Naše misli se konstantno gomilaju, pa u trenutku nepažnje može izroniti neka stara misao. Dok reprogramiramo svoje umove, prirodno je da idemo malo napred, malo natrag, pa ponovo napred. To je deo vežbe.

Ne verujem da postoji neka nova veština koju možete savršeno savladati za 20 minuta.

Recimo, sećate li se kako je bilo frustrirajuće i naporno kada ste počeli da učite da koristite kompjuter?

Trebalo je dosta vremena i rutine, naučiti kako radi, pravila i od čega je sačinjen.

Da biste plivali u sastavu života, prihvatite da je naša podsvest kao kompjuter: podaci ulaze – podaci izlaze. Kada ulaze negativne misli, dolaze vam negativna iskustva.

Da, potrebno je vreme i vežba da se nauči novi način mišljenja. Budite strpljivi sa sobom. Kada učite nešto novo, a pojavi se stari model, hoćete li reći: „Oh ništa nisam naučio!“ Ili ćete reći: ,,U redu, hajde da to sada učinimo na novi način!“

Ili ste, na primer, neka pitanja raščistili i mislite da se nikad više nećete morati njima baviti.

Kako ćete znati da li ste nešto zaista savladali ako sebe ne proverite?

Setite se neke stare situacije još jednom i posmatrajte svoje reakcije. Ukoliko odmah reagujete na stari način, znači da niste savladali tu specifičnu lekciju i da još na njoj trebate raditi. To je sve što to znači.

To je samo mali test da uočite koliko ste napredovali. Kada počinjete izgovarati afirmacije, nove istine o sebi, dajete ujedno mogućnost sebi da reagujete na drugačiji način. Bez obzira na to radi li se o zdravstvenom ili finansijskom problemu, ili o poteškoćama s partnerom, ako reagujete na nov način, znači da ste to savladali pa možete napredovati i na drugim područjima.

Recimo, takođe, da obrađujete redom, sloj po sloj. Dostigli ste nešto i mislite: ,,Učinio sam to!“ A onda iznenada neki stari problem izroni na površinu, pa pogrešite i nikako da vam bude bolje. Pogledajte koje to uverenje leži iza toga. To može značiti da vam je još potrebno da radite na tome jer ulazite u naredni, dublji sloj.

Ne smatrajte da niste dovoljno dobri zato što je izronilo nešto što ste smatrali rešenim.

Verujem da je svako od nas odlučio da se inkarnira na ovoj planeti u određeno vreme i na određenom mestu. Odabrali smo doći ovamo i naučiti posebnu lekciju koja će ubrzati naš evolucijski, spiritualni put. Jedan od načina da dopustite procesu života da se za vas razvija na pozitivan, zdrav način jest da ustanovite vlastite istine.

Odaberite da se pomerite od ograničavajućih verovanja koja vam onemogućuju da ostvarite vrednosti koje želite.

Izjavite da će vaš negativni način mišljenja biti izbrisan iz vašeg uma. Pustite svoje strahove i terete, nemojte se za njih držati.

Sledite sledeće ideje, vizije koje će imati veliku udeo u načinu vašeg življenja: 

„Sve što trebam znati, otkriva mi se.“

 „Sve što treba, dolazi mi pravovremeno.“

 „Život je radost i ispunjen je ljubavlju.“  

 „Zdrav sam i pun energije.“

 „Uspešan sam u svemu.“

 „Spreman sam da se menjam i napredujem.“

 „Sve je dobro u mom svetu.“

Postupati najbolje kako znamo, ne bi li uticali na svoj smiraj, da bi mogli realno razmisliti o tome što se događa i, naravno, ne bežati od događaja, nego se s njima hvatam u koštac.

Potrebno je možda malo vremena, ali ponekad se nešto što izgleda kao velika katastrofa na kraju preokrene u dobro ili barem nije tako velika katastrofa kako se činilo na početku.

Svaki je događaj iskustvo učenja.

The post Može li se uticati na podsvest? appeared first on Portal Mladi.

Afirmacija je izjava o nekoj činjenici, ili o nečemu za šta želite da postane činjenica, koju ponavljate iznova i iznova.

Postoje tri stvari koje bi trebalo zapamtiti u vezi afirmacija:

1. Ponavljanje
2. Ponavljanje
3. Ponavljanje

Kad nešto ponavljamo iznova i iznova, stvaramo neuralne veze u svom mozgu.

Što više to izgovaramo, stvaramo više veza, i one postaju sve jače. Kao što smo već saznali, iste takve veze stvaramo kad zamišljamo kao da nešto već činimo. Rezultati istraživanja kazuju nam da isto vredi i za govor.

Mnogi ljudi koji su bolesni duže vreme potvrđuju svoje stanje izjavama poput: „Ovo je grozno“, „Nikada neću ozdraviti“ ili „Osećam se umorno“ . Iako su te izjave tačne refleksije njihovih osećaja, one pojačavaju takvo stanje na biološkom nivou jer se stimuliraju neuroni u pojedinim regijama, ispuštaju se hemikalije, a geni se isključuju i uključuju.

Naravno, možda je teško izreći, pa čak i pomisliti, nešto različito od onoga kako se osećate, a kada patite, poslednje što vam je potrebno jeste da vam neko govori da morate biti pozitivniji.

Kad bolesna osoba promeni svoj stav i svoj jezik i potvrđuje iznova i iznova: „Oporavljam se“, „Sve mi je bolje“, ili dobro poznatu izreku „Svakoga dana, u svakom pogledu, sve više napredujem“, ili čak, za početak, „Odlučio sam da se potpuno oporavim“, tada će se stvoriti odgovarajuće neuralne veze, i otpustiće se neuropeptidi, koji će komunicirati sa stanicama i DNK kako bi doveli do izlečenja.

Afirmacije možete upotrebiti i u svojim vizualizacijama za ozdravljenje

Ponekad vam može pomoći verbalni komentar o onome što se događa. Kada tokom vizualizacije ozdravljenja u kojoj, recimo, usisavate bakterije pomoću zamišljenog usisavača, pomislite, „Sve štetne bakterije nestaju iz mog tela“, što je zapravo komentar o onome što se događa, odgovarajući neuroni u vašem mozgu ispaliće signale kao da bakterije zaista nestaju, a to se, naravno, i događa.

Komentarisanje je korisno ako ne možete jasno vizualizirati, jer će neuroni u vašem mozgu ipak biti pobuđeni, videli vi sliku ili ne. Recimo, ako ne možete zamisliti sliku unutar arterije, sama svest o rečima „unutar arterije“ pobudi će neurone u mozgu kao da zaista gledate u arteriju.

Ne računajući komentare, razni ljudi izgovaraju afirmacije sa raznom učestalošću. Ponavljanje nečega deset puta ujutro i uveče svakoga dana dobar je početak, ali afirmaciju možete izgovoriti svaki put kad vam to padne na pamet. Na primer, afirmacija „Oporavljam se“ može biti nešto što ćete izgovarati kad god to poželite, čak 20 do 30 puta dnevno.

Ne morate strukturirati svoje afirmacije, ali pomaže ako to učinite. Deset puta ujutro i deset puta uveče jeste neka struktura. To možete činiti sve dok je potrebno, to jest, sve dok se ono što ste želeli ne promeni.

Kako stvoriti afirmaciju?

Kako odlučiti šta ćete reći? Afirmacije su izjave o „činjenicama“ – o onome što želite da bude činjenica – pa ih napišite kao pozitivne izjave.

Evo nekih pozitivnih izjava o izlečenju:

„Oporavljam se.“

,,Sve mi je bolje.“

,,Osećam se bolje.“

,,Stanje mi se poboljšava’.’

„Sada se mogu kretati slobodno i lako.“

 „Moje disanje postaje sve lakše.“

I učinite ih zaista pozitivnima. Primer:

„Oporavljam se brzo“ , pozitivnije je od „Moja prehlada nestaje“.

„Oporavljam se“ je pozitivnije od „Ne osećam se više tako loše“.

Zapamtite, afirmacije mogu biti korisne ukoliko se koriste sa vizualizacijama ili bez njih.

The post Moć afirmacija appeared first on Portal Mladi.

Poput ljutnje, radosti, tuge, i strah je ljudska emocija. Osećanje koje nas prati od našeg postanka i osećanje koje se najmanje želi.

Mozak prima i analizira informacije koje dolaze od naših čula, pažljivo prati logički nastavak onoga što nam se događa i reaguje. Tako smo, ponekad, iznenada srećni, zadovoljni, uplašeni, besni…

Za specijaliste, emocija je psihološka i fiziološka reakcija koja nastaje pred iznenadnom i nepredviđenom situacijom. Ta reakcija predstavlja adaptaciju na promenu naše okoline i javlja se prilikom pojave opasnosti, pretnje ili rizika. Ta emocija, zapravo, priprema organizam da efikasno reaguje kako bi obezbedila njegovo preživljavanje.

Kao mali plašimo se sveta koji nas okružuje. Postavlja se pitanje: postoji li gen straha koji se budi s našim rođenjem? Naučnici smatraju da ne postoji. Ali, od insekata do primata, računajući tu i čoveka, izgleda da je strah ugraviran u srce DNK. S te tačke gledišta, strah je biološki, to jest, integriran od samog našeg rođenja. Dok su drugi, naprotiv, naučeni tokom doživljenih iskustava, ‚‚stečeni strahovi“

Istraživanja koja su sproveli etnolozi i drugi naučnici, pokazala su da se bebe, baš kao i mlade šimpanze, spontano boje pauka i reptila. Kao da životinje oblika veoma drugačijeg od našeg i obdarene drugačijim načinom razmišljanja isključuju instinktivne strahove.

Budući da mozak čoveka može da objasni ono što vidi, strah se rađa kao manifestacija mašte i predviđanja onoga što se može dogoditi. Čovek istražuje svoj lični doživljaj da bi hranio svoje strahove. Neki čovek, suočen s opasnošću, reagovaće drugačije u zavisnosti od konteksta.

No, postavlja se pitanje, da li na pojavu opasnosti, kada ih strah obuzme, ljudi i životinje reaguju na isti način? Jedno je neosporno – strah je univerzalan.

Sve životinje, bilo da su beskičmenjaci ili kičmenjaci poznaju strah. Strah da će biti pojedene, ugušene, da će pasti, da će se udaviti… Ukratko, strah pred opasnostima.

Pravi alarmni sistem, strah omogućava živim bićima da izbegnu smrt prilikom pojave opasnosti. Kod insekata, on je refleks preživljavanja. Naravno, i kod čoveka se uočava taj refleks – drhtanje, jeza, trzaj, ali je prisutna i emocionalna komponenta.

Oboljenja straha se uglavnom manifestuju već između 20. i 30. godine života. Žene su češće pogođene nego muškarci. Pošto se ponajviše radi o hroničnim oboljenjima, pacijentima predstoji duga patnja, ukoliko ne počnu da se leče.

Evo prvo nekoliko pravila koji bi trebalo da su vam stalno na umu ukoliko želite da kontrolišete ili da se rešite straha:

1. Imajte uvek na umu da vaša osećanja straha i telesni simptomi koji pri tom nastaju nisu ništa drugo nego povišenje normalne telesne reakcije u stresnoj situaciji.
2. Nemojte u situacijama straha pojačavati strah mislima kao što su: ‚‚Šta će se desiti?“ i ‚‚Kuda ovo može da vodi?’’.
3. Skoncentrišite se samo na to šta se oko Vas i sa Vašim telom zaista dešava – a ne na to, šta bi se u Vašim mislima još moglo desiti.
4. Posmatrajte kako se strah sam od sebe ponovo smanjuje kada prestanete da ga svojim mislima povećavate – strah od straha.
5. Imajte pred očima unutrašnje ciljeve i posmatrajte kako ste do sad i pored svih poteškoća napredovali. Mislite na to, kako ćete biti zadovoljni ako i ovog puta budete imali uspeha.
6. Ako se osećate bolje, pogledajte oko sebe i planirajte sledeći korak.

The post Postoji li gen straha koji se budi s našim rođenjem? appeared first on Portal Mladi.

Anksioznost ili strepnja je neprijatno stanje koje se karakteriše osećanjem stalnog straha ili panike da će se nešto strašno dogoditi. Ovu pojavu prati neprijatna fizička napetnost celog tela i izuzetni unutrašnji nemir.

Napad panike razvija se kao veza svesnih i nesvesnih reakcija uma i tela.

Ovaj proces ne mora da dovede do panike, može da se zaustavi u ranim fazama, pre nego što se napad u punoj meri razvije. Ako  pronađete način da zaustavite anksioznost pre nego što pređe određenu granicu, više nećete dobijati panične napade, logično, zar ne?!

Nije lako koliko se čini, ali pola bitke je dobijeno ako poverujete da je moguće.

Tajna je u tome da kada se prvi put jave početni, neuobičajeni simptomi, morate vežbati sledeće izjave:

,,Znam šta je to, ne može mi nauditi. Nestaće. Nema potrebe da paničim, ali ako budem, najgore što mi se može dogoditi je da dobijem panični napad. Nije važno ako dobijem panični napad, jer to mi se već dogodilo, bilo je veoma neugodno, ali nije me ubilo.”

Ovakav misaoni proces je ključ za zaustavljanje razvoja paničnog napada.

Kako smiriti napad panike?

Postoje brojne tehnike kojima se efikasno može sprečiti napredovanje paničnog napada. Nemojte očekivati da deluju istog trenutka. Iako neke rezultate možete odmah primetiti, morate ih uvežbavati da bi imale dugoročni efekat.

Tehnika ,,papirne vrećice”

Izdahnite potpuno i stavite papirnu vrećicu preko nosa i usta. Udahnite. Pokušajte da regulišete dužinu i brzinu disanja. Najbolje je duboko udahnuti i lagano potpuno izdahnuti. Nastavite tako dok se napad ne smiri.

Kada ponovno udišete već izdahnuti vazduh iz vrećice, ugljen-dioksid se apsorbuje u krvi i zaustavlja simptome i sprečava razvoj novih. Možete osetiti blagu vrtoglavicu nakon ove vežbe, ali to je potpuno normalno i ubrzo će vam biti bolje.

Tehnika zaustavljanje daha

Kad osetite početne znake napada panike, kao sto su lupanje srca ili zadihanost, udahnite koliko je god moguće duboko i zadržite dah. Možda ćete osetiti da vam je srce ,,preskočilo”, ali to vam neće štetiti. Srce će početi sporije da vam kuca. Nakon 5 – 10 sekundi, izdahnite i nastavite normalno da dišete, 3 sekunde udah i 3 sekunde izdah.

Tehnika udah – izdah

Udahnite i recite u sebi ,,mir” uz svaki udisaj. Neka vam svaki udisaj bude dovoljno dubok. Zadržite dah 3 sekunde i potpuno izdahnite govoreći sebi ,,opuštanje”. Važno je da izdahnete sav vazduh da biste održali nivo kiseonika i ugljen-dioksida u krvi.

U početku će to biti teško. Instinktivno ćete ubrzano disati i ako nastavite sa takvim disanjem, počećete da hiperventilirate, što će ubrzati napad. Nastavite da govorite sebi da ćete biti dobro i usporite disanje. Ne brinite ako osetite nesvesticu, ili vam je teško da se skoncentrišete. Vaša jedina briga u tom trenutku je vaše disanje.

Kako smiriti napad anksioznosti?

Diverzione taktike

Primenjujte ih jer zaista deluju:

• Pljusnite lice hladnom vodom – ovo podstiče Vaš mozak da telu pošalje poruku da uspori.
• Skretanje pažnje – brojte unazad od 100 što brže možete i to ponavljajte .
• Slušajte glasno omiljenu muziku i pevajte uz nju.
• Recite sebi:  ,,Ovo me nikada nije povredilo, nikada nije bilo koga povredilo i nikada neće. Znam šta je to i to ne predstavlja ništa.” – oslabljivanje napada.
• Recite sebi da je to samo osećaj, taj osećaj nije nikada nikog povredio.
• Gledajte smešni video i smejte se glasno.
• Ne gledajte se u ogledalu.
• Nežno se lupite po obrazu i zaplešite, zbunite svoje misli kao biste ih preusmerili.
• Pričajte sa nekim, ili nazovite nekog telefonom, ne pričajte o svojoj anksioznosti.
• Izaberite neku aktivnost koja uključuje kretanje, kako biste poboljšali disanje i cirkulaciju.
• Radite nesto fizički, ako možete.

Ankciozni napadi će se u svakom slučaju smanjiti uz praktikovanje ovih tehnika i taktika i uvidećete da su panika i anksioznost samo osećaji i ništa više.

The post Šta je anksioznost, panika… kako se smiriti? appeared first on Portal Mladi.

Muzika čini i ispunjava veliki deo našeg života. Svaka grupa ljudi u svom kulturnom okruženju gaji drugačiju muziku. Ono što čini sam srž muzike je jezik ljudskih osećanja koji dovodi čoveka u posebno stanje duha.

Bluz muzika

Muzički pravac bluz je nastao u 19. veku na jugu SAD, a prve snimljene ploče datiraju iz 1920. godine.

Iz predratnog perioda potiču i pesme „Baby Seals’ Blues” – Baby F. Seals , „Dallas Blues“ – Harta Vanda, ,,Memphis Blues“ – V. C. Hendija, kojeg mnogi smatraju ocem bluza i predstavnikom prve generacije ,,Misisipi bluza”.

Bluz je vokalno-instrumentalna muzička forma koja koristi tzv. „plave note“ („blue notes“) – nastao je u afroameričkim zajednicama.

Reč bluz je nastala kao značenje ovog pravca, odnosno „The Blues“ je skraćenica pojma „blue devils“ što znači plavi demoni, a simboliše duhove depresije i tuge.

Reči su ključne u bluz pesmama i one su nešto što najviše podseća na afričku tradiciju. Osnovnu formu bluz tekstova činio je samo jedan stih koji se ponavljao četiri puta.

Nešto kasnije ona se razvija u više stihova koje uvek prati jedan stih – zaključak. Tekst je prezentovan delom pevanjem, a delom naracijom gde je često pevač ugrađivao lična osećanja i utiske. Centri bluza bili su Detroit, Čikago, Sent Luis, da bi se kasnije on raširio na celu Ameriku.

Sa svakim izvođačem se pojavljuje i poseban, novi stil bluza. Tada na scenu stupa i B. B. King koji maestralnim izvođenjem na svojoj gitari, nazvanoj Lusil (eng. Lucille), postaje kralj bluza.

Muzika crnih berača pamuka

Bluz je muzika crnih berača pamuka, robova koji su, kako bi sebi olakšali rad na polju i obespravljen ponižavajući položaj, pevali su muziku ,,za dušu”.

Takva muzika koji su oni pevali nije mogla biti ništa drugo no tužna.

Čovek kao biće oseća potrebu za istinskim doživljajem u sebi, pa čak ako je to i izazivanje tužnih raspoloženja. Bluz u sebi ima tu iskrenost, tu istinitost i tu neposrednu životnu realnost koja je čoveku potrebna.

Tako su i bluz stvari dolazile do mene – kao iz neke zemlje čuda, a sa njim i bluz/rok bend ,,Cotton Pickers’’ tj. ,,Berači pamuka’’.

Bend je formiran 2004. godine u Mladenovcu. Aktivnim sviranjem i radom na autorskom materijalu sazrevao je i muzički izražaj ovog tria koji od samog nastanka čine: Jovan Stepić – gitara i vokal, Ivan Stepić – bas gitara i Uroš Ugrinović – bubnjevi.

Bend koji svojom energijom na veoma osećajan i dirljiv način može da  ispriča priču.

Postoji gitara koja može da plače, vrišti, moli i sve drugo da radi ako je bluz majstor drži u rukama. To je izuzetna atmosfera koju ovaj bend pravi, neki poseban spoj svih delova u celinu – koji su tako fenomenalno ukomponovani da te taj muzički sklad tako snažno izbaci iz ravnoteže da izgubiš osećaj u kom si muzičkom pravcu. Stvara se osećaj u čoveku, kao da se našao u ,,zemlji’’ u kojoj vlada čudesni jezik zvukova koje savršeno razume da mu prevodilac ne treba.

Poslušajte:

Youtube kanal: https://www.youtube.com/user/2004CP/videos

Veb-sajt: http://www.cotton-pickers.com/

Bluz još više može da proširi vaše vidike,  tako što će vas odvesti tamo gde možda još niste bili i što je u stanju da svojim zvukom obasja jedan deo vašeg bića za koji možda niste ni znali da postoji.

The post Bluz muzika – Bluziraj se! appeared first on Portal Mladi.

Da li ste ikada razmišljali zašto neki ljudi gotovo s lakoćom ostvaruju svoje želje i ciljeve, dok neki, sa istim nivoom znanja i sposobnosti stoje na mestu, te ih uspeh stalno zaobilazi?

Postoji nekoliko razloga za to, a jedan od važnijih faktora jeste nivo vašeg samopoštovanja.

Samopoštovanje prvenstveno znači poštovanje i uvažavanje svoje prave prirode, jedinstvenosti i svojih istinskih osećaja, te potpuno prihvatanje sebe onakvog kakvi zaista jeste.

Pod širom definicijom samopoštovanja spadalo bi i prihvatanje sebe upravo onakvim kakvi ste sada, neovisno o tome što biste rado voleli promeniti neke aspekte svoje ličnosti.

Koliko god se to na prvi pogled činilo nelogičnim ili možda čak i površnim objašnjenjem, činjenica je da vas drugi cene i poštuju onoliko koliko vi cenite i poštujete sebe. Onako kako tretirate sami sebe, tretiraće vas i drugi.

Nivo vašeg uspeha, bez obzira o kom se području života radi i kako uspeh sebi definišete, direktno je povezana s nivoom vašeg samopoštovanja.

Način na koji ulazite u interakciju s ljudima najviše je uslovljen onime šta mislite o sebi. Način na koji prezentujete sami sebe najviše je uslovljeno onim što mislite o sebi i svojim mogućnostima i sposobnostima.

Način na koji razmišljate o sebi, te način na koji govorite o sebi ne samo da najviše govori o tome kako doživljavate sebe već time istovremeno stvarate novu sliku o sebi, te stalno iznova reagujete na nove životne situacije u skladu sa tom slikom.

U vama je neograničeni potencijal za stvaranje svega što istinski želite. Pitanje je samo šta vi mislite o sebi, jer to što mislite o sebi je poruka koju šaljete ljudima.

Razvoj vašeg samopoštovanja jedan je od važnijih koraka na putu stvaranja srećnog i ispunjenog života. Dobra vest je da se radi o nečemu što možete naučiti, te nivo vašeg napredovanja na tom polju zavisi jedino od vas samih.

U osnovi, navedeno se mahom svodi na osvešćenje i prekid svih ograničenih načina razmišljanja koji vam smetaju da postanete svesni svoje prave prirode i svog istinskog potencijala.

Vi ne morate čekati druge da vas započnu poštovati i tretirati na način kako biste to želeli. Ključ za željenu promenu je u vama, te je na vama da napravite prvi korak.

Neovisno o tome kakvu sliku o sebi imali, vi to uvek možete promeniti.

Vaša sudbina je uvek u vašim rukama!

Upamtite dobro da život sam po sebi nema nikakvog smisla. Vaša interpretacija života i vaša uloga u njemu je ono što vašem životu daje smisao. Vi uvek možete izabrati drugačiju interpretaciju života i u skladu sa tim stvarati drugačija iskustva.

Želite li preduzeti nešto u svrhu razvoja svog samopoštovanja?

Za početak, donesite odluku da ste voljni promeniti svoju definiciju života te preuzeti potpunu odgovornost za svoj život, čak i ako u ovom trenutku nemate nikakvih ideja kako započeti sa ostvarivanjem željene promene.

Tek kad prihvatite svoj život i sebe upravo onakvim kakvi ste sada, dovešćete sebe u poziciju da možete promeniti pojedine aspekte sebe. Sve dok, na bilo koji način, odbijate prihvatiti sebe onakvim kakvi ste u ovom trenutku, time istovremeno odbijate i mogućnost promene na bolje.

Jedan od najvećih izazova na polju razvijanja samopoštovanja jeste započeti poštovati i prihvatati sebe, upravo onakvim kakvi ste sada, svoje osećaje i svoju pravu prirodu, uprkos tome što vas drugi možda ne poštuju i ne prihvataju do nivoa koji biste želeli.

The post Poštuj sebe, da bi te i drugi poštovali! appeared first on Portal Mladi.

Novi odgovori se traže odmah, jer dosadašnje vrednosti i društvena ponašanja koja su kreirala odnose i regulisala ponašanje ranijih generacija, ne obezbeđuju prihvatljiv model modernog življenja. Ovo zapažanje je neizbežno, bilo da posmatramo lične i porodične živote, širu socijalnu i političku scenu. Nove odgovore koje tražimo se ne mogu ograničiti samo na odbacivanje ustaljenih shvatanja. Puka pobuna nije kreativni odnos i samo dovodi do haosa u kome se težnja za zadovoljstvom i smislom uglavnom završava očajanjem.

Kolaps tradicionalnih pravila i ponašanja nudi obećanje većeg zadovoljstva i radosti u životu, ali takođe nosi ozbiljne opasnosti.

Obećanje leži u činjenici da su širi prostori života otvoreni za kreativni pristup; opasnosti su u vezi sa nedovoljnim razumevanjem šta kreativnost stvarno podrazumeva.U toj svojoj konfuziji, ljudi teže da prihvate svaku popularnu ideju koja obećava rešenje, naivno verujući da je njena popularnost, mera njene vrednosti.

Pošto se popularnost često određuje ukusom mase, i masovnim medijima, u suprotnosti shvatanjem kreativnosti, koja pretpostavlja individualno rešenje jedinstvenog problema. Ne postoje dva umetnika koji bi na isti način naslikali neku sliku.

Šta znači biti kreativan?

Kreativan čovek ima nov pogled na svet. Ne pokušava da rešava nove probleme starim rešenjima. Polazi od pretpostavke da ne zna odgovore. Ulazi u život otvorenih očiju i sa čuđenjem deteta, čiji način života i mišljenja još nije ustrojen.

Svaki rad treba da pruži priliku za korišćenje čovekove kreativne mašte.

Nema posla koji ne može da se uradi bolje, lakše ili zadovoljnije, gde dominira čovekova kreativnost. To samo traži malo kreativne mašte. Kreativnost se razvija samo u atmosferi slobode gde je zadovoljstvo motivaciona snaga. Ako je produktivnost, u obliku bilo materijalnih dobara ili zarade, jedini interes za posao, onaj koji je uključen u taj posao postaje ljudska mašina, nesposobna za kreativnu maštu. Takva situacija postoji u našoj ekonomiji danas, i ono što se iz toga vidi je da niti materijalna dobra, niti zarada koju ostvarujemo ne uvećavaju radost života.

Kreativno sjedinjavanje suprotnih aspekata ličnosti nije rezultat svesnog napora. Čin tog sjedinjavanja je funkcija nesvesnog mišljenja. Svesno mišljenje može da operiše samo sa predstavama koje su već prisutne u njemu. Po definiciji, kreativni akt je stvaranje predstave koja nije ranije postojala u mišljenju.

Ovo ne znači da svest ne igra nikakvu ulogu u kreativnom procesu. Problem se uvek svesno opaža, rešenje nikada. Ako čovek zna odgovor na dati problem, to može biti tačan odgovor, ali tačan odgovor nije nikada kreativni čin. Kreativni pristup životu je moguć jedino za čoveka čiji koreni dosežu do nesvesnih slojeva ličnosti.

Kreativni mislilac zaranja duboko u izvore svojih osećanja, da bi došao do rešenja koje traži. On to može zato što ima bolju samospoznaju u odnosu na prosečnog čoveka. S toga, sve više uviđamo potrebu za većom samospoznajom.

Život je prilika da budete kreativni, ako ste kreativni bićete srećni!

• Težite ka tome da cilj vašeg života treba da bude stalan KREATIVAN RAZVOJ vaše ličnosti usmerene ka postizanju fizičkog i psihičkog zadovoljstva i životne radosti.

• Pokušajte da vašim životom upavljaju vaše emocije. Ostvarujte želje vašeg tela, vašeg srca i vaše duše, daleko od ustaljenih paravila i normi.Dosegnite sreću vođeni             emocijom, a ne razumom.       
• Potrudite se da ostvarite jedinstvo svoje ličnosti skladnom saradnjom vašeg uma sa vašim osećanjima.
• Ne izbegavajte neprijatne i bolne trenutke po svaku cenu, jer njihovim izbegavanjem umanjujete vašu sposobnost da u punoj meri doživljavate trenutke zadovoljstva i radosti.
• Budite hrabri. Nemojte se stideti vaših osećanja, već im dozvolite da se razviju u punoj meri. Dozvolite sebi da na ozbiljan način budete detinjasti.

• Ne gubite dragoceno vreme. Nemojte dozvoliti sebi da ceo vaš radni vek provedete na stranputici idući putem postizanja uspeha u društvu i sticanja moći i bogastva. Taj put vas neće dovesti do istinske sreće.

• Ukoliko želite da steknete simpatije, prijateljstvo i ljubav, znajte da vam u tome neće pomoći društveni ugled, niti materijalno bogatstvo, već samo vaša lična ispunjenost životnom radošću i unutrašnjom harmonijom vašeg uma, tela, srca i duše.

• Ako osećate da ste u životu uvek ugroženi, ako nemate dovoljno poverenja u ljude, ako se plašite prepuštanju svojim prirodnim osećanjima, pa ih uvek sputavate razumom, znajte da je pravi uzrok tome skriven negde duboko u vama: to su davno potisnuta osećanja krivice, stida, straha, besa i mržnje. Morate ih što pre pronaći i analizirati na jedan nov, kompletniji, zreliji i pošteniji način.

The post Kreativan život appeared first on Portal Mladi.

Konstantnim procenjivanjem sebe, drugih ljudi i okolnosti u kojima se živi, donosi se niz pogrešnih samoosuđujućih zaključaka. Tendencija ljudskih bića da koristeći moć jezika kreiraju netačne i negativne misli, naprosto je urođena. Ona se tokom detinjstva i odrastanja samo još više učvršćuje, podstaknuta vaspitnim uticajima kulture, a i sredine u kojoj živimo. Negativne misli karakteriše njihovo javljanje, trajanje i upornost mimo čovekove volje.

Naš život zavisi o toj stvari koju zovemo „sobom“. U slučaju da želimo da imamo drugačiji život, rasterećen od negativnosti, prvo što moramo uraditi jeste da shvatimo kakav život imamo trenutno. 

Ukoliko ne vidimo kakvi smo, krivimo druge. Bez direktnog viđenja toga kakvi smo, mi verujemo da nas drugi ne tretiraju onako kako smo zaslužili ili kako mislimo da smo zaslužili.

Ako posmatramo šta mislimo i osećamo, šta govorimo, kako se ponašamo, nakon nekog vremena pojavljuje se nova memorija, memorija o nama kakvi jesmo. Nakon toga počinjemo uviđati da mi nismo onakvi kakvi mislimo da jesmo. Počećemo da se ponašamo drugačije, nećemo kriviti druge, nećemo imati negativne misli.

Sve što smo o sebi pretpostavljali bilo je imaginarno. Kada uvidimo kontradikciju između našeg imaginarnog „sebe“ i onog što stvarno jesmo, počećemo da se menjamo, zato što se počinjemo razdvajati od iluzije o nama samima.

Cilj posmatranja sebe jeste da nam ono omogući da se promenimo, tj. da nas učini svesnijim nas samih. Samo ako sebi omogućimo da postanemo svesniji omogućavamo početak promene sebe.

Morate se zaustaviti i reprogramirati vaš um.

Često imamo tendenciju da sami sebe programiramo na neuspeh. Naš um radi potpuno u skladu sa tim kako smo ga programirali, tako da nam stvara uslove da dobijamo ono što očekujemo, da doživljavamo neuspeh i razočaranja. Svojim fokusom možemo programirati sebe da idemo u lošem pravcu, ali isto tako možemo učiniti da idemo u pozitivnom smeru. Ista količina energije nam je potrebna da bismo verovali ili da bismo brinuli. 

Pozitivni ljudi ne nižu uspeh za uspehom, a negativni ljudi neuspeh za neuspehom. Suprotno tome, istraživanja pokazuju da i pozitivni i negativni ljudi proživljavaju iste životne situacije. Razlika je u tome što prosečna negativna osoba provede više vremena razmišljajući o neprijatnim događajima iz života, dok pozitivne osobe teže ka tome da pronađu sadržaj koji na istu stvar baca sasvim drugo svetlo.

 Važno je biti sposoban sagledati celu sliku, celi mozaik stvarnosti, pozitivnu, negativnu i neutralnu stranu. Nažalost, naš mozak će uvek hteti da naglasi negativnu  stranu tako da ćemo pozitivnu uvek morati svesno da tražimo. Danas se pod pozitivnim mišljenjem često misli na previđanje ili poricanje negativnog, a to uopše nije to. Presudno za pozitivno mišljenje je jasno suočavanje s negativnostima.

Sledite ključ uspeha:

Ako verujete da nešto možete, biće tako.

Ako verujete da ne možete, biće tako.

Ako verujemo da ćemo uvek biti nesrećni, onda će tako i biti.

Ako verujete da nikada nećete moći prestati sa nekom ružnom navikom ili porokom, onda će tako i biti.

Ako verujete da niste previše pametni, niti talentovani, da nemate mnogo toga da ponudite kao ličnost, onda ćete ići kroz život sa osećanjem manje vrednosti.

Ako verujete da u ovoj zemlji nikad nećete postići neki veći uspeh, onda će zaista tako i biti.

Negativne misli nisu naša sudbina. Ono što nas određuje nisu samo naši potencijali, već i naši izbori.

The post Kako se osloboditi negativnih misli? appeared first on Portal Mladi.