Američki kantautor Bob Dilan je 2016. godine imao tu čast i pokupio najprestižniju nagradu, iako nije pisac. I pored toga što je imao veliki uticaj na umetnost i umetnike u celom svetu, on prevashodno nije književnik, ali je zahvaljujući svom talentu nagrađen za „stvaranje novih poetskih izraza u velikoj tradiciji američkog pesništva“. Ako ćemo o njegovom stvaralaštvu, album „Blonde on blonde“ predstavlja primer izuzetnih rima, refrena, stila i načina razmisljanja. Sekretarka Švedske akademije Sara Danils je istakla da Dilan kao izabranik nagrade za 2016. godinu može biti iznenađenje, ali ako se vratimo hiljadama godina unazad i setimo se Homera i Sapfe koji su pisali poetske tekstove namenjene izvođenju, shvatićemo i težinu Dilanovog rada.
Moglo bi se reći da vremenom taj izbor dobitnika se ne vrši po jednakim merilima kao ranije, da današnja pop kultura i uopšte vrednosni sudovi o nečijem radu imaju drugačiji uticaj. Recimo da Dilan nije bio ni u prvih deset među favoritima po mišljenju mnogih, i da se ne smatra laureatom jer je svoju karijeru gradio pred mikrofonom na sceni, a ne u štampanom izdanju. Ovde je reč više o nečijem uticaju i o tome koliko neko može biti važan, a Bob Dilan je jedan od najvećih kantautora 20. veka koji je, između ostalog, osvojio 11 Gremija, Zlatni globus, Oskara.
Ako se vratimo dosta nazad, uvidećemo da Vinston Čerčil ipak nije dobio Nobelovu nagradu za mir, već za književnost za koju je bio nominovan čak dvadeset puta. Zanimljivo je i da oni za koje smo očekivali da će biti laureati nisu dobili nagradu, a to su Tolstoj, Borhes, Kafka.. Ima i onih koji su je odbili. Očigledno je da Nobelova nagrada nije bila vredna svakog.
Ipak, vredni pomena jesu Rabindranat Tagore, Henrik Sjenkjevič, Ernest Hemingvej, Tomas Man i mnogi drugi, među kojima je i naš Ivo Andrić.
Poslednjih godina se neprestano šuška o tome ko će biti nominovan, ko je mogući dobitnik. Favorita ima, ali ko god da dobije nagradu, uvek će biti iznenađenja, pa i čuđenja. Mišljenja su podeljena. Tako je jedne godine kineski autor Mo Jen izazvao negodovanje jer je suviše blizak sa režimom, vlašću i Komunističkom partijom. Čitaoci su bili zbunjeni njegovom kritikom države.
Dosta je slučajeva koji su praćeni oduševljenjem ili čuđenjem okoline. Recimo da su dobitnici najviše bili muškarci i najčešće pisci upravo iz Švedske, pa se čini da je Nobelov komitet bio pomalo pristrasan. Tako mnogi poznati stvaraoci poput Tolstoja, Elizabet Niče nisu ni dobili nagradu.
Kako god, činjenica je da se Nobelova nagrada za književnost dodeljuje za životno delo koje je doprinos celokupnoj književnoj istoriji. Svako ko je bio zaslužan da bude nagrađen, ostvario je ogroman napor da izvrši uticaj na sve ljubitelje književnosti.

The post Nobelova nagrada za književnost – da li je svi podjednako zaslužuju? appeared first on Portal Mladi.

Zdanje Doma vazduhoplovstva je sagrađeno 1935. godine na mestu na kom se nekada nalazila zgrada Vojne komande. Posvećena je kralju Aleksandru koji je bio i inicijator njegovog podizanja. Na njegovoj izgradnji je radilo oko 400 radnika svakodnevno, među kojima i sam arhitekta, a 1936. kada je kompletno završena, u ovaj deo grada se doselilo 250 oficira sa svojim porodicama. Iako je tada prevashodno služila kao specijalni organ sa namerom da pazi na rad turskih vlasti u Beogradu, kasnije na istom mestu su održavane i muzičke priredbe, pesničke večeri i izložbe. Čak jedan istorijski događaj vezujemo za ovo zdanje, a to je sklopljena zavera 1941. godine pod vođstvom generala Dušana Simovića.

Zanimljivo je da zgrada ima vazdušast oblik, pa podseća na avion. Zajedno sa zgradom Reuniona, bila je najviše zdanje u prestonici. Njena fasada je ukrašena statuom Ikara, radom novosadske vajarke Zlate Markov. Dom vazduhoplovstva ima pet spratova ojačan sa dva lučna krila, a jedan sprat je dozidan nešto kasnije. Komanda RV i PVO je osim ove zgrade za smeštaj komande koristila i zgradu nekadašnje Vojne komande. Tako su obe zgrade činile jednu celinu. Zbog toga su one spojene pasarelom na desnoj strani duž glavne zemunske ulice. Između zgrada se nalazi prolaz oivičen sa obe strane stražarnicama. U tom drugom delu je bio smešten ostatak komande, Dom vazduhoplovstva sa restoranom i cvetnom letnjom baštom, kino-dvoranom i izložbenim salonom, a u prizemlju se nalazio i deo vojne štamparije.

Sredinu ovog zdanja i impozantne građevine čini jedna oštrina ukrašena konkavnim svetlarnikom što je generalima avijacije izuzetno odgovaralo, a samim tim, ovakvo mesto imponovalo jer su sebe smatrali elitom u celoj državi i vojsci. Oni su iz opravdanih razloga arhitektu Brašovana uzdizali, jer je kao najbolji modernista u zemlji, koji se proslavio i zdanjem Dunavske banovine u Novom Sadu, ostvario svoj plan i izgradio građevinu po uzoru na jedan filmski studio u zlatnom Pragu. Kako bi taj njegov plan uspeo, morao je da putuje i pronađe podlogu i ideju za svoj poduhvat.

Tako je u filmskom studiju Barandova, koji je ime dobio po francuskom geologu i antropologu, pronašao ono što bi mogao da prenese i na temelje svog zdanja. Ta centralna zgrada studija na brdu Barandovu iznad Vltave je napravljena u američkom stilu po uzoru na one holivudske što je njemu posebno izazvalo pažnju, pa je već tad iscrtao njegove obrise. Sledeće godine je taj crtež prenet u Zemun, tadašnji Dom vazduhoplovstva. Moglo bi se reći da je model izgradnje ustvari pozajmica, ali arhitekte ovu pojavu smatraju potpuno normalnom i pozitivnom.

Ova zgrada je preživela nekoliko razaranja, a poslednje pamtimo tokom bombardovanja NATO avijacije 1999. godine. I pored toga, ostala je simbol i kulturno dobro Zemuna.

The post Staro jezgro Zemuna – Dom vazduhoplovstva appeared first on Portal Mladi.

Ovo su najčešća pitanja na intervju za posao:

Reci mi nešto o sebi?

Izgleda vrlo lako i primamljivo pitanje jer se čini da sebe možeš predstaviti u najsitnije detalje, što je potpuno pogrešno. Poslodavcu je dovoljno nekoliko minuta izlaganja tvoje biografije i obrazloženja zašto si baš ti dobar kandidat za tu poziciju. Naglasi šta si uradio da bi pripremio sebe za poziciju najboljeg kandidata i daj primer kako bi bio uverljiviji. Ukoliko tvoje predstavljanje drži pažnju, pitaj da li bi želeo da čuje neke zanimljive detalje o tebi iz tvoje dotadašnje karijere, kako bi dobio potpuniju sliku o tebi.
Da ponovimo, pitanjem reci mi o sebi ne znači reći sve, već ono što te čini najboljim i sto te izdvaja od ostalih.

Zašto baš tebe treba da zaposlim?

Lako je reći da si ti najbolja osoba za taj posao, ali treba dokazati da zaista posedujes potrebne kvalitete i predispozicije. Istovremeno treba biti iskren i strastven. Verodostojnim odgovorima se predstavljas poslodavcu, daješ mu do znanja ko si, koje su tvoje osobine, interesovanja, a ukoliko nisi iskren, kad tad možes da opovrgnes pozitivno misljenje poslodavca o tebi i tako naneseš sebi štetu. Sa druge strane, strastvenim odgovorima pokazujes koliko si zaista zainteresovan za posao i koliko si spreman da se posvetiš i žrtvuješ. Na primer: Vrlo sam predana poslu i ne odustajem dok ne završim do kraja. Radila sam na projektu koji je iziskivao dosta vremena, ali s obzirom da sam poslu pristupila sa velikim interesovanjem, očekivala sam pozitivne rezultate. Intervju za posao nameće dosta opcija za odgovor, al samo određeni su pravi ukoliko sledite pravila.

Šta je tvoj dugoročni cilj?

Cilj je da se fokusiras na dostižnim ciljevima i na tome šta treba da radiš da bi ih ostvario.

Tvoj odgovor bi bio: U sledećih pet godina želim da postanem najbolji u kompaniji. Mislim da sam spreman da dugoročno prezumem odgovornosti.
Onda navedi primere šta radiš da bi dostigao te ciljeve i koliko si spreman da se boriš i budeš odgovoran za svoje postupke.

Koliko je obrazovanje doprinelo tvojoj karijeri?

Moraš da staviš do znanja da tvoje obrazovanje nije bilo fokusirano samo na elementarnim stvarima, već je imalo i praktičnu svrhu.
Na primer: Imao sam vodeću ulogu u projektu gde sam snosio najveću odgovornost pri podeli rada i analizi. Dozvolite mi da kažem neke detalje u vezi sa tim. Tako poslodavca podstičete da se još više zainteresuje za vas, jer ste upravo iskustvom u ulozi lidera dokazali da ste jedna organizovana i temeljna osoba.

Da li si timski igrač?

Većina odgovori da na ovo pitanje. Međutim, nije poenta da se odgovori sa da ili ne, već treba dati obrazlozenje i konkretne primere.
Pričaj o snazi tima iznad same individue, zašto je lakše raditi u timu, ali budi iskren i o tome šta te koči pri obavljanju posla.
Na primer: Da, jesam timski igrač. Imao sam prilike da dugo budem deo velike studentske organizacije, a imam i iskustvo u timskim sportovima.
Intervju za posao sadrži i pitanja koja se tiču kako se ponašate ako izbije neki konflikt u timu. Ovim se testira vaša snalažljivost u neočekivanim situacijama.

Da li ikada imao konflikt sa šefom ili profesorom? Kako si to rešio?

Čak i ako kažeš ne, poslodavci će se potruditi da prionu dublje kako bi došli do onog što ih zanima. Ključ svega je kako reaguješ na konflikt i šta si uradio da bi ga rešio.
Na primer: Da, imao sam konflikte u pročlosti. Nikad nisu bili veliki problemi, ali su postojale manje nesuglasice koje su se morale rešiti. …“

Koja je tvoja najveća slabost?

U mnogim knjigama o unapređenju karijere se govori o tome da tvoju snagu ili vrlinu prezentujes kao slabost. Na primer: Ja mnogo radim. Samo radim, radim, radim. Naravno, to je potpuno pogrešno. Pre svega, prezentovati tvoju snagu kao slabost znači zavaravati svog poslodavca, a ujedno takvim pristupom skrećeš pažnju sa svog pitanja.
O slabostima pričaš na način da dokažes kako si uspeo da je prevaziđeš. Na primer: Ranije sam imao dosta problema prilikom organizovanja svojih obaveza i prioriteta. Sada se trudim da to ispravim, svakodnevno pravim podsetnik koji mi pomaže da budem organizovaniji, ali i odgovorniji.
Poenta je da iskreno kažes koje su ti mane i kako se trudiš da ih ispraviš.

Kada bi pitao svog profesora/ šefa da kaže nešto o tebi, šta bi to bilo?

Nikada nemoj da čekaš intervju da bi dao odgovor na ovo pitanje. Odgovor spremi unapred kako bi izbegao moguće neprijatnosti.
Ako želiš da kod poslodavca ostaviš jako dobar utisak, pismo preporuke bi bilo najbolje rešenje. Tvoj odgovor ovako može izgledati:
Verujem da bi rekli da sam veoma energična osoba i da sam jedan od najboljih sa kojima su radili. Zapravo, znam šta bi rekli, evo pisma preporuke.
To je najbolji dokaz onoga šta neko misli o vama.

Po tvom misljenju, koje osobine uspešan menadzer treba da poseduje?

Fokusiraj se na dve stvari: vođstvo i viziju.
Tvoj odgovor bi bio: Ključ kvaliteta kod uspešnog menadzera bilo bi vođstvo- sposobnost da utiče na svoje podređene i da im bude uzor. Negov zadatak je da ih inspiriše i podstiče da ostvaruju najbolje rezultate. Mogu vam reći nešto više o osobi koja je za mene pravi lider i koja je na mene pozitivno uticala.

Kada bi imao priliku da se ponovo rodiš, šta bi promenio kod sebe?

Fokusiraj se na konkretnu situaciju ili propuštenu priliku. Reci šta bi promenio u svom životu i zašto.
Na primer: Iako sam generalno zadovoljan svojim životom i onim što sam postigao, konkretno bih voleo da sam se ranije usredsredio na svoju karijeru. Nedavno sam naučio prilikom stažiranja…onda navedi primere. Ipak, postavi se da sve oko sebe gledaš sa pozitivne strane i da se uvek trudiš da voje greške ispraviš kako bi bio još bolji i uspešniji. Intervju za posao na neki način predstavlja i životnu lekciju koja se vremenom uči.

The post Intervju za posao – Najčešća pitanja i odgovori appeared first on Portal Mladi.

Ralf Fajns (Voldemor, Hari Poter)

Fajns je tumačio mračnog gospodara Voldemora, najvećeg negativca u filmu. Kombinacijom bele šminke, veštačkih zuba i naravno kompjuterski uklonjenog nosa, ova transformacija je naišla na neočekivano dobar rezultat. Zmijoliki izgled Fajnsa će sigurno i ubuduće ulivati strah tokom gledanja. Ovakve filmske transformacije zahtevaju mnogo truda i strpljenja.

Rebeka Romejn (X-men)

Gola i obojena u plavo, Rebeka je u početku snimanja mučno trpela višečasovno transformisanje u negativku Mistik. Prekrivena krljuštima preko genitalija i crvenkastom kosom ona je zaista delovala mistično i zapanjujuće. Na osnovu ovakve filmske transformacije, teško da možemo prepoznati o kojoj je glumici reč.

Helena Bonam Karter (Planeta majmuna)

Ona se pretvorila u šimpanzu. Ovakva maska je zahtevala šminku od glave do pete, a sama transformacija bi potrajala četiri do pet sati. Bila je dovoljno luda da prihvati ulogu šimpanze Arija u rimejku „Planeta majmuna“ u režiji svoga supruga Tima Bartona. Razbarušena kosa, crte lica čovekolikog majmuna su savršeno pristajali glumici, iako je sam proces maskiranja za nju bio previše naporan. Ipak, uloga joj je donela dosta izazova, među kojima je i transformacija glasa prilikom izražavanja različitih emocija.

Robert Inglund (Strava u Ulici Brestova)

Glumio je u poznatom horor filmu koji je godinama ledio krv u žilama. Ova filmska transformacija je ubedljivo prolazila kroz pravu golgotu. Procedura je u početku podrazumevala četvoročasovno lepljenje 18 delova od lateksa na glavu i grudi uz stalno održavanje vlažnosti, zatim stavljanje lažnih zubi i kontaktnih sočiva. Poznat je po ćelavoj kapi, šeširu i prugastom džemperu. Fredi Kruger je dugo bio prava noćna mora za plašljivu decu.

Džoni Dep (Alisa iza ogledala)

Kada je Džoni Dep u pitanju, on je sam po sebi atrakcija. Džek Sperou je osvojio naša srca, iako „Pirati sa Kariba“ nije jedini film u kom je on briljirao. Svojim izvođenjem Ludog šeširdžije nas je iskreno nasmejao i učinio da ga svrstamo u najbolje transformatore. Za ulogu u ovom filmu morao je da umoči lice u belu farbu, uz dodatno dekorisanje kao što je umetanje belih trepavica, ružičastih podočnjaka i razmaknutih prednjih zuba.

Ron Perlman (Helboj)

On je nestrpljivo čekao satima u šminkernici, kako bi njegova transformacija bila zapanjujuća. Na grudi i lice su mu dodavali ogromne količine pene, koja se bezbroj puta ponovo uklanjala, pa stavljala i sušila. Izgleda da za ovakvu ulogu ipak treba biti tolerantan. Spektakularna saga o najsnažnijem junaku iz pakla je obećavala veliku gledanost.

The post Najbolje i najatraktivnije filmske transformacije appeared first on Portal Mladi.