Borite li se vi protiv straha, borite li se protiv poniženja? Da li ste svesni protiv čega se sve naše misli bore i šta nikako ne bismo smeli dopustiti?

Kiša. Nedelja. Dok ja koračam, misao mi klizi. Klizi i druga, treća, četvrta, peta, šesta, sedma, osma.. Misli moje dan mi boje, kroje. Borba se nazire, ali ne među njima. Borbom je protkana svaka od njih. Data je težina svakoj mojoj misli koja je nedavno lepršala ležerno po nedeljnoj kiši.

Misao prva: Borim se protiv površnosti. Prvo i prvo, osnovno i osnovno. Na šta bi ličio ovaj naš svemirski kutak ako bi misleća jedinka usvajala samo jedno stanovište isključujući mogućnost da i iz drugog ugla sagledavanja može dopreti novo svetlo. Ne dajte se slikarima koji sve boje u mrklo crno ili čisto belo, umeša se tu uvek niz drugih, raznolikih nijansi. Valjalo bi raditi na širenju vidika, samo tako ćemo kasnije biti zadovoljni pretodnim zaključcima.

Misao druga: Borim se protiv straha. Kad već živim danas. „Jer sutra će danas postati juče kao što je juče danas bilo sutra”, što bi rekao Rambo Amadeus. Nisu nam dati trenuci da bismo ih provodili u strahu. Od ispita, profesora, šefa, mraka, vode, pogleda, reči, ovog, onog… Je li vredan bilo koji strah u poređenju s kratkotrajnim vremenom kojim raspolažemo?! Prihvatam, dopuštam samo strah od straha! Ili poniženja… Hajmo na treću misao.

Misao treća: Borim se protiv poniženja. Svi smo mi jednaki. Svi mi imamo svoje vrednosti i mane koje su u ravnoteži. Uzajamno poštovanje je više nego poželjno i neophodno. Štitimo svoju reč, štitimo svoju misao, ne dajmo svoje ja bilo bilo kome da ga razvlači. Pa mi ga gradimo, kujemo i tražimo, nedopustivo je da ga bilo ko traći i obezvređuje.

Misao četvrta: Borim se protiv nepravde i nepoštovanja prava. Nije čovek toliko ništavan da mora svoju ili tuđu nepravdu trpeti. Treba svaki čovek da bude upoznat sa svojim pravima, slobodno da govori, slobodno misli, slobodno se šeta i izražava, a da pritom druge ne ugrožava. Nikakav loš tretman ne sme da se podrazumeva i traje, akcija i reakcija, što pre!

Misao peta: Borim se protiv primitivizma, gluposti. Možda nisam u poziciji da utičem na druge (a možda i ja nekom poslužim kao valjan model!), ali radiću na sebi nadajući se pritom da je i svako drugi voljan da poradi na svom razumevanju pojava i ljudi u ovom svemirskom kutku. Vladavinu primitivizma treba suziti na minimum. Gde god je moguće – valja saseći u korenu taj nazadni pogled u naprednom svetu.

Misao šesta: Borim se protiv mračnog raspoloženja, nevidljivih osmeha, prigušenih smehova. Što se ne bih glasno smejao, glupirao, šalio, pevao i radovao, pa kome to smeta!! Smeh nije bolest, nego baš naprotiv… Ali zarazan jeste! Neka se širi. Neka se uživa.

Svaki trenutak je pesma koju pevamo iz sve snage uživajući u onome što radimo zajedno s ljudima kojima se radujemo.

Misao sedma: Borim se protiv ružnog ponašanja, nekulture, bahaćenja. Ne dozvoljavam da gubim dragocene momente, ne dozvoljavam da mi pucaju dragocene nervne sinapse. Znam da uvažavam drugoga, planetarnu kuglu kojoj pripadam i baš to i činim. Bilo bi zaista bespoentno kad bih dopustio drugom da se loše ophodi prema meni. Individualno koliko mogu štitim okolinu od propadanja i nestajanja, skromnost je ponekad najpreče potrebna. Pa svi mogu barem ponekad, u skromnim razmerama, postupiti skromno.

Misao osma: Borim se protiv bilo kog tipa potčinjavanja.

Znate šta je rekao Marsel Dišan… „Primorao sam se da sam sebi protivrečim kako bih izbegao konformizam prema sopstvenom ukusu.”

Možda je sloboda i tebi, i meni, i svakom najveća vrednost. Negujmo je. I kada s drugima maštu delimo, treba sačuvati parče svoje slobode, svog vazduha, svog prostora. I ti što si sa mnom maštu podelio, nemoj da se neprikladno vezuješ, nemoj da u tim čvorovima izgubiš svoje odlike, svoje strane i stranice tvojom autentičnošću ispisane. Kao što ni ja neću. Ne treba da se stopimo u potočnoj, rečnoj ili okeanskoj masi, nek svuda izviri naša specifičnost, naša sloboda!!

Sunce je odbljesnulo nad kišnim odsjajem. Nastaviću da se razvijam, nastaviću da zbrajam misli, nastaviću da ne dopuštam ovozemaljskim krivinama da mi krive dan i osmeh, sve to da bih nastavio da živim, uživam!!

The post Misli moje, što se bore appeared first on Portal Mladi.

„Zovem se Nađa, u Luksemburgu sam rođena, obožavam leto. Odem na more, osećam nelagodu. Na probi pred ples svi se presvlačimo zajedno, isti osećaj neprijatnosti se javlja. Kod kuće sam, prija samoća i posvećenost sebi, pred ogledalom spremajući se za tuširanje naglo dobijam simptome nezaustavljivog straha za koji sam svesna da je iracionalan. Pojačano znojenje, drhtavica, sve teže dišem, mučnina i povraćanje čak, srce ne prestaje ubrzano da kuca. Ona naizgled prirodna i prolazna nelagoda od pogleda drugih, ali i mog pogleda – u  svlačionici, na plaži nije prirodno brzo prošla. Nastavila je da traje, ne prestaje, upravo navedeni simptomi je potvrđuju. Sa dečkom bih da uživam, sijam, ali samo u mraku, potpunom mraku. Želim da izbegnem onaj neprijatan doživljaj, razmišljam o njemu i anticipiram sve što će me snaći ukoliko se ne zaštitim od svega što me užasava i plaši. Valja to ne dopustiti.“

Na grčkom γυμνός znači nag, a φόβος strah. Fobija od nagog tela, da, to je takođe jedan od intenzivnih strahova sa kojim se ne tako mali broj ljudi mora suočiti. Kako nastaje, šta preduzeti?

Da bismo pronašli uzroke fobije, potrebno bi bilo kopati što po prethodnom iskustvu, što po genetskom nasleđu.  Osobe koje se plaše da vide druge ili sebe bez odeće ili svoje nago telo da izlažu pred drugima, nažalost neretko su imale traumatična seksualna iskustva, bili su zlostavljani ili zadirkivani među vršnjacima. Sve to je moglo uticati na stvaranje loše slike o svom telu koje ne ispunjava opšteprihvaćene standarde lepote. Da ne pominjemo manjak samopouzdanja, visok stepen nezadovoljstva sobom, nedopustivo nizak nivo samopoštvanja i samoefikasnosti, koji se neminovno otkotrljavaju jedno s drugim, jedno za drugim.

Izvori gimnofobije mogu se pronaći i u patrijarhalnom vaspitanju, naročito u sredinama i kulturama u kojima vlada uvreženo mišljenje prema kome je nepoželjno i nedozvoljeno  skromno se oblačiti, pokazivati svoje telo ili njegove oblike.

Stručnjaci strah od nagog tela povezuju sa fobijom koja se tiče seksualnosti uopšte – erotofobijom, ali i sa takođe vrlo neobičnom fobijom od kupanja, koja se naziva ablutofobijom. Gimnofobi traže spas u odeći jer žele pobeći odnosno zaštititi svoje telo i svoju ličnost od potpune izloženosti drugima, moguće zloupotrebe i negativnog vrednovanja.

Pročitajte još: (NE)SVAKIDAŠNJE FOBIJE: Strah od neuspeha!

Psiholozi veruju u pozitivne rezultate, predlažu plodotvorne metode koje bi omogućile ljudima koji se bore sa gimnofobijom da bez nerealnog straha provode dane i obavljaju više nego uobičajene aktivnosti – uživaju u kupanju, u suncu i moru, ne plaše se drugih, a ni sebe. Naročito je važno da uočimo teškoću, shvatimo da nam treba pomoć drugog i stručnog lica i do rešenja će se zasigurno doći.

Složili bismo se sa Monikom Tan da je nagost, prihvatanje nagosti jedan od testova prihvatanja  sebe, ali i drugih – dodali bismo. Lepo je objasnila takođe da se ljudsko telo javlja u svim oblicima i veličinama, volite sebe, volite druge!!

Ako baš i postoji nekakvo, nazovimo ga svakidašnjim, nezadovoljstvo sobom, verujemo da ste dovoljno svesna i rasuđivanju sklona bića, te da brzo možete naći modus vivendi, način da sebe poboljšate, volite i poštujete. Znajte prepoznati osobu čijoj pameti se može verovati, ne oklevajte sledeći njene savete; ukoliko vas nesigurnost ometa, ne dozvolite joj da poprima ovako značajne oblike.

The post (NE)SVAKIDAŠNJE FOBIJE: Gimnofobija! appeared first on Portal Mladi.

Dragi radni ljudi, pošto ste verni pratioci naše rubrike, ne sumnjamo da ste već pokupili odlične savete za pisanje radne biografije i motivacionog pisma , a mi bismo još da vas uputimo kako da napišete kvaliteno propratno pismo.

Najpre, pođimo od razlike koju treba uočiti između propratnog i motivacionog pisma. Prateći oglase, pozive i konkurse, sigurno ste primetili da se često od vas traži jedan ili drugi dokument. Da, razlika je u nameni. Dok motivaciono pismo prilažete kada se prijavljujete za stipendije, seminare, prakse (ali i za posao), propratno će vam obično biti potrebno prilikom konkurisanja za željeno radno mesto.

Druga razlika ogleda se u samom nazivu. Kao što već znate, motivaciono pismo treba jasno da predstavi vašu motivaciju, vaše ciljeve i realne buduće projekte, dok propratno prati vaš CV i tu je da bliže predoči njegove važne delove. Naime, zahvaljujući ovoj sažetoj formi, pored toga što ćete dati podsticaj poslodavcu da pročita vašu biografiju (često će se prva selekcija napraviti upravo putem propratnih pisama), istaći ćete svoje prednosti, lične kvalitete i zasluge zahvaljujući kojim će vaša prijava istupiti iz mora pristiglih. Ne propustite priliku da naglasite, u nekoliko rečenica samo, kako ste vi idealna osoba za predloženu poziciju.

A sad, bacimo se na pisanje.

1. Preciziraćemo KO i KOME se obraća. U zaglavlju desno ili na sredini, predlažemo, napišite svoje ime, prezime, adresu i kontakte (mejl adresu, broj telefona). Ispod vaših podataka, a iznad sadržaja pisma na levoj strani naznačite primaoca. Pokušajte pronaći ime kontakt osobe, te ga navedite (u tom slučaju i njenu funkciju), odmah zatim odgovarajući departman ili sektor, naziv i adresu firme. Dobro bi bilo neposredno ispod dodati datum i mesto prijave. Ukoliko ste upoznati s prezimenom osobe kojoj se obraćate, možete početi sa: Poštovani gospodine/gospođo Marnić… U suprotnom, ostavite samo Poštovani.
2. U uvodnom delu, nakon kratkog predstavljanja vas i vaše kvalifikacije, obavezno naglasite radno mesto za koje ste poželeli da se prijavite, kao i način na koji ste saznali za kompaniju i oglas. Time ćete odati utisak odgovorne i koncizne osobe koja zna šta hoće i već pomaže u poboljšanju kvaliteta zapošljavanja.
3. Središnji deo ispunite informacijama koje se odnose na vaše iskustvo, zalaganje, lične kvalitete i stečene kompetencije koje su u direktnoj vezi sa pozicijom za koju se prijavljujete. Ne zaboravite da svaki od argumenata potkrepite primerom. Stoga, ako ste napisali da ste vešti u komunikaciji s ljudima, ukratko navedite primere iz vaše prošlosti koji to pokazuju i dokazuju – kao npr. učešće na seminarima, konferencijama… Ovde je važno napomenuti da u nekoliko jasnih i konciznih rečenica treba da istaknete što više, a opet da ne odstupate od očekivanja poslodavca odnosno da ne pogrešite u navođenju ma kakvih kvaliteta koji ne mogu doći do izražaja u obavljanju datog posla. Ujedno je to sjajnja prilika da pokažete da ste upoznati s radom firme, da znate tačno šta se od kandidata očekuje i da ste vi neko ko svojim bogatim profesionalnim i individualnim profilom može znatno doprineti radu te organizacije. Samo jasno, jednostavno i precizno i… Učite da „prodajete“ sebe!!
4. Završni deo posvetićete spretnom otvaranju vrata narednih etapa selekcije tako što ćete istaći da ste dostupni za dodatne informacije i usmeni razgovor. Time pokazujete želju i spremnost da se u potpunosti predstavite i pokažete i veštine usmene komunikacije, pošto ste već zasijali u pisanoj ovom kratkom formom. Ne zaboravite nikako da se zahvalite na vremenu uloženom u razmatranje vaše kandidature.
5. Propratno pismo zatvarate formalnim pozdravom. Ako ste počeli izražavajući poštovanje (Poštovana gospođo Marnić), bilo bi suvišno i nespretno da se na kraju to ponavlja i piše S poštovanjem. Sasvim bi korektno i stilski nenametljivo bilo završiti sa Srdačno ili Srdačan pozdrav. Mogli biste na kraju i da se potpišete i navedete koja dokumenta upotpunjuju vašu prijavu.

Mala napomena: naići ćete i na propratna pisma u kojima su lični podaci kandidata navode na kraju, to je već na vama da se odlučite na osnovu ličnih estetskih kriterijuma. Dobro je znati da se propratno pismo šalje uvek uz CV u telu imejla, dok motivaciono pišete samo ukoliko je navedeno u konkursu i šaljete u vidu dokumenta!

Pročitajte još: Koji su to najčešći omladinski poslovi?!

Dobronamerno predlažemo da, pre nego što pošaljete pismo, date nekom da ga pročita ne bi li vam potvrdio da je jezik pisanja jednostavan i korektan, a i pre će se možda uočiti ako se neka greška potkrala.

Više puta smo već insistirali na činjenici da je reč o kratkoj, konciznoj i sažetoj formi i bilo bi lepo da joj dovoljno vremena posvetite kako biste zablistali u očima budućeg poslodavca.

Ovaj tip dokumenta obično sadrži do 300 reči, druge formalne odlike su iste kao i za motivaciono pismo i CV. Nikako ne dozvolite da vam se omaknu greške na tako malom prostoru, više puta proverite opreznom pretragom na internetu ili sa nekim stručnim iz okruženja.

I nama preostaje da se vama zahvalimo što nas pratite, što nam verujete i da vam poželimo sreću prilikom prve sledeće prijave za posao.. Srdačan pozdrav!!  

The post POSAO: Propratno pismo u 5 koraka appeared first on Portal Mladi.

Zapitamo li se pred onim Senekinim – „Nemamo mi malo vremena, nego ga mnogo gubimo.”

Znate li pravilno organizovati i iskoristiti svoje vreme?

Organizacija

Da, organizacija je znanje, organizacija je umeće. Svi mi, prirodno, imamo svoje društvene i moralne odgovornosti koje skoro pa svakodnevno ispunjavamo. Težak je svima taj ponedeljak, teško mnogima pada i to nedeljno popodne, jer je sutra baš taj ponedeljak, ponovno okretanje obavezama uz koje očekivano idu stres, umor i napor. Ove poslednje tri teške reči možemo učiniti lakšim, hoćemo reći beznačajnim tako što ćemo znati korisno i pravilno uživati tokom slobodnog vremena, a bogami i tako što ćemo neke, često protraćene, trenutke umeti ispuniti lepim aktivnostima.

Ako u slobodno vreme ulaze trenuci koji su nam pruženi nakon završenih obaveza u školi, pošti, biblioteci, prodavnici, na poslu ili fakultetu, onda najosnovnije bi bilo da znamo lepo da ih rasporedimo i uživamo u njima.

Kada je reč o dužnostima koje su nam društveno nametnute i vremenski uokvirene – posao, časovi, predavanja – nakon što su završeni, trk za onim što će nas opustiti i pružiti potreban odmor! Neka je to šetnja prirodom pored reke, uživanje u svežem vazduhu, slušanje opuštajuće i opijajuće muzike, brčkanje u mirisnoj kadi… Ili možda – prepuštanje smešnim i interesantnim sadržajima koji su nam nadohvat ruke zahvaljujući internetu, meditacija i pravilno disanje, koje je vrlo važno i kojim treba ovladati ako smo rešili osloboditi se unutrašnjih nezadovoljstava. 

Prepustite se, zatim, onim aktivnostima koje vas čine radosnim. Vredno ste radili, dajte sebi oduška, nagradu za upravo uloženi trud. Okupite se s dragim ljudima kako biste posetili luna park ili zoološki vrt, otišli biciklima na izlet u prirodu ili neko inspirativno mesto, sajam turizma, knjiga ili kamiona, koncert na ulici, sportski događaj. Možete se prepustiti čarima plesa u obližnjem klubu, rekreirati se i zabavljati u parku na klackalicama, ljuljaškama ili spravama za vežbanje. Idite na pecanje, ako vas to opušta, čistite okolinu, zaplovite našim prelepim rekama, bacajte kamenčiće u vodu i posmatrajte koncentrične krugove, zašto da ne… Ono što je drugima čudno i banalno, vama je prijatno i opuštajuće… Istražujte i nadograđujte sebe u isto vreme.

Napravite liste pesama, filmova, slika, knjiga, stripova, pozorišnih predstava, koncerata koje morate videti, čuti, pročitati, osetiti, doživeti… Sledite svoje želje, sledite svoje liste. 

Rešili ste da se posvetitie učenju ili pisanju nekog rada i uvidite kako provodeći ceo dan nad knjigom ipak ništa niste uradili. Takvu situaciju možete lako rešiti uvođenjem reda i promišljenim raspoređivanjem vremena koje vam je dato. Ne zaboravite da sebi nametnete granice – Učiću sat vremena, a onda ću 20 minuta da se odmorim i sebe počastim radeći ono što volim, što me ispunjava i posle ću s mnogo elana da nastavim gde sam stao.

Hobi

Hej, svi mi imamo strasti koje plamsaju i čekaju da nađu izlaz u materijalnom svetu. Važno je da dopustite isplovljavanje na površinu svome kreativnom potencijalu i prirodnom daru, a time i ekspanziju svoje ličnosti, jačanje samopouzdanja, povećanje samozadovoljstva.

U momentima koje ugrabite prevaziđite sebe, naučite nešto novo što vas je uvek interesovalo. Trbušni ples, možete uz snimke s interneta ovladati tehnikama. Želeli ste uvek da svirate bubnjeve, vreme je, počnite i naći ćete uvek vreme za omiljenu delatnost. Imate predivne zamisli za stvaranje ukrasnih i korisnih predmeta… Dajte im ovozemaljske oblike, ulepšajte prostor sebi i osobama koje su vam drage, koje ćete obradovati jedinstvenim poklonom. Slikajte, skicirajte, pišite pesmu, šalu, bajku… Sada imate internet beskonačni prostor na kome to možete podeliti. Pravite izvrsne kostime, lepo svirate, pevate, recitujete, šminkate… Dajte snimke, neka i drugi nešto od vas nauče.  Od zaliha koje trenutno posedujete napravite, smislite neobične specijalitete, pripišite im čudesna imena, mešajte slano i slatko, što i nije tako karakteristično za naše prostore – zašto ne, prekoračite granice domena koji istražujete, a time i svoje naizgled postavljene limite.

Ne rasipaj vreme koje imaš

Vratimo se još jednom mudrovitoj rečenici koja nas je zaintrigirala – „Nemamo mi malo vremena, nego ga mnogo gubimo.“

Žalimo se zaista da ništa ne stižemo, gutaju nas svakodnevne dužnosti, a ne vidimo da je izlaz u našem unapred smišljenom i kvalitetnom iskorišćavanju svakog trenutka.

Za početak dana – dišite pravilno, par minuta vam treba da biste se osvežili limunadom i pametno započeli svoj dan uz najdraže note…

Nikud bez omiljenog stripa, knjige, može se desiti da u čekaonici provodite sate, pa zašto da ne uživate i ne oplemenjujete sebe čitajući. Isto tako i kad putujete.

Mi bismo mogli realno da radimo vežbe služeći se šipkama u prevozu, ali istina, bićemo obasuti pogledima i komentarima.. Ovde je važno reći – budite slobodni i u toj slobodi neustrašivi da radite ono što želite u datom trenutku, što je dobro za vas, a nema nikakvog negativnog uticaja na vašu okolinu. Ako ste baš i seli ispred tv-a, ne dozvolite mišičima da se opuštaju, flaše u ruke, vodu ili pesak u flaše i polako – je’n-dva, dva-dva…

Naučite nešto novo na desetominutnoj pauzi. Ako ste zaplovili u učenje nekog stranog jezika, taman tad možete naučiti novi izraz ili zanimljivost, istražujte pojave i istine ove kugle zemaljske, a i izvan nje u zavisnosti od centara interesovanja koji vas pokreću. 

Znamo da ste umorni, ali pred spavanje zadajte sebi samo dve strane, kada je reč o čitanju, ili da obradite jednu daščicu, ako pravite dekorativnu policu… Za kratak vremenski period, razvoj vas i vaše delatnosti biće očigledan.

Volontirajte, učestvujte u organizaciji privlačnih događaja, turističkom predstavljanju svog mesta, razvijajte svoju kreativnost i interpersonalnu komunikaciju, navikavajte se na saradnju u kolektivu.

Imate slobodno popodne, slobodnih dva sata – idite do obližnjeg mesta, uživajte u čarima otkrivanja novih predela, šetajte i sanjarite, meditirajte, sami sa svojim mislima učite se strpljenju i ovladavajte koncentracijom, dobro će vam doći. Uvek možete u tim veličanstvenim trenucima uživati u dragim zvucima – već zapisanim, ili možda onima iz prirode..

Ne znam da li ste čuli Čehova – „Ako želiš imati malo vremena – ništa ne radi.“

Znajte da  i prepuštanje dokolici može biti vrlo, vrlo produktivno. Javite nam da li ste probali.  

The post Slobodno vreme – znate li ga pravilno iskoristiti? appeared first on Portal Mladi.

Protivno uvreženim mišljenjima lepi maniri ne oslikavaju prenemaganje i neprijatne situacije prouzrokovane izveštačenim ponašanjem, već, naprotiv, stvaranje povoljnih i prikladnih okolnosti koje nama i svetu oko nas samo lepo donose.

Dobar dan!

Pre svega, ne mislite li da bi bilo lepo uvek uputiti poznaniku neku pozdravnu poruku, u liftu, na stepeništu ili na ulici, izabranu u skladu sa stepenom prisnosti koji nas vezuje, jer poštujemo starije, jer poštujemo nepoznate osobe, jer poštujemo sve ljude. Bilo da je to ćao, zdravo, ’de si bre, poštovanje, ’eeej ćao… Ne dajmo da nam promakne, i onda kada nismo previše raspoloženi. Niko nas ne tera da se zaustavljamo i razmenjujemo smislene ili one ustaljene fraze (Đe si, brate, što činiš? Šta ima? Evo. Kod tebe? Evo.), nekad je dovoljno nasmešiti se, samo klimnuti glavom, mahnuti rukom. Učinićete nešto mnogo lepše i prijatnije sebi i drugima, nego da ste skrili pogled ili okrenuli glavu, ili pak odjednom se zagledali u telefon.

Kad smo već na ulici, uđemo u banku ili prodavnicu. Starijim i nepoznatim osobama ćemo persirati, to je deo naše kulture, jer poštujemo starije i nepoznate osobe. Izgleda da nisu vrata baš na svim bankama gvozdena, ali lepše i lakše će se otvoriti, ako izustimo – molim Vas, hvala Vam najlepše, (jedno sasvim obično) hvala, izvinite, prijatno.
Apelujem da za sve zaposlene na mestima kojima ljudi cirkulišu u opisu radnog mesta stoji – ljubaznost. Razumem ja, cenjena kasirko, da i Vi imate svoje probleme, ali to ne znači da treba da zaboravite da mi kažete izvolite ili da mi pomognete oko pakovanja stvari ako vidite da se jedva izborih s otvaranjem kese. Nema potrebe, zaista, da me drsko gledate, merite pogledom i govorite povišenim tonom, jednako poštovana službenice na šalteru. Svaka situacija da se objasniti, predočiti, razrešiti uz tako malo lepih reči.

Hajmo do busa. Što reče veliki profesor Rakić svojevremeno – Što se gurate dok ulazite u prevoz, čekajte prvo d’izađu ljudi. Kad ste već tamo, trgnite se ako vidite da ste zauzeli mesto nekom starijem licu, mami s detetom i brzo na noge lagane. Nema potrebe za guranjem, gospodine, samo par lepih reči – izvinite, silazim na sledećoj stanici i svi ćemo se lepo pomeriti ili izaći kako biste mirno i prohodno nastavili svoj put.
Vidite da se neko bori s koferima, merdevinama ili kantama u rukama, pritrčite da pomognete koliko možete. Mnogi, ako ne svi, naći ćemo se u takvoj situaciji, kada će i nama zatrebati slična vrsta pomoći. Osetimo se lepo uvek kada pomognemo drugima, to je sigurno. Skupite pomorandže i grožđe dami kada se iznenada otkotrljaju, džentlmeni!!

Dođosmo i do vas, džentlmeni. Ne želim da verujem da postoje „nepravi“ džentlmeni, sve vas smatram pravim i znam da svi džentlmeni jeste, zato što ćete, na primer, uvek otvoriti dami vrata automobila, neke ustanove ili kafane. Lep gest lepe tradicije za lepu polovinu – poljubite svoju gospođicu u ruku, izmamite osmeh na omiljenom licu. Učinite to i lepim rečima za lepu i laku noć i lepo i dobro jutro. Pronalazićete svakodnevno, znam da hoćete, nešto lepo na svojoj miljenici, i ne štedite reči ističući to i ukrašavajući joj svaki novi dan. Cvet, bilo da je to onaj koji nađete na krompiru, trešnji kad procvetaju, ili lala, narcis, ili onaj s livade bezimeni, poklonite joj ga i uživajte u zahvalnosti.

Pošto smo izgradili lep odnos prema ljudima koji nas okružuju, ne zaboravimo da negujemo i pazimo milje kom pripadamo u bilo kom trenutku. Koliko god da ste udaljeni od korpe, otpatke možemo odložiti u torbu i baciti kasnije gde priliči. To je najmanje, a opet mnogo što možemo da učinimo za sebe, druge i univerzum.

Za kraj, drage kosmopolite, ne zaboravite da se lepim ponašanjem u različitim sredinama ponekad sasvim drugačiji gestovi smatraju. Neki Azijati će vam najsrdačnije gostoprimstvo pokazati masažom u vidu gaženja, dok će pojedini narodi smatrati lepim ako vam poklone škorpiona na štapiću. Raspitajte se i prilagodite, uvaženi građani sveta. 

Nije teško život sebi i drugiima učiniti lepšim, kao što vidimo.

Prijatan dan i lep život ovim lepim rečima vam želim..

The post Maniri za kulturniji svet appeared first on Portal Mladi.

Naučite francuski  za sedam dana, italijanski bez muke, kako naučiti engleski brzo i lako… ???

Mi nastojimo s vama podeliti lične utiske o prednostima učenja stranog jezika, kao i iskustveno proverene predloge za efikasno usvajanje jezika. Nadamo se da će vaše učenje biti brzo, lako i bez muke, a da li je zamislivo samo sedam dana posvetiiti se izabranom jeziku, molimo proverite u daljem tekstu.

Rašel: Jezik mi je omogućio još tokom studija da se zaposlim i steknem materijalnu nezavisnost. Zaista je široko to nebo protkano raznovrsnim zanimanjima ka kojima bih mogla da poletim, jer sam učila jezik. Da se razumemo, ja ga još učim, jezik živi, menja se, izvrće, prilagođava napretku i drugim promenama, sa njim živim i ja, razvijam se i napredujem, radoznala sam, srećna i spremna da svaki dan nešto novo naučim.  Jezik učim i jezik me uči da ništa u životu nije crno i belo, tu su slatki izuzeci, slatke posebnosti koje – kako lepo kažu – samo potvrđuju ona krajnje ustanovljena pravila.

Treba čovek da se probudi motivisan za učenje stranog jezika. Hoćete da se oženite Indijkom, zaposlite u Španiji, udate u Uzbekistan, radite u kineskoj kuhinji, sarađujete s italijanskim fudbalerima, pročitate dubokoumne naučne članke Noama Čomskog, gutate knjige u izvornom obliku neodoljive ruske književnosti, razumete reči onih prelepih pesama u kojima uživate, studirate u Indoneziji, pratite svetom raspršene časopise ili japanske filmove za koje nemate prevod…

Kaže Pol Valeri – Najbolji način da ostvarite svoje snove jeste da se probudite. Probudili ste se i shvatili da ćete zahvaljujući grčkom… Da, želim da naučim grčki! Onda ne propustite priliku da sledite savete koji će vam  uskoro biti na raspolaganju.

Marija: Čim imam 7 dana slobode, letim na izabranu francusku destinaciju – bilo da su su to Alpi, Grenobl, Azurna obala, Viši ili dvorci Loare, zahvaljujući poznavanju francuskog nailazim na odlične ponude, razvijam predivna poznanstva, grickam one tople i mirisne kroasane, degustiram svaki dan novu vrstu sira, uživam u okrepljujućem vinu…

Kao prvo – rekosmo motivacija, kao drugo – a po važnosti ispred ovog prvog je – disciplina, ljudi!! Lepo što ste motivisani, što ste prepoznali lične ciljeve i usmerili se ka njima, ali da bi to sve bilo smislom prožeto, setite se da bez rada i reda ne možemo daleko dogurati. Ovde je važno naglasiti da i oni koji nemaju neprikosnoveni talenat mogu poleteti na krilima novog jezika, hoćemo reći svi, svako od nas može postati vredniji tako što će naučiti još jedan jezik.

Ana: Hej, čovek mog života je iz Turske! Da se nisam upoznala s turskim jezikom i samim tim još jednim novim kulturno i društveno bogatim horizontima, ne bih srela tako srodnu dušu…

Pošto ste motivisani i disciplinovani, kuda sad? Crpite sve mogućnosti interneta, vrlo lako možete doći do zanimljivih i raznolikih sadržaja koji će vam omogućiti da napadnete jezik sa svih strana. Slušajte izvorne govornike, nađite filmove s titlovima na ciljnom jeziku za početak, reči neke pesme, sajtove preko kojih ćete uvežbati izgovor i osnovni vokabular kroz slike i ludičke aktivnosti. Nakon što uznapredujete, a znam da hoćete, ćitajte omiljene časopise, adaptirane klasike, uzbudljive stripove, prema svom ukusu… Hoćete da saznate više o kornjačama, klikerima, Milevi Ajnštajn, sadnicama kupine, dadaistima, kalibrisanim žicama, japanskim igricama, afričkim  instrumentima, Markizu de Sadu, Bojl-Mariotovom zakonu, učinite to preko pisanog ili usmenog izvora na stranom jeziku koji savlađujete. Time udovoljavate sebi i radite na primeni stečenih znanja istovremeno, pa kud ćemo lepše!

Ivanka: Da ne znam arapski, propustila bih toliko lepih knjiga, filmova, pesama, slika i bajkovitih predela…

Kao što rekosmo, trebalo bi da budemo što je više moguće u kontaktu s jezikom. Valja raditi na razumevanju – kako izgovorenog, tako i napisanog, no najveću radost osetićemo sigurno kad budemo uspeli sami da produkujemo prve rečenice na učenom jeziku, na papiru, a tek usmenim putem! Dok ne nađete način da ostvarite interakciju s izvornim govornicima, prepustite se svojoj kreativnosti i stvorite okolnosti za konstantno uvežbavanje omiljenog jezika, za oslobađanje od pritisaka, usvajanje spontanosti i intuitivnog pristupu jeziku. Vi kao ne pričate ponekad sami sa sobom?! Šta čekate, progovorite sa sobom o temama koje vas okupiraju na stranom jeziku. Kada ste sami,  ni govora o stresu, neposredno se onda  možete predati  jeziku,  uživati u sprovođenju u delo teorijskih znanja, aktiviranju naučenog vokabulara. Ili pak – u prevozu ste, čujete razgovor dvoje ljudi, probajte to prevesti na željeni jezik, ko zna možda u vama čuči vrsni konsekutivni prevodilac. Igrajte, zatim, asocijacije s kolegama s kojima vas vezuje naklonost ka istom jeziku… Naučili ste deset novih reči, zadajte sebi da napišete priču koristeći te reči. Slušate pesmu i probajte potom da zapišete što više reči koje prepoznajete, taman vežbate ortografiju, ali razvijajte i veštinu razumevanja slušanog. Napravite neku odličnu brazilsku poslasticu prateći instrukcije na portugalskom jeziku, slušajte inostrani radio – dok raspremate kuću, recimo; nesvesno ćete sve više i više razumevati i biti sposobni da i sami tečno govorite. Jedete grčki jogurt, šta vas košta da bacite oko na deklaraciju i naučite neku novu reč ili se podsetite naučenog.

Vrlo je važno da više puta vidite, čujete, upotrebite neku reč da bi vam uvek bila nadohvat ruke, a ne samo deo vašeg pasivnog i, ne u svakom trenutku primenjivog, znanja.

Prevodite omiljene pesme na ciljni jezik, Ines to radi volonterski kad god stigne za sajt Ramba Amadeusa, duboko ponosna jer tamo njeno ime i prezime figuriraju ispod prevoda. Prevedite prvi svoje omiljene filmove i serije, kreirajte s društvom strip ili radio na jeziku koji volite. Jednom kad osetite radost nad produktom svoga rada i kad zaronite u jezik, biće vam sasvim prirodno da u mnogim situacijama stvorite priliku da ga koristite.

Tanja: Nakon višegodišnjeg učenja italijanskog jezika, uz koje neizostavno ide upoznavanje s riznicom italijanske civilizacije i književnosti, čini mi se da da sam počela da mislim, sanjam ponekad na italijanskom jeziku. S novim jezikom kao da sam usvojila novi pogled na svet.  Sigurno je da učenjem stranog jezika naučimo da jednostavno prihvatamo različitosti, razvijamo toleranciju i empatiju, obogaćujemo sebe.

Zna to da zazvuči dosadno, ali kako da ne pomenemo taj vokabular i tu gramatiku kojiima se takođe treba pozabavati. Raspitajte se, uputite se, informišite se koji su to kvalitetni rečnici frekventnih reči i priručnici koji će vas dovesti do funkcionalne gramatike. Naime, gledajte ovladati najpre rečima koje su najčešće u upotrebi i to uvek u datom kontekstu, retko izolovane, jer je većina svakodnevnih rečenica kreirana na nećete verovati kako malom broju često upotrebljenih reči. Što se tiče gramatike, za početak učite recimo sadašnje vreme, red reči u rečenici, kako da spajate rečenice u naporedne ili zavisne odnose. A posle na tako čvrstom temelju, čvrstom jer je to sve ono što odmah možete upotrebiti u praksi, lako ćete nadograđivati kompleksnije i specifičnije gramatičke principe.

Ružica i Danilo: Ove godine smo volontirali kao atašei reprezantacija na evropskom prvenstvu u vaterpolu i radovali se što možemo da primenjujemo francuski i mađarski jezik, družimo se, kreiramo poznanstva s najdražim sportistima, uživamo!

Primenjujte, primenjujte i primenjujte!!! Volontirajte, osvajajte stipendije za staževe i festivale u inostranstvu, posećujte internacionalne manifestacije i jezičke kulturne centre. Sve to će vam omogućiti da razvijate jezičke i sociokulturalne kompetencije, tu vrlo važnu spontanost u jeziku, da sklapate prijateljstva s pripadnicima jezika i kulture s kojima ćete biti tako dobro upoznati.

I sad kad ste se sreli s Francuzima, Nemcima, Britancima, Ukrajincima, Bugarima, Kinezima, Marokancima, govorite, slušajte, budite deo te uvek neprocenjive jezičko-kulturne razmene. Ne plašite se grešaka i samo napred, svaki put biće vam sve lakše i lakše, ono što je lako uhvatljivo  i nije zanimljivo, je l’ da?!

Verujući da ste već zaplovili u svoj preferirani strani jezik, preostaje mi samo da vam poželim lepu, uzbudljivu plovidbu i… Bon voyage! Srećan put! Have a nice trip! Tenha uma boa viagem. Приятной поездки! ¡Qué tengas (un) buen viaje! 旅途愉快！すばらしい旅行をなさって下さい。Gute Reise! Przyjemnej podróży! Jó utat! Goede reis! Drum bun! Yolunuz açık olsun!/ Yolun açık olsun! Ha en trevlig resa! Buon viaggio! Hyvää matkaa! תיהנה בטיול! Ha en god tur! šťastnú cestu اتمنى لك رحلة سعيدة! Καλό ταξίδι! God tur! Bonan vojaĝon! Que tinguis bon viatge! आपकी यात्रा मंगलमय हो Rrugë të mbarë! Приятно пътуване! Boa viagem! Bonum cursum! Góða ferð! Góðan túr! سفر خوبی داشته باشی! / سفر خوبی داشته باشید! Jauku ceļojumu! Щасливої подорожі! harap anda selamat di jalan Goeie reis!

The post SAVET: Kako naučiti strani jezik appeared first on Portal Mladi.

Volite li reč ljubav, volite li ljubav, gde je nalazite, šta je za vas ljubav?

Ljubav je kada svakog trenutka pazim da te ne uvredim, zar ne?!

U rodni kraj kada rado odlazim da obradujem najdraže svojim prisustvom – i to se, cenim, ljubavlju može nazvati…

Bogatstvom smatram svaki trenutak proveden s vama, krasite mi dan (ne)običnim bojama života. Delim s vama sreću, tu smo ako treba i tugu da rasparčamo… Je li ljubav to što nas vezuje?

Ako se misao o tebi izdvaja dok prolazim pored tehničkog pregleda Odgovornost, iako mi je pažnja istovremeno zaokupljena zanimljivim nazivom, premda mi ovozemaljski zvuci i mirisi bude raznobojne misli… Tu je reč o ljubavi?

Volim kad volim! I skoro nečujni šum potoka, i glasni žubor reke, i sasvim običnu plavu boju neba, i uvelo lišće, i tek ozelenelo drveće, i nežnobojni behar, i mačke lutalice, i svog mačka Marinka, i stare građevine na kojima večnim sjajem briljiraju tragovi ruku naših vrednih i kreativnih predaka, i produktivnu dokolicu, i onu knjigu zahvaljujući kojoj mislim i onu pesmu koja mi budi lepa sećanja, i onaj čamac na Dunavskom keju, i plavu kapu, i one kamenčiće iz rečice Žeravije, i našu igru po kiši, i rakove što sam ih nekad davno ulovila, i onu poljanu obasutu vazduhom svežim, i miris vrele kafe, i umetnika kojem verujem i koji me ličnim svetlim primerom podstiče da svetlo delujem, i onaj miris starog rečnika, i Aleksandrino prhko testo oko kog smo se okupili, i moć improvizacije, i one neobične igre rečima, i njegovu čeličnu volju da pomogne drugima, i sačuvane blede fotografije iz detinjstva, i francuske nadrealiste, i neodoljive logičke mozgalice, i belo vino, i te daske koje život znače, i one neobično drage frazeološke izraze koji su često ogledalo kulturne i jezičke posebnosti jednog naroda, i onu violinu u Knez Mihailovoj, i kutiju koju si mi poklonio urađenu tehnikom dekupaž, i Dans le port d’Amsterdam, i tvoju sposobnost da čuvaš ono što imaš… jer mnogo je lakše imati nego (sa)čuvati; i one naše besmislene razgovore, i besmisao volim, spoj nespojivog, i Frojdova inspirativna tumačenja, i čestitku kojom ste mi poželeli srećnu 2016. godinu, i večeri na kojima se recituje glomazna poezija Ramba Amadeusa, i da gledam brodove kako plove nebom – da pustim zapravo mašti da leti neobuzdano, i tvoju britku analitičku misao, i iskrenu požrtvovanost mentorke Milene, i pogled s Brankovog mosta, i naše „slučajne“ susrete…

Napravite/nastavite svoju listu, videćete kako je nužno beskonačna.

Je li ljubav kada o njoj govore i oni koji od ove reči neprestano beže, sa sobom se bore da nađu odgovarajuću jezičku zamenu samo da ne bi izustili sklop sačinjen od slova lj, u, b, a v?

Eno dva druga, jednom se na licu ocrtava nezadovoljstvo trenutnim okolnostima, drugi je došao da ga sasluša dok mu oči ne skrivaju razumevanje. Reči su izostavljene. Drugi je pokazao da zna i da ćuti, jer je to ono što bi prvom u ovom trenutku odgovaralo. I tu se ljubav smestila?

Svet povezuje ta, itekako vidljiva, sila. Obradujmo jedni druge lepim rečima, a tu su gestovi da ovoj sili daju materijalne oblike. Tvoj individualni značaj značajno je veliki na opštem planu ljubavi.

Volim tvoje razumevanje. Volim što ne moram da dajem tumačenja za svaku izgovorenu reč, svaki (ne)prikladni osmeh ili unezvereni pogled. I ruka kad poleti, i neka neviđena glupost kad mi se omakne, hvala ti što ne nalaziš vrednim iščuđavanja te moje trzaje iz koloseka sasvim običnog.

U našim zajedničkim ludim igrama, ludim pesmama, ludim osmesima, ludim najbučnijim smehovima, ludim novoskovanim izrazima, ludim nadimcima ima lude ljubavi, zar da!!

Dorijan, desetogodišnji dečak iz Strazbura ubrao je maslačak kraj puta i poklonio ga svojoj nastavnici bez reči (francuske, srpske i engleske) kako bi joj ukazao poštovanje, ne bi li dopustio svojoj ljubaznosti i lepom vaspitanju da dođu da izražaja. Volim kada pokazujemo poštovanje jedni drugima, volim kada lepi maniri lepšim čine svaki novi dan!

Ako živeti znači voleti, ljubav se krije gde, lepo je gde, lepo je svuda, ljubav je gde?

The post BAVLJU…. šta se krije iza ovih slova? appeared first on Portal Mladi.

„Otiš’o je svak ko valja“ – pevaju mnogi koji govore našim južnoslovenskim jezicima/jezikom zajedno sa svestranim umetnikom britkog uma Rambom Amadeusom od ’96. godine, kada se ovaj glomazni komad savremene poezije pojavio na albumu Titanik.

Mladom čoveku u našoj zemlji nametne se katkad prilika da ode iz svoje Stradije u tamo neke Paralije snažnije i moćnije kako bi se usavršavao, osvajao nove horizonte, realizovao snove i zacrtane ciljeve. S druge strane, mlad čovek iz Stradije neretko hrli, pomno prati, juri, grabi svaku iskrslu šansu koja bi mu omogućila da korakne izvan granica domovine svoje mile ne bi li živeo u nekim lepšim prilikama gde će više poštovati njega i njegova zalaganja, ne bi li radio ono što želi nakon svršenog školovanja. Individualni su ciljevi. Ti poznaješ svoj, a on svoj, ona svoj… No, dilema je zajednička koja sve vezuje – Da li da odem, da li će mi tamo biti bolje? Poneki se još zapitaju – A šta ako i nije baš tako kao što izgleda, kao što ja zamišljam…? Koliko će mi biti teško da se naviknem na novo podneblje, novo sve?

Sva takva preispitivanja prirodno pokreće strah od nepoznatog, uzdržavanje i zastajkivanje pred svakidašnjom igrom neizvesnosti i slučaja, nemoć pred uobičajenim promenama ljudske svesti koje će neminovno uslediti – jer čovek je u stalnom menjanju, formiranju i nastajanju.

Ako imate inspiraciju, stimulaciju i motivaciju poput Đorđa koji je studirao španski jezik i želi da primenjuje naučeno i razvija svoje lingvističke i sociokulturalne kompetencije na španskom govornom području, da se usavršava u oblastima koje ga pokreću na akciju, onda zaboravite na hezitacije i neodlučnosti, ščepajte tu priliku sa svih strana da vam ne pobegne i napred za svojim snovima!

Život je slatka borba po bajkovitim predelima. Horizont očekivanja je vrlo važan. Krećete na put izgrađen sav od vaših želja. Verovatno su vam već pred očima med i mleko koji tamo teku i strepeći priželjkujete da vam kašike u taj med upadaju, ali putevi su retko jednolični – da nikad ne bismo rekli nikad, i retko lojem podmazani… Ali ne posustajte, ne bi ni bilo zanimljivo, niti uzbudljivo da je sve glatko i savršeno; naime, dobro bi bilo umeti uživati u savršenim nesavršenostima! Kao što rekosmo, živeti podrazumeva boriti se, ma šta nas tamo očekivalo, glavno je da se potrudimo da dobijemo ono što volimo.

Možda ste vi Nađa koja ne bi da, kao asistentkinja na elektrotehničkom fakultetu, ima ista primanja kao njen otac – vozač, a trgovac po profesiji, koja čezne za materijalnim spokojom i danom kada će njen trud biti adekvatno nagrađen. Idite, Nađa, zašto da ne, zaplovite okeanom svojih želja, probajte pronaći sebe, na sebi neprestano radite, pa nam se za život spremniji i vratite. Iskustveno bićete sigurno bogatiji, ali i odlučniji da podnosite nesavršenosti naših prostora, jer ćete, o videti, da ih svuda ima.

Viktor Igo nam poručuje da snovi stvaraju budućnost, a Žan Pol Sartr da nismo ni svesni koliko možemo.  Izvolite videti šta nam savetuje Meša Selimović kroz delo koje sija u trezoru svetske književnosti:

„Čovjek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mjesto, čovjek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne, i sam sebe plaši neizvjesnošću koja ga čeka. Promjena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposjesti njegov osvojeni prostor i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovjek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovjek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promijeni mjesto i nametnute uslove.“

Treba, dakle, čovek, mladi čovek da pusti putovanju da ga cedi i oblikuje, promeni da ga kuša i gradi kao samostalnu  individuu, ali ne treba nikako nužno izjednačavati ’biti’ sa ’otići’, a ’ne biti’ sa ’ostati’.

Preispitajte svoje pokretače i upravljajte se prema njima, ali ne zaboravite nikako da valja ceniti sve što se svojim, našim može nazvati – i naše jezike, i naše prostore, i naš šarm i humor, i našu radost življenja, i naše umetnike improvizacije poput ovog velikog kog smo citirali na početku, pa to se samo uživo može doživeti!

Da li to preporučujemo svakom ko ode da nam se obavezno i vrati?

Nećemo vas uskratiti odgovora, do skorog viđenja!

The post O, Otići ili Ostati, pitanje je sad appeared first on Portal Mladi.