Tema govornog Kompas programa pod nazivom Identiteti koji bude nemir inspirisana je višestruko nagrađivanim dokumentarnim filmom Srbenka reditelja Nebojše Slijepčevića, koji se osvrće na događaj kada je 1991. u centru Zagreba ubijena dvanaestogodišnja devojčica srpske nacionalnosti. Generaciju kasnije kontroverzni reditelj Oliver Frljić postavlja pozorišnu predstavu o slučaju Aleksandre Zec u riječkom HNK. Naslovnu ulogu, igrom slučaja ili ne, u predstavi dobija Nina – dvanaestogodišnja glumica iz Rijeke srpskog porekla, koja ujedno postaje i glavna protagonistkinja Slijepčevićevog dokumentarca.

O tome šta je identitet i gde su granice naših identiteta, u kojoj meri je identitet naš izbor, ono na čemu radimo, što menjamo i prilagođavamo, ono u čemu uživamo i nosimo neprimento i čvrsto, a u kojoj meri je identitet ono što nam se nameće, poput etničkih identiteta koji nas zatvaraju u bodljikave žice neslobode ili rodnih identiteta koji nam propisuju sudbinu nezavsno od naše volje, na razgovoru nakon filma u Niškom kulturnom centru, u sredu 15. maja  od 18h časova govoriće filozofkinje Milica Rašić i Sara Ilić i filozof Bojan Blagojević. U petak 17. maja na ista pitanja u Bioskopu Eurocinema Subotica od 18.30h pokušaće da odgovore teoretičarka kulture Aleksandra Bosnić Đurić, bibliotekar dragan Rokvić, pisac Boško Krstić i pisac i prevodilac Oto Tolnaj. Razgovore u oba grada moderiraće urednik govornog programa Kompas filmskog festivala Slobodna zona Ivan Milenković.

Kompas se u okviru 13. Turneje filmskog festivala Slobodna zona organizuje uz podršku Grupe 484, a u partnerstvu sa Odborom za ljudska prava Niš i Otvorenim univerzitetom Subotica.

Pored filma Srbenka, na repertoaru Turneje nalaze se i filmovi Bergman – godina života, Leto, Kapetan, Tri Lica, Najbolji ortaci i Tranzit. Program Turneje i raspored projekcija po gradovima dostupan je na sajtu freezonebelgrade.org

Trejler Srbenka https://www.youtube.com/watch?v=amKLnlU3KCs

The post Kompas Slobodne zone na Turneji u Nišu i Subotici appeared first on Portal Mladi.

5 najboljih filmova o Hokingu

The Theory of Everything (2014)

Iako najmlađi, moglo bi se reći da je najpopularniji film o njegovom životu. Tome je doprinela i gluma sjajnog Edija Redmejna, koji je tom ulogom dobio i Oskara. Gledaoci imaju priliku da prate turbulentan život ovog naučnika, upoznaju njegov dom, kao i ženu Džejn Vajld, sa kojom je bio u braku 30 godina.

A Brief History of Time (1991)

Ovaj dokumetarac čiju režiju potpisuje Erol Moris, nazvan je po istoimenom bestseleru koji je napisao sam Hoking. Međutim, dok je Hokingova knjiga prvenstveno naučna, film prikazuje njegov život, ali iz ugla porodice i prijatelja.

Hawking (2004)

U pitanju je televizijski film u BBC produkciji, gde je glavna uloga pripala Benedikt Kamberbaču, iliti čuvenom Šerloku. Prikazuje rane studentske dane, gde poseban značaj ima i godina punoletstva, odnosno dvadeset i prva, kada je Hokingu saopšteno da boluje od amiotrofične lateralne skleroze.

65. Martovski festival – Podrška razvoju domaćeg filma

Dokumentarni film o Hokingu – Hawking (2013)

Još jedan film iz BBC produkcije, ovog puta u dokumentarnoj formi. Zanimljiv je zbog toga što u njemu vidimo i samog naučnika kao protagonistu, pri čemu opisuje detinjstvo, borbu protiv teške bolesti i svoju karijeru.

Interstellar (2014)

Mozda vas ovaj već kultni film slavnog režisera Kristofer Nolana najviše iznenađuje što se nalazi na ovoj listi, budući da se nigde direktno ne spominje Hokingovo ime. Međutim, mnogi se slažu da dobro prikazuje njegovu ideju o crnim rupama, pri čemu  se i sam naučnik složio sa njegovom generalnom idejom. Glavni lik koga igra Metju Mekonahej, ulazi u crnu rupu i završava u drugoj dimenziji, što se kosi sa mejnstrim pretpostavkama o istoj, a podudara sa revolucionarnom  teorijom koju nam je ponudio ovaj genije.

Autorka: Dušica Lasić

The post 5 najboljih filmova o Stivenu Hokingu appeared first on Portal Mladi.

Glavne uloge u filmu igraju Vojin Ćetković, u ulozi starijeg kneza Lazara, Biljana Nikolić u ulozi knjeginje Milice, Miloš Đurović u ulozi mladog kneza Lazara i Marta Bjelica u ulozi mlade knjeginje Milice.

Narator u filmu je Goran Dimitrijević.

Film Knez Lazar

Prema rečima autora, u filmu će biti prikazan život kneza Lazara i život u srednjovekovnoj Srbiji, od običnih ljudi, vitezova, do vlastele na dvoru, rekao je Marinković.

„Prikazaćemo odrastanje kneza Lazara na dvoru cara Dušana, njegovu ženidbu sa Milicom, izgradnji srednjovekovnog Kruševca, Lazarevu posvećenost izgradnji crkava i manastira Ravanica. Zbog problema u pronalaženju lokacija za snimanje, dosta toga činiće vizuelni efekti“, rekao je Marinković.

Za ceo film nam treba minimum 40.000 evra. U kampanji prikupljanja novca i tražimo 20.000 evra. Plan je da ukoliko skupimo novac da sledeće godine krenemo u pripreme za snimanje i krajem 2018. godine da imamo premijeru filma – kaže Marko.

Više o načinima uplate OVDE.

Pogledajte promo video filma:

The post Promo video – film Knez Lazar [VIDEO] appeared first on Portal Mladi.

Romantični filmovi

1. Serendipity (2001)

   Jednog zimskog dana Džonatan Trager upoznaje Saru Tomas. Na početku filma, putevi dva totalna stranca se ukrštaju, dok oboje izbegavaju gužvu u Nju Jorku. Uprkos činjenici da oboje već imaju ljubavne veze sa drugim ljudima, njih dvoje provedu veče zajedno lutajući Menhetnom. Kada se ta noć približi neizbežnom kraju, Džonatan traži da razmene brojeve, međutim Sara ima nešto drugo na umu. Ona hoće da njihov sledeći susret prepusti sudbini. Ako su suđeni jedno drugom, naći će način da se opet sretnu. U ovoj romantičnoj komediji uloge tumače Džon Kjuzak i Kejt Bekinsejl i naravno neizbežna uloga u filmovima ovog žanra – grad Nju Jork.

   

2. Just like heaven (2005)

   Čovek koji je izgubio verenicu traži novi stan, kako bi promenio sredinu i pokušao da izbegne sve što ga podseća na nju. On pronalazi savršen stan sa prelepim pogledom i na dobroj lokaciji. Međutim, postoji jedan problem. Prethodna vlasnica stana je i dalje tu, samo što ne može da je vidi niko drugi sem njega. Ona nije mrtva, već se nalazi u komi u bolnici, nakon što je doživela saobraćajnu nesreću. On nakon nekoliko pokušaja da je izbaci iz stana odustaje i reši da joj pomogne da otkrije šta se desilo sa njom, jer ona uopšte ne zna kako je dospela u to stanje. Nakon nekog vremena se zaljubi u nju, i pokušava da je vrati u život na sve moguće načine. Glavne uloge u ovom filmu tumače oskarovka Riz Vinterspun i Mark Rufalo koji je sada najpoznatiji po ulozi Hulka u Marvelovim Avendžersima.

   Pročitajte još: 15 ideja za poklon za Dan zaljubljenih

   

3. P.S. I love you (2007)

   U ovom filmu, Hilari Svonk glumi uspešnog agenta za nekretnine po imenu Holi, čiji je simpatični i šarmantni muž uvek tu za nju, bez obzira na sve. Iznenada, Geri, njen muž koga glumi Džerard Batler, dobija tumor na mozgu i umire. Međutim, pre nego što je preminuo Geri koji je poznavao svoju suprugu bolje nego iko drugi, isplanirao je način na koji bi joj pomogao da prevaziđe tugu za njim i da nastavi sa svojim životom. Na njen trideseti rođendan joj stigne torta i poruka koju je on ostavio kako bi je naveo da izađe i proslavi svoj rođendan umesto da tuguje. Nakon te poruke, svakog meseca ona dobija novu, svaku na različite i zanimljive načine. Svaka poruka je upućuje u nove avanture i završava se na isti način, sa “P.S. Volim te”.

4. How To Lose A Guy In 10 Days (2003)

   Endi, koju glumi Kejt Hadson, je zgodna i ambiciozna novinarka koja želi da piše o političkim događajima, ali trenutno radi za jedan ženski magazin. Ona dobije zadatak da napiše priču o tome šta žene čine kako bi oterale muškarce koje vole, što će demonstrirati tako što će zavesti a potom oterati od sebe bilo kog muškarca u roku od 10 dana. S druge strane, Ben, koga glumi oskarovac Metju MekKonahi, je markentiški agent i želi da dobije posao da uradi reklamu za dijamante. On kaže svom šefu da je najbolji čovek za taj posao jer razume žene, i opkaldi se sa njim da će zavesti bilo koju devojku za manje od dve nedelje. Nakon što se upoznaju počnu da izluđuju jedno drugo na različite načine, ali se u isto vreme i zaljube.

   

5. What Women Want (2001)

   Nik Maršal (Mel Gibson) je marketinški stručnjak iz Čikaga, pomalo šovinističkih razmišljanja. Zbog neodgovornog načina života propao mu je brak, a petnaestogodišnja ćerka Aleks misli o njemu sve najgore. U marketinškoj firmi u kojoj radi otvoreno je mesto kreativnog direktora, na koje on cilja. Ali generalni direktor tu funkciju dodeljuje inteligentnoj i sposobnoj poslovnoj ženi koju glumi Helen Hant. Ona je iz konkurentske kompanije prešla u njihovu, kao stručnjak za ženski deo tržišta, koji stalno beleži porast. Nik pokušava da osmisli reklame za tipično ženske proizvode. Međutim, pri pokušaju da uđe u njihovu psihu, doživljava nesreću u kupatilu nakon koje postaje sposoban da čuje sve ono što žene žele i misle. Čak zna o čemu razmišljaju i ženke pudlice.

   

The post Romantični filmovi za dan zaljubljenih appeared first on Portal Mladi.

1. Gospodar prstenova

Kultna trilogija jednog od najpoznatijih pisaca epske fantastike Džona R.R Tolkina je doživela svoju uspešnu ekranizaciju u okviru serijala od tri filma: Gospodar prstenova – Družina prstenova (2001), Dve kule (2002) i Povratak kralja (2003).

Filmovi prikazuju putovanje od Okruga naseljenog veselim i dobrodušnim hobitima do mračnog Mordora i sadrži sve što bi filmovi ovog žanra trebalo da imaju: epske scene borbi između ljudi i oraka, ljubavnu priču između Arvene i Aragorna, dobrog čarobnjaka Gandalfa, zlog čarobnjaka, scenu u kojoj jedina žena na ratištu ubija zlog gospodara kojeg ne može ubiti nijedan čovek, kao i hobite, vilenjake, patuljke i ostala mitska stvorenja. Filmska adaptacija je jedna od najuspešnijih, sa ogromnim brojem obožavalaca i rekordnom bioskopskom zaradom.

2. Hobit

Mnogi su se obradovali kada su čuli vest da će biti snimljena i tri filma na osnovu još jedne knjige poznatog pisca Džona R.R. Tolkina. U pitanju je knjiga Hobit, a snimljeni su sledeći filmovi: Hobit: Neočekivano putovanje (2012), Šmaugova pustošenja (2013) i Bitka pet armija (2014).

Za ljubitelje prethodne filmske adaptacije, ali i fantastike uopšte, ovaj film je bio prava poslastica. Omiljena ekipa se vratila! Dobro, ne baš cela, tu su neizostavni Gandalf, čarobnjak koji će tek postati zao, Legolas (koji, doduše i nije pomenut u knjizi), Galadriel i Elrond, uz nove zanimljive likove, kao što su Fili i Kili, najsimpatičniji među bučnim patuljcima, i naravno, ZMAJ!

3.Hari Poter

Jedna od najuspešnijih spisateljica svih vremena Džoan Rouling je postala slavna zahvljujući serijalu knjiga o “dečaku koji je preživeo”. Prema proceni Forbes-a, ona je bila prva osoba koja je zaradila milijardu dolara od prodaje knjiga. Pored njenog neosporivog talenta, neverovatnom uspehu ove spisateljice je doprinela i ekranizacija njenih knjiga o mladom čarobnjaku.

Magični svet iz njene mašte uspešno je prenet na filmsko platno, stvorivši zvezde od mladih glumaca: Danijel Redklifa, Eme Votson i Ruperta Grinta. Svi smo kao mali maštali da ćemo dobiti pismo iz Hogvartsa, najzabavnije i “najsigurnije” škole za čarobnjake u kojoj nema dosadnih predmeta, kao recimo, matematike! Pored ekranizacije knjiga o Hari Poteru, nedavno smo bili u prilici da gledamo film Fantastične zveri i gde ih naći, koji je takođe zasnovan na knjizi iste autorke.

4. Igra prestola

Igra prestola je jedna od najpopularnijih serija ikad! Što ne čudi, s obzirom da je zasnovana na poznatom serijalu knjiga “Pesma leda i vatre”. Pisac Džordž R.R. Martin je stvorivši ovo delo, pomerio sve granice, neprezajući da nemilosrdno ubije svoje glavne likove i opiše scene brutalnog nasilja i seksa kakve do tada nisu viđene na malim ekranima (barem ne u toj meri)!

Na pitanje kako uspeva da stvori toliko različitih, a kvalitetnih ženskih likova, poznati pisac je jednostavno odgovorio da je žene oduvek smatrao ljudima. Pisac je odlučio da otkrije scenaristima kako se serijal završava, u slučaju da se desi da umre! Brojni obožavaoci traće svoje slobodno vreme žučno raspravljajući o razlikama između knjiga i serije, mada se većina slaže da ne treba preskočiti ni čitanje knjiga ni samu seriju.

5.Igre gladi

Još jedna uspešna filmska adaptacija zasnovana na trilogiji knjiga koju je napisala Suzan Kolins koju je magazin Time proglasio za jednu od najuticajnijih žena, predstavlja film Igre gladi u kojoj glavnu ulogu glumi trenutno najplaćenija holivudska glumica i oskarovka Dženifer Lorens.

U pitanju je distopijski naučnofantastični roman u kojem se naglasak stavlja na preživljavanje u sredini gde se svi trude da to ne dopuste. Reč je o postapokaliptičnoj slici budućnosti, a snimljeno je nekoliko filmova koji su zabeležili uspeh kod kritičara i publike. Za one koji nisu čitali knjige, verujte Stivenu Kingu na reč, koji za ovu knjigu kaže: „Nisam mogao da prestanem da čitam… zarazno” (da bi kasnije promenio mišljenje i izjavio kako je Suzan ukrala ideju iz jedne od njegovih knjiga).

6.Bekstvo iz Šošenka

Stiven King je jedan od pisaca čija su dela među najčešće ekranizovanim. U veoma uspešne i kvalitetne ekranizacije spadaju knjige: “Isijavanje” koju je na filmsko platno preneo genijalni Stenli Kjubrik, kao i adaptacija “Zelene milje” u kojem glumi neponovljivi Tom Henks, a koja je nominovana za četiri Oskara: za najboljeg sporednog glumca, najbolji film, najbolji scenario i najbolji zvuk.

Međutim, najuspešnija ekranizacija Kingovog dela je zapravo Bekstvo iz Šošenka (1994) koji paradoksalno, nije bio veliki hit kad se pojavio u bioskopima. Film se temelji na pripovetki pisca Stivena Kinga „Rita Hejvort i iskupljenje u Šošenku“ i možete je pročitati u Kingovoj zbirci “Godišnja doba”. Film je odavno stekao kultni status među obožavaocima, a na filmskom portalu IMDB drži prvo mesto među najboljim filmovima. Film nominovan za čak sedam Oskara, ali nije osvojio nijedan.

7.Kum

Priča o don Vitu Korleoneu, glavi njujorške mafijaške porodice, inspirisala je tri možda najbolja filma svih vremena i postavila temelje sasvim novom literarnom žanru. Roman obiluje nezaboravnim likovima koji uprkos neuobičajenom načinu života koji vode unutar poznate kriminalne porodice doživljavaju sve uspone i padove koji su neizbežni za svakoga od nas. Ako ste samo pogledali filmove, trk u knjižaru i častite sebe ovom knjigom!

Da li ste znali da mačka koju u naručju drži Marlon Brando nije bila deo scenarija, već je reditelj spazio dok je lutala scenom i pridodao celom projektu? I da, ono je bila prava konjska glava.

The post Najuspešnije ekranizacije knjiga appeared first on Portal Mladi.

Početkom zime u naše bioskope je stigao film Igla ispod praga. Ovaj višestruko nagrađivani film koji stremi ka Oskaru delo je Ivana Marinovića, mladog crnogorskor reditelja.

Razloge za uspeh Marinovićevog prvenca možemo tražiti u njegovoj odvažnosti da u svetu savremene instant produkcije odluči da stvari učini drugačije i po svojoj volji i u njegovoj spremnosti da bude precizan, studiozan i dosledan ljupkoj jednostavnosti.

Igla ispod praga je označena kao crna komedija, međutim ne treba se ograničiti na ovu žanrovsku odrednicu jer je reč o delu iznijansiranom različitim raspoloženjima, od sete i nostalgije do gorkog humora, neodredivom baš kao i ljudska priroda o kojoj govori.

Pročitajte: http://portalmladi.com/da-li-su-holivudski-filmovi-umetnost

Temu životne kružnice, toliko puta otkrivanu, ali ipak večito misterioznu, Marinović predstavlja preko lokalnog verovanja u legendu da ako se stavi crna čioda ispod praga, veštica neće moći da pređe taj prag nego će da se vrti u krug dok je sveštenik ne izvede napolje.

Film govori o ljudima koji ne mogu da pređu prag i vrte se zarobljeni na svom ostrvu Luštica. Lokalni stanovnici su ironično razapeti između stremljenja ka modernom kapitalizmu i unazađenosti i sujeverja koje dosledno poštuju. Baba Milka ne može da pređe prag ka onome svetu, jer njenu sahranu sabotiraju ubeđeni da je ona veštica.  Centralni zarobljenik je sveIvanštenik Petar, pomalo romantik, pomalo cinik, naslednik Čehovljevih intelektualaca zarobljenih u zaostaloj sredini i kao takav, magnet za žene. On je paradoksalno zatočen u krugu iz koga većina želi da ga izbaci jer ometa prodaju zemlje inostranim investitorima tako što odbija da proda „đedovinu“.

Ovo je film o ljudskoj složenosti i ljudskoj banalnosti. Ta dva pola ljudske prirode  nisu strogo podeljena nego se prelivaju i smenjuju u junacima pa ponekad kompleksne ličnosti kao što je otac Petar padaju u banalno, zemno, groteskno, dok jednostavni na trenutke naziru obrise složenog. „I to je tako jer ljudi u sebi sadrže sve“, reći će u jednom intervjuu glavni glumac, Nikola Ristanovski.

Ne treba zanemariti estetsku stranu ovog filma. Zaneće vas  prizori Bokokotorskog zaliva, iznenadiće vas precizno odabrane boje i detalji u enterijerima. Ta estetska strana nije samo dekor nego i opomena da se osvrnemo na svu onu lepotu koju zaboravljamo samo zato što nam je pred očima, da se dobro zagledamo pre nego što donesemo odluku da prodamo svoj dijamant za tuđu šaku olova.

The post Igla ispod praga Ivana Marinovića appeared first on Portal Mladi.

1. Home alone (1990) – Sam u kući

Mnogobrojna porodica MekKalister ide na praznični odmor u Pariz. Spisak stvari: Karte – tu, pokloni – tu, deca – tu? Tu su, ali ne sva. Ovo je film u kom gledamo Božić jednog dečaka, kome se ostvaruje božićna želja, da ostane sam u kući. Njegove avanture idu od skakanja po krevetima i uživanja u hrani za koju bi nutricionisti rekli da nije baš najbolji izbor, pa sve do maltretiranja provalnika koji misle da su našli lak plen. Znam da su ga svi odgledali po nekoliko puta, ali je ovaj film uvek zanimljiv, pogotovo zamke koje Kevin postavlja provalnicima. Takođe, pored ovog nezaobilazan je i drugi deo filma, kada Kevin ostane sam u Njujorku.

2. How the Grinch Stole Christmas (2000) – Kako je Grinč ukrao Božić

Na vrhu planine Krampet, Grinč posmatra građane Huvila koji uživaju u pripremi proslave Božića. Grinč je rođen u Huvilu, ali je prognan zbog svog izgleda. On je zao, zelen i nimalo ne voli božićne praznike. Lepo raspoloženje stanovnika Huvila od tada mu je trn u oku. Konačno, Grinč shvata da mu je bilo dosta sve te radosti, uz pomoć svog psa Maksa, isplanira da ukrade Božić stanovnicima Huvila tako što će da pobegne sa njihovim poklonima, prazničnim ukrasima, božićnim jelkama i ostalim stvarima koje čine taj praznik lepim.

3. Jingle all the way (1996) – Turbo tata

Na badnje veče prezaposleni Hauard Lengston (Arnold Schwarzenegger) se nađe u velikim problemima. Zbog toga što je često bio odsutan iz kuće, odluči da se oduži svom sinu Džejmiju na taj način što će mu kupiti popularnu igračku „TurboMan”. On kreće u božićnu nabavku, ni ne sluteći da je potražnja za igračkom daleko nadmašila proizvodnju. Zamišljajući neutešno i razočarano lice svog sina, Hauard se odlučno suprotstavlja svima koji mu stanu na put, i ne preza ni od čega kako bi nabavio tu igračku.

4. The Santa Clause (1994) – Deda Mraz

Skot Kalvin je otac šestogodišnjaka, kojeg je iznervirala činjenica da su njegova bivša žena i njen muž pokušali, ali nisu uspeli da ubede njegovog sina da Deda Mraz nije stvaran. Na Badnje veče, Skota poseti neočekivani gost na krovu, Deda Mraz lično, koji se uplaši od Skotovog vikanja i padne, a zatim i nestane, ostavljajući za sobom sanke sa irvasima i poklonima, što za Skota znači da on postaje Deda Mraz. Njegov sin je ponosan na to čime se njegov tata sada bavi, iako je Skot i dalje ubeđen da samo sanja. Sve dok mu kosa ne postane bela, brada stalno raste, i neobjašnjivo počne da dobija na težini… Ovaj film ima još dva nastavka, koji nisu dobri kao ovaj, ali možete im dati šansu, možda vas i iznenade.

5. It’s a Wonderful Life (1946) – Divan život 

Ovaj film je proglašen za najbolji božićni film svih vremena, i ujedno je ultimativna priča o naivnom američkom idealizmu u liku Džimija Stjuarta. Njegov Džordž Bejli nikada neće napustio svoj rodni gradić, ali je uticao na živote toliko ljudi da na kraju, kad ga jaka sumnja razdire, Bog šalje anđela da mu pokaže kakav bi život njegovih bližnjih bio da se on nikada nije rodio.

6. Love Actually (2003) – U stvari ljubav

Bez obzira na to da li ga volite ili mrzite, ova romantična komedija je je jedan od najboljih Novogodišnjih filmova svih vremena. Ovo je zaplet sačinjen od nekoliko životnih priča, koje naizgled nemaju veze jedna s drugom, ali ih ipak povezuje zajednički motiv – ljubavna sreća, ljubavni jadi i uopšte sve u vezi sa motivom ljubavi. A, ako vam to nije dovoljno, film je prepun dobrih i poznatih glumaca: Hju Grant, Kolin Firt, Lijam Nison, Ema Tompson, Bili Naji, Kira Najtli, Alan Rikman, Rovan Etkinson, Laura Lini, Bili Bob Tornton.

7. The Family Man (2000) – Porodični čovek

Ovaj film će vas naterati da razmislite o svom stavu prema životu… Postavlja pitanje „Šta bi bilo kad bi bilo…?” Džek Kempbel, uspešni samac koji radi na Vol Stritu, srećno živi svoj život i ima sve što mu treba. Ili barem tako misli! Na Badnje jutro budi se u potpuno novom životu, u kojem nije pre 13 godina ostavio svoju devojku, Kejt. Sada mu je Kejt žena, živi u Džerziju, ima dvoje dece. Radi kao prodavač u prodavnici Big Ed, vozi mini kombi koji nikada neće upaliti, a ne svoj Ferari… Nakon vrlo lošeg početka, svakim danom Džek dobija sve više vere u svoj novi život i počinje da uviđa šta je sve propustio. Možda novac ipak nije najvažnija stvar na svetu!?

8. Die Hard (1988) – Umri muški

Umri muški iz1988. godine, prvi je u serijalu filmova u kojima Brus Vilis glumi policajca Džona MekKlejna koji se uvijek nađe u opasnim situacijama. Njujorški policajac Džon MekKlejn putuje u Los Anđeles u posetu svojoj supruzi Holi koja je postigla uspešnu karijeru u multinacionalnoj kompaniji Nakatomi. MekKlejn u LA dolazi na sam Božić i ne sluti da će događaji koji slede poremetiti njegov susret sa porodicom, jer u isto vreme grupa nemačkih terorista, predvođenih Hansom Gruberom, zauzima zgradu. Predsednik Nakatomija Tagaki biva ubijen, a radnici postaju Gruberovi taoci. MekKlejn će krenuti u akciju oslobađanja talaca. Ovaj film nije baš klasičan božićni film, ali je svakako zabavan, i neprevaziđeni klasik. Ima još četiri nastavka, a u drugom je radnja takođe smeštena u vreme Božića.

9. Nightmare Before Christmas (1993) – Košmar pre Božića

Božić, Nova godina … Idealno vreme da pogledate ovaj animirani film napravljen 1993. godine, odličnu priču o likovima iz sveta strašila i Božića, gde Noć Veštica pokušava da preuzme Božić. Pomalo mjuzikl, ali sa elementima moderne opere i čudnih jezivih pesmica. Nije prošlo ni dve decenije, a ovaj neobičan animirani film iz Bartonove produkcije postao je klasik, iako je to u stvari anti-diznijevski mjuzikl, morbidan i gotski intoniran ali sa srcem na pravom mestu. Ovo je film za sve kojima su se smučili dosadni irvasi, pijani Deda Mrazevi i nametnuto praznično raspoloženje.

10. Bad Santa (2003) – Nevaljali Deda Mraz

Nije najsrećnije porodično filmsko iskustvo, ali definitivno najbolja uloga Bilija Boba Torntona kao večito pijanog lokalnog Deda Mraza koji pljačka okolne šoping centre. Trijumfalni kraj donosi samo osmeh na lice, što je za ovakav film posebno, neodoljivo i neočekivano. Trenutno se u bioskopima prikazuje i nastavak ovog filma.

Praznični filmovi sa ove liste su raznovrsni i za sve uzraste. Ali lista ne bi bila potpuna da nema neke domaće klasike koji se stalno repriziraju na našim televizijama. Siguran sam da ste svi upoznati sa radnjom iz filmova kao što su: Žikina Dinastija, Hajde da se volimo, Profesionalac, Put oko sveta za 80 dana i ostali….

The post Praznični filmovi – odabrali smo 10 najboljih! appeared first on Portal Mladi.

Ako se na kratko vratimo u prošlost do samih početaka američkog filma, svakako pored suvoparnih istorijskih činjenica, treba obratiti pažnju da se američki film pominje u trenutku krize evropske umetnosti. Kako drugačije pokrenuti ovakav biznis ako se u novinama ne piše loše o evropskom filmu. Ili uvesti cenzuru, kao što je to u ono vreme uspeo Džeremaja Pi Kenedi, na danske filmove koji su onda prvi prikazivali poljubac na filmu. Od samog početka, kako je postojalo određeno takmičenje sa Evropom, američki filmski stvaraoci su imali samo jednu misiju: da pridobiju što veću publiku. Dvadesetih godina mnogi producenti se udružuju formirajući kompanije Fox, Universal, Metro-Goldwyn-Mayer i novac počinje da gospodari. Wall Street kreće da investira stotine miliona u gradnju kinematografije, zatim i u samu proizvodnju. U međuvremenu nastaje i Paramount Pictures.

Prvi film snimljen u Los Anđelesu, Grof Monte Kristo (1908), u te svrhe improvizovanom studiju u nekom selu, koji je kasnije nazvan Holivudom (Hollywood). Iako zimzeleno drveće ne može da opstane u tim krajevima. Pažnja počinje više da se usmerava ka Istočnoj obali i Holivud postaje grad brzog bogaćenja. Loš ukus novih bogataša počinje da diktira filmskim stvaraocima i kreće izvoz proizvoda kulture.

Nakon Drugog svetskog rata, dok se Evropa oporavljala od posledica rata, Holivud je uspeo da očuva temelje svoje filmske industrije kako bi do šezdesetih godina od svojih filmova stvorio klasike. Norme za ono šta je klasično na filmu su zapravo nametnute. Nedefinisana vrednost klasičnog filma kao ,,umetnički produkt’’ razvijala se u kontekstu pada evropske umetnosti. Sve ono što se negovalo u Evropi, da je umetnost ipak za učenije ljude, na Zapadu se to negira. Kultura postaje industrija koja je u rukama medija okrenuta isključivo ka stvaranju profita.

Dok se filmska industrija razvijala, jedan od najznačajnijih producenata bio je Irving Tolberg, uspevao je da sa jedne strane ugodi investitorima produkcija, a sa druge da u potpunosti zadovolji publiku. Time, na neki način, formira se šablon po kome je uspešan film isključivo onaj sa velikom zaradom. Prvi hit koji je tada oborio sve rekorde bio je film Frensisa Forda Kopole, Kum (1972). Da to nije slučajnost, Spilbergov film Ajkula (1975) je zaradio osam miliona dolara za samo prva tri dana prikazivanja, te se od tada pa sve do danas samo nižu hitovi.

Pročitajte: Filmski plakati – Da li znate kako su nastali?

Nakon ovih ostvarenja zaista kreće proizvodnja kulturnih produkata formiranih od onih oblika kulture koji se ljudima širom sveta dopadaju. Ne očekuje se da su takvi oblici kulture razumljivi samo njima, verovatno zato što svako u stvari može biti Amerikanac. Tema filma skoro da nije ni bitna koliko poruka o američkom snu. Dovoljno je imati ideju na kojoj ćete konstantno raditi i postaćete jedan od najbogatijih ljudi na planeti. Usput morate da napustite Harvard, kao u filmu Društvena mreža (2010).

Osnova američkog filma su realizam i naracija. Producenti realizmom ostavljaju uverljiv utisak na gledaoce, a naracija se odnosi na samu činjenicu bez koje film ne bi mogao da postoji. Ovakva forma zadovoljava većinu gledalaca pružajući im na trenutak beg od sopstvene realnosti u filmsku realnost koja je svakako bolja. Ili ako nije, tu su filmovi da uteše svojim prikazima lakog prevazilaženja prepreka. Akcenat je gotovo uvek na radu i postizanju cilja kakav god bio, kao na primer u filmu Đavo nosi Pradu (2006), koji je stavljen u kontekst glamura, mode i naravno rada u medijima. Dovoljno, toliko da ulepša mukotrpan rad i na trenutak olakša dosadan život korporativnog roba.

Kako bi naracija bila u pravom odnosu sa realizmom, potrebno je na platnu imati nekoga ko će to lepo i da prikaže, ili u produkcijskoj kući, nije ni bitno. Još od Grete Garbo, Merilin Monro, glumci nisu samo umetnici, već i brend. Radnici koji su svoje karijere započeli preko nekoga koga znaju u industriji ili možda člana porodice. Filmovi nam zapravo slikovito prikazuju odnos američkog društva prema pravim umetnicima, kroz okvir satkan od stereotipa i pretpostavki običnog čoveka. Jer, jedan od primarnih razloga zašto se snimaju filmovi, pored potrebe za pridobijanjem poštovanja među kolegama, je i sama slava. A kako drugačije pridobiti publiku ako joj se ne pruži ono što želi da vidi na platnu i jednostavno je zadovoljiti prekidajući svako njeno interesovanje za nepoznatim, van samog filma. Neuspeh se izuzetno loše tretira, na blagajni naravno. Kako drugačije zamaskirati loš scenario, no kastingom punim zvezda. Što je svakako dobar marketinški potez. Primeri nisu ni potrebni.

Model po kome je baziran filmski produkt naglašava odnos centra i periferije, odnosno da postoji samo jedan protok, od Zapada ka ostalima. Ovakav izvoz ugrožava domaće kulture, negujući ideale kapitalizma i potrošnje koji preovlađuju u američkom društvu. Film, stvoren za mase, kao način dolaska do isključivo profita, svakako je izmešten iz konteksta visoke umetnosti. Prelazi iz dela u proizvod koji svako može da ima. Kao što bi i Madona rekla: How could it hurt you when it looks so good.

The post Da li su holivudski filmovi umetnost? appeared first on Portal Mladi.

Činjenica je da mašinovođe tokom svoje karijere nenamerno ubiju više desetina ljudi, koji se nađu na pruzi zbog svoje nemarljivosti ili zato što žele da izvrše samoubistvo. Nakon što je kočnica aktivirana, vozu je potrebno oko 700 metara da se zaustavi, oslobađajući mašinovođe svake odgovornosti. Ovaj film je još jedno u nizu ostvarenje saradnje Lazara Ristovskog i Miloša Radovića, nastao iz potrebe da se ispriča priča o zanimanju njihovih predaka.

Ilija Todorović (Lazar Ristovski), tokom svoje karijere zgazio je 28 ljudi, zajedno sa svojim ocem i dedom, više od 60. Ilijin rutinski život biva uzurpan kada u jednom trenutku vozom nailazi na desetogodišnjeg dečaka, Simu koji je pokušao da izvrši samoubistvo. Nakon što je uspeo da zaustavi voz na vreme, Ilija odlučuje da usvoji dečaka. Sima, kao odrastao mladić rešava da i on sam postane mašinovođa, što je za Iliju bilo neshvatljivo, želeći da Sima prekine porodičnu tradiciju gaženja nevinih ljudi na pruzi.

Centar priče se zapravo zasniva na temi izbora. Ko su mašinovođe i da li oni uopšte imaju izbora? Ili neminovno prihvataju teret koji ovaj posao sa sobom nosi uz apsolutno odsustvo bilo kakvog straha od smrti. Prihvatanje da su žrtve samo recke i da su njihove smrti samo još jedna rutina. Jer, prvo gaženje je uvek najteže, posebno za Simu kada počne sam da vozi. Nedelje prolaze, a nijedne smrti na pruzi. Sima sve sporije vozi, nervozan, uplašen, noću ne spava… Dok, Ilija u ovakvim trenucima Siminog očaja odlučuje da u svom najlepšem odelu skrati muke svom usvojenom sinu. Likovi se u ovoj priči i okreću jedni drugima baš u trenucima sopstvenog nezadovoljstva i neispunjenosti. Njihovo ukrštanje počinje onda kada su odbačeni i usamljeni, prekidajući svoju rutinu.

Pročitajte: Stepski život na Beldocs festivalu

Dnevnik mašinovođe nije samo ostvarenje nastalo iz potrebe da se približi zanimanje mašinovođe, već i njihov naizgled jednostavan život. Podsećajući nas, takođe, koliko je sam koncept bitan, što se u ovom filmu i vidi. Dobar, promišljen koncept uz dobro uklopljnu priču, njegova realizacija postaje samo još jedna rutina. Jer, kako i Ristovski kaže, ovakvi filmovi bi vratili publiku u bioskope. A to vreme svakako ne bi bilo uzaludno potrošeno, barem što se ovog filma tiče.

The post DNEVNIK MAŠINOVOĐE – Film o nevinim ubicama appeared first on Portal Mladi.

U ogromnoj filmskoj produkciji kao osnovno merilo uspeha najčešće se uzimaju brojke na računu koje ostanu nakon što se film povuče iz bioskopa. Oni najuspešniji ove brojke vrte i godinama kasnije a njihovi likovi, poput onih iz Zaleđenog kraljevstva (Frozen), mogu da vas proganjaju i čitavog života kao roba svih mogućih oblika.

Međutim, Arlo je skromni stidljivi dinosaurus pa je i film o njemu prošao upravo tako. Prilično nezapaženo. U istoriju nije ušao na velika vrata već kao prvi Piksarov film u koji je uloženo više novca nego što je zarađeno. Sa druge strane, neki od filmova zarađuju i tolike količine novca da timu ostavljaju mogućnost da nekada napravi i film koji neće biti isplativ, ali mu kvalitet neće nedostajati.

Filmu Dobri dinosaurs upućene su i zamerke da je previše dečji, dok se od Piksar studija uvek očekuje da njegovi filmovi budu okrenuti odraslima. Ipak, i odrasli neretko priznaju da su plakali uz ovu priču okarakterisanu kao dečiju i nedoraslu studiju punom mašte.

Osnovna tema filma jeste uvek privlačna – alternativna istorija. Šta bi se dogodilo da jednom davno jedan asteroid nije pogodio planetu na kojoj su živeli dinosaursi? Kako bi tekla njihova evolucija i kako bi prvi ljudi mogli da žive među ovim bićima?

U jednom od mogućih svetova, baš kao u Piksarovom filmu, dinosaursi biljojedi bi postali poljoprivrednici dok bi oni krvoločniji, poput Ti-reksa, imali svoje rančeve. Među poljoprivrednicima bi odrastao jedan Arlo, večiti autsajder koji ne može da se uklopi u svet zbog svoje dobrote i nesigurnosti.

Uloga arhineprijatelja dodeljena je prirodi čija surovost ali i lepota treba posle filma da stvori osećaj divljenja i nemoći pred njom.

Pročitajte: Zootropils – Grad životinja

Sada zamislite svog pretka među dinosaursima. Dodajte tome činjenicu da je još uvek dete. Verovatno strahujete za njega i žao vam je što se tako nežno biće našlo među ovim grdosijama. Međutim, Piksar pruža drugačiju sliku.

Vaš predak je malo divlje stvorenje, koje se u prirodi snalazi bolje od Arla, a u potrazi za svojom hranom je nezaustavljivo. Životinje za njega ne bi rekle da je preterano pažljiv prema drugima, a njegov egoizam može čak predstavljati i opasnost za njih iako je fizički znatno slabiji. Previše je o čoveku rekao lik jednog filma optuženog za nezrelost.

Ali, uspeće ovaj mali divljak da se pripitomi i postane prijatelj.

Do kraja filma javiće se i moglijevska dilema: da li otići sa onima kojima prirodno pripadamo ili ostati sa onima čije prijateljstvo pobeđuje pravila prirode? Kada ova dilema postane ljudska, osvestiće ideju porodice koja se provlači kroz čitav film. Da li se tu osećamo najbolje ili je to nešto što nas konstantno pritiska? Odgovore potražite sami.

Film, za koji se tvrdi da Piksarov studio sa njim nije imao sreće (što se ne može reći i za gledaoce) susreo se sa brojnim problemima još tokom nastajanja koje je trajalo čitavih šest godina. Smenjivali su se ljudi koji su na njemu radili, pa čak i sami reditelji, menjale se priče, dolazile su do izražaja kreativne razlike u timu, ali ne može se reći da je krajnji rezultat neuspešan. Za razliku od nekih drugih filmova, gledalac uopšte nije svestan činjenice da je film nastajao u nepovoljnim uslovima i da je u nekim trenucima rađen na silu.

Tim je uložio veliki trud kako bi postigao realističnost i kvalitet animacije. Između ostalog, proučavani su delovi Amerike u kojima su zaista pronađene kosti dinosaurusa, putovalo se u ove severozapadne predele koji obiluju raznolikošću pejzaža. Korišćeni su čak i geološki podaci i sateltski snimci kako bi ovi predeli u filmu oživeli.

I više nije važno kakvim je sve tokovima priča mogla da krene. Arlo i Spot ne moraju da se komercijalno pojavljuju na svakom koraku. Dovoljno je da budu tu kada to poželimo.

Pet činjenica o filmu Dobri dinosaurus

1. Statua dinosaursa iz filma U mojoj glavi ovde je pravi dinosaurus.
2. Muziku za film je komponovao Majkl Dana, koji je dobio Oskara za muziku za film Pijev život (The Life of Pi)
3. Prvi put posle Damba (1941. godine) u Diznijevom animiranom filmu prisutna je scena sa halucinacijama.
4. Kako bi što vernije prikazali Arlove pokrete, animatori zaduženi za njegov lik, posmatrali su slonove u zoološkom vrtu.
5. Prvi put su u animiranom filmu napravljeni volumetrijski oblaci. Pokretni su, nalaze se u prostoru i mogu da se osvetle iz bilo kog ugla.

The post Dobri dinosaurus – Piksarov neuspeh? appeared first on Portal Mladi.