Na 89. dodeli Oskara u Holivudu, O.J.: Made in America odneo je titulu najboljeg dokumentarnog filma. Na dokumentarcu je radio tim talentovanih ljudi. Pored reditelja Ezre Edelmana, ekipu producenata čine Nina Krstić, Kerolajn Voterlou, Tamara Rozenberg, Dirdri Fenton, Libi Geist, Erin Lejden i Konor Šel.

O.J.: Made in America je američki dugometražni dokumentarni film, premijerno prikazan 2016. godine na filmskom festivalu Sandens, a kasnije emitovan u okviru produkcijske kompanije ESPN. O.J.: Made in America je najduži dokumentarni film ikada nominovan za Oskara – film traje čak 7 sati i 47 minuta.

O.J.: Made in America istražuje dve velike američke opsesije – pitanje rase i rasizma, kao i fenomen „selebritija“. Sve to prikazano je kroz intervjue, televizijske i arhivske snimke koji se tiču života O. J. Simpsona, bivšeg sportiste koji se proslavio i postao poznat u američkom fudbalu. Film prati životnu priču Simspona od početka njegove sportske karijere, objašnjavajući gledaocu zašto se Amerika zaljubila u njega, sve do optužbe za ubistvo Nikol Braun i Ronalda Goldmana, dugogodišnjeg suđenja i njegovog hapšenja.

Život O. J. Simpsona – uspeh u sportu, televizijska karijera, veza sa Nikol Braun, zlostavljanje u porodici, ubistvo Nikol Braun i Ronalda Goldmana, suđenje – prikazan je paralelno sa širom slikom grada Los Anđeles. Koristeći Simpsonov život kao metaforu i povod za prikazivanje društvene stvarnosti Amerike tog vremena, O.J.: Made in America problematizuje rasističke tenzije i nestabilne odnose policije i afričko-američke zajednice.

Film je osvojio preko trideset nagrada, uključujući i ovogodišnjeg Oskara za najbolji dokumentarni film. Trenutna IMDB ocena je 9!

O.J.: Made in America

Ekskluzivno za Portal Mladi, povodom osvojenog Oskara, razgovarali smo sa producentkinjom filma, Ninom Krstić.

Koja je bila tvoja uloga u timu koji je radio na ovom filmu?

Bila sam producent, a konkretno sam bila zadužena za arhivske snimke u filmu. To su svi neoriginalni snimci koji zauzimaju više od pet sati filma.

Zašto je O.J. Simpson ponovo aktuelan sad, nakon toliko godina?

O.J. Simpson je samo povod za pričanje šire priče o Americi. Njegova životna priča je o slavi, sportu, rasi, policiji, porodičnom nasilju, televiziji, itd. Za svakoga ima po nešto. Takođe smatram da nam je trebala vremenska distanca da ispričamo priču na pravi način – u ovom slučaju je to više od 20 godina. Nije na odmet ni činjenica da ova priča ima svoje paralele i u sadašnjosti.

Intervjuisali ste veliki broj ljudi za ovaj film, s kim je bilo najteže razgovarati?

Nijedan intervju nije bilo lako dobiti. Svi su na neki način bili iscrpljeni od novinara, ili nisu želeli da prepričavaju tako bolnu priču. Dugo je trebalo ubeđivati sagovornike da progovore, što je jedna od producentkinja, Tamara Rozenberg, vešto izvela.

Zašto ste se odlučili za ovoliku dužinu filma?

ESPN je našem reditelju tražio dugometražni film. U početku smo mislili da će film trajati 5 sati, ali nakon što smo odgledali prvu, probnu verziju u trajanju od sedam i po sati, bilo je očigledno da, ne samo što nije trebalo da skraćujemo ništa, već i treba da proširimo neke stvari. Jednostavno rečeno, bilo je previše materijala, previše fenomenalnog materijala, da bi se film skratio na samo 5 sati. Imali smo sreće što je ESPN pristao na tako dugačak format, kako bismo ispričali ovu komplikovanu priču kako treba.

O.J.: Made in America osvojio je ogroman broj filmskih nagrada. Šta je to što ga izdvaja od ostalih dokumentaraca?

Ove godine je bilo dosta neverovatnih dokumentaraca, tako da je teško reći. Mislim da naš film dokazuje da su ljudi žudeli za tako dugačkom formom pričanja priče, kao i da su želeli da vide priču koju si mislili da poznaju, na svež i nov način.

Dodela Oskara iznutra: kako izgleda  zapravo?

Mislim da ste vi videli više detalja na televiziji, nego što sam ja iznutra! To je zaista magično veče. Svi mi moramo s vremena da iznova gledamo fotografije te večeri, kako bismo se podsetili da se to zapravo dogodilo – zaista smo bili na dodeli Oskara! Zaista mi se ostvario san da vidim toliko kolega režisera i umetnika kako primaju priznjanja koja zaslužuju.

Koliko je tvoje obrazovanje uticalo na tvoj uspeh kao režisera i producenta?  

Imam master diplomu u oblasti dokumentarnog filma, ali studije književnosti su me pripremile za to da budem dobar pripovedač. Režiser je pre svega neko ko priča priču, a studiranje književnosti me je naučilo da prepoznam vrednost dobre priče. Tehnički aspekti se nauče brzo i lako. Suština zanata pravljenja filma je zapravo naučiti kako ispričati priču.

Da li misliš da bi, da živiš u Srbiji, imala šanse da ostvariš sličan uspeh?

To je vrlo teško reći. Ono što mogu da kažem jeste to da mi je Njujork, konkretno, pružio mnogo kreativnih prilika i inspiracije koje ne bih dobila nigde drugde, čak ni u drugim mestima u Americi.

The post Nina Krstić o svom prvom osvojenom Oskaru: O.J.: Made in America appeared first on Portal Mladi.

Nezaobilazna tema u celom svetu poslednjih meseci su bez ikakve sumnje američki izbori i Trampov dolazak na vlast. Događaj o kom pišu gotovo svi mediji, koji je izazvao razne polemike i sukobljene stavove, i za koji se veruje da će uticati na manje-više čitavu planetu, ispratio je, naravno, na svoj autentičan način, i američki animirani sitkom za odrasle, South Park.

Trej Parker i Met Stoun prvu epizodu ove serije namenjene za odraslu publiku, upravo zbog svog bizarnog i crnog humora, osmislili su još davne 1997. godine za Komedi Cental. Dvadeset sezona i godina kasnije, Parker i Stoun ne odustaju od satirizovanja mnogih aktuelnih tema i poznatih, uticajnih ličnosti.

Za razliku od ranijih sezona serije South Park, u kojima su epizode mogle da se gledaju relativno nezavisno jedna od druge, u 20. sezoni kontinuitet epizoda je linearan i čitavu sezonu povezuje jedna priča. To je priča o internet trolovima, nostalgiji i predsedničkim izborima Sjedinjenih Američkih država 2016. godine. Novine u ovoj sezoni, poput činjenice da poznati junak serije, Kartman, ima devojku, iznenadile su mnoge fanove.

Još od 2000. godine tvorci serije praktikuju da epizodu pišu i produciraju u toku nedelje njenog emitovanja, kako bi uključili u seriju najsvežija i najaktuelnija dešavanja. Tako su verni fanovi mogli uporedo da prate predizbornu kampanju i izbore u SAD, kao i najnoviju sezonu South Park-a, od septembra do decembra prošle godine.

Već prva epizoda ove sezone, koja nosi naslov Member Berries, pristupa složenoj priči američkih izbora na potpuno originalan način. Poznati karakter ove serije, Mister Gerison, odlučuje da se kandiduje za predsednika Amerike kao protivkandidat Hilari Klinton. S druge strane, pojava internet trola „Skankhunt42“ koji virtuelno napada žensku populaciju, počinje da brine javnost.

Tvorci South Park-a na karakterističan način predstavili su fenomen nostalgije, podstaknuti reakcijama na poslednji deo filma Star Wars. Naime, J. J. Abrams, reditelj poslednjeg dela ovog filma, predstavljen je kao reformator nacionalne himne.

„Member Berries“ – voćka otrovna ili iz raja?

Različita su tumačenja ovih ukusnih zalogaja organske nostalgije. Izgledom podsećajući na grožđe, ovi sveži, hrskavi komadići su primamljivi, ali onome ko ih konzumira vraća uspomene. Konzumirajući novo, osoba se zapravo, kao opijena, priseća starog. Veruje se da će „Member Berries“ povratiti osećaj patriotizma i slobode.

Satira ili ne, podstaknuta predsedničkim izborima ili filmom Star Wars, ideja ove sezone South Park-a jeste ta da svi mi želimo nešto novo, ali i nešto što će nas podsetiti na stvari koje volimo. Da li je to lični stav kreatora serije, koji pronalaze jedini mogući beg iz crne realnosti utapanjem u nostalgiju, ili je nostalgija samo vid zavaravanja, odnoseći se i na sve „super-heroj“ filmove koji se štancuju jedan za drugim? U pitanju može biti i politička nostalgija za bezbednim vremenima i poštenijim političarima. Ponuđen izbor političkih kandidata u seriji se čini apsurdnim, a gradić u Koloradu, South Park, postaje mesto beznađa i odsustva ikakvog progresivizma.

Društvena satira ovog sitkoma, kao i uvek do sada, ne zaobilazi istaknuta imena svetske javne scene. Uz budućeg predsednika Mister Gerisona, koji otvoreno parodira figuru Donalda Trampa, stoji i ime vrlo poznato medijima i javnosti, Kejtlin Džener.

Member Berries, čudnovato, misteriozno voće nalik na grožđe koje se obraća svom konzumentu piskavim glasom, budi prijatne uspomene i opušta. Skriveni problem je, međutim, taj što osoba koja ih pojede prestaje da vodi računa o realnim problemima i sadašnjim događajima i utopi se u manipulativni nostalgični svet. Ove bobice uspomena ne samo da podsećaju na pop-ikone kulture i momente iz originalne Star Wars trilogije, već imaju i homofobične i rasistične komentare. Bobice su potpuno neuništive.

Šta je pisac hteo da nam kaže? Da li su bobice sećanja samo plod fikcije autora serije ili metaforični uređaj koji otvoreno satirizuje aktuelne trendove pop-kulture i zlatno doba Amerike, vreme pre pojave otvorenog terorizma u kom se pojedinac osećao bezbednim, rugajući se snažnim tendencijama Amerike da ponovo bude veličanstvena? Fanovi serije pronaći će svoje tumačenje Parkerove i Stounove namere.

The post Member South Park? Internet trolovi, predsednički izbori i nostalgija appeared first on Portal Mladi.

Publika je zadovoljno reagovala na sedam najboljih dokumentaraca nove evropske produkcije, u selekciji danskog konsultanta i kritičara za dokumentarni film, Tue Stin Milera. O uspehu ovog festivala i interesovanju za dokumentarni film svedoče pune sale Sava Centra i velika posećenost ove godine. 

Posetioci su imali priliku da vide i dokumentaristički esej Austerlic u režiji Sergeja Loznice, zabranjene prostore bolnice u Parizu i borbu lekara u filmu Izgaranje belgijskog autora Žerom le Mera. Predstavu pogleda na planetu u dalekoj budućnosti prikazao je Nikolaus Gajrhalter u svom filmu Homo Sapiens, a dan nakon toga publika je imala priliku da vidi Normalni autistični film u režiji Miroslava Janeka. Audrius Stonis ime je režisera već poznatog na ovom festivalu, koji je treći put došao, ovog puta sa prefinjenom poetskom studijom Žena i glečer. Festival je zatvorio film In loco parentis irskog autorskog para, Niase ni Kinon i Dejvida Rejna.

Gosti festivala bili su, pored selektora Tua Stin Milera, režiseri filmova: Žerom le Mer, Sergej Loznica,  Nikolaus Gajrhalter, Miroslav Janek, Audrius Stonis, Niasa Ni Kinon i Dejvid Rejn, koji su se obratili publici pre projekcije. Gledaoci su imali priliku da im postavljaju pitanja nakon filma. 

Sudeći na osnovu reakcija ljubitelja dokumentarnog filma koji su posetili ovogodišnji festival, selektor Tue Stin Miler je ispunio svoja obećanja – kreativnost filmova, kao i fantastične slike vrhunskog snimateljskog rada. 

The post Završen festival evropskog dokumentarnog filma „Sedam veličanstvenih“ appeared first on Portal Mladi.

Pomažući Grankl Stenu u poslovima oko Misteriozne barake, Stenove turističke atrakcije i zamke, Mejbl i Diper uviđaju da ima nešto čudno i neobično u vezi sa gradićem Gravity Falls. Radnja serije prati avanture blizanaca koji razotkrivaju tajne i otključavaju misterije. Kada Diper pronađe tajanstvenu knjigu punu zagonetki i misterija ovog gradića, Mejbl i on kreću u borbu protiv zla i razrešavanje misterija paranormalnih pojava Gravity Falls-a i natprirodnih bića koja tu obituju.

Gravity Falls, animirana žanrovska mešavina misterije, avanture i komedije, počela je da se emituje 2012. godine na Dizni kanalima, nakon što je ova kompanija pozvala Aleksa Hirša da predstavi svoju ideju serije. Priča je inspirisana Hiršovim ličnim iskustvom iz detinjstva i letovanjima koje je provodio sa svojom sestrom bliznakinjom. Od 2012. do 2016. godine, Hirš je završio seriju u dve sezone, sa umetnutim kratkim epizodama u vidu mini-specijala, između prve i druge sezone, ali je izjavio da uvek postoji mogućnost za dodatne epizode i specijale.

Glavni likovi u seriji, pored dvanaestogodišnjih blizanaca Mejbl i Diper, su ujak Grankl Sten, Sus, pomoćnik u Stenovoj radnji i Vendi, Diperova simpatija. Pored ovih likova koji se pojavljuju u gotovo svim epizodama, kroz Gravity Falls prolazi još mnogo junaka i pregršt raznovrsnih bića: od Vodlsa, Mejblinog praseta, preko lokalnog uvrnutog starca Mekgaketa, malog Gidiona – Stenovog rivala, baštenskih patuljaka, jednoroga, bebe džina koja ispravlja vremensku anomaliju, pa sve do Bila Sajfera, moćnog demona snova iz druge ravni egzistencije.

Gravity Falls ne prikazuje samo avanture glavnih junaka i njihove borbe sa misterioznim bićima i pojavama. Diper rešava zagonetke i pronalazi tajna oružja za svoje protivnike koristeći se savetima iz tajanstvenog dnevnika, prepunog različitim kodovima, šiframa i kriptogramima. Pažljivi gledaoci mogu uočiti da se na kraju svake epizode prikaže šifrovani tekst. U prvih nekoliko epizoda prve sezone, glas na početku nagoveštava „Cezarovu šifru“, jedan od najpoznatijih načina šifrovanja u kriptografiji. Kada se glas sa početka epizode pusti unazad, izgovoreno je „tri slova nazad“. U jednoj od epizoda u Cezarovoj šifri je napisano da će se u narednim epizodama koristiti „Atbaš“, jedan od najstarijih oblika šifrovanja sa hebrejskim alfabetom. Pored ovih načina šifrovanja, u seriji su korišćena i druga kodiranja, nekad čak i kombinovana ili simbolizovana. U drugoj sezoni na kraju epizoda korišćena je „Vižnerova šifra“. Ključna reč za šifru nagoveštena je veoma suptilnim tragovima kroz epizode. 

Gravity Falls je nominovan za mnoštvo nagrada, a mnoge je i osvojio. Trenutna ocena na IMDB-u je 8.9, a serija je dostigla ogromnu popularnost u celom svetu. Mnogi su ovu seriju ocenili kao zanimljivu za decu, ali i intrigantnu za odrasle. Zaista, kao i junacima u Gravity Falls-u, i gledaocima serije je uvek pruženo dosta mogućnosti za rešavanje kodova i misterija i pronalaženje tajnih poruka u epizodama iznova i iznova. 

Nekoliko zanimljivosti o seriji Gravity Falls:

• Aleksu Hiršu je rođeni deda poslužio kao inspiracija za Grankl Stena.
• Za razliku od većine animiranih serija u kojima likovi imaju ili 4 ili 5 prstiju, u ovoj seriji je mešovito – neko ima 4 prsta, a neko 5, zavisi kome šta bolje stoji.
• Lik Dipera baziran je na tvorcu serije, Aleksu Hiršu.
• Lik Mejbl inspirisan je Aleksovom sestrom bliznakinjom, Ariel.
• Sva pozadina u seriji napravljena je pomoću Adob Fotošopa.
• Na kraju uvodne špice čuje se šapat koji na engleskom jeziku izgovara „I’m still here“, a kada se snimak pusti unazad, poruka glasi „three letters back“ (tri slova unazad), što je jedan od tragova za dešifrovanje mnogih kodova.
• Aleks Hirš daje glas mnogim likovima ove serije: Grankl Sten, Sus, Bil Sajfer, starac Mekgaket, patuljci i mnogi drugi.
• Ako na Gugl mapama potražite gradić Gravity Falls, odvešće vas u Oregon Forteks, turističku atrakciju u SAD.

The post Misterije gradića Gravity Falls appeared first on Portal Mladi.

Istorijska pozadina romana Sitničarnica „Kod srećne ruke“  Gorana Petrovića prikazuje scenu Beograda od kraljeubistva 1903. godine, pa sve do rada obaveštajnih službi nakon uspostavljanja represivnog komunističkog režima četrdesetih godina.

Ko o čemu, postmodernizam o pričanju. Priče o pričanju priče nesumnjivo imaju svoje mesto u savremenoj književnosti. Tema književnosti postala je književnost. Goran Petrović piše roman o ”romanu bez romana”.

U dvadesetom veku, rekao je Novica Petković, književnik i kritičar, bukvalizovanje metafora i prenesenih značenja bilo je glavni izvor književne fantastike. Upravo je to učinio Petrović, napisavši čitav roman prema ovom načelu. Centralno mesto Sitničarnice ”Kod srećne ruke” zauzima roman Moja zadužbina, Anastasa Branice. I roman i autor su fiktivni. Anastas, naizgled glavni junak Sitničarnice, piše prazan roman, bez likova i događaja, dajući jedino opise prostora koji je namenjen za njega i njegovu voljenu. Upravo je ovaj roman mesto njihovih sastanaka. Gotovo svi likovi romana Sitničarnica „Kod srećne ruke“  su čitaoci. O čemu se zapravo radi?

Petrovićev roman usredsređen je na granicu između stvarnosti i književnosti, dva paralelna sveta. Na prvi pogled nije sasvim jasno iz čije perspektive se pripoveda. Prstenasta struktura ovog dela šeta čitaoca kroz Beograd dvadesetog veka, počinjući priču od studenta književnosti, Adama Lozanića. U njegove ruke dospeo je na lektorisanje misteriozni rukopis Moja zadužbina, izvesnog Anastasa Branice. Tu počinje da se izdvaja ritual ”potpunog” čitanja. Adam na početku romana ima tajnu: čini mu se da za vreme čitanja susreće druge čitaoce koji čitaju istu knjigu. Otvoren je novi, fiktivni, književni, paralelni svet. Adamova savremenica, Jelena, u kući svoje družbenice, Natalije Dimitrijević, nailazi na roman Anastasa Branice i priča se produbljuje. Goran Petrović svakom novom glavom, poglavljem, ili kako je sam naslovio, ”čitanjem”, rasvetljava povezanosti sudbina svih likova, vraćajući se hronološki sve do početka dvadesetog veka i detinjstva izvesnog Anastasa Branice.

Ideja ”romana bez romana”, Moje zadužbine, osmišljena je kao prostor za tajno sastajanje dvoje zaljubljenih, autora Branice i mlade Francuskinje, koja nije kadra da ga prepozna u stvarnom svetu. Razočaran, Anastas Branica završava svoj prazan roman, bez ikakvih likova i radnje, koji vremenom postaje pravi mali literarni letnjikovac za sve one koji se ove knjige domognu. Priča o sudbini Anastasa Branice samo je jedan od slojeva Sitničarnice ”Kod srećne ruke”, pored mnogih drugih priča o pojedinačnim sudbinama međusobno povezanih likova, od Anastasa Branice pa sve do studenta Adama Lozanića.

Iz Petrovićevog romana izdvaja se ideja da su knjige kao sunđeri koji upijaju mnogo sudbina i naroda. Sposobnost potpunog čitanja prikazana je i kao zloupotrebljena u ratne svrhe i obmane. Čitav roman lebdi između realnosti i fikcije, dok se u određenim momentima san i java ne izmešaju. Sudar dva sveta uzrokuje da vreme u vremenu stane, pa tako džepni časovnik Anastasa ne kuca u trenutku kad uživo ugleda svoju voljenu Natali Uvil, koja ga na javi ne prepoznaje. Natalija Dimitrijević je starica koja živi od uspomena, koje počinju da je izdaju. Vrhunac njene bolesti jeste zaboravljanje reči, čak i onih ”običnih”. Nove generacije unose nove izmene u Moju zadužbinu, prilagođavaju sopstvenim potrebama taj fiktivni svet, sve dok ne ponestane reči. Natalija Dimitrijević je umrla na terasi kuće Anastasa Branice. Nije mogla da se seti više nijedne reči.

Goran Petrović dao nam je ujedno roman tajne i fantastičan roman. Dotiče temu ratnog Beograda, uhođenja i ubistva, što mu je poslužilo i  za uvođenje istorijskog gradiva. Tajna i fantastika pod perom Gorana Petrovića postižu efekat napetosti i neočekivanosti. Iz već pomenutog sudara jave i fantastike pojavljuje se čudesna prodavnica, sitničarnica ”Kod srećne ruke”, u sred poznate ulice u Beogradu. Fantastičan momenat ovde se dogodio u ravni stvarnosti – starinska prodavnica nestaje čim se iz nje izađe. U roman unutar romana ulaze čitaoci različitih sudbina i vremena i posredno oblikuju sliku jednog grada i naroda.

Mnogi smatraju da je u književno-istorijskom nizu Sitničarnica ”Kod srećne ruke” poslednji postmodernistički roman srpske književnosti. Ovaj roman Gorana Petrovića simbolično je zaokružio dvadeseti vek. Dobitnik je NIN-ove nagrade za 2000. godinu, kao i mnogih drugih književnih nagrada.

The post Sitničarnica „Kod srećne ruke“ – magija čitanja Gorana Petrovića appeared first on Portal Mladi.

Ovaj animirani sitkom, Džastina Rojlanda i Dena Harmona, počeo je da se emituje 2013. godine, od kada je izašlo dve sezone, a čeka se nastavak. Serija je žanrovska mešavina komedije, crnog humora, filozofske fikcije, akcije i avanture. Rik i Morti mogu se smatrati i kosmičkim hororom, imajući u vidu sve nadrealne situacije koje se dešavaju u većini epizoda. Serija vuče korene iz Rojlandove animirane parodije filma Povratak u budućnost. Danas je dostigla ogromnu popularnost, a IMDB ocena je čak 9.3!

Scenario suprotstavlja porodičnu dramu i naučnu fantastiku, te se mogu uočiti elementi Simpsonovih i Futurame. Glavni likovi, sa jedne strane, predstavljeni su kao tipske ličnosti, aludirajući na satiru i parodiju raznih stereotipa u društvu, aktuelnih trendova i shvatanja i ustaljenje predstave porodične vizije. Sa druge strane, svi junaci karakterno su originalni i duboko su psihološki motivisani

Pročitajte: Stranger Things – Serija koja će vas vratiti u prošlost

Rik Sančez je sebičan alkoholičar, zaluđeni naučnik i osobenjak koji svog unuka vodi sa sobom kroz svemir na intergalaktičkim avanturama. Živi sa svojom ćerkom Bet, njenim mužem Džerijem i unucima Mortijem i Samer. Bet i Džeri zabrinuti su za svog povodljivog sina Mortija, kog neodgovorni deda iznenadno vodi sa sobom na intergalaktičke avanture. Rikova ličnost ima tendencije ka različitim mentalnim poremećajima, a njegove rečenice isprekidane su povremenim neobuzdanim podrigivanjem. Rik je tip disidenta i protivnik uobičajenih konvencija poput braka, škole, čak i ljubavi. Prema članovima svoje porodice ophodi se nadmeno i oholo, smatrajući sebe superiornim. Ipak, kroz seriju upoznajemo i njegovu usamljenu stranu. Rik je jedan od onih karaktera koji nam je paradoksalno privlačan i simpatičan, i pored svih negativnih osobina.

Morti Smit je Rikov dobrodušan i povodljiv unuk. Rik i Morti su dve suprotnosti koje čine harmoničnu celinu. Morti gotovo u svakoj epizodi nerado pristaje na Rikove neuobičajene i moralno sumnjive metode za “rešavanje” problema. To doprinosi Mortijevim traumama. Rik povremeno pokazuje i iskrenu naklonost prema Mortiju i razumevanje za njegovo nezadovoljno ponašanje, što se uzajamno javlja i u Mortijevom povremenom entuzijazmu za njihove avanture. Identifikovani su kao pripadnici dimenzije C-137.

Bet, Rikova ćerka, veterinar je koji se hladne glave nosi sa egom svog muža Džerija. Bet se kroz nekoliko epizoda bori sa nezadovoljstvom sopstvenim životom, koje potiče od mediokriteta njenog muža i njenih neostvarenih snova sprečenih trudnoćom u ranoj mladosti. Ne uznemiravaju je Rikove neobazrive i destruktivne tendencije. Za razliku od nje, Džeri ne odobrava Rikov uticaj na Mortija, što dovodi do čestog spoticanja u njihovom braku. Samer je površna tinejdžerka, opsednuta statusom među vršnjacima. U drugoj sezoni, Samer prati Rika i Mortija na njihovim avanturama.

Osam činjenica o seriji Rik i Morti

1. Uvodna špica Rika i Mortija je pesma koja je parodija serija Avanture Tintina i Doctor Who.
2. Sara Čok, glumica koja tumači glas Bet, može svojevoljno da podriguje, što je izazvalo zavist kod Džastina Rojlanda koji tumači glas Rika, karaktera koji mora konstantno da podriguje.
3. Rik u seriji nikad nije viđen sa vezanim pojasom u kolima, dok svi ostali likovi uvek imaju vezane pojaseve.
4. Način na koji Rik izgovara reč “bitch” aludira na Džesija Pinkmana u seriji Breaking Bad.
5. Samer na vratima svoje sobe ima zalepljen poster repera Tupaka Šakura.
6. Aleks Hirš, tvorac animirane serije Gravity Falls, gostovao je u epizodi druge sezone Rika i Mortija.
7. U porodičnoj kući Smit može se uočiti slika suncokreta koja je parodija originalne slike Van Goga.
8. Univerzum koji se pominje u seriji pod imenom C-137 je verovatno nazvan po Cezijumu-137, nusproduktu procesa nuklearne fisije.

Autorka: Milena Dedović

The post Rik i Morti – Svemirske avanture appeared first on Portal Mladi.

Objekat je priča. Objekat nedostaje. “Sanja nema priču. Zapravo, možda bi i mogla da je stvori, ali čime god pokuša da je naslika (rečima, četkicom, olovkom), priča omermeri.” To čitalac saznaje na samom početku ovih malih fikcija Anamarije Milovanović. Šta će onda biti sa tom pričom, koja isto koliko i Sanja želi da se nešto desi? Priča i Sanja uzimaju stvar u svoje ruke i igraju jednostavnu igru. “Nakon toga, donesu krčag istorije, vreću ljudskih ispričanih priča (uvod-razrada-zaključak), donesu okean ljubavi, bokal suza, sedam smrtnih grehova, sedam svetskih čuda, devetoricu Jugovića, tri sina i kralja koji je bio jednom.” Korak po korak, priču po priču, rasplićemo klupko univerzalnih simbola vezanih za dubinsku psihologiju i izvornu književnost.

Anamarija piše jednostavnim jezikom i prijemčivim tonom, savršeno vladajući rečenicom (ili rečenica savršeno vlada njom). I pre nego što sam sama to uočila, već sam čula da njenu prozu karakterišu andrićevski suptilni opisi. Možda bismo tradicionalnom analizom došli do zaključka da je žanr Anamarijine proze pomalo neodređen. Na početku teksta prizvala sam sam problem priče. Ovi prozni zapisi, fikcije, nazovite kako vam prija i odgovara, lebde između svesnog i podsvesnog, prizivajući arhetipsko-mitološke motive na jedan, naizgled, banalan način. Svoje književne junake Anamarija stavlja u karakteristične situacije, koje se konačno mogu prepoznati kao univerzalne, sa akcentom na raznim sujeverjima.

Pročitajte i Čaj od šljiva Lazara Džamića

Svi Anamarijini književni junaci su u paru muškarac-žena. Prolematizovan je njihov odnos predstavljen pomoću neizbežnih motiva rađanja, stvaranja, smrti. Šta je zajedničko vračari i književniku? U jednom delu zbirke Univerzum sanja ovi karakteri su ista osoba, jer ih povezuje upravo pričanje priče. Deluje kao da ovaj prvenac Anamarije Milovanović iskušava čitaočev doživljaj simbola. Taj pregršt dragocenih, arhetipskih, mitoloških simbola, folklornih motiva, pa i onih najjednostavnijih, osnovnih, pruža više uglova tumačenja i razumevanja ovog književnog dela.

Knjiga je inspirisana dubinskom psihologijom i oniričkom stvarnošću i sa čitaocem komunicira kroz mitološko-teološku i duhovnu sferu. Priče se oslanjaju i na druge tekstove, koji pomažu u shvatanju ovog malog lavirinta simbola. U pitanju su tekstovi savremenih muzičara poput Koena, Bore Đorđevića, Džonija Štulića. Anamarija se poigrava sa nivoima svojih tekstova, kreirajući čitav svet mogućnosti tumačenja. Najzanimljivije što čitaocu ostane nakon čitanja zbirke Univerzum sanja jeste onaj lični utisak, stvaranje same priče u čitaocu. Pročitajte knjigu i po drugi put, svaki put ćete pronaći nešto sasvim drugo i otkriti nove slojeve.

Autorka: Milena Dedović

The post Univerzum sanja Anamarije Milovanović appeared first on Portal Mladi.