1. Za početak, reci nam nešto o sebi.

Ja sam Margareta Smiljanić, imam 20 godina, rođena sam u Beogradu. Student sam druge godine Fakulteta političkih nauka. Celog života me privlačio sport i uvek sam bila aktivna i društveno odgovorna.

2. Kako si došla na ideju da organizuješ humanijadu?

Sve je počelo kada sam imala 17 godina. Bila sam neko koga je interesovao samo prosek i knjiga a onda sam počela da se interesujem za aktivnosti koje su organizovali stariji učenici. Počela sam da idem na razne konferencije i tribine i od jednom došla na ideju da i ja želim da uradim nešto veliko za svoju srednju školu Gimnaziju ,,Sveti Sava”.

Okupila sam ljude oko sebe koji su mi pomogli da u mesec dana organizujem humanitarni turnir za decu iz Zvečanske. Osećaj je bio neverovatan! Puno školsko dvoriste, predivna atmosfera, a svi su tu zahvaljujući vama u dobre svrhe. Sela sam i rekla sebi, želim nešto mnogo veće, želim da pomažem ljudima, želim da pokažem kako mladi mogu biti odgovorni i kako svoje vreme mogu trošiti na korisne stvari. Tri meseca sam razmišljala ko bi mogao da saradjuje sa mnom i pravila strukturu plana rada. Znala sam da moram da okupim ljude sa različitim razmišljanjima i opsegom  delovanja, jer sam znala da je to jedini način da se za nešto “pročuje”. Okupili smo se, izneli ideje, kontakte koje smo imali i svakodnevno pričali o našem cilju, društveno angažovanje. Kockice su se sklapale i putevi otvarali, granica nije bilo, dobijali smo i više nego što smo ikada mogli da zamislimo, svi su želeli da vide ko je to tako mlad došao na naslovnice niotkuda.

3. Uspeli ste da dobijete podršku brojnih poznatih ličnosti na društvenim mrežama. Koliko je to uticalo na razvoj humanijade?

Smišljali smo kakav marketing moramo sprovesti. Danas su svi da društvenim mrežama, uklopili smo sve najatraktivnije načine promocije  i počeli to da sprovodimo. Iznenadili smo se odzivom poznatih ličnosti. Svako od nas je znao nekoga, kontakti su se samo nadovezivali. Poznati su uzor omladini i njihovo ogledalo, znali smo da tako možemo postići pozitivan efekat.

4. Na prošlom konkursu za volontere ste imali preko sto prijava! Da li vas iznenađuje tolika zainteresovanost mladih da pomognu u ostvarenju humanih ideja?

Za samo tri dana imali smo preko sto prijava. Oduševili smo se, jer smo tražili samo 40 volontera pošto efikasan rad ne funkcioniše kroz kvantitet. Odmah smo zatvorili prijave i počeli da selektujemo ljude i istrazujemo ko su, gde su već radili i zasto žele da nam se pridruže. Osećaj kada vidite da sa vama želi da sarađuje preko sto ljudi je fenomenalan, to je samo potvrdilo da ono što radimo ima poentu, kvalitet i da se ne trudimo uzalud.

5. Šta možemo da očekujemo od ovogodišnje humanijade?

Volonteri su podeljeni po timovima, među kojima je kontrolni tim, koji ove godine podstičemo da samostalno organizuje razne aktivnosti. Cilj nam je da naši pridruženi članovi steknu ogromno iskustvo. Podstičemo ih da šire mrežu prijateljstva i kontakta oko sebe, jer će kroz par godina sarađivati sa istim. Želimo da se svako pronađe u našem radu i da radi to sa zadovoljstvom, nauči nešto novo i bude spreman na rad sa ljudima. Dosta stvari se planira za ovu godinu. Humanitarna trka na Kopaoniku je prošla sjajno, za dva dana smo  sakupili preko 100.000 dinara. Projekat Noć Humanijade se proširio na 19 fakulteta, a humanitarni turnir će na ostati tradicija i ove godine. Rad ćemo obustaviti do septembra meseca jer smo svi studenti i imamo obaveze, kada planiramo projekte sa brojnim savezima i organizacijama, ali neka to ostane iznenađenje.

6. Da li si zadovoljna onim što ste do sada postigli?

Prezadovoljna! Ostvarilo mi se sve sto sam ikada poželela. Uvek volim da pričam sa mlađim kolegama i podstičem ih da uvek zauzmu stav za svoju misao i ideju, jer su samo trud i rad na ceni, ne postoji ne kao odgovor. Nemam uzor u nekoj ličnosti, moja energija su ljudi oko mene. Ne postoji zavist, originalnost je ključ.

7. Koji su tvoji planovi i želje za budućnost ove organizacije?

Humanijada je nesto zbog čega sam sebe izgradila kao ličnost, razlog zbog kog sam postala dosta ozbiljnija, ambicioznija i društveno svesnija. Želim da se Humanijada nikada ne ugasi, jer predstavlja oličenje omladine i aktivizma. Znam da su moje ideje određenog roka trajanja, kao i svačije, stoga želim da svake godine nova generacija unosi novu energiju i poboljšava kvalitet rada organizacije. Da biste uspeli, morate početi. Plan za 2017. je saradnja širom Srbije, na čemu intenzivno radimo, dok je plan za 2018.godinu region.

The post Margareta Smiljanić – Humanijada je oličenje omladine i aktivizma appeared first on Portal Mladi.

Džim Parsons, Džoni Galecki, Kejli Kuoko, Kunal Najar i Simon Helberg – koji su bili u glavnoj glumačkoj postavi još od premijere prve sezone 2007. godine, prihvatili su da se njihove plate umanje za 100.000 dolara od milion dolara, koliko dobijaju za svaku epizodu u korist svojih koleginica Mejim Bialik i Melise Rač. Ova odluka će biti sprovedena u delo u toku 11. i 12. sezone ove popularne serije.

Bialik je za svoju ulogu Šeldonove devojke – Ejmi, dobila četiri nominacije za Emi nagradu i zajedno sa Melisom je postala nezamenljivi deo glumačke ekipe još otkako su se pridružile ostalima u trećoj sezoni. Glumice trenutno zarađuju samo 200.000 dolara po epizodi, što je znatno manje od ostatka glumaca u ovoj seriji i spremaju se da pregovaraju o novom ugovoru ove nedelje.

Sa delom zarade svojih kolega, honorari ove dve glumice mogu dostići sumu od 450.000 dolara po epizodi za dogovor koji obuhvata narednih 48 epizoda. Međutim, neki izvori navode da će glumice tražiti i više od toga: potpunu ravnopravnost u zaradi do kraja serije.

The Big Bang Theory je već nekoliko godina najgledaniji sitkom, čiju publiku čine osobe od 19 do 49 godina. Sa prosečno 20 miliona gledalaca po epizodi u toku devete sezone, ova serija predstavlja trenutno najuspešniji sitkom sa najplaćenijim glavnim glumcima. Može se reći da je ova serija ponovila uspeh prethodnog sitkoma Two and a Half Man čiji je producent takođe bio Čak Lor, a u kojoj je glavni glumac Čarli Šin zarađivao preko milion dolara po epizodi!

Izvor: The Huffington Post

The post Glavni glumci serije The Big Bang Theory se odriču dela zarade u korist koleginica appeared first on Portal Mladi.

Nije retkost da nam serije i filmovi koje smo obožavali u mladosti, sad deluju smešno i preterano, jer se filmska umetnost neprestano razvija i svake godine imamo po par novih blokbastera koji nam zaokupljaju pažnju svojim besprekornom upotrebom efekata, dirljivom pričom ili sjajnom akcijom uz dašak drame.

Naravno, ovo se ne odnosi na neprevaziđene klasike koji su to postali zahvaljujući fantastčnoj priči i kvalitetnoj glumi, što im omogućava otpornost na stalne promene trendova i nemilosrdno poređenje sa tehnički mnogo kvalitetnijim filmovima današnjice.

Evo nekoliko primera koji blago rečeno, predstavljaju neuspešan povratak u detinjstvo:

1. Čari

Serija koju je pratila većina nas prikazivana je od 1998. do 2006. godine i ubrzo nakon početka prikazivanja je stekla kultni status i vernu armiju obožavalaca. U periodu kad je serija postala poznata kod nas, svi smo imali omiljenu sestru čiju smo moć smo prisvajali za sebe. Avanture u kojima se sestre Halivel, iz epizode u epizodu bore sa mračnim silama koje žele da im otmu moći su bile zabavne za to vreme…i za taj uzrast! Desetak godina kasnije, gledajući scene iz pojedinih epizoda, ne mogu da se ne zapitam „kako smo mogli ovo da gledamo?“ Nesumnjivo, ova serija je klasik tog žanra, ali efekti sada izgledaju smešno i pojedine scene nepotrebno i glupo.

2.Moćni rendžeri

Moćni rendžeri predstavljaju sinonim za nostalgiju deci koja su rođena krajem osamdesetih i početkom devedesetih. Obožavali smo ih dok su spašavali svet od najgorih zlikovaca na planeti i šire. Neki od nas i dalje znaju napamet čuvenu pesmu „Go, go power rangers“ i ova serija će nas uvek podsećati na detinjstvo. Međutim, danas, scene borbi moćnih rendžera sa zlikovcima izgledaju urnebesno. Fun fact: Da li ste znali da je Volter Vajt (Bryan Cranston) pozajmio glas zlikovcima Twinman-u i Snizard-u? On je, takođe prihvatio ulogu Zordona u novoj verziji Moćnih rendžera koju možemo da očekujemo krajem marta 2017 godine!

Reakcija na video iznad:

3. Nindža kornjače

Bili su nam dragi dok smo ih gledali kao crtać, još draži nakon filma iz 1990. i potpuno smešni nakon novijih verzija filmova iz 2014. i 2016. godine! Priča je neznatno promenjena u novijim filmskim verzijama, ali je suština ista: mutirane nindža kornjače tinejdžerskog uzrasta koje obožavaju picu i bore se za bezbednost građana Njujorka. Bez obzira na kvalitet efekata, novije i poboljšane verzije nisu dobro prošle kod publike koja je ostala verna jednostavnijoj verziji nindža kornjača.

4.Akcioni filmovi

Ovde možemo da ubrojimo sve akcione filmove čija se radnja svodi na sledeća dva scenarija:

1)Glavnom glumcu ubiju ženu/celu porodicu, on krene na osvetnički pohod i poubija sve zlikovce u filmu;

2)Glavni glumac je policajac/bivši policajac, ne poštuje pravila, lažno je optužen za nešto, sveti se svima

Palo vam je milion sličnih filmova na pamet, zar ne?! Nije ni čudo, jer su reprizirani bezbroj puta, i dalje se prikazuju a snimaju se i novi filmovi na taj (davno prevaziđen) princip. Rasponi ocena za ove filmove se kreću od 2 do 5 na imdb-u, ali za nas ti filmovi predstavljaju svojevrsni povratak u detinjstvo i zato rado bacimo oko na tv kad ih po ko zna koji put prikazuju.

5.Domaće serije

Kad smo kod repriza, neizbežno je spomenuti domaće serije Bolji život, Srećni ljudi, Vruć vetar … koje smo svi gledali nebrojeno mnogo puta i koje ponekad, umesto da nas vrate u detinjstvo, uspeju od nas da izmame samo kolutanje očima zbog ponovne reprize. Serije same po sebi nisu loše, ali su zahvaljujući stalnom repriziranju, uspele da, što bi se reklo, dosade i bogu i narodu.

6.Telenovele

Ono što su danas turske serije, ne tako davno su bile španske serije, koje su snimane uglavnom u Meksiku i na španskom govornom području Južne Amerike (brazilske nisu bile toliko brojne, a ni poznate kod nas). Voleli smo ih zbog: ljubavnih priča sa srećnim krajem i intriga. Danas nam izgledaju smešno, ali zahvaljujući ovim serijama svi koji smo ih gledali pomalo znamo španski. Telenovele su većinom odgovorne za stavku u CV-iju: španski – osnovno/napredno, u zavisnosti od broja odgledanih serija.

The post Povratak u detinjstvo – ili ipak ne?! appeared first on Portal Mladi.

Inače, haka predstavlja tradicionalni ples maorskog naroda. Polinežani su naselili teritoriju današnjeg Novog Zelanda između 1250. i 1300. godine, pritom razvivši jedinstvenu Maori kulturu. Opšte je poznato da su Maori bili čuveni ratnici, prepoznatljivi po specifičnim tetovažama na licu, haka plesu i neustrašivosti.

Maori su verovali da će ukoliko pojedu meso protivnika – dobiti njegovu moć i mudrost. Kanibalizam je uvek bio podstaknut željom da sticanjem Mane (duhovna moć) neprijatelja koji su poraženi u bici. Možda su bili u pravu što su se gostili poraženim protivnicima, jer za razliku od većine domorodačkih kultura, Maori nikada nisu bili osvojeni, niti porobljeni!

Reč „Maori“ na maorskom jeziku znači „normalan“ ili „čovek koji se razlikuje od bogova„, dok reč „haka“ označava ples, što znači da haka nije samo ratni ples koji služi isključivo za zastrašivanje protivnika, već podrazumeva mnogo podvrsti samog plesa. Tradicionalno, haku izvode i žene i muškarci, iako žene češće imaju ulogu pratećih vokala, dok su za snažne ritmičke udarce o pod zaslužni muškarci.

Haka je postala poznat širom sveta nakon što je novozelandska ragbi reprezentacija počela da izvodi ovaj ples pred svaku utakmicu. Ragbi tim All black je počeo da izvodi Ka mate, ka mate haku još davne 1888. godine, iako tada nisu bili poznati pod tim imenom. Od 2005. godine se izvodi i ples Kapa o Pango, koji ne predstavlja zamenu za Ka mate ples, već se izvodi u posebnim prilikama. Haka nije svojstvena samo za ragbi utakmice, novozelandski sportisti je izvode pred većinu utakmica u skoro svakom sportu. U Srbiji smo bili u prilici da prisustvujemo ovom neobičnom plesu 2014. godine, na košarkaškoj utakmici između Srbije i Novog Zelanda.

Kao što je već rečeno, haka nije samo ratni ples i njime se može iskazati poštovanje prema nekoj osobi, a često se izvodi i pri dočeku uvaženih gostiju. Novozelanđani su nakon koncerta poznate pevačice Beyoncé priredili haku u njenu čast, a ona je odgovorila pravljenjem grimasa karakterističnih za ovaj ples čime je uzvratila poštovanje svojim domaćinima.

Da li ste znali da je Jason Momoa, jedan od glumaca iz serije Igra prestola izveo haka ples na audiciji za ulogu Kal Droga?  Ko zna, možda je uspeo da zadivi ili čak zastraši prisutne na kastingu, pa su odabrali baš njega za ulogu moćnog Kala.

Slobodni prevod teksta najpoznatije hake: Ka mate, ka mate

Vođa:

Rigna pakia – Udari ruke o butine

Uma tiraha – Udari u grudi

Turi whatia – Savij kolena

Hope whai ake – Neka kukovi prate

Waewae takahai kia kino nei hoki – Udari nogom najjače što možeš

Vođa:

Ka mate, ka mate – Ti umireš, ti umireš

Tim:

Ka ora’ Ka ora’ – Ja živim, ja živim

Vođa:

Ka mate, ka mate – Ti umireš, ti umireš

Tim:

Ka ora’ Ka ora’ – Ja živim, ja živim

Zajedno:

Tenei te tangata puhuruhuru – Ovo je dlakavi čovek

Nana ne I tiki mai whakawhiti te ra – Koji je obasjao ponovo sunce na mene

A Upane! Ka Upane! – U vis, u vis

A Upane Kaupane – Ka vrhu

Whiti te ra – Gde sunce sija

Hi – Ustani!

Za kraj, pogledajte kako izgledaju dva različita „ratna“ plesa protivničkih sportskih ekipa pred početak utakmice i sami zaključite koji je upečatljiviji!

The post Haka – više od ratnog plesa! appeared first on Portal Mladi.

1. Gospodar prstenova

Kultna trilogija jednog od najpoznatijih pisaca epske fantastike Džona R.R Tolkina je doživela svoju uspešnu ekranizaciju u okviru serijala od tri filma: Gospodar prstenova – Družina prstenova (2001), Dve kule (2002) i Povratak kralja (2003).

Filmovi prikazuju putovanje od Okruga naseljenog veselim i dobrodušnim hobitima do mračnog Mordora i sadrži sve što bi filmovi ovog žanra trebalo da imaju: epske scene borbi između ljudi i oraka, ljubavnu priču između Arvene i Aragorna, dobrog čarobnjaka Gandalfa, zlog čarobnjaka, scenu u kojoj jedina žena na ratištu ubija zlog gospodara kojeg ne može ubiti nijedan čovek, kao i hobite, vilenjake, patuljke i ostala mitska stvorenja. Filmska adaptacija je jedna od najuspešnijih, sa ogromnim brojem obožavalaca i rekordnom bioskopskom zaradom.

2. Hobit

Mnogi su se obradovali kada su čuli vest da će biti snimljena i tri filma na osnovu još jedne knjige poznatog pisca Džona R.R. Tolkina. U pitanju je knjiga Hobit, a snimljeni su sledeći filmovi: Hobit: Neočekivano putovanje (2012), Šmaugova pustošenja (2013) i Bitka pet armija (2014).

Za ljubitelje prethodne filmske adaptacije, ali i fantastike uopšte, ovaj film je bio prava poslastica. Omiljena ekipa se vratila! Dobro, ne baš cela, tu su neizostavni Gandalf, čarobnjak koji će tek postati zao, Legolas (koji, doduše i nije pomenut u knjizi), Galadriel i Elrond, uz nove zanimljive likove, kao što su Fili i Kili, najsimpatičniji među bučnim patuljcima, i naravno, ZMAJ!

3.Hari Poter

Jedna od najuspešnijih spisateljica svih vremena Džoan Rouling je postala slavna zahvljujući serijalu knjiga o “dečaku koji je preživeo”. Prema proceni Forbes-a, ona je bila prva osoba koja je zaradila milijardu dolara od prodaje knjiga. Pored njenog neosporivog talenta, neverovatnom uspehu ove spisateljice je doprinela i ekranizacija njenih knjiga o mladom čarobnjaku.

Magični svet iz njene mašte uspešno je prenet na filmsko platno, stvorivši zvezde od mladih glumaca: Danijel Redklifa, Eme Votson i Ruperta Grinta. Svi smo kao mali maštali da ćemo dobiti pismo iz Hogvartsa, najzabavnije i “najsigurnije” škole za čarobnjake u kojoj nema dosadnih predmeta, kao recimo, matematike! Pored ekranizacije knjiga o Hari Poteru, nedavno smo bili u prilici da gledamo film Fantastične zveri i gde ih naći, koji je takođe zasnovan na knjizi iste autorke.

4. Igra prestola

Igra prestola je jedna od najpopularnijih serija ikad! Što ne čudi, s obzirom da je zasnovana na poznatom serijalu knjiga “Pesma leda i vatre”. Pisac Džordž R.R. Martin je stvorivši ovo delo, pomerio sve granice, neprezajući da nemilosrdno ubije svoje glavne likove i opiše scene brutalnog nasilja i seksa kakve do tada nisu viđene na malim ekranima (barem ne u toj meri)!

Na pitanje kako uspeva da stvori toliko različitih, a kvalitetnih ženskih likova, poznati pisac je jednostavno odgovorio da je žene oduvek smatrao ljudima. Pisac je odlučio da otkrije scenaristima kako se serijal završava, u slučaju da se desi da umre! Brojni obožavaoci traće svoje slobodno vreme žučno raspravljajući o razlikama između knjiga i serije, mada se većina slaže da ne treba preskočiti ni čitanje knjiga ni samu seriju.

5.Igre gladi

Još jedna uspešna filmska adaptacija zasnovana na trilogiji knjiga koju je napisala Suzan Kolins koju je magazin Time proglasio za jednu od najuticajnijih žena, predstavlja film Igre gladi u kojoj glavnu ulogu glumi trenutno najplaćenija holivudska glumica i oskarovka Dženifer Lorens.

U pitanju je distopijski naučnofantastični roman u kojem se naglasak stavlja na preživljavanje u sredini gde se svi trude da to ne dopuste. Reč je o postapokaliptičnoj slici budućnosti, a snimljeno je nekoliko filmova koji su zabeležili uspeh kod kritičara i publike. Za one koji nisu čitali knjige, verujte Stivenu Kingu na reč, koji za ovu knjigu kaže: „Nisam mogao da prestanem da čitam… zarazno” (da bi kasnije promenio mišljenje i izjavio kako je Suzan ukrala ideju iz jedne od njegovih knjiga).

6.Bekstvo iz Šošenka

Stiven King je jedan od pisaca čija su dela među najčešće ekranizovanim. U veoma uspešne i kvalitetne ekranizacije spadaju knjige: “Isijavanje” koju je na filmsko platno preneo genijalni Stenli Kjubrik, kao i adaptacija “Zelene milje” u kojem glumi neponovljivi Tom Henks, a koja je nominovana za četiri Oskara: za najboljeg sporednog glumca, najbolji film, najbolji scenario i najbolji zvuk.

Međutim, najuspešnija ekranizacija Kingovog dela je zapravo Bekstvo iz Šošenka (1994) koji paradoksalno, nije bio veliki hit kad se pojavio u bioskopima. Film se temelji na pripovetki pisca Stivena Kinga „Rita Hejvort i iskupljenje u Šošenku“ i možete je pročitati u Kingovoj zbirci “Godišnja doba”. Film je odavno stekao kultni status među obožavaocima, a na filmskom portalu IMDB drži prvo mesto među najboljim filmovima. Film nominovan za čak sedam Oskara, ali nije osvojio nijedan.

7.Kum

Priča o don Vitu Korleoneu, glavi njujorške mafijaške porodice, inspirisala je tri možda najbolja filma svih vremena i postavila temelje sasvim novom literarnom žanru. Roman obiluje nezaboravnim likovima koji uprkos neuobičajenom načinu života koji vode unutar poznate kriminalne porodice doživljavaju sve uspone i padove koji su neizbežni za svakoga od nas. Ako ste samo pogledali filmove, trk u knjižaru i častite sebe ovom knjigom!

Da li ste znali da mačka koju u naručju drži Marlon Brando nije bila deo scenarija, već je reditelj spazio dok je lutala scenom i pridodao celom projektu? I da, ono je bila prava konjska glava.

The post Najuspešnije ekranizacije knjiga appeared first on Portal Mladi.

Da li možeš da mi kažeš nešto više o sebi? Čime se trenutno baviš?

Počeo sam da vodim dva predmeta na Odseku za digitalne umetnosti Fakulteta za medije i komunikacije, “Interaktivni dizajn” i “Programiranje za umetnike i dizajnere”. Radim i kao stručni saradnik na Dizajn seminaru u Petnici. Kad se ne bavim edukativnim radom, istražujem nove načine pripovedanja, pravim animirane filmove ili dizajniram interaktivne vizuelizacije podataka. Dakle, medijska produkcija, edukacija, istraživanje izražajnih mogućnosti novih medija.

Premda sam se školovao kao inženjer, mene tehnologija ne zanima kao alat, ne zanima me njen utilitarni aspekt. Tehnologija me zanima kao novi jezik, kao sredstvo izražavanja, komunikacije i manipulacije. To se, primera radi, odnosi i na emotikone i animirane stikere. Današnja poezija piše se jezikom emotikona.

Zašto bi ljudi trebalo da pročitaju “Bantustan”?

Nije na meni da kažem da li bi trebalo da pročitaju našu knjigu, ali ako vole istraživanja i putovanja, ako su skloni eksperimentalnoj književnosti, ako ih privlači Afrika, ako se interesuju za kartografiju i strip i ako se pritom ne plaše da zavire u čudnije strane globusa, mislim da im naša knjiga, ako joj daju šansu, može biti uzbudljiva. U osnovi, „Bantustan“ je priča o našem tromesečnom putovanju kroz Afriku, od Srbije do Namibije, međutim, između putopisnih redova skriveni su drugi slojevi, poput istraživanja identiteta i granica ili pak autobiografskog poigravanja.

Možeš li da izdvojiš najinteresantniji i najgori/najbezvezniji komentar na knjigu?

Najdosadniji komentari su kratke i bezlične pohvale. Meni su interesantni negativni a promišljeni komentari, jer iz njih mogu najviše da naučim. Na primer, prijatelj mi je rekao da je „Bantustan” isuviše knjiga o nama a premalo o Africi. Verovatno je u pravu. Kad čovek piše prvu knjigu, želi da u nju stavi sve što je dotad proživeo. A kad bih se ponovo odvažio da napišem knjigu, verovatno bih se odlučio za dokumentarniji pristup, ne bih se plašio da će istorijski, geografski i ostali podaci i činjenice biti dosadne čitaocima. Bila bi to neka vrsta data-literature, hibrid između priče i enciklopedije. I uopšte, mislim da bih se više igrao a manje brinuo hoće li knjiga ikome biti zanimljiva. Međutim, trenutno ne razmišljam o tome. Možda nikad neću objaviti drugu knjigu. Po mom uverenju, takve stvari treba da nastanu iz duboke potrebe. Ne valja kada se od toga pravi karijera.

Kako je na tebe uticalo to putovanje?

Nateralo me je da se zapitam u kakvom svetu živim, da počnem da istražujem razne teme, od antropologije do sufizma, od globalizacije do odnosa crteža i pisma. Vratilo mi je radoznalost iz detinjstva, bez koje se ništa ne može praviti, dok me je istovremeno opomenulo da živim u jednom čudnom i strašnom svetu, koga nisam bio svestan dok sam živeo u svojoj maloj studentskoj kapsuli. Rečju, razbilo me je i nateralo da se iznova sastavim, komadić po komadić.

Šta si naučio u toku svog angažmana za Klub putnika? (i nešto više o Klubu, za one koji ne znaju)

Naučio sam da putovanja mogu biti kao nekad rokenrol – sredstvo oneobičavanja, pomoću kojeg se razne teme mogu napraviti zanimljivim za širu publiku. Primera radi, ko bi čitao Levi-Strosa u kontekstu antropologije, Tasića u kontekstu književne esejistike ili Džumhura u kontekstu biograskih zapisa? Par zaljubljenika ili studenti kojima je to zadatak. Međutim, kada se ovi tekstovi predstave u kontekstu putovanja, oni postaju avantura, pustolovina, i mnogo se više ljudi za njih zainteresuje. To je moć sajta i časopisa koji se bave samostalnim putovanjima.

Pa ipak, čovek pre ili kasnije shvati da su ljudi svugde na svetu – ljudi. Mislim da bismo jednako zanimljive, čudne, zadivljujuće ili bizarne priče, koje smo ispričali u “Bantustanu”, mogli da čujemo putujući kroz Srbiju. Nije potrebno otići daleko. Potrebno je negovati kulturu oslušikivanja, negovati senzore. Eto to sam radio u Klubu putnika: na prvi pogled, pričao sam o putovanjima, a zapravo sam pričao o negovanju senzora.

Reci mi nešto o Putničkoj kući (+možda neku zanimljivu anegdotu)?

Putničkom kućom bavile su se kolege iz Kluba, ne ja. Verovatno sam od svih nas najmanje bio uključen u taj projekat. Klub se vodio idejom da putovanja približi svima, bez obzira na materijalni status, pa je pokrenuo projekat da članovi Kluba sami isfinansiraju stan u nekom gradu, koji će tokom letnjih meseci biti otvoren i besplatan za sve putnike iz Srbije, regiona i sveta. Neki od tih gradova bili su, recimo, Istanbul, Atina, Granada i Tbilisi.

Meni je, pak, zanimljivo bilo da razmišljam o tome kako se jedan takav stan može iskorisiti za nešto fokusiranije. Tako smo u Istanbulu organizovali radionicu kreativne kartografije. Polaznici su crtali mape određenog dela grada. Na kraju smo dobili subjektivnu mapu Istanbula, sasvim ličnu, nepreciznu, više priču nego mapu. Bilo je to istraživanje kako se jezik kartografije može iskoristiti subverzivno, ne da se objektivno predstavi svet nego da se ispriča nešto malo i lično.

Koji su ti najupečatljiviji utisci iz Afrike?

Teško je to sažeti. Valjda smo zato i napisali knjigu, zato što je utisaka bilo puno, godinama smo se vraćali na njih i pokušavali da ih pretvorimo u priču. Neke stvari, pak, ne mogu se ispričati. Recimo, pustinja. Mislim na pravu, duboku pustinju, ne na obod pustinje, na ono što turisti vide kad odu na letovanju u Egipat ili Tunis pa ih agencija odvede na jednodnevnu ekskurziju među dine i kamile. Kada prvi put zađeš duboko u pustinju, tebe obuzme nešto veliko i drevno, nešto što je stajalo u tebi odavno i čekalo. Kao da osećaš zakrivljenost Zemlje, horizont, osećaš da je Zemlja okrugla mrva koja se okreće oko Sunca. Svako ljudsko delo ikada stvoreno odande deluje kao čudo. Zar je moguće da su ljudi ikada išta napravili? Ali eto, već sam zašao u patos, u rđavo pripovedanje. O pustinji se teško piše.

Gde si još putovao (pored Afrike) i koje ti je najomiljenije sećanje sa putovanja?

Izdvojio bih putovanje Transsibirskom železnicom, od Moskve do Mongolije i nazad. Često se setim tih dana u vozu. I to je teško opisati: ritam pruge, beskrajne šume breza, čaj, samovar i zalazak Sunca neobično dugačak ili kratak u zavisnosti od toga da li se krećeš ka istoku ili ka zapadu. Svakome bih to preporučio. Nije skupo: od Moskve do Bajkalskog jezera, četiri dana u vozu, koštalo nas je 90 evra. Danas je verovatno skuplje, ali ne drastično.

Da li imaš u planu slično putovanje i da li bi opet napisao knjigu o tome?

Nemam i ne znam. Možda. Kao što rekoh, takve stvari treba da nastanu iz potrebe. Trenutno sam posvećen edukaciji i otkrivanju novih svetova u svom najbližem okruženju. Nakon što sam video i prvi i treći svet, meni je, moram priznati, sasvim okej da živim u Pančevu. Ali ko zna. Život čine talasi: bežanje iz buke sveta i vraćanje u nju.

Objasni nam značaj putovanja iz svoje perspektive.

Kao što rekoh, negovanje čula. Putovati se može i kroz svoju ulicu. Kada šetam Sinđelićevom, uvek se trudim da pronađem detalj koji pre toga nisam video, da otvorim čula za nove doživljaje. Bio sam u većini gradova u Srbiji, pa opet ima onih u kojima nikad nisam bio: u Majdanpeku, recimo, u Novom Pazaru, Apatinu, Trgovištu, Bosilegradu. Voleo bih da odem tamo. Trenutno mi je zanimljivo da razmišljam o kratkim jednostavnim izletima.

The post Uroš Krčadinac – reč, dve o kulturi putovanja appeared first on Portal Mladi.

Za početak, odvojite malo vremena kako biste odgledali par videa na SciShow kanalu i uveravam vas da nećete moći da se zaustavite!

Ovaj kanal predstavlja jedan od najboljih načina za prokrastrinaciju, naročito ako ste u fazi spremanja ispita za januarski ispitni rok, jer tada i najbeskorisnija informacija deluje fascinatno. Kada pustite jedan video, nećete odoleti da saznate još nešto novo, što niste znali pre pet minuta.

Međutim, ako vas zanima kako da napokon prestanete da prokrastinirate, pogledajte sledeći video a zatim potražite još neki video sa ovog kanala, jer vam se prvi pokazao kao veoma koristan i sada vas zanima kako da se oslobodite stresa ili možda kako da priuštite sebi kvalitetniji san i da napokon, sasvim odmorni i opušteni počnete da učite…od sutra.

Da li vam se nekad desi da otvorite jutjub kako biste slušali muziku, ali umesto toga provedete sate gledajući nešto potpuno beskorisno ali u isto vreme neverovatno zabavno?!

Jedan od mojih omiljenih kanala je The School of Life, na kojem se svakodnevno obajvljuje kreativan sadržaj koji se često bavi egzistencijalnim temama. Na ovom kanalu možete pronaći savete kako da prebrodite teške situacije, postanete bolja osoba ili čak kako da promenite svet.

Jedan od kvalitetnijih i poznatijih kanala jeste i Watchmojo, na kojem se više puta dnevno objavljuju zanimljivi videi koji se bave najrazličitijim temama. Ukoliko ste tražili dobar način da ispunite vreme u pauzama od učenja, look no further!

U ovom videu ćete saznati odgovor na jednostavno pitanje „zašto da se prijavim baš na ovaj kanal“. Pored stvari koje su već navedene u videu, možete saznati zašto Njujork nazivaju „Velikom jabukom“ ili „Da li je istina da samo dvoje ljudi znaju recept za Koka kolu„‘?

Jedan od sjajnih kanala ovog tipa je i Slate magazine kanal, na kojem možete pronaći videe koji objašnjavaju razne naučne činjenice, mnoge „kako da…“videe i još puno interesantnih stvari. U sledećem videu je objašnjena komercijalizacija Ničeovih dela u poznatim serijama i filmovima.

CrashCourse svakako zaslužuje da se nađe na listi edukativnih kanala, jer na ovom kanalu možete saznati pregršt informacija o svemu i svačemu, u sklopu videa koji obično traju oko desetak minuta.

I za kraj, neizostavni TED-ed kanal, koji, kao i ostali edukativni kanali može da odgovori na pitanja koja vam još nisu pala na pamet, pruži urnebesne informacije koje mogu delovatni neverovatno, iako su istinite!

Nemoguće je obuhvatiti sve kvalitetne edukativne kanale koji su dostupni na internetu, ali ovo je dobar početak. Ukoliko vas zanima da saznate više o tome kako funkcioniše svet oko vas, ljudsko telo ili vas interesuje nešto skroz drugačije, nastavite da istražujete!

The post Najinteresantniji edukativni kanali na jutjubu appeared first on Portal Mladi.

Za one koji ne znaju o čemu se radi, u pitanju je serija konferencija u kojoj ljudi pričaju o određenoj temi, poštujući slogan – ideje vredne širenja. Dakle, radi se o govorima čija je svrha da inspirišu i podstaknu ljude na razmišljanje. 

Najpoznatiji i najgledaniji TED govori uključuju poznata imena poput Stiv Džobsa i Stivena Hokinga, pa postoji šansa da ste gledali neke od njih, ali se nadam da će vas sledećih nekoliko videa podstaknuti da nastavite da pratite TED konferencije.

Ovo je prvi Ted video koji sam pogledala i razlog zbog kojeg sam se zainteresovala za Ted talks i nastavila da pratim svaki sledeći video koji bi izašao. Suzan Kejn govori o introvertnim ljudima, razbijajući predrasude koje često prate introvertne osobe, uključujući pogrešno uverenje da su introverti nedruštveni i čudni. Ukoliko vas interesuje ta tema, odnosno kako je biti osoba koja više voli tišinu i društvo knjiga, od izlazaka i gužve, odnedavno je dostupna i knjiga na srpskom koju je napisala Suzan Kejn pod nazivom „Tihi ljudi“ .

MOžda će vas ovaj zanimljivi video podstaknuti na razmišljanje o zastupljenosti i slici koja postoji o ženskim superherojima u medijima. Zbog čega su najinteresantnije uloge u većini poznatih filmova namenjene muškarcima? Kakav uticaj nedostatak snažnih ženskih likova ima na devojčice koje se ne poistovećuju sa princezom Lejom, već sa Obijem Van Kenobijem?

Duhovito objašnjenje o tome kako funkcioniše ljudski mozak i kako spoljne okolnosti mogu uticati na osećaj sreće kod ljudi, ali ne nužno na način koji biste očekivali. Den Gilbert objašnjava da je razlog zbog kojeg ljudi ponekad nesvesno biraju rešenje koje će ih učiniti nesrećnim, činjenica da ne razumeju način na koji se sintetiše sreća u ljudskom mozgu.

Sledeći video će obradovati obožavaoce serijala knjiga „Pesme leda i vatre“ i jedne od najpopularnijih serija svih vremena „Igra prestola“. Ovaj video je nastao u okviru Ted-ed serijala, edukativnih i animiranih videa koji na jednostavan i efektivan način objašnjavaju sve ono što niste bili u prilici da naučite u školi ili na fakultetu. Između ostalog, možete da saznate koji su stvarni istorijski događaji inspirisali Džordža R.R. Martina, da li su dortraki i klingonski jezik stvarni, šta bi se deslio kad bismo prestali da pijemo vodu, zašto je zevanje zarazno i slično?

Ako vas zanima kakav će uticaj Ted govori imati na vas, odnosno kako će obogatiti vaše znanje o nekoj temi pročitajte šta možete da naučite ukoliko pogledate svaki Ted ed video. Zaključak Noe Tavlin jeste da je slušajući stručnjake bio nadahnut da se potpuno posveti temama koje ga interesuju, umesto da besciljno luta internetom, površno čitajući nezanimljive sadržaje.

Na ovom linku možete pronaći govore koji se smatraju najboljim i najzanimljivijim u 2016toj godini. Ovi govori uključuju kamile, devojke i pixar. Evo još jedne liste od 10 najkvalitetnijih govora po mišljenju britanskog Telegrafa.

Ako želite da prisustvujete Ted konferenciji uživo, postoji mogućnost i za to. U Srbiji se već nekoliko godina zaredom organizuje Ted x konferencija, kojoj možete da učestvujete kao volonteri i kao slušaoci. U duhu ideja vrednih širenja, TED je pokrenuo TEDx – program lokalnih, nezavisno organizovanih događaja koji okupljaju ljude koji žele da dožive iskustvo TED-a. Naš događaj nazvan je TedxBelgrade , gde x=nezavisno organizovan TED događaj. Na TEDxBelgrade, kombinacijom snimljenih TED govora sa govorima koji se drže uživo, želimo da pokrenemo duboku diskusiju i povezanost u malim grupama. Pored Beograda, ova konferencija se održava i u Novom Sadu i Nišu.

Za kraj, pogledajte video u kojem naš najpoznatiji stand up komičar Srđan Dinčić, govori o mišljenju u okviru TEDxZemunED. Nadam se da će vas zasmejati i da ćete uživati slušajući Srđana.

Nedavno je izašla knjiga ‚‚Ted govori“ pomoću koje možete da naučite kako da održite nezaboravan govor i približite svoje ideje ljudima. Ideje su nam danas potrebne više nego ikada. One koje mogu rešiti naše najteže probleme često ostaju nevidljive, jer sjajnim ljudima u čijim umovima postoje nedostaje samopouzdanja ili znanja kako da ih efikasno podele s drugima. Ako se održi kako treba, govor je mnogo moćniji od svake reči u pisanom obliku.

Ukoliko su vas zainteresovali gorepomenuti, tačnije gorelinkovani govori, možete preuzeti aplikaciju za svoj telefon u Google Play prodavnici, potpuno je besplatna i postoji srpski prevod za svaki dostupni video.

The post TED govori – ideje vredne širenja appeared first on Portal Mladi.

Ovog meseca ćete imati mogućnost da uživate u gledanju dva argentinska filma, od kojih je jedan već prikazan šestog decembra, ali ne brinite, jer niste ništa propustili.  Zbog neverovatnog interesovanja gledalaca i činjenice da je broj posetilaca prevazišao mogućnosti sale da ih sve primi, organizatori će nastojati da organizuju još jednu projekciju romantične komedije „Moje prvo venčanje“ koja će vas sigurno opustiti i zabaviti.

Sledeći film čije je prikazivanje zakazano za 13. decembar je drama „Poslednji Elvis“ i s obzirom da na imdb-u ne piše puno o filmu „Poslednji Elvis „, ostavljam na vama da procenite kakav je, nakon što ga pogledate.

U januaru je predviđena projekcija filma „Zidovi„, koji je zakazan za 17. januar i koji toplo preporučujem. Radi se o dvoje pomalo čudnih ljudi koji žive jedan naspram drugog i koje, jelte, deli zid i koji će morati da prođu kroz puno zavrzlama pre nego što napokon završe zajedno.

Pored filma „Zidovi“, za 24. januar je predviđena projekcija filma „Vreme hrabrosti“ koji predstavlja izvrsnu kombinaciju akcije, komedije i krimića.

Argentina je oduvek uživala nesporan ugled zahvaljujuci odličnom kvalitetu svojih filmova. Savladavši izazove 70-ih i 80-ih godina, njihova filmska industrija je oživela sa velikom odlučnošću. Nova era argentinskih filmova bila je predvođena grupom mladih filmskih stvaralaca koji su se, unevši lični pečat, izborili da povrate filmski identitet zemlje.

Novi film ove zemlje uspeva da predstavi male i velike uspehe i neuspehe običnih ljudi na realističan i iskren način, tako da gledalac neizbežno vidi svoj odraz na velikom ekranu i oseća se poistovećenim sa malim detaljima iz svakodnevnog života svakog čoveka.

Cilj ovog ciklusa je da prikaže istaknuto mesto argentinske kinematografije na sceni savremenog filma kroz prikaz četiri novija filma, čije priče odražavaju bogastvo i raznolikost društvene i kulturne stvarnosti Argentine.

Ako želite da se odmorite od američkih filmova i engleskog jezika, ovo je sjajna prilika za to! Ulaz je besplatan, ali su mesta ograničena zbog veličine sale u kojoj se filmovi prikazuju. Posetite stranicu događaja na sledećem linku: Ciklus filmova: Savremena Argentina, kako biste na vreme bili obavešteni o mogućim promenama termina prikazivanja filmova.

The post Ciklus savremenih argentinskih filmova u Beogradu appeared first on Portal Mladi.