Foto: Marija Tarbuk.
Ulaz u Tovarnu Rog. Foto: Marija Tarbuk.

Slično kao stara fabrika bicikala, nekadašnja vojna kasarna u Metelkovoj ulici pre više od jedne decenije pretvorena je u alternativno nezavisno kulturno i umetničko mesto – Metelkova mesto. Kod prvog, od dva ulaza (ili izlaza), na iskrivljenom lampionu postavljen je mini-putokaz. Fasade zgrada ispunjene su natpisima, grafitima i muralima, dok su prostori ispred njih ukrašeni kreativnim skulpturama poput stopala u ljubičastoj japanki sa glavom čudnog stvorenja ili skulpture devet međusobno povezanih mršavih bića čija lica podsećaju na sliku „Krik“ Edvarda Munka. Kod drugog ulaza (ili izlaza) u Metelkovu, hostel Celice ugošćava znatiželjne turiste. Život mu je podaren preuređenjem nekadašnjeg vojničkog zatvora, a pojedine sobe u kojima su u prošlosti služene zatvorske kazne i danas na vratima poseduju rešetke.

Skulpture u društvenom i kulturnom centru Metelkova mesto. Foto: Marija Tarbuk.
Skulpture u društvenom i kulturnom centru Metelkova mesto. Foto: Marija Tarbuk.

Po dnevnom svetlu ovde se održavaju predstave, predavanja, ali i izložbe u galeriji Alkatraz, čiji je spoljašnji zid prekriven mozaikom od raskomadanog keramičkog posuđa. U večernjim satima se đuska uz zvukove postroka, regea, panka, metala, pa čak i uz poneku eks-ju pesmu u klubovima Gromka, Jala jala, Menza pri koritu i drugim. Ipak, najviše se ljudi, naravno kada to vreme dozvoli, okuplja, pijucka i druži u samom dvorištu. Ovde se sklapaju prijateljstva, šire vrednosti tolerancije i multikultralizma, i rađaju ljubavi, velike i male.

Spoljni zid galerije Alkatraz. Foto: Marija Tarbuk.
Spoljni zid galerije Alkatraz. Foto: Marija Tarbuk.

Pored nezavisnih, potkulturnih dešavanja i vidova umetnosti u Ljubljani se neguju i institucionalizovani društveni i kulturni događaji. Oni se najčešće organizuju u Cankarjevom domu ili nedavno renoviranom Muzeju moderne umetnosti.

Zelena prestonica Evrope

Podzemni prolaz pored Muzeja moderne umetnosti, a ispod saobraćajnice i železničke pruge vodi u Tivoli park. Šljunkovita staza pri čijim rubovima su u crnim okvirima izložene fotografije velikog formata sa motivima Ljubljane prostire se do fontane okruglog oblika. U njenom središtu figura dečaka u rukama drži jegulju i zajedno sa još četiri gvozdena psa čuva dvorac Tivoli. Obasjana majskim suncem, omladina se druži na travnatim delovima. Rascvetale lale i niskorastuće cveće iz omalenih vrtova njišu se se pod slabim povetarcem. Oko fontane naizgled slične bubnju, na klupama sede zaljubljeni parovi i odmaraju penzioneri. Oni najmlađi spuštaju se niz tobogane, ljuljaju i klackaju. Dečiji žagor se s vremena na vreme meša i sa zvucima mašina iz obližnje pivare sa čijih traka izlazi Union.

Tivoli park. Foto: Aldin Kuljanović.
Tivoli park. Foto: Aldin Kuljanović.

Pogled iz parka seže i do brda Rožnik i crvenkaste barokne katoličke crkve ispred koje se svakog prvog maja tradicionalno pali logorska vatra. Delove Rožnika preseca i više od trideset kilometara duga, većinom peščana staza Pot spominov in tovarištva, koja okružuje Ljubljanu i povezuje mnoge njene četvrti. Put uspomena i drugarstva formiran je na mestu nekadašnjeg obruča od žice kojim su Italijani zatvorili grad u vreme Drugog svetskog rata. Zeleni prsten Ljubljane, kako ga pojedini danas zovu, čuva bunkere i spomenike iz ratnog vremena i obiluje mnoštvom spomen-kamena. Na nekoliko mesta, uz stazu, posađene grupe od po 88 drveća simbolizuju godine života Josipa Broza Tita.

Tivoli park. Foto: Marija Tarbuk.
Tivoli park. Foto: Marija Tarbuk.

U sred slovenačke prestonice, okružen gustim šumama, već vekovima obitava Ljubljanski dvorac. Do njega se stiže žičarom, automobilom, biciklom ili peške. Dvorac je od tvrđave i rezidencije vladarskih porodica, preko vojničkog skladišta, vojne bolnice i zatvora, evoluirao u kulturni i turistički centar. Kamen, drvo, beton, čelik, cigla, staklo i drugi materijali vekovima unazad su se koristili za nadogradnje i rekonstrukcije tvrđave i zajedno uobličili jedan hrabar spoj starog i novog. Na sebi svojstven način i Vidikovac i zidine na koje se dolazi iz Erazmove kule pružaju upečatljive prizore panorame čitavog grada. Čistoća, urednost, razgranata mreža biciklističkih staza, travnate i pošumljene površine oko dvorca i na površini najvećeg gradskog parka, krunisali su Ljubljanu titulom ovogodišnje zelene prestonice Evrope.

Ljubljanski dvorac. Izvor: traveloutthere.com

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here