Soba je napravljena od blokova od fiberglasa debljine jednog metra i poseduje duple zidove od čelika i betona koji su debeli 30cm. Upija 99,99% zvuka i ujedno drži Ginisov rekord za najtiše mesto na planeti. Intezitet zvuka u ovoj sobi iznosi svega – 9,4 decibela, dok ljudsko uvo može da čuje zvuke iznad 0 decibela, tako da za osobu koja uđe u ovu prostoriju vlada apsolutna tišina. Upravo iz ovog razloga, boravak u sobi postaje nepodnošljiv i javljaju se halucinacije.

U odsustvu spoljašnje buke, uši se navikavaju na tišinu i sve što možete da čujete jesu zvuci Vašeg tela – čujete kako dišete, kako stomak radi, krv teče, zglobovi krckaju. Pored toga što čujete rad sopstvenog tela, može se desiti da doživite i zvučne halucinacije. U sobi bez zvuka, Vi postajete zvuk! Jedini način da „preživite“ vreme koje provodite u sobi jeste da sedite. Kada hodate, u normalnim uslovima, orijentišete se prema okolnim zvucima. U gluvoj sobi je drugačije, jer moć percepcije ne postoji. Kada su u pitanju osobe sa oštećenjem sluha, situacija nije puno olakšana. Tačno je da oni ne čuju zvuk, ali osećaju vibracije i prema njima se orijentišu, a ova soba upija čak i vibracije.

Gluvu sobu koriste razne kompanije, kako bi testirali jačinu svojih uređaja. NASA takođe koristi gluvu sobu kako bi utvrdila koliko su astronauti spremni da rade u takvoj atmosferi i koliko vremena je potrebno da prođe dok ne počnu da haluciniraju.

The post Soba u kojoj Vi postajete zvuk appeared first on Portal Mladi.

Prikazaćemo Vam neke od neverovatnih dela, koje naglašavaju najrealnije bajke koje ste ikad videli. U stvaranju svojih slika koristi sve vrste rekvizita, od kojih su mnogi prirodni kao što su sneg, drveće, voće i životinje.

The post Ruskinja koja pretvara bajke u stvarnost appeared first on Portal Mladi.

• Kad su nastali kondomi? Prema nekim pričama, kondomi su se pojavili još pre 15.000 godina, s obzirom na to da su crteži, koji bi mogli odgovarati ovom savremenom sredstvu kontracepcije pronađeni u francuskoj pećini.

• Pretpostavlja se da su dobili ime po doktoru Kondomu, koji je pomogao kralju Čarslu II u sprečavanju začeća nezakonite dece ponudivši mu kondom.

• U Drugom svetskom ratu imali su sasvim neobičnu svrhu. Naime, vojnici su ih koristili kako bi zaštitili cevi pušaka od soli prilikom plivanja u moru, a pokazivali su se dobrim i kada je pesak mogao izazvati kvar puške.

• Prvi automati sa kondomima pojavili su se u prvoj polovini 20. veka, a osmislila ih je jedna nemačka kompanija. Osim toga, ova kompanija se proslavila i prvim kondomima sa likom Miki Mausa.

• Gumeni kondomi su krenuli da se proizvode nakon što je Goodyear patentirao gumu. U isto vreme aktuelni su bili tzv. „jagnjeći kondomi“. Ne brinite, ovi kondomi se nisu pravili od jagnjeće kože, već od njihovih creva.

• Tokom 50-ih godina 20. veka, kondomi su se nakon upotrebe prali i ispirali u petrolejskom želeu i čuvali su se u drvenim kutijama. 

• Za Ginisov svetski rekord za najtanji kondom, izabran je kondom 0,036mm debljine… što je veoma tanko, morate se složiti.

• Reklamiranje kondoma bilo je zabranjeno sve do 1918. godine. Prva komercijalna reklama kondoma pojavila se 17. novembra 1991. godine tokom emitovanja emisije „Herman`s head“.

• Ženski kondomi mogu se staviti i osam sati pre seksa! Za svetski dan ženskog kondoma izabran je 16. septembar. 

• Prema statistici, 70% kupaca kondoma su muškarci, dok je prosečan korisnik kodnoma star između 18 i 24 godina. 

Pazite na svoje zdravlje i nikako ne stavljajte kondom u novčanik, jer može da se ošteti. 

The post Zanimljive činjenice o kondomima appeared first on Portal Mladi.

Novogodišnje čestitke predstavljaju način iskazivanja lepih želja u predstojećoj godini. Motivi na čestitkama mogu biti razni, od Deda Mraza, preko okićene jelke, snega, iravasa, pa do prasića što simbolizuje bogatu trpezu. Tekst je bio kratak i jasan, a često se koristi i danas: „Srećni novogodišnji i božićni praznici“. Da li ste se ikad zapitali ko je napravio prvu novogodišnju čestitku?

Iako su se još u antičkom Egiptu želje prenosile u svicima od papirusa, prva štampana čestitka nastala je u prvoj polovini 19. veka, tačnije 1843. godine u Londonu. Izradu najlepše novogodišnje hartije naručio je Henri Kol, direktor Muzeja „Viktorija i Albert“. Čestitku je naslikao Džon Kalton Horsli, a na njoj su bile prikazane tri generacije jedne porodice kako u radosti nazdravljaju primaocu čestitke, dok su sa strane socijalni motivi pomoći siromašnima. Tiraž čestitke bio je oko 1.000 komada, a danas je sačuvano samo 12. Samoj kraljici Viktoriji se ideja jako svidela i naložila je da se napravi još sličnih ilustracija.

U svetu moderne tehnologije, Unicefove čestitke uspele su da se izbore za svoje mesto. U vreme novogodišnjih praznika na ulicama mogu se videti njihove čestitke, a one su nastale zahvaljujući sedmogodišnjoj Čehoslovakinji. Naima Jitka Samkova napravila je čestitku zahvalnosti, jer je Unicef obezbedio mleko i lekove za decu u njenom selu, koje je nastradalo razaranjima u Drugom svetskom ratu. S obzirom na to da nije imala papir, na staklu je naslikala decu kako se igraju, a njena učiteljica je to poslala kancelariji organizacije u Pragu, a oni su prosledili Njujorku. Prve čestitke štampane su 1949. godine, kako bi se prikupila sredstva za siromašnu decu širom sveta.

Dugu vladavinu Josipa Broza Tita obeležile su i novogodišnje čestitke koje je primao od ljudi širom sveta. Slali su mu ih najuticajniji ljudi, ali i sasvim obični građani, a svako ko bi poslao čestitku dobijao je zahvalnicu kao odgovor. Muzej istorije Jugoslavije sačuvao je zbirku ovih lepih želja od zaborava. U toj zbirci nalaze se čestitke poput onih iz Bele kuće, Fidela Kastra, Džimija Kartera, Nehrua, raznih carskih i kraljevskih porodica i slično.

Posebno mesto zauzimaju originalni rukopisi koje je Tito slao Staljinu, Čerčilu i Ruzveltu, kada im je čestitao predstojeću 1945. godinu, sa željom da će to biti godina konačne pobede Ujedinjenih nacija nad fašističkim neprijateljem. U muzeju je takođe izložena čestitka koja je bila objavljena u dnevnim novinama i koja je predstavljala način da se zahvali svim svojim pošiljaocima: „Zamoljen od uredništva ‘Poročila’ da nešto kažem za njegove čitaoce, ja upućujem ovim putem njima i čitavom narodu Slovenije moje srdačne pozdrave i čestitke povodom Nove godine 1954. sa najboljim željama za svestrani procvat i sreću u narednoj godini.“

Darivati novogodišnju čestitku je najlepši osećaj, jer tako pokazujete da ste se potrudili da dragu osobu obradujete. Nađite malo slobodnog vremena, sedite i napravite svoju čestitku. Verujte, tu osobu ćete jako obradovati.

The post Put novogodišnje čestitke appeared first on Portal Mladi.

Do Prvog svetskog rata u Beogradu su postojala četiri filmska producenta – Svetozar Botorić, braća Savić, Đorđe Bogdanović i braća Cvetković. Borotić je osnivač Udruženja za snimanje srpskih filmova, koje je 1911. godine snimilo prvi srpski igrani film „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa“.

Iako je bio treći po redu srpski producent, Đorđe Đoka Bogdanović bio je jedini Srbin koji je filmskom kamerom zabeležio bitke Drugog balkanskog rata. Ovi filmovi su sačuvani zahvaljujući njegovoj porodici koja ih je decenijama krila od željnih ruku okupatorskih vlasti. Sredinom prošlog veka otkupila ih je država i oni predstavljaju najskuplje plaćeni materijal koji je do danas stigao u Jugoslovensku kinoteku.

Đorđe je bio čovek koji je neprestano išao ispred svog vremena u kome je živeo. Bio je industrijalac, avanturista, filmofil i rodoljub. Kao dvadesetogodišnjak, zajedno sa dvojicom braće otkupio je prodavnicu koja je započela sa radom pod imenom „Braća Bogdanović“. Nakon propasti radnje zbog pogrešne kupovine velike količine šećera koja se nije mogla prodati zbog pada cene, Đoka je zakupio hotel „Imperijal“ i postaje jedini zastupnik na istočnom Balkanu čuvenog češkog Plzenskog piva.

Kada je napustio Imperijal, 1905. godine stigao je na Terazije gde je preuzeo hotel „Kasina“ i u njenom nastavku dogradio je jedan od prvih stalnih bioskopa Union ili bioskop Kasina, kako se nazivao nakon 1913. godine. Ovaj bioskop bio je prvi koji je zidan po ondašnjim propisima i zapamćen je po odličnom izboru filmova, kvalitetnim projekcijama i dobrim novinskim reklamama koje su predstavljale novinu u tadašnjoj kinematografiji. Dok je upravljao hotelom i bioskopom, Đoka je primetio da gledaoci najviše posećuju bioskop kada se prikazuju dokumentarni snimci sa balkanskih prostora, koji su bili retki i snimali su ih samo stranci. Ovo saznanje navelo ga je da počne da razmišlja o sopstvenoj proizvođačko – filmskoj delatnosti.

Najveća želja bila mu je da zabeleži bitke koje je srpska vojska vodila u Prvom balkanskom ratu. Međutim, dok se pripremao da ode na front – rat je bio završen. Nakon toga rešio je da makar za buduće generacije ovekoveči velike bitke za oslobođenje porobljenih južnih krajeva. Maja 1913. godine, od ministra privrede Koste Stojanovića zatražio je koncesiju za podizanje fabrike za izradu kinematografskih filmova, kao i dozvolu za rad za kinematografsko snimanje na srpskoj teritoriji. Potpisao je ugovor sa predstavništvom francuske kuće Pate u Beču i angažovao je dva snimatelja da zabeleže sve značajne momente.

Dok su se pripremali za ta snimanja, izbio je Drugi balkanski rat tzv. Saveznički rat između Srbije i Bugarske, vezan za pitanje makedonske teritorije, u koji su se brzo uključile Grčka, Rumunija i Turska. S obzirom na to da su dozvola i objava za odlazak na front kasnili, Đorđe je prve metre trake dobio tek 6. jula 1913, u blizini Ćustendila, u vreme kada je srpska armija najvećim delom pobedila svoje neprijatelјe Bugare, na čijoj teritoriji su se prethodnih dana vodile borbe. Do okončanja kratkotrajnog rata koji se završio Bukureštanskim mirom 29. jula 1913. godine, Bogdanović je sa snimatelјima obilazio sve najvažnije tačke fronta beležeći borbe, rad bolnica, srušena mesta, žrtve ratnih zločina i život i rad vojnika na bojištu. Tako su nastali filmovi – „Pred Ćustendilom“, „Pukovnik Nedić u borbi – Bitka na Crnom kamenu“, „Kralј Petar I na blagodarenju u Sabornoj crkvi“, „Bugarski zaroblјenici u Donjem gradu na Kalemegdanu“, „Život srpske vojske u logoru na Banjici“, „Povratak srpskih pobednika“.

Nakon izbijanja Prvog svetskog rata, Bogdanović je potpisao ugovor sa ruskim Jevrejinom Samsonom Černovim, dopisnikom i fotoreporterom francuskih i ruskih listova, koji je u Srbiji boravio od 1912. godine, da za njega snima ratne filmove. Čenov je snimio takozvanu Sremsku operaciju avgusta 1914., u kojoj je srpska vojska oslobodila Zemun i par sremskih sela.

Đoka Bogdanović, koji je delio sudbinu svoga naroda, preselio se u Niš, srpsku ratnu prestonicu. Dok je snimao na Crnom vrhu, ozbiljno se povredio, nije preživeo ratne strahote i preminuo je u Nišu na kraju 1914.godine.

Nakon toliko decenija, mlađe generacije konačno mogu naučiti kako se umetnost filma rađala iz krvi i pepela naših predaka.

The post Đorđe Bogdanović – Uživo iz balkanskih ratova appeared first on Portal Mladi.

U nekim ranijim vremenima, tetovaže su uglavnom bile sinonim za sumnjive likove, bajkere i mornare. Danas se bez ikakvih problema svrstavaju u umetnost i tako ih svi i predstavljaju. Tetovaže za nekoga predstavljaju stil života, nekima privremeni, nekima trajni, jednima ukras, a drugima ritual. Iako se stalno govori o štetnosti mastila pod kožom, one doživljavaju neverovatnu ekspanziju.

Pored toga što služe kao način da ukrasimo telo, tetovaže su i jedan vid izražavanja i čuvanja uspomena. Reč „tetovaža“ potiče od polinezijske reči „ta“ – crtati, precrtavati i tahićanske reči „tatau“ – nešto označiti. Nastaju tako što se pomoću iglice nanosi boja ispod kože. Veruje se da je prva tetovaža nastala sasvim slučajno – osoba je ranu trljala prljavom rukom od pepela i kada je rana zarasla ispod kože je ostao trajni trag, odnosno tetovaža.

Samjuel O’Rejli, tatoo umetnik iz Njujorka, iskoristio je Edisonovo penkalo za tetoviranje. On je penkalo prilagodio svojih potrebama i patentirao ga 1891. godine. Na taj način nastala je prva mašina za tetoviranje koja je koristila sličan princip kao i današnje mašine.

Najstariji dokazi tetovaže pronađeni su na takozvanom Ledenom čoveku, čije je 5.200 godina staro zamrznuto telo pronađeno 1991. godine. Na njegovom telu pronađeno je čak 57 tetovaža, a mesta na kojima se nalaze sugerišu da je Ledeni čovek verovatno bolovao od artritisa, pa je tetoviran iz terapeutskih razloga.

Dugo se verovalo da je ritual tetoviranja započeo tetoviranjem ženskog tela. Primeri takvih tetovaža bili su nekoliko mumificiranih ženskih tela iz Egipta, koji potiču 2.000 godina pre nove ere. Arheolozi su takve primere ženskih mumija često ostavljali za sobom, misleći da su nižeg statusa. Međutim, pokazalo se da je jedna od njih, koju su opisivali kao konkubina, zapravo bila vrhovna sveštenica Amunet. Tetoviranje u Starom Egiptu, pored terapeutskog rituala, služilo je i kao amajlija ženama u teškim razdobljima, kao što su trudnoća i porođaj, a teovirale su se u području stomaka, bedra i grudi.

U polinezijskoj kulturi, tetoviranje ima veliko istorijsko značenje i smatra se najfascinantnijom veštinom u antičkom svetu. Veruje se da se „mana“ osobe, njena duhovna moć životne sile, pokazuje tetovažom. Na Havajima su tetovaže imale cilj očuvanja zdravlja. Umetnost tetoviranja naziva se „kakau“, pa je poznato da su se žene tetovirale po rukama, prstima, zglobovima, a ponekad i po – jeziku. U Indiji i na Tajlandu su tetovaže takođe prisutne u svrhu zaštite, ali su žene isključene iz obreda. I to ne samo zato što nisu smele da dotiču monahe, nego i zato što su Tajlanđani verovali da je žena i sama dovoljno snažna i da joj ne treba dodatna zaštita. Eskimke su tetovirale kožu lica, tačnije bradu, kako bi iskazale bračni status i pripadnost grupi i grupni identitet. Žene Maora takođe su se tetovirale po licu – najčešće su to bile tetovaže oko nosa i usana, a tetovirale su se kako bi usporile starenje kože i stvaranje bora.

Pored toga što su se žene tetovirale, one su i bile inspiracija za stvaranje tetovaža. Mornari su često sa svojih putovanja donosili suvenire u obliku tetovaža (srce,
cveće, sirene), a najčešći motiv pripadnika mornarice u Drugom svetskom ratu bile su pin – ap devojke.   

Kako bi se loša reputacija tetoviranih, ali i tatoo majstora otklonila, u Americi su napravljene emisije koje prate nekoliko tatoo majstora, njihove priče i iskustva, kao i razloge ljudi koji se na tetovaže odluče.

Da li ste Vi za ili protiv tetovaža?

The post Kratka istorija tetoviranja appeared first on Portal Mladi.

1. BUBANJ

Da biste napravili bubanj, pre svega Vam je potrebna dobra baza. Trebalo bi da to bude duboka i čvrsta posuda poput lonca, vaze ili činije. Potrudite se da izbegavate lomljive materijale (poput stakla). Kada izaberete bazu, biće Vam potrebni baloni. Najbolje da to budu veliki i čvrsti baloni. Isecite kraj balona, tamo gde on postaje uži, i razvucite preko otvorenog dela baze. Zalepite ga okolo lepljivom trakom. Udarajte u bubanj olovkom, štapom ili nekim drugim dugačkim objektom i uživajte u svojoj muzici!

2. KSILOFON

Odaberite 5 boca gde možete sipati vodu. To mogu biti staklene flaše, čaše ili tegle. Nakon toga napunite boce različitim količinama vode, ovim redom:

Prva boca: 570ml vode – stvorićete notu F;

Druga boca: 390ml – stvorićete notu G;

Treća boca: 330ml – stvorićete notu A;

Četvrta boca: 240ml – stvorićete notu C;

Peta boca: 180ml – stvorićete notu D.

Udarajte boce metalnom kašikom sa strane.

3. ŠEJKER

Ukoliko želite da napravite šejker, aluminijumske konzerve, tegle pa čak i drvene posude mogu odlično poslužiti. Svaki materijal će dati drugačiji zvuk, pa možete i da kombinujete više vrsta. Izaberite stvari koje želite da stavite u šejker. To mogu biti bilo koje male stvari (pirinač, pasulj, perle, kuglice..). nakon toga zatvorite posudu i lepljivom trakom učvrstite poklopac. Protresite svoj šejker i opustite se uz melodiju koju stvarate.

4. FLAUTA

Nabavite staklenu bocu, kao što je boca od vina, rakije i slično. Na dnu flaše napravite rupicu veličine prsta (koristite nož za sečenje stakla). Usne postavite horizontalno na vrhu flaše i duvajte dok ne dobijete jasan zvuk, a prstom pokrivajte i otkrivajte rupicu na dnu flaše. Stvaranje zvuka može  da potraje, ali nemojte da odustajete!

Okupite društvo, napravite mali orkestar i uživajte u Vašoj muzici!

The post Instrumenti iz kućne radinosti appeared first on Portal Mladi.

Protekli vikend u našem gradu obeležila je još jedna značajna međunarodna manifestacija – održane su druge po redu sportske igre za osobe sa invaliditetom, koje su pod nazivom „Beograd open 2015“ okupile više od 600 sportista oba pola i svih vrsta invaliditeta od kojih čak svaki treći iz inostranstva, iz 20 država, sa prostora okruženja i Evrope pre svega.

Teško bi bilo posebno izdvojiti neki od izuzetno bogatih i raznovrsnih sadržaja koji su se u tri dana koliko su igre trajale odvijali na terenima nekoliko sportskih centara i školskih sala i prostora širom Beograda – kao što su svečani defile posebnon značajnim učinili brojni gosti i ugledne ličnosti, među kojima predstavnici državnih institucija i ambasada, kao i originalan umetnički program, tako su i takmičenja pokazala svu draž; u pojedinačnim sportovima atletika, plivanje i stoni tenis uvek karakterišu veći broj učesnika i kategorija, šah je kao nikada bio neizvestan do zadnjeg poteza a nadmetanje biciklista je bodovano i za paraolimpijske igre ; a kod ekipa, dok su domaćini trijumfovali u sedećoj odbojci ispred Čelića, Kragujevca i Dervente isto kao i košarci u kolicima ispred Maribora i Apatina, u fudbalu za učenike škola za decu sa teškoćama sluga trijumfovao je Niš ispred Skoplja i Beograda dok je u golbalu kao i prošle godine pobednički pehar osvojila ekipa Sarajeva ispred Beograda, Podgorice i Nikšića.

Posebnu su čast sportistima pružali u sva tri dana koliko su igre trajale svojim neposrednim prisustvom i stalnim obilaskom, druženjem sa njima i bodrenjem, potpredsednik Skupštine Republike Srbije g. Veroljub Arsić i pomoćnik Ministra unutrašnjih poslova vlade Srbije i predsednik Internacionalne policijske asocijacije (IPA) dr Nebojša Pantelić sa svojim saradnicima.

Inače, uspešan organizator susreta „Beograd open 2015“ bio je Sportski savez osoba sa invaliditetom Beograda uz puno razumevanje i podršku Grada Beograda – Sekretarijata za sport i omladinu koji je pomogao i obezbedio uslove za njihovo održavanje.

U Beogradu, 22.septembra 2015.g.

The post Naš grad bio je dobar domaćin sportistima sa invaliditetom! appeared first on Portal Mladi.

Ovaj italijanski umetnik, umesto platna ili papira, koristi sopstvene šake za prikazivanje slika raznih životinja. U početku je crtao na telima, a kasnije se odlučio za ruke, naročito za šake. U stvaranju ovih neverovatnih crteža koristi olovku i boje za telo. Svaku životinju detaljno prouči i trudi se da izgleda što prirodnije, a crtanje može da potraje od dva pa čak do dvadeset sati!

Prvu životinjsku glavu nacrtao je 2000. godine, kada ga je direktor zamolio da na ljudskoj ruci nacrta realističnu životinju bez korišćenja fotošopa. Od tada je uradio na stotine crteža. Seriju tih crteža nazvao je „Handimals“. Mnogi modni kreatori angažuju ga za svoje revije, a radio je modnu reviju za Kavalija. Na toj reviji, manekenima su lica bila oslikana životinjama.

Crtežima, Danijel  želi da upozori na ugroženost pojedinih životinjskih vrsta. Često radi za dobrotvorne organizacije, a imao je izložbe u brojnim zemljama.

Na snimku možete pogledati kako izgleda stvaranje zebre.

Uživajte! 

https://youtu.be/wnDldNk9UM8

The post Iluzija na rukama appeared first on Portal Mladi.

Kada čitamo imena Muza redom, dobija se izreka „Tum Peccet“, koja znači – neka greši. Muze dolaze kada smo za njih spremni, kada zasučemo rukave i obučemo „radne“ pantalone. Bez straha od greške. Ali, ko su zapravo bile Muze?

Mnemosina, Titanka koja je personifikacija pamćenja, bila je Zevsova ljubavnica devet noći, a onda mu je rodila devet kćeri, koje će opevati očevu slavu i slavu svih ostalih bogova. Bile su lepe kao boginje, nadarene glasom kao sirene, a njihov vođa bio je Apolon, bog lepote. Uživale su u komunikaciji i stvorile su dijalog, koji je u početku pomogao u stvaranju onoga o čemu su pevale. Srećan je bio svako koga muze zavole, jer iako postoje tuga i bol, kada Muze zapevaju sve to nestaje. Međutim, one i strogo kažnjavaju one koji se usude da se sa njima takmiče u pevanju. Tako su Pijaride pretvorene u ptice, sirene su ostale bez peraja, a pevač Tamirij ostao je bez vida i dara za pevanje.

U početku su se umetnici obraćali svim muzama za inspiraciju, a tek kasnije svakoj od njih je određena stvaralačka delatnost.

TERPSIHORA – Muza plesa, muzike i horskog pevanja. Njeno ime znači „ona koja voli da igra“, a predstavljena je prekrivena vencima od cveća, kako igra i svira harfu.

URANIJA – Muza astronomije i astrologije. Njeno ime znači „nebeska“. Odevena je u plašt prekriven zvezdama. U jednoj ruci drži globus, a u drugoj štap. Na osnovu pozicije zvezda predviđa budućnost. Zaštitinica je filozofa.

MELPOMENA – Muza tragedije i ako joj je pevanje veselo. Ime joj potiče od grčke reči „melepin“ što znači pevati. Na glavi ima bršljanov venac oko glave, a u ruci drži skiptar i bodež prekriven krvlju. Na licu uvek ima tragičnu masku.

POLIHIMNIJA – Zaštitnica svete pesme, retorike i geometrije. Izumela je liru. Prikazana je kao ozbiljna i zamišljena žena, sa krunom od cveća, obučena u belo i često prekrivena velom. Piscima daruje dela koja im obezbeđuju besmrtnu slavu. Neki je smatraju i Muzom poljoprivrede.

ERATO – Najpoznatija od svih muza. Ime joj potiče od grčke reči „eros“ što znači ljubav. Zaštitnica
ljubavne lirike. U ruci nosi liru (koju je sama napravila), a na glavi venac od ruža. Uz nju su i dve golubice koje jedu semenke na podu. Često se prikazuje kako drži zlatnu strelu da bi podsetila na eros – ljubav koju štiti.

KALIOPA – „Ona koja je na dobrom glasu“. Najstarija i najvažnija muza, koja je predvodila sve ostale. Zaštitnica epske poezije i besedništva, pa se često kaže da je ona Homerova muza. Predstavljena je sa voštanom pločicom i pisaljkom u ruci.

KLIO – Muza istorije, čije ime znači „glasnik“. Predstavljena je sa lovorovim vencem na glavi, trubom u jednoj i poluotvorenim smotuljkom u drugoj ruci. Često se vidi sa knjigama.

EUTERPA – Zaštitnica muzike. Njeno ime znači „ona koja je voljena, obožavana“. Ima je krunu od cveća i svira na flauti, instrumentu koji je sama izumela.

TALIJA – Muza komedije. Njeno ime se odnosi na „onu koja cveta“. Za razliku od Melpomene, ona nosi komičnu masku na licu, ima venac od bršljana i pastirski štap.

Pre nego što započnete neki rad, glasno izgovorite „Tum Peccet“, opustite se i uživajte u Vašem radu. Iako je nevidljiva, Vaša Muza je uvek pored Vas.

The post Tajna inspiracije – Muze appeared first on Portal Mladi.