Toliko godina i toliko zajedničkih želja, snova, planova…romantičnih reči, poljubaca, dodira, osmeha i najslađih pomirenja… A onda odjednom, tajac. I pitanje koje ne prestaje da odzvanja u glavi – Zašto je sudbina toliko surova pa mi sve to oduzima, okreće život naopačke i osuđuje na beskrajnu patnju?

Raskid – period u kome se osećamo prazno i neispunjeno, kada odjednom imamo previše slobodnog vremena pa trčimo na sto strana kako bi, bar na trenutak, prestali da razmišljamo o toj osobi… A često su svi ti napori uzaludni.

Nije bitno ko je raskinuo, oba partnera pate svoju patnju. Dok jedan oseća gnev i bes, ponosno očekuje poziv bivšeg partnera i „izvini“ scenario, ovaj drugi ostaje zbunjen misleći da ništa loše nije rekao ili uradio, setno razmišlja o jučerašnjem predivnom danu punom ljubavi i pažnje i čudi se ovakvom naglom preokretu. I jedno i drugo, čvrsto veruju u svoju istinu, a bivšeg partnera doživljavaju kao smrtnog neprijatelja. Zanimljivo je i to da se ponašanje muškaraca posle raskida mnogo  razlikuje od ponašanja žena.

Poznato je da su žene nestrpljive i da sve svađe i nesuglasice žele da razreše odmah. Međutim, kod muškaraca to ne ide tako. Njihov ego je toliko veliki da samo partnerovo kompletno priznanje krivice jedino dolazi u obzir za dalje pregovore.

Ako žena ne prihvati njegov način, agonija se produžava i nastaje praznina, u ljubavnom svetu, poznata kao „pauza“. I  tako neko vreme oboje „tvrde pazar“ i počinju da menjaju svoje životne navike, a to otprilike izgleda ovako:

Faza 1

Žena – Laka na suzama, u stanju da zaplače zbog svake sitnice koja je podseti na bivšeg. Utehu traži najpre u slatkišima i želi da bude sama u svojoj sobi, da bi na miru u svom dnevniku zabeležila svaku svoju misao i svako svoje osećanje. Tako tužnu i beživotnu, drugarice je ubeđuju da život ide dalje i zovu je u grad. Ona odbija poziv.

Muškarac – Trudio se maksimalno da vezu napravi jakom i stabilnom, ali nije uspeo. Razočaran u ljubav, stavlja tačku na tu temu. Kreće na plivanje, trčanje, više jede, više spava. Ništa ga drugo ne zanima.

Faza 2

Žena – Konačno je rešila da izađe iz kuće i sa drugaricama ode na kafu. Zatim, shvata da joj trenutna frizura više nije „in“, te odlučuje da kontaktira frizera. Razmišlja i o promeni boje kose. Slatkiši su prošlost,  na red dolaze poznati restorani u centru grada i naravno – selfie time. Mrzi bivšeg i ne bira reči dok ga komentariše sa drugaricama.

Muškarac – I pored  silnih treninga, „nabacio“ je sebi još dva posla. Ortacima se maksimalno posvećuje, ali sve više mu nedostaje „njegova mala“. Pokušava da deluje „cool“, posećuje klubove, kafane, kućne „sedeljke“, ali ne uspeva da se uklopi u društvo. Povlači se u sebe… Traži smisao života.

Faza 3

Žena – Klasična feministkinja! Ambiciozna, samostalna, savremena i zadovoljna žena! Muškarac joj ne treba, i uopšte joj nije jasno kako to ranije nije shvatila. Sada već zaboravlja da ide kući, vreme provodi u spa centru ili u „shoppingu„.

Muškarac – Može bez nje, ali sa njom je to nekako drugačije, posebno… Koliko puta samo poželi da joj se javi, ali odustaje… Iščekuje slučajni susret ili njen poziv.

Kada prođu sve ove faze onda dolaze do raskršća. Tada „hladne glave“ mogu da preispitaju svoju odluku i uvide da li su ispravno postupili. Neki shvate da je raskid bio brzopleta odluka koju treba ispraviti ukoliko još uvek nije kasno. Neki nastavljaju da uživaju „solo“. Neki pate za bivšim partnerom, ali ipak zaključuju da je raskid pravo rešenje.

Vreme posle raskida jeste teško prebroditi, ali ima ono svojih dobrih strana. Da prekidi i pauze ne postoje, mi možda nikada ne bismo znali koliko u stvari volimo, koliko nam nedostaju i koliko nam znače naši voljeni.    

The post Kome je lakše posle raskida – momcima ili devojkama? appeared first on Portal Mladi.

Sa druge strane, mnogo je i onih ljudi koji, iako suočeni sa nebrojano mnogo problem, uspevaju da zadrže osmeh na licu. Zašto smo srećni? Zašto nismo? Ako nismo, da li nešto možemo da uradimo?

Sproveden je veliki broj istraživanja koja su kao osnovni cilj imala otkrivanje razloga zbog kojih smo srećni. Na iznenađenje mnogih, jedan od osnovnih faktora koji određuje naš odnos prema životu i koji presudno utiče na to da li ćemo bezbrižno utonuti u san skoro svake večeri jesu naši geni. Dakle, slobodno možete zahvaliti svojim roditeljima ako ste srećni. Ako niste, onda ih slobodno možete izgrditi. Pored dobre ili loše, odnosno srećne ili nesrećne genetike, našu sreću bitno određuju i ljudi koji nas okružuju. Tako, sprovedeno istraživanje pokazuje da su ljudi koji su u braku, u proesku, srećniji od ljudi koji nisu. Ono što je posebno interesantno, jeste i to da zajednički život sa voljenom osobom, neće doprineti sreći u tolikoj meri, ukoliko osobe nisu u braku. Dakle, izgleda da potpis na papiru i prsten na ruci ipak znače mnogo više nego što često mislimo. Velika porodica i širok krug iskrenih prijatelja čine da se osećamo kao najsrećnije osobe na svetu.

Da li je Desanka Maksimović u pravu kada kaže da je sreća lepa samo dok se čeka? Izgleda da ne. Istraživanja su pokazala da su ljudi koji žele više od onoga što imaju, odnosno oni koji čekaju svoju sreću, manje srećni od onih koji uživaju u onome što imaju, koji uživaju u sreći u trenutku kada se ona događa. Ipak, bilo bi veoma pogrešno pomisliti da ne treba da stremimo ka nečem većem i da ne treba da želimo više. Treba da želimo više, da se više trudimo i da stalno pokušavamo da naučimo nešto novo, ali nikada ne smemo prestati da cenimo ono što imamo. Istraživanja pokazuju i da su pripadnici Y generacije nesrećni u poređenju sa pripadnicima mlađih i starijih generacija, upravo zbog toga što imaju neralno visoka očekivanja u pogledu budućnosti, zbog čega se osećaju poraženo kada shvate da život nije ono što su oni od njega očekivali.

Pročitajte: Moć zagrljaja!

Filantropija, u bilo kom obliku, čini da budemo srećniji. Neizmerno je lep osećaj kada učinimo nešto dobro za druge ljude, bez obzira na to o kome je reč. Oni koji to ne rade, svakako bi trebalo da pokušaju. Moguće je da će im se svideti. Novac, atraktivan izgled i inteligencija, iako, po mnogima bitni faktori za sreću, prema istraživanjima nisu tako visoko pozicionirani. Neće nam biti uteha ako mislimo da smo nesrećni jer smo pametni, pa zato ozbiljnije pristupamo problemima u životu ili bolje procenjujemo ishode loših opcija. Ne, nismo. Ili možda jesmo, ali svakako to nije razlog što smo srećni ili nesrećni.

A na kraju, da li iko od nas može da bude konzistentan po pitanju svoje sreće. Ako nas neko danas pita da li smo srećni, odgovor se bitno može razlikovati od onog koji smo dali juče ili onoga koji ćemo dati za dva sata ili za samo deset minuta. Da li uopšte možemo, u bilo kom trenutku, da budemo svesni svoje sreće ili nesreće?

The post Da li je sreća lepa samo dok se čeka? appeared first on Portal Mladi.

Zamislite sebe kao već preko deceniju starog momka ili devojku u čiji svet odjednom stiže neko malo biće, okrenuvši ga naglavačke. Pred tobom iskače bezbroj pitanja, izazova i zajedno sa svojim roditeljima počinješ da koračaš jednim drugačijim, za tebe potpuno nepoznatim putem. Šta je ono čemu nas uloga starijeg brata ili sestre uči, kako nas oblikuje i utiče na to kakvi ljudi postajemo?

Uz bepca u porodici naučićeš stvari koje ti nikada ranije nisu pale na pamet. Da, prvi put ćeš strahovati da ne ispustiš to malo stvorenje, a presvlačenje i kupanje delovaće ti poput misaone imenice. Međutim, vrlo brzo postaćeš pravi majstor za menjanje pelena, tapkanje po leđima nakon obroka, spremanje kašica, a svoje drugove podučavaćeš kako bebi treba da se drži glava, sa koliko meseci sme da sedi, a sa koliko prvi put stane na noge, ponosno noseći tragove bljuckanja.

Uloga velikog brata ili sestre sa sobom nosi puno igre, smeha, radost kakvu je teško opisati, ali i veliku odgovornost. Našim mlađima postajemo uzori, neko na koga će se odrastajući ugledati. Oni upijaju sve – naše pokrete, način na koji pričamo sa roditeljima, prijateljima, pa čak i one tanane gestove i svašta nešto na šta nikada ne bismo pomislili.  Jednim krajičkom oka oni uvek prate šta radimo, pa se nemojte začuditi kada sutra u toku konverzacije prepoznate sebe u glasu, pokretima, pogledu svog mlađeg brata ili sestre. Suzdržite se da se ne zasmejete!

Sigurno da će ti ponekada biti dosadno i coktaćeš jer baš ti moraš da čuvaš „tu malu napast“, a tako bi rado otišao napolje i radio nešto potpuno drugačije. Međutim, upravo ti trenuci koje nasamo provodiš sa svojim mlađim bratom ili sestrom, oni su koje ćeš dugo pamtiti i upravo tada stvaraju se neke od najvrednijih uspomena – bilo da ste zajedno radili domaći, gledali dobar film ili jednostavno pravili nestašluke.

Postaćeš svestan šta ono: „Ja sam stariji, poslušaj me.“, znači. Sećam se da sam kao mala uvek odgovarala: „Ali nisam ja kriva što sam rođena posle tebe.“ Uskoro ćete mlađem bratu ili sestri pričati i savetovati ga kako da postupi u određenoj situaciji, jer ste vi stariji i već ste to iskusili. Zar nije divno što ćeš moći da mu/joj pomogneš da lakše savlada izazove kroz koje si ti već prošao?

Postavši nečiji veliki brat ili sestra, brže ćeš se približiti svetu odraslih i možda ćeš čak sebe uhvatiti kako o roditeljima i odgajanju najmlađih članova porodice govoriš u prvom licu množine. Učestvovanjem u odrastanju svog mlađeg brata ili sestre, preživljavanjem svake dečije bolesti, prvih ljubavi i polaska u školu počećeš da razvijaš odgovornost, brižnost, učiš o požrtvovanosti i vaspitanje i autoritet posmatraš na jedan potpuno drugačiji način.

Čuvajući i brinući o mlađoj braći i sestrama razvija se posebna spona koja podseća na onu koja postoji između dece i roditelja. Poželećete da sve ono lepo što iskusite i doživite, jednoga dana omogućite i njima. Naučićete da delite čokoladu, ma koliko da vam se cela jela.

Poverenje koje se gradi između najmlađih i tebe kao starijeg brata ili sestre je neprocenjivo. Baš ti si onaj ko je prvi saznao ime prve simpatije?  Često u starijeg brata ili sestru najmlađi imaju najviše poverenja i prvi su kome će se obratiti tragajući za podrškom, savetom, odobrenjem ili čuvarom tajne.

Uloga velike sestre neraskidivi je deo moje svakodnevnice i života i do sada najvrednija uloga koja mi je dodeljena. Posmatrajući naše male braću i sestre kako izgovaraju prve reči, čine prve korake, stiču drugare, polaze u školu, zaljubljuju se i postaju pravi mali ljudi neprocenjivo je.

Mi kao stariji tu smo da ih naučimo svemu onom što bismo voleli da smo u njihovim godinama znali, da im čuvamo leđa, njihove tajne, a oni kao mlađi menjaju naše poglede na svet, bude skriveno dete u nama… Zajedno istražujemo svet, jedni od drugih učimo mnogo, razvijamo veštine i osobine koje nas oblikuju kao ljude, jedni drugima dane činimo nasmejanijim i zanimljivijim, a zašto da ne – tu smo i da zajedno pravimo razne nestašluke.

Šta je ono što si ti naučio kao nečiji veliki brat ili sestra?

The post Iz ugla jedne starije sestre appeared first on Portal Mladi.

Volite li reč ljubav, volite li ljubav, gde je nalazite, šta je za vas ljubav?

Ljubav je kada svakog trenutka pazim da te ne uvredim, zar ne?!

U rodni kraj kada rado odlazim da obradujem najdraže svojim prisustvom – i to se, cenim, ljubavlju može nazvati…

Bogatstvom smatram svaki trenutak proveden s vama, krasite mi dan (ne)običnim bojama života. Delim s vama sreću, tu smo ako treba i tugu da rasparčamo… Je li ljubav to što nas vezuje?

Ako se misao o tebi izdvaja dok prolazim pored tehničkog pregleda Odgovornost, iako mi je pažnja istovremeno zaokupljena zanimljivim nazivom, premda mi ovozemaljski zvuci i mirisi bude raznobojne misli… Tu je reč o ljubavi?

Volim kad volim! I skoro nečujni šum potoka, i glasni žubor reke, i sasvim običnu plavu boju neba, i uvelo lišće, i tek ozelenelo drveće, i nežnobojni behar, i mačke lutalice, i svog mačka Marinka, i stare građevine na kojima večnim sjajem briljiraju tragovi ruku naših vrednih i kreativnih predaka, i produktivnu dokolicu, i onu knjigu zahvaljujući kojoj mislim i onu pesmu koja mi budi lepa sećanja, i onaj čamac na Dunavskom keju, i plavu kapu, i one kamenčiće iz rečice Žeravije, i našu igru po kiši, i rakove što sam ih nekad davno ulovila, i onu poljanu obasutu vazduhom svežim, i miris vrele kafe, i umetnika kojem verujem i koji me ličnim svetlim primerom podstiče da svetlo delujem, i onaj miris starog rečnika, i Aleksandrino prhko testo oko kog smo se okupili, i moć improvizacije, i one neobične igre rečima, i njegovu čeličnu volju da pomogne drugima, i sačuvane blede fotografije iz detinjstva, i francuske nadrealiste, i neodoljive logičke mozgalice, i belo vino, i te daske koje život znače, i one neobično drage frazeološke izraze koji su često ogledalo kulturne i jezičke posebnosti jednog naroda, i onu violinu u Knez Mihailovoj, i kutiju koju si mi poklonio urađenu tehnikom dekupaž, i Dans le port d’Amsterdam, i tvoju sposobnost da čuvaš ono što imaš… jer mnogo je lakše imati nego (sa)čuvati; i one naše besmislene razgovore, i besmisao volim, spoj nespojivog, i Frojdova inspirativna tumačenja, i čestitku kojom ste mi poželeli srećnu 2016. godinu, i večeri na kojima se recituje glomazna poezija Ramba Amadeusa, i da gledam brodove kako plove nebom – da pustim zapravo mašti da leti neobuzdano, i tvoju britku analitičku misao, i iskrenu požrtvovanost mentorke Milene, i pogled s Brankovog mosta, i naše „slučajne“ susrete…

Napravite/nastavite svoju listu, videćete kako je nužno beskonačna.

Je li ljubav kada o njoj govore i oni koji od ove reči neprestano beže, sa sobom se bore da nađu odgovarajuću jezičku zamenu samo da ne bi izustili sklop sačinjen od slova lj, u, b, a v?

Eno dva druga, jednom se na licu ocrtava nezadovoljstvo trenutnim okolnostima, drugi je došao da ga sasluša dok mu oči ne skrivaju razumevanje. Reči su izostavljene. Drugi je pokazao da zna i da ćuti, jer je to ono što bi prvom u ovom trenutku odgovaralo. I tu se ljubav smestila?

Svet povezuje ta, itekako vidljiva, sila. Obradujmo jedni druge lepim rečima, a tu su gestovi da ovoj sili daju materijalne oblike. Tvoj individualni značaj značajno je veliki na opštem planu ljubavi.

Volim tvoje razumevanje. Volim što ne moram da dajem tumačenja za svaku izgovorenu reč, svaki (ne)prikladni osmeh ili unezvereni pogled. I ruka kad poleti, i neka neviđena glupost kad mi se omakne, hvala ti što ne nalaziš vrednim iščuđavanja te moje trzaje iz koloseka sasvim običnog.

U našim zajedničkim ludim igrama, ludim pesmama, ludim osmesima, ludim najbučnijim smehovima, ludim novoskovanim izrazima, ludim nadimcima ima lude ljubavi, zar da!!

Dorijan, desetogodišnji dečak iz Strazbura ubrao je maslačak kraj puta i poklonio ga svojoj nastavnici bez reči (francuske, srpske i engleske) kako bi joj ukazao poštovanje, ne bi li dopustio svojoj ljubaznosti i lepom vaspitanju da dođu da izražaja. Volim kada pokazujemo poštovanje jedni drugima, volim kada lepi maniri lepšim čine svaki novi dan!

Ako živeti znači voleti, ljubav se krije gde, lepo je gde, lepo je svuda, ljubav je gde?

The post BAVLJU…. šta se krije iza ovih slova? appeared first on Portal Mladi.

Kada si mislio da ne gledam, videla sam sa koliko me nežnosti ljubiš dok si mislio da spavam i osetila sam se voljenom.

Kada si mislio da ne gledam, videla sam sa koliko pažnje kuvaš moju omiljenu kafu i pomislia da nema većeg užitka od tog jutra.

Kada si mislio da ne gledam, videla sam da si jedan od retkih koji će pre gledati film, nego da ode u grad.

Kada si mislio da ne gledam, videla sam da bi se obrijao samo zbog toga što mi u tom trenutku smeta brada.

Kada si mislio da ne gledam, videla sam koliko si se uplašio kada me je naglo zabolela glava i poželela da se uvek tako brineš za mene.

Kada si mislio da ne gledam, videla sam koliko ćutanjem smirujemo jedno drugo.

Kada si mislio da ne gledam, videla sam kako si spremio kolač za mene i shvatila da je sreća u malim stvarima.

Kada si mislio da ne gledam, videla sam da ti je bitno kakva sam kao osoba, pa sam poželela da budem najbolja devojka na svetu kojom ćeš se ponositi.

Kada si mislio da ne gledam, videla sam te male znakove pažnje zbog kojih sam se i zaljubila u tebe.

Kada si mislio da ne gledam, videla sam kako si mi pored kreveta ostavio pola čokoladice, a da nisi morao.

Kada si mislio da ne gledam, videla sam sa koliko ljubavi pevušiš pesmu koja te seća na mene dok nešto radiš po kući.

Kada si mislio da ne gledam, videla sam taj najslađi osmeh koji ti se pojavi na licu kada lupim neku glupost ili psovku.

Kada si mislio da ne gledam, videla sam tvoj pogled u ogledalu dok sam se šminkala. Tada si mi prvi i jedini put rekao da me voliš.

Kada si mislio da ne gledam – gledala sam. I želim da ti kažem hvala.

Hvala ti za sve one stvari koje sam videla dok si ti mislio da ne gledam.

The post Kada si mislio da ne gledam… appeared first on Portal Mladi.

Kao i osmeh, tako i zagrljaj ima lekovita svojstva. Pomaže u lečenju raznih fizičkih bolesti, usamljenosti, stresa i anksioznosti. Povećava nivo hormona „vezivanja“ – oksitocina, smanjuju rizik od srčanih bolesti, snižava krvni pritisak i nivo stresa. Kada bi se zaljubljeni par zagrlio na dvadeset sekundi, njihova tela bi značajno povećala nivo oksitocina – hormona koji se najviše izlučuje prilikom porođaja ili dojenja. Zanimljivo je da nam je zimi potrebno više zagrljaja nego leti! Zbog manjka toplote i dnevne svetlosti čula zimi „miruju“, pa je neophodno stimulisati ih što više, a ne postoji bolji način od zagrljaja. Grljenje je zimi obavezno!

Nažalost, brz tempo života, nedostatak vremena i bliskosti, sveo je dodir na minimum i ljudi su prestali da se grle. Umesto sreće i radosti, javljaju se nervoza i napetost, a zagrljaj sve to rešava. Upravo zbog ovog „problema“ nastali su besplatni zagrljaji. Ideja o besplatnom zagrljaju potiče od Britanca, koji se našao u situaciji da mu je zagrljaj bio preko potreban, ali nije imao koga da zagrli. Izašao je na ulicu, napravio natpis „besplatan zagrljaj“ i nudio je zagrljaje potpunim strancima. U početku niko nije želeo da mu priđe, ali se ubrzo jedna žena odvažila i zagrlila ga. Ova ideja je prerasla u pokret koji je prihvaćen širom sveta. Besplatni zagrljaji mogu da pruže prvu pomoć, ali za bolji efekat najbolje je zagrliti dragu osobu, jer onda moć zagrljaja postaje jača.

Iskreni zagrljaj, u kojem su dva srca pritisnuta jedno uz drugo, ima svojih prednosti:

– gradi poverenje i osećaj sigurnosti, što pomaže u otvorenoj i iskrenoj komunikaciji;
– dugački zagrljaji podižu nivo serotonina – hormona koji je odgovoran za dobro raspoloženje i osećaj sreće;
– jača imuni sistem;
– opušta mišiće i napetost u telu;
– potpuno je besplatan!

Zagljaj ne košta ništa, a mnogo vredi!

The post Moć zagrljaja appeared first on Portal Mladi.

Prvo sam razmislila zašto gubimo nekog do koga nam je stalo ili zašto on ili ona gubi nas?

Razmišljam… da li je zbog prevelike ljubavi, problema, nedostatka komunikacije ili jednostavno ponosa?

Čuj, ponosa ili kako ga mnogi nazivaju Ega.

Za mene ponos i ego nisu jednaki. Ponos se u mom rečniku odnosi na pozitivne stvari. Ponos je ono što osetimo kada postignemo uspeh, kada za sebe uradimo nešto što smo dugo želeli. Treba biti ponosan zbog uspeha svog deteta (ako ga imamo) i zbog mnogih drugih neizgovorenih, ali urađenih stvari u životu.

Razlog zbog kog prikrivamo emocije, neiskreni smo sa okolinom i ne pokazujemo drugima ko smo, zapravo je Ego. Pričam o onom egu koji šteti svima. Pričam o onom egu koji dvoje zaljubljenih drži u svađi. Šta dobijamo u takvoj situaciji? Dvoje zaljubljenih nesrećnih ljudi. Nedostaje mi, ali neću pozvati. Super!

Ne dozvolite da ego upravlja vašim životom. Ne postoji situacija koja se ne može rešiti iskrenim razgovorom. Poenta je u tome da budemo iskreni prema sebi i naravno prema toj drugoj osobi. Nebitno je da li je u pitanju ljubavni, porodični ili prijateljski problem.

Poenta je u emociji, u ljubavi.

A svi misle da su u pravu. Svako svet gleda svojim očima. Ne dobijamo ništa ako se durimo i ne želimo da pomognemo ni sebi ni toj drugoj osobi. Ne dobijamo ništa ako ne razgovaramo i probamo da rešimo problem.

Uradite sve što je potrebno da vaša savest bude mirna.

Pustite Ego.

Drugo – odlučila sam da uzmem stvar u svoje ruke.

Odlučila sam da budem iskrena. Da kažem ono što mislim, da se izvinim ako sam pogrešila. Da pustim emocije da me vode. Shvatila sam da je lakše biti ono ko jesi mislima, rečima i delom, nego držati do nekih stavova koji me samo čine nesrećnom. Shvatila sam da je bolje da uradim sve što mogu da ispravim stvari. Shvatila sam da je ključ u meni.

Šta me čeka sa druge strane – ne znam, ali ću bar znati da sam uradila sve što sam mogla.

Pratim dosta stranica na Fejsbuku i zapisujem citate koji mi privuku pažnju. Jedan od njih se savršeno uklapa u ovu priču…

… jer kako Emanuela kaže:

,, Zapamti, neke greške prave se samo jednom. Posle njih se kajemo, ali kad izgubiš poslednju šansu, put za povratak je nemoguće naći.

I nikada se nemoj smejati onome ko zbog ljubavi gubi ponos, već onome ko zbog ponosa gubi ljubav, jer nije isto kada je čovek u pustinji i kada je pustinja u čoveku.„

The post Svi misle da su u pravu – ponos ili ljubav? appeared first on Portal Mladi.

Mišljenja su podeljena.

Daleko od očiju, daleko od srca – narodna je izreka sa kojom se slažu mnogi. Ipak, postoje i oni koji će se više složiti sa Duškom Radovićem i njegovom čuvenom: ,,Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje sa kim je.“

Iz ličnog iskustva smatram da veza na daljinu itekako može opstati, ali samo pod određenim uslovima. Reći ćete možda da za ljubav ne bi trebalo da postoje nikakvi uslovi, ipak, u realnosti je sve to malčice drugačije i surovije. Ljubav jeste osnova da bi pravi odnos uopšte postojao, ali iskustva pokazuju da nije dovoljna.

Ima mudrosti u izreci, ,,Daleko od očiju, daleko od srca“, čim je toliko ljudi ponavlja, ali ona se odnosi na onu početničku zaljubljenost kojoj je potrebno konstantno prisustvo osobe da bismo vezu održali. Takva ljubav je takozvana nezrela ljubav, nju u psihologiji partnerskih odnosa nazivamo stanjem zaljubljenosti. Međutim, ukoliko je zaljubljenost prerasla u ljubav, psiholozi smatraju da je veza u kojoj su partneri geografski razdvojeni itekako moguća.

Dakle, ako nekog zrelo volimo, ljubav ne zavisi od njegove fizičke prisutnosti. Nije nam potrebno da svog partnera svakodnevno viđamo da bismo ga voleli, to osećanje je stalno prisutno u nama bez obzira na kojoj strani sveta se nalazimo.

Struktura ličnosti je takođe važna, pa će osobama koje žele sve i odmah veza na daljinu pre predstavljati teret nego uživanje. Da li će veza uspeti zavisi od mnogo faktora, od kojih su najznačajniji odnos između partnera, njihova sposobnost odlaganja zadovoljstva i postavljanje i održavanje dugoročnih ciljeva.

Činjenica da partneri ne učestvuju i ne doživljavaju svakodnevne događaje i trenutke svog partnera itekako otežava održivost odnosa i emocionalnu povezanost. Težina ovakve veze se posebno ogleda u teškim trenucima kada nam je potrebno da partner fizički bude uz nas. Neposrednu blizinu i fizički kontakt u tim situacijama ne može da nadomesti nijedan vid elektronske komunikacije.

Iz tog razloga, važno je da znamo kako da se u tim trenucima frustracije smirimo i vratimo svojim dnevnim aktivnostima. Trebalo bi da se u tim trenucima razdvojenosti, setimo što više trenutaka provedenih sa partnerom koji u nama bude posebne emocije. Ponovno doživljavanje i oživljavanje tih trenutaka kroz svoje misli, omogućavaju da se period razdvojenosti izdrži.

Kada su u pitanju dugoročna rešenja, kako bi se negativni efekti veze na daljinu ublažili ili prevazišli, potrebno je da partneri imaju jasne planove kada će se videti i koliko će fizička razdvojenost trajati.
Česti motivi za uspostavljanje veze na daljinu su strahovi od vezivanja, nisko samopouzdanje i nesvesne težnje da za nečim žudimo. Ukoliko ove stvari predstavljaju motiv odnosa, onda je veza teško održiva.

Međutim, ukoliko ste pronašli saputnika uz koga možete da razvijate svoju individualnost, zajedno uživate u putovanju ka svojim životnim ciljevima i u pitanju je jedan zreo i stabilan odnos, onda ta daljina predstavlja običnu prepreku, koja je tu da taj odnos učini još jačim.

U trenucima strašne usamljenosti, kada vam veza na daljinu postane toliko naporna da vam dođe da od svega odustanete (a takvi trenuci i meni nadolaze veoma često), zavirite u svoje srce, jer srce ne zna za vreme i daljinu, ono samo zna kome pripada i gde treba biti.

The post Kako sačuvati ljubav u vezi na daljinu? appeared first on Portal Mladi.

Maj mesec.

Leto je na pragu.

Jeeeej!

Idemo sada, veliko sređivanje – depilacija, šišanje, solarijum, trening… I možda nađem dečka.

Pošto u zimskom periodu, mi žene, očigledno ne umemo da pokrenemo ovaj naš ženski mozak i objasnimo sebi da sve ovo treba raditi za sebe, uvek. Ako si samoj sebi lepa, ako samu sebe voliš i poštuješ, svi ostali ćete tako gledati.

Naći dečka, velika misterija današnjice.

„Svi su isti“ – glupost. Primitivizam. Svako je individua za sebe, svako ima svoj karakter, stav, mišljenje. Ne treba generalizovati, a još manje tražiti osobu po kroju – jer takvu možda nećemo naći, a propustićemo šansu za ljubav.

Upravo čekajući nekog tamo.

U svom tom vrtlogu emocija, želja, težnje, tuge, tražnje – pojavi se on. Niotkuda, prosto uđe u naš život i preokrene sve. Gledamo ga skeptično, sa pitanjem u glavi, „Ko si sad pa ti?“, a faca kao kada vidiš pregaženu žabu na ulici. I onda ti stigne poruka na telefonu, jedna, pa druga. Ti i dalje u čudu… Zatim krene dopisivanje. Pažnja sa njegove strane. Neki tamo davno zaboravljen osećaj važnosti.

U sebi misliš, „Pozovi me na piće, pozovi me na piće“! Skakućemo, cvrkućemo kao ptičice.

A u stomaku leptirići!

Da li se napokon pojavio?!

Godinu dana čekanja, odbijanja, zatvaranja, nekog tamo ludački samačkog života promeni se u jednom satu provedenom sa osobom koja ti toliko prija, kao da se poznajete čitav život.

I sve tako krene. Baš kao da tako treba. Kao po scenariju. Zaljubiš se za tren.

Pogledaš oko sebe i shvatiš koliko je dan lep – iako pada kiša, shvatiš koliko radosti ima oko tebe, shvatiš da nikada ne treba stvarati zid i da ne treba bežati od života, a ni od ljubavi. Shvatiš da je sve u životu test koji moraš da položiš. Neki zadaci su preteški, čak nerešivi, dok su drugi pak prelaki.

Život je pun uspona i padova, dobrih i loših stvari, ali ljubav je nešto što svima treba. Nije poenta tražiti, već pustiti novu osobu u svoj život. Dozvoliti joj da ti priđe, da te osvoji, da te pomeri iz sigurne zone dosade.

Dozvoliti joj da ti pokaže lepote ovog lepog grada, jer makar i sto puta otišla na Kalemegdan, kada sto prvi put odeš sa njim, osećaćeš se kao da nikada ranije tamo nisi kročila.

Za sve žene koje idealizuju i čekaju – iskoristite ovo sunce i probudite se.

Život je samo jedan, nema vremena za idealizovanje i čekanje.

Jer postoji, on postoji.

The post Čekajući Godoa prođe mi život appeared first on Portal Mladi.

Šta raditi na prvom sastanku sa devojkom ili momkom? Teško pitanje! Ipak, znamo šta ne treba raditi na prvom dejtu. Postoje veoma zanimljivi i smešni „prvi sastanci“ koje sigurno ne biste voleli da iskusite.

Da ti pokažem svoju bivšu!

San svake devojke je da na prvom sastanku sluša o bivšoj devojci dečka sa kojim je izašla. Ili ipak ne! Ipak neki ljudi koji su relativno skoro izašli iz duge veze kao da ne mogu da prestanu da pričaju o bivšima, a to će sigurno samo oterati devojku koja bi mogla da bude buduća…

Mlada sam, imam dvoje dece i muža kod kuće.

Zakažeš sastanak sa devojkom koja ti se sviđa, ona lepa, ti lep, sve super. Kad ono zvoni joj telefon. A sa druge strane žice deca plaču jer su gladna a muž se dere što nema ničeg u frižideru. I šta sad? Da se praviš da je sve super ili da glumiš da te pozvao brat jer je imao strašnu nesreću i moraš da mu pomogneš? Pa brat će sigurno da ti oprosti što si ga iskoristio da se izvučeš, a muž od tvoje pratilje teško…

Bila si mnogo lepša na slici.

Nezgodno je to upoznavanje preko neta. Ne moraš biti neki haker da bi stavio sliku privlačne osobe na svom profilu i da se predstavljaš kao neko drugi. Međutim kada se vidiš uživo sa osobom koju si upoznao preko neta može doći do katastrofalnog iznenađenja. Zato je najbolje upoznavati se uživo pre nego što se razmene fejsbuk profili i slično. A sad je glavno pitanje šta uraditi ako se pojavi osoba koja uopšte nije bila na slici…pa bežiš glavom bez obzira naravno.

Pogledaj istetovirao sam tvoje ime!

Upoznala si dečka preko neta i imate super priču i sve. On tebi kaže kako hoće da se vidite uživo jer ima poklon za tebe i ti šta ćeš ajde da uzmeš poklon. Zakažete sastanak u nekom kafiću. Ćao – ćao, drago mi je da smo se konačno upoznali ovako. Krene priča i dođe vreme za poklon. On u sred kafića skida majicu da ti pokaže kako je na stomaku istetovirao tvoje ime iako te zna jedva mesec dana i to samo preko neta… Naravno vidiš sa kakvim ludakom imaš posla i kažeš da moraš da nahraniš mačku kod kuće. Jedina smešna stvar je ta što on sad mora da nađe ponovo devojku koja se zove isto kao ti da mu tetovaža ne bi „propala“.

Sviđaš se mojoj najboljoj drugarici.

Svaka devojka ima svoju najbolju drugaricu kojoj sve priča, tračare o momcima, o devojkama, o svemu i svačemu. I na kraju tebi priđe zgodna devojka dogovorite se da izađete i na prvom sastanku ona te ispituje sve živo, od dinosaurusa pa do letećih tanjira. Tebi malo čudno ali okej sviđa ti se cura pa ajde nema veze. I taman sklopite neki normalan razgovor vidiš da je sve u redu i ona ti kaže da u stvari nije htela da izađe sa tobom ona nego njena najbolja drugarica, pa ako ti nije problem da zakažeš sad sa njom taj „drugi“ sastanak pošto je provalila da si okej. Divota!

Ovo je moja mama.

Možda je za stupanje u novu vezu potrebno i drugo mišljenje, ali da povedeš mamu na sastanak sa devojkom, to nikako ne ide. Prvo zato što će devojka da vidi da si mamin sin i da radiš kako ti mama kaže a drugo ako se njih dve lepo slože ti možeš samo da čekaš ispred tržnog centra dok one kupuju ono što je najbolje za tebe. Dakle mame na prvom sastanku nikako.

Baš je zgodan konobar.

Ako si izašla na piće sa momkom i priđe ti konobar koji ti se više sviđa ili možda sedi za drugim stolom neki zgodniji momak. Nije baš pametno da flertuješ sa njima dok si na sastanku sa ovim. Ako ti se momak sa kojim si izašla ne sviđa jednostavno mu kažeš to odmah pa posle možeš da zakažeš sastanak sa nekim drugim. Vrlo prosto.

Naruči nešto jeftino jer nemam para!

Podrazumeva se da momak plaća piće i hranu kada izvede devojku na sastanak, bilo da je prvi ili neki tamo sledeći. Međutim ukoliko finansijski nisi baš pripremljen za izlazak najbolje je da sastanak zakažeš negde u parku, da šetate, posmatrate zvezde i slično. Najgore što možeš da uradiš je da teraš devojku da u restoranu ili kafiću naruči nešto jeftino jer nemaš para. Mada ima i gorih stvari – da naručite oboje sve i svašta i onda se ispostavi da si kući ostavio novčanik.

Majmune zaboravio si kečap!

Devojke vole snažne muškarce uz koje se osećaju sigurno. Međutim ne vole baš muškarce koji se u sred kafića deru na konobara jer je nešto zaboravio da donese, pogotovu ne na prvom sastanku. Ako si temperamentan i brzo planeš a nemaš samokontrolu onda je najbolje da i ne tražiš devojku nego da sediš kući i gledaš fudbal do kraja života.

Izvini imam problem sa gasovima…

Ako si bolestan ili ne umeš da se ponašaš u kafiću, najbolje je da ostaneš kod kuće. Zamisli sediš sa devojkom u restoranu i ona oseti šta si sve jeo u toku dana… To važi i ako si sklon podrigivanju… najbolje sedi kući. Možda to neće toliko da joj smeta kod kuće, ali na javnom mestu je sasvim druga priča. Neće hteti više da te pogleda…

The post Šta se dešava na prvom sastanku? appeared first on Portal Mladi.