Dobrodošli u Madrid ili „Bienvenidos a Madrid”

„Madrid ima lepotu, čak i glamur Pariza – a nema njegovu odbijajuću pretencioznost. Ima skriveni život Berlina – ali se taj život lako nalazi. Vrevu Rima – mada ne i njegovu nervozu. Dostojanstvo Londona – bez hladnoće.“ (Autor ovog teksta nije uspeo da otkrije identitet autora citata, ali mu nije odoleo.)

madridTreći najveći grad Evropske unije po broju stanovnika smešten je na obali reke Manzanares.  Kulturni je centar Kraljevine Španije čemu je doprineo i zavidan broj muzeja koje poseduje. Čuvar remek dela Velaskeza, Rembranta, Goje, Rafaela i mnogih drugih – Muzej Prado, svakako je najpoznatiji među njima. Prado priređuje stalne i privremene  izložbe, a o njegovoj popularnosti i veličanstvenosti govore i dugački redovi za kupovinu karata, kao i stotine ljudi sa kojima se mimoilazite u više od osamdeset prostorija.

Muzej Prodo. Foto: Uroš Mamić
Muzej Prado. Foto: Uroš Mamić

Moderniji kolega, Nacionalni muzej i umetnički centar Kraljica Sofija, posvećen je novijoj španskoj umetnosti sa Pablom Pikasom i Salvadorom Dalijem u glavnim ulogama. Jedinstven način za upoznavanje bogate španske istorije jeste i kroz više od deset hiljada dela izloženih u Pomorskom muzeju. Muzeji voštanih figura, robota, kostima, vatrogasaca i drugi, takođe su stanovnici španske prestonice. Pravim gurmanima, obilazak muzeja šunke biće uvertira za posetu nekom od restorana domaće kuhinje.

Pikasova Gernika u Reina de Sofia muzeju. Izvor: pintest.com

Ako vas ne mori glad i ako muzeji ne pripadaju krugu vaših interesovanja, jednostavno krenite u razgledanje madridskih prirodnih oaza. Zelena površina na više od 140 hektara zemlje obiluje nedavno olistalim drvećem, savršeno potkresanim žbunovima i cvećem koje početkom aprila još uvek ne cveta punom snagom. Šetalište statua, Šuma nestalih, Kristalna i Velaskezova palata, kao i spomenik kralju Alfonsu XII postavljen pored jezera sastavni su delovi poznatog Retiro parka. Ukoliko se u njemu nađete za vreme kišnih dana, postoji rizik da u poseti nećete uživati u potpunosti. Hladnjikav i maglovit vazduh, ali i vukljanje kišobrana mogli bi vam pokvariti užitak. Neretko ćete na klupicama u parku uočiti omladinu, a oko njih i osetiti miris, još uvek u ovoj državi zabranjene, marihuane. Čini se da španski zakoni malo zaostaju u odnosu na njihove komšije Portugalce.

Retiro park. Foto: Uroš Mamić
Retiro park. Foto: Uroš Mamić

Površinski manja, ali i stilski drugačije uređena od Retiro parka, Kampo del Moro bašta dobro je čuvana od strane policije. Sedenje na njenim travnatim površinama nije dozvoljeno, a ukoliko se usudite, skoro uvek prisutni, čuvari reda će vas opomenuti. U malenim ograđenim jezercima plivaju patke, a pored njih na stazama rasparčanim zelenim površinama šepure se paunovi šireći svoje dugačke repove i povijajući ih na gore u borbi za pažnju paunica.

Bašta Kampo del Moro. Foto: Uroš Mamić
Bašta Kampo del Moro. Foto: Uroš Mamić

Kampo del Moro jedna je od tri bašte koje okružuju najveću evropsku palatu – Kraljevsku palatu. Funkciju kraljevske rezidencije ova neoklasična građevina danas obavlja samo prilikom zvaničnih prijema, dok je drugim danima otvorena za turističke posete. Čini se da nijedna evropska prestonica nema toliko raznoliku arhitekturu. Različite generacije španskih vladara gradile su raznovrsnim stilovima: od srednjovekovnog, prego baroka pa sve do savremenih stilova. Enterijer i eksterijer zgrada sa bogato ukrašenim fasadama i vrhovima, kao i izgled karakterističnih kraljevskih kapija, trgova i mostova svedoci su mešanja stilova, ali i burne istorije zemlje.

Muzej Prado.
Kraljevska palata. Foto: Uroš Mamić

La latina odnosno Latinska četvrt prepuna je začina poznatih kao barovi, kafići i tradicionalne taverne koji joj daju šmek živahnosti. Odiše autentičnošću, romantikom i veselo obojenim grafitima i vitražima. Fasade četvorospratnih i petospratnih stambenih zgrada prepune su balkona nemalo identičnih dimenzija i izgleda. Za male razlike među njima zaslužne su, najverovatnije, domaćice koje su ih ukrasile raznovrsnim sortama cveća.

Latinska četvrt. Foto: Uroš Mamić
Latinska četvrt. Foto: Uroš Mamić

Odavde je i najtrofejniji fudbalski klub evropskog kontinenta – Real Madrid. Metro linija broj deset vozi do njegovog stadiona koji godišnje ugosti oko sedam stotina hiljada turista. Santijago Bernabeu je Unija Evropskih Fudbalskih Asocijacija (UEFA) odlikovala sa pet zvezdica, a njegov kapacitet prelazi osamdeset hiljada gledalaca.

Stadion Rela Madrida. Izvor: realmadrid.com

Iz Ulice Montero, u kojoj su najčešće u večernjim satima, u kratkim haljinicama i na visokim potpeticama prisutne prodavačice ljubavi, silazi se na trg Puerta del Sol, mesto početka većine madridskih protesta.

Statua medveda. Izvor: travelbound.co.uk

Na najpoznatijem trgu, u samom srcu Madrida, pored fontane i spomenika kralju Čarlsu III, nalazi se i simbol grada – statua medveda koji jede plodove sa stabla. Stara je skoro pedeset godina i teška oko dvadeset tona, a za sebe veže nekoliko verzija priče zašto je baš ona simbol grada. Prema zvaničnoj, u okolini španske prestonice nekada je živelo mnogo medveda, kao i vrste drveta čijim se plodovima medved časti. Statua predstavlja metaforu razvoja španske prestonice. Kora, studentkinja iz Madrida, upoznata je i sa urbanom legendom prema kojoj su medvedi zavisni od plodova ove biljke, a njihovi efekti slični pijenju alkohola. Kako god, ova bronzana statua kao uspomena iz Madrida polepljena je po frižiderima širom sveta.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here