Ukoliko nekoga iz Indije povedete u turistički obilazak Fruške gore, kako bi ga upoznali sa jednim od naših nacionalnih parkova, priča kojom možete interesantnije objasniti koncentraciju manastira na najnepristupačnijem terenu ove planine je poređenje sa indijkim naseljem Hampi. Hampi je smešten unutar ruševina stare indijske prestonice koja se nalazi u danađnjoj državi Karnataka. Nešto što je specifično za ovaj vid osnivanja naselja je to što je prilaz gradu u kome su se nalazile dragocenosti bio zamaskiran. Tako bi se osvajačima odvlačila pažnja, kako bi u koliko do napada dođe ljudi uspeli da reaguju i povuku se na sigurno.

Takođe, fruškogorski manastiri, građeni su udaljeni od naselja baš zbog pokušaja zaštite kulturnih dobara.

Svedski čuven kanjon reke Kolorado, smešten je u američjokoj državi Arizoni.  Poznat po fantastičnom pejzažu i zapanjujućoj veličini , statistika govori da spada u turističke destinacije ovog dela sveta čija se posećenost meri u milonima čak i pored surovih klimatskih uslova u kojima se ova prirodna lepota smestila.

Poredimo ga sa našim  najimpresivnijim kanjonom koji krasi jugozapad Srbije. Kanjon reke Uvac je i nacionalni park pod zaštitom države i jedno od poslednjih staništa orla lešinara Beloglavog supa. Neverovatno mesto na kome posetioci uživaju u prelepom pogledu, netaknutoj prirodi i fascinantnim formama meandara brze planinske reke.

Vat Rong Kun, ili Beli Hram je budistički hram na Tajlandu. Izgrađen je krajem dvadesetog veka po nacrtima tajlandskog slikara koji je rešio da promeni zanimanje i oproba se u arhitekruri. Ono po čemu je ovaj hram specifičan je to što njegova unutrašnjost ne prikazuje slike iz Budinog života nego se na freskama nalaze savremeni heroji iz filmske industrije.

Srbija se hvali vračarskim hramom Svetog Save koji je naveći, a možda i najlepši pravoslavni hram. Smešten u samom srcu glavnog grada, na beogradskoj opštini Vračar, svakako je turistička destinacija koju strani turisti često uvrste u rado posećena mesta Srbije. Hram takodje predstavlja i jedan od tri simbola Beograda.

U kineskoj provinciji Hunan, smeštena su takozvana Vrata raja. Kako mnogi tvrde ovo je najlepši prirodni luk u planinskom masivu. Prema predanjima lokalnog stanovništva ovaj prolaz predstavljaja vrata za odlazak na drugi svet.

Jedan od prirodnih prolaza koji se lepotom može porediti sa ovom destinacijom su Prerasti na Vratni . Sama reka Vratna dobila je ime po tri kamena prolaza koji podsećaju na vrata, a nose nazive: Mala, Velika i Suva prerast, i svakako su jedna od turističkih destinacija kojima se sa ponosom možemo pohvaliti.

Kelpi kopnji najveće su skulpture ikada izložene u Velikoj Britaniji. Smešteni u Heliks parku u Škotsoj predstavljaju rado viđenu pozadinu na brojnim fotografijama.

Narodna poslovica glasi „I mi konja za trku imamo“, tako da ćemo se pohvaliti spomenikom konja na Trgu republike koga jaše knez Mihajlo Obrenović. Ovo je sigurno jedan od omiljenih beogradskih spomenika a nezvanično je najpoznatije mesto za sastanke beograđana.

U Portugalu je smešteno jedno od impresivnih zdanja svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESKA. Sinta da Regaleira  nalazi se u blizini istorijskog centra Sintra a posetiocima nudi na uvid palatu, kapelu, jezero, pećinu, park, fontane, brojne fantastične građevine, i dva posebno interesantna bunara. Bunari podsećaju na podzemne kupe obložene stepenicama i kako se u literaturi navodi nikada nisu služili kao izvor vode. Korišćene su za ritualne i obrede.

Beogradski park, Kalemegdan, nudi posetiocima sličnu atrakciju. Rimski bunar je nezaobilazan deo posete turi podzemnog Beograda. Tajne, misterije, legende su ono što se može čuti na ovakvom mestu.

The post Lepota putovanja – Svet vs Srbija appeared first on Portal Mladi.

Spomenik Neznanom junaku

Prema Meštrovićevim nacrtima izgrađen je spomenik na vrhu Avale nadomak Beograda. Nekada je baš na tom mestu postojao srednjovekovni grad Žrnov, a preteča spomenika bio je grob neznanog ratnika iz Prvog svetskog rata. Godine 1938. po želji kralja Aleksandra I Karađorđevića porušeni su ostaci srednjovekovnog grada i podignut mauzolej koji je danas za mnoge simbol Avale. Posmrtni ostaci neznanog junaka koji su počivali na tom mestu preneseni su u novu grobnicu.

Na samom ulazu u mauzolej do koga se stiže mermernim stepenicama nalaze se četiri ženske figure visine četiri metra. Odevene su u različite narodne nošnje što simmolizuje ideju ujedinjenja različitih narodnosti u Kraljevini Jugoslaviji. Predstavljaju majke svih palih ratnika u Prvom svetskom ratu sa teritorije Jugoslavije.

Više o samoj Avali možete pročitati OVDE

Pobednik

Najlepši park Beograda, Kalemegdan, krasi simbol grada koji je Meštrovićevih ruku delo. Spomenik je nastao u period od 1913. do 1928. godine. Prema nezvaničnim izvorima ovo je najfotografisaniji i najpopularniji beogradski spomenik.

U putopisu „Crno jagnje sivi soko“, Rebeke Vest iz 1941. godine stoji opis spomenika:

„Na Kalemegdanu postoji još jedna Meštrovićeva skulptura. To je ratni spomenik samoj Jugoslaviji, divna neodevena figura. Ne može se dobro videti, jer se nalazi na vrhu stuba, na samom špicu kalemegdanskog platoa, visoko iznad vode, preko koje gleda; leđima je okrenuta prema parku, i to je sve što posmatrač može videti od nje. Zamisao skulptora nije bila takva, niti je to danak simbolizmu, iako je vrlo prikladno da jugoslovenski vojnički duh stoji tako, spreman i upozoravajući, gledajući prema Mađarskoj i Austriji. Figura je prepoznatljivo muška, pa je beogradska opština odbila da je postavi na ulicama grada, uz objašnjenje da bi vređala žensku smernost. Ali Srbi nisu seljaci koji se prenemažu, oni su pre svega umetnici: poseduju izvesno znanje o umetničkim zanatima i shvataju da je prirodno da čovek koji prikazuje čoveka to čini u njegovom pravom obličju; gradske vlasti stoga nisu osećale puritansku mržnju prema skulpturi, a njihova seljačka štedljivost navela ih je da zaključe da bi bilo nerazumno baciti skulturu koju je poznati umetnik dobro napravio od skupog materijala. I tako je otišao u visinu, stražnjicom prema parku.“

Spomenik Svetozaru Miletiću

Na Trgu slobode u Novom Sadu smešten je spomenik nekadašnjem gradonačelniku ovog grada. Visok je oko pet metara i izgrađen je od bronze. Postavljen je 1939. godine ali je uklonjen za vreme Drugog svetskog rata, a nekoliko godina kasnije ponovo vraćen na prvobitno mesto.

Jedno naselje u opštini Sombor nosi naziv ovog uticajnog srpskog političara. U ovom malom Zapadnobačkom mestu živi nešto više od tri hiljade stanovnika, a većinsko stanovništvo čine Mađari. Stanovništvo se uglavnom bavi poljoprivredom.

The post Najlepše Meštrovićeve skulpture u Srbiji appeared first on Portal Mladi.

Zemun je naselje grada Beograda smešteno u jugoistočnom Sremu. Nekadašnji naziv glasio je Taurunum, a sadašnje ime datira iz XII veka a pretpostavlja se da je nastalo od slovenske reči zemlin, što znači grad napravljen od zemlje. Beogradska opština je od 1945. godine.

Zvezdara je opština Beograda i zauzima njegov jugoistočni deo. Na inicijativu jednog od osivača savremene srpske astrologije, Milana Nedeljkovića 1887. godine na brdu Veliki Vračar otvorena je astronomska opservacija sa zvezdarnicom po kojoj je ovaj kraj i dobio ime. Zvezdarska šuma smeštena na desnoj obali Dunava, čini takozvana pluća grada. To je mesto na kome ljubitelji prirode uzivaju u šetnjama, sportu i druženjima.

Zindan kapija se nalazi na Kalemegdanskoj tvrđavi i to je srednja kapija u pravcu Dunava. Okružuju je dve kule a popvezana je Despotovom i Leopoldovom kapijom. Pretpostavlja se da je izgrađena sredinom XV veka, a ime je dobila po tome što su je Turci koristili kao tamnicu (zindan).

https://youtu.be/fXXIu9UttxA

U pesmi ’’Ruža vetrova’’ Bajaga opisuje Zindan kapiju koja je sinonim za zatvor.

Zrenjanin je smešten u Srednjobanatskom okrugu sa nešto više od 75 hiljada stanovnika. Sadašnjem imenu prethodili su toponimi Veliki Bečkerek i Petrovgrad, a od 1946. godine nosi naziv koji je dobio po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu.

Pored kulturno-istorijskih vrednosti koje ovaj grad nudi svojim posetiocima glavna prirodna lepota je rečna obala Begeja koja u svako doba godine pleni mirom i tišinom.

Zaječar je najveći grad Istočne Srbije i broji nešto manje od 40 hiljada stanovnika. Grad je smešten u zaječarskoj kotlini gde protiče Veliki Timok. Ono što privlači brojne posetioce u ovaj grad u letnjem periodu, u avgustu mesecu je nadaleko poznata manifestacija posvećena rok muzici. Zaječarska gitarijada je jedan od navećih festivala neafirmisanih mladih bendova u regionu. Takođe, grad je poznat po istoimenoj marki piva za koju pivopije kažu da se savršeno slaže sa rok muzikom, avgustovkom vrućinom i dobrim raspoloženjem.

Zlot je mesto u opštini Bor u istočnoj Srbiji. Pretpostavlja se da je ime dobio po valuti Poljske a prema nekim tumačenjima po zlu koje je vladalo na ovom područiju. Prirodna lepota koja krasi ovo mesto je Lazareva pećina udaljena svega dva kilometra.

Vise o Lazarevoj pećini možete pogledati OVDE

Zlakusa se nalazi u opštini Užice u Zlatiborskom okrugu. Malo mesto koje prema popisu broji oko 600 stanovnika. Zlatiborski kraj nudi brojne prirodne lepote a ono po čemu se Zlakusa proslavila je proizvodnja grnčarije i etno park Terzića avlija.

Pored Zlakuse, Zlatiborski okrug krasi jedno mesto u opštini Bajina Bašta za koje su čuli svi ljubitelji mističnih bića. To je Zarožje, mesto u kome se prema legendi povampirio Sava Savanović. Danas postoje ostaci stare vodenice presvučene velom misterije i legendi.

Više o legendi iz Zarožja možete pročitati OVDE

Zobnatica je naselje smešteno u opštini Bačka Topola na severu Bačke. Od lepota koje vredi posetiti u ovom delu Srbije izdvajmo Zobnatičko jezero, mini zoo vrt, arheološko nalazište i vetrenjače koje se nalaze u sklopu parka prirode Zobnatica. Ono na šta asocira naziv ovog mesta mnoge ljubitelje konjičkog sporta je ergela u kojoj su uzgajani rasni konji koji su vladali hipodromima regiona.

Vojne građevine koje su nekada imale zaštirnu funkciju  a danas svedoče o istoriskim događajima minulih vremena. Tvrđave u Srbiji sa početnim slovom z su: Zasvica kod Sremske Mitrovice, Zaklon kod Šabca, Zdravčica tvrđava kod sela Prelesja kraj Pirota, Zelen Grad (Skobaljić grad) smešten u Vučju kraj Leskovca, Zemljani grad (Kukljan) u Kruševcu.

Zaovinsko, Zavojsko, Zlatarsko, Zlatiborsko, Zobnatičko jezero su prirodna udubljenja ispunjena vodom. Koje od njih je najlepše, ostavićemo čitaocima da presude a mi predlažemo šetnju kraj obale ovog proleća.

The post Geografski pojmovi u Srbiji na slovo Z appeared first on Portal Mladi.

Putovanja su uzbudljiva. Susret sa nepoznatim situacijama i otkrivanje samog sebe nešto je što ljude tera da promene mesto boravka. Jednom je neko rekao da intelektualac nije čovek koji ima diplomu i nosi naočare nego je intelektualac onaj ko celog života radi na svom usavršavanju, uči i otkriva nove stvari.

Predlažemo pet načina putovanja.

Solo putovanje

Ako ste se zapitali “pa ko još želi da putuje sam?” verovatno nikada i nećete probati da otkrijete sve što ste možda mogli. Čovek je društveno biće i prirodno je da će komunicirati sa drugim ljudima gde god da se nađe. Nekada čak ni jezičke barijere nisu smetnja u komunikaciji.

Naš sagovornik koji je pristalica solo putovanja nam je prepričao svoje utiske. Kaže, mnogi su ga pitali zašto putuje sam, i da li je to zato što nema prijatelje. Razlog je naravno bio kao i kod njih samo znatiželja i želja da otkrije da li će se lepo provesti i upoznati nove prijatelje. Po nekada su putovanja sa grupom zamorna. Neko bi želeo u muzej, neko u pab neko da šeta. Zamislite da sami organizujete svoje vreme i idete tamo gde stvarno želite. Još uvek vam se solo putovanje čini nezanimljivim?

Work and travel

Saznaj više: Koji su uslovi za prijavu na Work and travel!

Niko nam i nije rekao da je u životu sve lako ili sve teško, ima tu svega. Popularan vid putovanja i dobra prilika za lično usavršavanje u vidu pronalaženja poslovnih aktivnovsti, sticanja radne navike i učenja jezika. Nista ne spaja ljude kao zajednička muka pa ćete se sigurno sa ovog putovanja vratiti bogatiji ako ne za veliku sumu novca onda bar za neka nova prijateljstva.

Kampovanje

Šatori, rošilj, logorska vatra i gitara su sinonimi za kampovanje. Komformisti bi rekli bube, gmizavci, hladnoca, prljavština dok se ljubitelji prirode ne slažu sa tim. Kampovanje je jeftin vid smeštaja a druga prednost je direktan kontak sa prirodom. Postoje takozvani organitovani kampovi i to je idealna prilika za dobro druženje sa komšijama iz susednih šatora.

Putovanje sa grupom prijatelja

Saznaj više: Bliži se Nova godina, evo predloga!

Predlažemo da ovo probate što pre, takoreći dok ste mladi. Ume da bude dosta zamorno pa se desi da posle povratka osetite potrebu da malo odmorite. Svi znamo da kada se sastanu dobri prijatelji priča ume da se otegne. Prema našim iskustvima uvek se nađe neko ko voli izlaske i noćni provod pa uspe da nagovori saputnike da se provode do kasnih sati.

Putovanje sa voljenom osobom

Saznaj više: Predlažemo Prag kao mesto za romantično putovanje

Kao sto pretpostavljate biće lepo i romantično. Ovo je prilika da se bolje upoznate s obzirom da ste oslonjeni jedno na drugo. Prilika da vidite voljenu osobu suočenu sa svakodnevnim situacijama i bez opterećenja oko obaveza koje ste oboje ostavili kod kuće.

Kažu da je svako putovanje uspešno ako imate šta da vidite, pojedete i ako vam se na putovanju svidi neko. Povedite tog nekog i uživajte u romantičnim večerama uz čašu vina na nekom lepom mestu.

The post Putovanja na razne načine appeared first on Portal Mladi.

Titelska visoravan ime je dobila po istoimenom gradskom naselju u Južnobačkom okrugu. Titel se prostire uz desnu obalu Tise preko puta ušća Begeja u Tisu. U neposrednoj blizini Tisa se uliva u Dunav na južnim obroncima Titelske visoravni.  Sedište je opštine u kojoj se pored Titela nalaze i sela Vilovo, Gardinovci, Mošorin, Lok i Šajkaš. Predpostavlja se da su ljudi naseljavali ovo područije u praistorisjko doba baš zbog položaja reka koje su omogućavale navodnjavanje zemljišta i razvoj poljoprivrednih delatnosti.

Prema nekim izvorima pretpostavlja se da se ime Titela vezuje za period rimskog carstva i cara Tita (Tit Flavije Vespazijan ) mada se ne može sa sigurnošću reći.

Reka Tisa je najduža pritoka Dunava, protiče kroz Panonsku niziju. Lepote  Tise možete otkriti ovde.

Titelski breg je završetak Titelske visoravni na teritoriji sela Šajkaš. Nadmorska visina mu je nešto iznad 120m a pruža se pravcem severozapad-jugoistok. To je lesna zaravan koja je nastala navejavanjem lesa pri njegovom formiranju. Dužine oko 18 km i širine oko 7km.

Brojne biljne i životinjske vrste su odabrale ovaj predeo kao stanište. Predloženo je da Titelski breg postane područije zaštićenih vrsta.

Arheološki lokalitet Kalvarija ili Titelski plato je mesto na kome su pronađeni ostaci iz vremena praistorije, antike i srednjeg veka. Pod zaštitom je Republike Srbije kao arheološko nalazište od izuzetnog značaja. Prostire se na uzvišenju tromeđe Banata, Bačke i Srema. Ima pogodan strateški položaj a pretpostavlja se da je nekada bio ostrvo okruženo vodotokovima.

Đorđe Balašević u svojoj pesmi pominje ovaj lokalitet u stihovima pesme Neizrečeno.

Bogatstvo biljnog i životinjskog sveta, i Tisa koja nudi beskrajna uživanja posetiocima u ovim vrelim letnjim danima pravi su izbor za ljubitelje prirode.

The post Južna Bačka krije usamljeni breg appeared first on Portal Mladi.

Fruška gora je ostrvska, gromadna planina koja se izdigla iz sremske ravnice do visine od 400m. Predpostavlja se da je nekada davno bila ostrvo u Panonskom moru.  Najviši vrh je Crveni Čot visine oko 540m, a ističu se i vrhovi Stražilovo, Iriški Venac i Veliki Gradac.

Fruška gora je najstariji nacionalni park u Srbiji i taj status je dobila 1960. godine. Prostire se dužinom od 75km i širinom od 12 do 15km, a obuhvata površinu od 255km².

Srpska Sveta gora

Drugi naziv za ovo područije je „Srpska Sveta gora“, zbog brojnih manastira koji su rasuti dužinom od 50km. Danas postoji 15 aktivnih manastira a njihova uloga je kroz vekove bila očuvanje kulture, pismenosti i duhovnosti srpskog naroda. Predpostavlja se da su svi izgrađeni u periodu od XV do XVIII veka i da ih je bilo ukupno 35. Danas možete posetiti : Krušedol, Petrovicu, Rakovac, Veliku i Malu Remetu, Divšu, Novo i Staro Hopovo, Jazak, Grgeten, Beočin, Privinu Glavu, Šišatovac, Kuvežedinu i Ravanici.

Manastir Šišatovac se nalazi u istoimenom naselju, smešten na južnim padinama zapadnog dela nacionalnog parka. U blizini manastira protiče reka Remetica pa je nekadašnji naziv bio Remetski manastir ili Remetica. Posvećen je Svetom Nikoli a izgrađen je u XVI veku.

Ledničko jezero

U blizini naselja Stari Lednici kod Novog Sada postojalo je Ledničko jezero. Medijski propraćeno pri snimanu spotova i nekoliko domaćih filmova u kojima je zabeležena njegova lepota. Nastalo je tokom NATO bombardovanja 1999. godine kada su oštećene pumpe napuštenog kamenoloma „Srebro“. Došlo je do prestanka pumpanja vode iz kamenoloma pa su podzemne vode i vode iz reka Lukin svetac i Srebrni potok počele da pune kamenolom. Ispražnjeno je 2009. godine i od tada se tu eksploatiše kamen.

Spomenik Sloboda na Iriškom vencu

Na Iriškom Vencu, u blizini Iriga smešten je spomenik „Sloboda“. Rad je vajara Sretena Stojanovića a podignut je 1951. godine u znak sećanja na ustanak naroda Vojvodine. Na vrhu se nalazi skulptura sa podignutim rukama što simbolizuje oslobađanje a u podnožju su smešteni kipovi boraca koji simbolizuju revoluciju naroda. Ovo popularno izletište dobro je povezano magistralnim putevima i pristupačno je izletnicima koji tu dolaze da uživaju u čarima prirode.

Dve tvrđave koje se nalaze na teritoriji nacionalnog parka Fruška gora su Petrovaradin i Vrdnička kula.

Vrdnička Kula

Vrdnička kula je deo nekadašnjeg utvrđenja grada Vrdnika. Udaljena je 15km od Novog Sada i spomenik je kulture od velikog značaja pod zaštitom države. Od nekada, predpostavljamo velelepog utvrđenja, ostala je kula i deo bedema. Istraživanjima ovog lokaliteta pronađeni su predmeti iz rimskog perioda što ukazuje da je pre podizanja utvrđena na tom mestu prvobitno zdanje bilo mnogo starije.

Fruškogorski maraton

Manifestacija „Fruškogorki maraton“ privlači veliki broj ljubitelja sporta koji žele da oprobaju fizičke aktivnosti u prirodi. Održava se u maju mesecu oko Đurđevdana. Postoji nekoliko kategorija u kojima se možete oprobati a za one koji nisu u punoj kondiciji preporučuje se trka zadovoljstva.

Pomenuli smo samo neke od čari koje nudi Fruška gora. Ova pitoma planina svoje lepote ponudila je na vrlo prisrupačnom terenu pa predlažemo da je posetite u ovim vrelim letnjim danima.

The post Priča o čarima Fruške gore appeared first on Portal Mladi.

U Topličkom okrugu na ušću reka Kosanice i Toplice, u mestu Kastrat smešteno je brdo poznatije još i kao Marina kula. Na nepristupačnom terenu, zaraslom u gusto rastinje i dalje postoje ostaci srednjovekovne tvrđave iz XV veka za koju se pretpostavlja da je podigla Mara Branković.

Mara Branković (1401 – 1487) bila je ćerka despota Đurđa Brankovića, a po njegovom dolasku na presto Srbije vode se pregovori o njenom venčanju za turskog sultana Murata II. Mara 1435. godine odlazi u harem u kome ima trista žena. Posle smrti sultana vraća se u Srbiju 1456. godine i na upravu od turskog sultana Mehmeda II dobija na upravu Toplicu i Dubočicu. Arheološki ostaci i poznate istorijske činjenice govore o tome da ovaj lokalitet predstavlja značajan istorisjki spomenik iz epohe Brankovića mada nisu vršena detaljna istraživanja.

Na vrhu brda smešteni su ostaci Gornjeg grada nepravilne četvorougaone osnove. Najbolje je očuvan severni bedem dužine 20m. U neposrednoj blizini nalaze se ostaci crkve, čija se površina procenjuje na oko 40m², i ruševine nekoliko kula.

Ovaj lokalitet je pod zaštitom “Zavoda za zaštitu spomenika Niš” a predstavlja spomenik kulture od velikog značaja.

Prema narodnim kazivanjima, za Marinu kulu vezuje se priča o Marku Kraljeviću i  krčmarici Mari. Legenda kaže da se u srednjem veku u podnožiju brda nalazilo veliko naselje u čijem je centru bila krčma. Devojka po imenu Mara, bila je krčmarica a važila je za najlepšu u topličkom kraju. Marko je, kada bi prolazio kroz ovu oblast često tu svraćao pa se napokon i zaljubio.

Prepreka njihovoj ljubavi bila je daljina. Marko je 1371. godine dobio na upravu Makedoniju pa je bio odvojen od Mare. Put je bio dug ali pošto ljubav ne zna za granice, Marko je često posećivao krčmaricu I prema legendi joj sazidao novu, veliku krčmu i dvor na vrhu brda. Odani vojnici su pomagali Marku u izgradnji objekata i cevi od pečene gline pomoću kojih je dovedena voda od kule do krčme. U podnožiju brda, na temeljima rimske bazilike sazidana je zadužbina, koju narod danas zove Markova crkva.

Ljubav Mare i Marka dovela je do toga da je Marko zapostavio vladarske dužnosti pa je tako izgubio deo svoje teritorije. Prema legendi 28. juna 1389. godine Marko je otišao da nahrani Šarca ali kada je došao do sena video je da je skamenjeno. Shvatio je da je to loš znak i da je izgubio mnogo vremena boraveći kod Mare, da je trebalo odavno da krene u boj. Okupio je svoju vojsku i obećao Mari da će se vratiti. Na čelu vojske krenuo je na Kosovo ali je zakasnio kako stih narodne pesme kaže “Kasno Marko na Kosovo stiže.”

Selo nosi naziv Krčmare, brdo iznad njega Marina kula a izvor Marina voda. Stene koje se tu nalaze narod zove Marina okamenjena sena.

The post Priča o Marinoj kuli appeared first on Portal Mladi.

Ovo su samo neka mesta koja su poznata po tradicionalnim specijalitetima i prirodnim lepotama:

ČAČAK

U centralnoj Srbiji, u Moravičkom okrugu smestio se Čačak. Grad čini 58 naselja, a na njegovoj teritoriji živi oko sedamdeset hiljada stanovnika.  Predstavlja administrativni, privredni i kulturni centar okruga.

Čačansku kotlinu okružuju planine Jelica, Kablar, Ovčar i Vujan. Tuda protiče Zapadna Morava zbog čeka je ovaj kraj pogodan za poljoprivredu.

Po svojim lepotama nadaleko poznata Ovčarsko-kablarska klisura sa strmim stranama i uklještenim meandrima reke.  U klisuri je smeštena Ovčar banja i Ovčarsko- kablarski manastiri.

Čačak je pored prirodnih lepota poznat i po alkoholnom piću koje se pravi od šljive. Šljiva je najrasprostranjenija i najpopularnija vrsta voća u ovom kraju. Neke od vrsta su : Čačanksa lepotica, Čačanska rana, Čačanski šećer i Čačanska rodna od kojih se jednokratnom destilacijom dobija sirova meka rakija. Kada se drugi put destiluje ima između 40-45% vol. onda se skladišti u hrastovu burad. Rakija treba da ostoji, kako kažu, što duže to bolje.

Uz šljivovicu i pitome pejzaže ovog dela Srbije, ljubitelji narodnih igara zaigraju „Čačak“. Kolo koje se igra po sistemu tri koraka desno, tri u mestu, dva levo, dva u mestu, jedan levo i jedan u mestu. Igra se po sistemu tri, dva, jedan.

ZLATIBOR

Zlatibor je planina u jugo-zapadnom delu Srbije dužine 55km a najvisi vrh je Tornik. Postoje tri legende o tome kako je dobio ime. Prema jednoj, nazvan je po belim borovima sa žutim iglicama koji su nekada prekrivali padine Zlatibora. Legenda koja govori o tome kako su borove šume, doseljenicima iz Crne Gore i Hercegovine predstavljale glavni izvor prihoda pa se često moglo čuti :“Zlatan je to bor“. Treća verzija je da ime potiče od pašnjaka koji na jesen dobiju boju zlata.

Pored listopadnih i četinarskih šuma planina je bogata livadama. Razlikuju se tri vrste livadskih tipova. Suvati su livade koje su namenje za ispašu, na kojima su biljne vrste manje brojne nego na zakosima koji služe isključivo za uzgoj trave za kosidbu. Travom su najbujnije luke jer ih napaja voda iz potoka i reka.

Kraj poznat kao razvijen turistički centar koji tokom godine privlači veliki broj domaćih i stranih turista. Svi oni se sjate da uživaju u čarima prirode i nacionalnom specijalitetu ovog kraja.

Zlatiborsko selo Mačkat je najčuvenije po proizvodnji svinjske i goveđe pršute. U čast ove poslastice održava se manifestacija „Zlatborska pršutijada“ na kojoj proizvođači predstavljaju proizvode posetiocima i stručnom žiriju. Pored pršute u Mačkatu se prave i užička kobasica, čvarci, kavurma i stelja (pršuta od ovčijeg mesa) za koju kažu da je pogodna za konzumiranje uz šljivovicu.

LESKOVAC

Leskovac je grad u centralnoj Srbiji u Jablaničkom okrugu. Prema legendi se veruje da se ispod brda u blizini grada, nalazilo jezero ali kada je došlo do njegovog isušivanja izniklo je mnogo stabala lešnika (leske). Za vreme turske vladavine nazvan je Hisar po turskoj reči koja označava tvrđavu.

Smestio se u centralnom delu Leskovačke kotline i leži na reci Veternici u podnožju brda Hisar. Kroz Leskovac protiče Južna Morava, a tri veštačka jezera okružuju grad : Brestovačko, Barje i Vlasinsko.

Tradicionalni začin domaće kuhinje tucana parika može se pripisati ovom kraju. Plodno tle i vredni Leskovčani su zaslužni za uzgoj velike količine paprike. Na teritoriju Balkana, ova biljka je iz Centralne i Južne Amerike stigla u XVI veku. Paprika se koristi kao povrće, začin i lek. Upotrebljava se sveža, konzervirana, suva ili suva mlevena. Poznata još i kao dodatak roštilju pod nazivom „Ljuto“.

Kulinarski specijalitet koji je karakterističan za ovaj kraj je roštilj. Leskovački roštilj je skup pečenih jela karakterističnih po ljutom ukusu. Kako stari majstori tvrde, nekada se meso seckalo na panju, i kažu da je to i najbolji način pripreme jer tako roštilj ostaje sočan i ne pregori. Najbolje je da se peče na žaru od drvenog ćumura a prevrće se isključivo rukama.

Manifestacija koja se održava u čast ovog specijaliteta je Roštiljijada. Održava se početkom septembra a traje nedelju dana. Leskovčani su uspeli da se upišu u Ginisovu knjigu rekorda 2010. godine kada su napravili pljeskavicu koja teži  51kg.

SJENICA

Sjenica je grad na zapadu Raške oblasti. Njoj pripada najveći deo Sjeničko-pešterske visoravni a ima površinu od oko 1000км². Posebne prirodno-geografske celine koje se izdvajaju su Pešterska visoravan i Sjenička klisura. Prostor grada je oivičen planinama Golijom, Javorom, Zlatarom, Jadovnikom, Giljevom, Žilindarom, Nanijom, Trojanom i Suharom. Ovaj predeo ima karakteristike kraških površi u kojima preovlađuju krečnjačke stene i primerima kraškog reljefa. Kanjon reke Uvac i pećine Tubića, Ledena i Baždarska su neke od lepota koja krase ovaj kraj.

Sjenica se naziva i „Srpski Sibir“ zbog izuzetno niskih temperatura tokom zimskog perioda.

Peštarska visoravan je bogata livadama koje su pogodne za uzgoj ovaca i goveda. Specijalitet koji se pravi u ovom kraju je  sjenički sir a izrađuje od svežeg ovčijeg mleka. Prema hemijskom sastavu sir ima visok sadržaj vode 53% i visok sadržaj masti u suvoj materiji 58% što ga svrstava u grupu punomasnih sireva. Prema nekim zapisima ovaj specijalitet se pravio na Sjeničko-pešterskoj visoravni još u predrimsko doba kada su plemena Dardanaca pronašla tehnologiju po kojoj je pripreman čuveni dardisnki sir. Kazu da na kvalitet najviše utiču klimatske i florističke posebnosti samog predela i autentična tehnologija.

UŽICE

Užice je grad u Zlatiborskom okrugu sa svih strana okružen planinama, u dolini reke Đetinje. Planine Povlen, Maljen, Tara, Zvijezda i Zlatibor krase ovaj predeo.

 Više o Užicu možete pročitati na OVDE

Lokalni specijalitet je komplet lepinja i u izvornoj varijanti za pripremu je potrebna peć na drva, lepinja, pretop, jaje i kajmak. Lepinja se preseče po sredini sa blagim udubljnjem pa se donji deo naziva posuda a gornji poklopac. Premaže se kajmakom, umuti se jaje i prelije se preko kajmaka. Stavi se u zagrejanu pećnicu i peče oko desetak minuta a onda se preliva zagrejanim pretopom.

Napomena : ovaj specijalitet ima visoku kalorijsku vrednost pa se nakon konzumiranja preporučuje užičko kolo. To je takozvani šesterac a igra se tri koraka u desno, tri u mestu pa  tri koraka levo i tri u mestu što se stalno ponavlja. Ovo kolo spada u grupu simetričnih.

PIROT

Pirot je gradsko naselje u Pirotskom okrugu a na njegovoj teritoriji živi oko 57 hiljada stanovnika. Sever i severoistok okružuje Stara planina koja čini granicu sa Bugarskom.  Grad poznat po izradi ćilima i jednom specijalitetu.

Pirotski ćilim je tradicionalni proizvod tekstilnog zanata karakterističan za ovaj okrug. Glavna odlika je što ćilim nema naličje već dva lica u potpunosti identična po čemu je jedinstven u svetu. Od 2002, godine ćilim je zaštićen kao proizvod sa određenim geografskim poreklom.

U katalogu ćilima možete izabrati neku od 122 šare i 96 ornamenata.  Nekada su ova umetnička dela tkale siromašne žene zbog egzistencije a znanje se prenosilo ženskoj deci. Samo mali broj žena uspeo je da pronikne u srž tkanja pirotskog ćilima jer je veština veoma zahtevna. Tkanje je dug i mukotrpan posao a kao zanat počinje da se razvija u XIX veku a kao sirovina korišćena je vuna od ovaca koje su bile uzgajane na Staroj planini. Proces prerade vune podrazumeva : sortianje, pranje, razvlačenje, češljanje, predpredanje, predenje i doradu. Procesom prerade dobija se predivo koje se koristi u izradi ćilima.

Specijalitet ovog kraja je pirotski kačkavalj. Prema tvrdnjama meštana, sunce ne dozvoljava da hrana dugo stoji. Beli sir ne traje dugo pa su ovčari bili primorani da naprave sir koji će trajati duže. Tako je nastao nadaleko poznat Pirotski kačkavalj. Testo ovog sira je zute boje i nema šupljine. Proizvodi se u kolutovima koji imaju između 5-10kg. Testo zrelog kačkavalja je natopljeno mlečnom mašću prijatnog je ukusa, krto i ljuspasto. Iskusni porizvođači će vas ubediti da samo na ovom prostoru može biti napravljen savršen pirotski kačkavalj, zbog specifičnosti ispaše slatkom travom u zaštićenom parku prirode. Danas se kačkavalj proizvodi u tri varijante: od kravljeg, ovčijeg i mešavinom ova dva mleka.

U Srbiji postoji običaj da se gost posluži slatkom i vodom, rakijom od čačanske lepotice i nekim od specijaliteta domaće kuhinje. Prijatno i uživajte u ambijentu krajeva koji vam nude delice tradicije na tanjiru, a uz zvuke vesele muzike zaigrajte neko od srpskih kola.

The post Lepote Srbije začinjene tradicijom appeared first on Portal Mladi.

Primenjene umetnosti je upisao iz drugog pokušaja, a danas se može pohvaliti brojnim scenografskim ostvarenjima u zemlji i inostranstrvu: rad u pozorištu, na filmu, reklamama, spotovima. Kada nije na setu, Miloš crta, skicira, slika i uživa u oblikovanju stvari koje čine život lepšim.

Ljubav prema umetnosti otkrio je kao dete. Radoznalost natera čoveka da istažuje, a neka vrsta umetnosti spava u svakom od nas. Svoju prvu igračku, gumenog lava, Miloš je otvorio da bi video šta se to u njoj skriva. Svoja interesovanja i stečena znanja, sažeo je u jedno zanimanje. Uređenje enterijera i eksterijera, likovna umetnost, skiciranje, vajanje, pa čak i stvari kao što su šivenje, farbanje i kuvanje utiču, kako kaže, na uspeh u poslu i izvršenje zadatih tema. Upravo ta mešavina različitih aktivnosti koje omogućavaju uspešno obavljanje projekata čine posao scenografa dinamičnim i zanimljivim.

Kako ste počeli da se bavite scenografijom?

Umetnost me je oduvek privlačila. Voleo sam da crtam, slikam i da pravim različite skulpture. Međutim, nikada nisam video sebe u galeriji sa šubarom i rukama punim četkica. Za mene je oduvek čekić bio najkorisniji alat na svetu. Želeo sam da ono što napravim bude lepo i funkcionalno. S jedne strane, iako sam bio upućen u procese stvaranja umetničkih dela i stvari oko nas, nisam mogao da se fokusiram na jednu stvar. Tada, jedna drugarica koja se već bavila scenografijom „naterala“ me je da otkrijem svet koji je bio očaravajuć, toliko da nije više bilo nazad.

Zašto je scenografija umetnost?

Za mene umetnost nije npr. samo slika i muzika, za mene je umetnost ideja. Scenograf se susreće sa mnogo problema, malih i velikih, koje treba odlučno da reši, a nijedan problem se ne rešava bez ideje.

Čime biste se bavili da niste scenograf?

Uf, teško pitanje… Pored scenografije, trudim se da radim i druge stvari koje za sada svrstavam u hobije. Upravo poslednjih dana radim na jednom stripu koji planiram da završim do kraja godine. Voleo bih da jednog dana pravim nameštaj i igračke za decu.

Šta najviše volite u svom poslu?

Volim izazove koje svaki sledeći posao postavlja.

Šta je najteže?

Najteži je ormar od 100 kila koji reditelj traži da bude jedan korak levo (smeh).

Na koji projekat ste posebno ponosni?

Radio sam na raznim projektima,od urbanih do tradicionalnih: Bir fest, Malboro žurke, filmove, pozorišne predstave, dosta muzičkih spotova i preko 300 reklama do sada. Ipak, najponosniji sam na to što sam svoj doprinos dao proslavi 800 godina postojanja manastira Đurđevi stupovi. To je deo srpske tradicije na koju sam ponosan i bila mi je čast da učestvujem u svemu tome.

Koje osobine treba da ima dobar scenograf?

Da bude smiren, da brzo razmišlja i brzo deluje. Scenografija vam je kao ekstremni sport u umetnosti.

Ko su Vam uzori?

Ako mislite da sam nekad pomislio da idole tražim u scenografima koji su ostavili nešto iza sebe, onda ste postavili pogrešno pitanje. Naravno da sam upoznat i da poštujem radove starijih scenografa, ali ipak ljudi kojima se divim i koje poštujem su ljudi koji postoje u ovom trenutku, na ovom mestu i urade nešto što me zadivi. To je naprimer Bob Živković naš poznati crtač.

Gde vidite sebe za deset godina?

Na poslovnom planu jako je teško predvideti gde ću biti sutra a kamoli za 10 godina. Situacija je takva. Znam da ću tada imati 39 godina i atelje u svojoj kući, a nadam se i četvoro dece.

Šta biste poručili mladima koji traže posao iz snova?

Posao iz snova ne postoji, sem ako ne podrazumeva da igraš igricu i da te za to plaćaju. Posao se ne traži preko interneta ili biroa, ne traži se preko veze ili preko stranke. Posao iz snova se radi bili vi zaposleni ili ne… Svako ko hoće nešto da postigne mora debelo da se potrudi za to. U Srbiji uvek ima mesta za one koji dobro rade i koji hoće da rade, zato budite lukavi, vredni, pravedni i pomalo svojeglavi. Budite Srbi!

The post Miloš Radovanović (29) primenjuje umetnost appeared first on Portal Mladi.

Pročitajte naš tekst o prvoj banji o kojoj smo napisali test,o Sokobanji.

Toplički kraj

Toplica je oblast smeštena na jugu Srbije i obuhvata dolinu oko istoimene reke. Čine je Toplički upravni okrug i opštine Merošina i Doljevac -Nišavski upravni okrug. Najveći gradovi su Prokuplje (centar okruga), Kuršumlija, Blace i Žitorađa.

Cela oblast, kao i reka koja tuda protiče, ime su dobili po velikom broju izvora tople mineralne vode – toplica ili banja.

Samo neke od znamenitosti koje krase ovaj predeo su: Lokalitet Vinčanske kulture Pločnik, zadužbine Stefana Nemanje– crkva Svetog Nikole i crkva Presvete Bogorodice, Đavolja Varoš i tri banje- Lukovska, Prolom i Kuršumlijska.

Lukovska banja

Sa 700 metara nadmorske visine Lukovska banja ponela je titulu najviše banje u Srbiji. Nalazi se na istočnim padinama Kopaonika. Klima, priroda i termalni izvori čine ovo mesto pogodnim za zdravstveni i rekreativni turizam ali i za odmor. Termalni izvori od 50°-70°C doprinose povećanju temperature zemljišta pa zimi snega gotovo da nema. Snega nema ali zato dolazi do pojave magle.

Ljubitelji kulturno istorijskih objekata, ali i legendi, opredeliće se za posetu nekoj od crkava u blizini.

Šta videti?

Crkva svetog Mine nalazi u selu Štava, udaljena je devet kilometara od banje. Dok se naučnici spore oko toga da li je crkva podignuta u XIV veku ili mnogo ranije, narodno predanje govori da su preci sadašnjih stanovnika ovog mesta preneli svoju slavu svetog Minu i sagradili crkvu. Jedinstvena po svojoj arhitekturi i freskama koje datiraju iz XVII veka danas je pod zaštitom države kao spomenik od kulturne važnosti.

Crkva svetih apostola Petra i Pavla smeštena na seoskom groblju u Lukovu. Crkvu je prema narodnom verovanju podigao kralj Milutin koji je tu imao u posedu rudnike i livnice za preradu bakra, olova, srebra i zlata.

Crkva svetog Đorđa sagrađena je na vidikovcu Nenadov kamen na oko hiljadu metara nadmorske visine. Udaljena je jedan kilometar od Lukovske banje. Prema predanju Sveti Sava je postavio drveni krst i obeležio ga kao sveto mesto rekavši da se tu izgradi crkva.

Pored prirodnih lepota i kulturnih znamenitosti, Lukovska banja nudi turistima bogat sportsko-rekreativni sadržaj. Zatvorena hala i tereni na otvorenom za ekipne sportove poput odbojke, košarke i rukometa, teren u pesku, zatvoren bazen, ski staza sa zičarom i „staza zdravlja“ samo su dodatni razlozi da posetite ovo mesto.

Hotel ili privatni smeštaj, odlučite sami.

Prolom banja

Smestila se pored istoimenog sela po kome je dobila naziv, uz gornji tok Prolomske reke. Od Kuršumlije je udaljena 23 kilometra. Okružuju je Mejanske planine na jugozapadu, Prolomske na jugoistoku i planine Sokolovića na severu.

Planine oko banje su obrasle gustom šumom nadmorske visine hiljadu metara. Klima koja odlikuje ovaj predeo su duge i hladne zime sa obilnim snežnim padavinama, blaga leta sa svežim večerima, mala vlažnost vazduha uz umerene vetrove.

Ovo je najmlađa banja u Srbiji, a sa izgradnjom je počela posle Drugog svetkog rata, tačnije 1961. godine. Svečano je otvorena 1968. godine, a status banje dobila je tek 1977. godine. Kasnijih godina izvršena su geoistraživačka bušenja čime je dobijen protok vode od 11 litara u sekundi. Temperatura vode je oko 30°C.

Šta videti

U blizini sela Prolom, jedan fenomen, za koji naučnici nemaju objašnjenje, su spiralno uvijena stabla šljiva. Prema narodnim kazivanjima, pred samu Kosovsku bitku, 25.juna 1389. godine vojska kneza Lazara je stigla na pričest do male crkve u selu Prolom.

Tokom pričesta obišli su šest krugova oko crkve, a kako su se kretali za njima su se okretala i zasađena stabla šljiva. Crkva brvnara posvećena knezu Lazaru, izgrađena je krajem XIX veka a prema predanju nalazi se na mestu gde je nekada bila crkva u kojoj je pričešćena srpska vojska.

“Prolom voda pripada grupi niskomineralizovanih, alkalnih, homeotermi. Poseduje diuretičko i bakteriostatno dejstvo. Niska mineralizacija omogućava da se može piti u velikim količinama, a mineralni sastav odgovara svim kategorijama potrošača: deci, trudnicama, odraslima, sportistima i rekreativcima.” Ovo je rečenica koju ste verovatno pročitali na ambalaži vode koja se u sve delove Srbije doprema sa obronaka Radan planine.

Ljubitelji piva koji posete ovu banju, biće zadovoljni ponudom autentičnog Prolom piva. Ono je nepasterizovano i nerafinisano a konzumira se isključivo kao točeno. Pored sastojaka koji su neophodni za pravljenje ovog pića posebnan ukus, kako pivopije tvrde, ima zbog Prolom vode. Pravi se od 2002. godine po licenci Kraljevskog bavarskog piva. Ukus ali i cena će vas prijatno iznenaditi.

Pored hotela u Prolom banji privatni smeštaj nude brojni ljubazni domaćini, Uživajte u prirodi, rekreaciji, planinskom vazduhu i Prolom pivu.

Kuršumlijska banja

Trijangl topličkih banja upotpunjuje ovo gradsko naselje i nekadašnje banjsko lečilište u opštini Kuršumlija. Kuršumlijska banja udaljena je 11 kilometara od istoimenog grada. Smeštena je na visoravni od 400 metara nadmorske visine. Nalazi se u kotlini Banjske reke koja se uliva u Toplicu.

Ono čime se ova banja mogla pohvaliti  su termalni izvori kojih ima više od deset. Temperatura vode je između 14°-67°C a izvori se dele na sumporovite, ugljeno-kisele, alkalne i gvožđevite. Postoji i termomineralno blato – peloid.

Već dugi niz godina ova banja nije u funkciji ali se nadamo da će se u budućnosti nešto promeniti.

Uživajte u lepotama Toplice. Srećan put!

The post Banje u Topličkom okrugu: Lukovska, Prolom i Kuršumlijska banja appeared first on Portal Mladi.