Opišite kako izgleda vaš radni dan u Razvojnom centru Microsoft–a u Srbiji?

Ana: Moj radni dan sastoji se od kodiranja ili testiranja i debagovanja koda na kojem trenutno radimo, ali i formalnih sastanaka sa timom. Na sastancima težimo tome da ceo tim uključimo u problem, međusobno delimo iskustva i znanja koja smo stekli tokom rada. Na taj način lakše i brže rešavamo izazove na koje nailazimo. Dobra komunikacija je najvažnija. Mnogo radimo, ali se mnogo i družimo, uvek zajedno idemo na pauzu za ručak i tada se najviše primećuje timski duh koji vlada u  timu.

Nemanja:  Uglavnom dođem na posao oko 11 časova, pročitam imejlove, odgovorim na njih i obavim neke sitnije zadatke za taj dan. Sa kolegama odem na zajednički ručak u neki od obližnjih restorana, zatim, kada se vratim, nekoliko sati radim za računarom. Između četiri i pet časova popodne imam sastanak sa kolegama iz Amerike. Nakon toga, ostanem da završim šta mi je preostalo, a ostatak dana provedem sa kolegama igrajući bilijar, stoni fudbal, stoni tenis ili Xbox. Uveče, često, svi zajedno produžimo negde na piće ili večeru.

Kako ste saznali da je Razvojni centar Microsoft-a u Srbiji objavio konkurs za program prakse, odnosno posao?

Ana: Završila sam Elektrotehnički fakultet u Beogradu, a potom otišla u Ameriku na postdiplomske studije. Pre nego što sam diplomirala bilo je potrebno završiti neku papirologiju, to vreme sam iskoristila da dođem u Srbiju na dva-tri meseca sa ciljem da nađem posao ovde. Od prijatelja koji već rade u Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji saznala sam da je raspisan konkurs, bliže su me uputili kako izgleda samo prijavljivanje, a sve ostalo što me je zanimalo o konkursu i procesu prijave saznala sam na sajtu. Poslala sam prijavu i prvom sledećom prilikom pozvali su me na testiranje.

Nemanja:  Pred kraj srednje škole upoznao sam studente koji su tada bili na letnjoj praksi u Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji. Još tada, razgovor sa njima zainteresovao me je da i ja pokušam i prijavim se. Posle srednje škole upisao sam Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu i nakon druge godine studija prijavio sam se za program prakse.

Ana, da li su ti godine provedene u Americi posebno pomogle u procesu selekcije?

Pošto je intervju na engleskom jeziku, mislim da je najveća razlika samopouzdanje dok ga koristim. Verujem da ostali kandidati, iako imaju dobro znanje engleskog, imaju malu tremu i razmišljaju da li će i kako objasniti stvari na stranom jeziku. To ne treba da brine kandidate, jer kolege koje tokom intervjua razgovaraju sa njima daće sve od sebe im pomognu da daju svoj maksimum i izvuku najbolje iz njihovih odgovora.  

Studenti uglavnom žele da znaju kako izgleda i koliko traje sama praksa i da li je moguće uskladiti je sa obavezama na fakultetu. Nemanja, kakvo je bilo tvoje iskustvo?

Na praksi sam bio tri meseca, tokom leta 2011. godine, jer mi je kao nekom ko studira u Novom Sadu tako najviše odgovaralo. Praksa je izgledala skoro identično stvarnom zaposlenju. Kao ravnopravni član tima, učestvovao sam u planiranju i razvoju koda koji je nekoliko meseci kasnije završio u produkciji. Bio sam adekvatno plaćen za posao koji sam radio, a jedina razlika je bila ta što sam, za razliku od iskusnijih kolega, uvek imao mentora na raspolaganju da mi pomogne da što pre savladam sve prepreke na koje sam nailazio. Nakon završenog programa prakse, kada sam odslušao sve predmete na osnovnim studijama, ponovo sam se javio da se raspitam oko procedure da praksu ponovim. Umesto za program prakse, dobio sam pounudu za posao. Istog dana javili su mi da svratim do Beograda kad budem u prilici da se dogovorimo u uslovima i potpišem ugovor. Naime, kada jednom uspešno završite program prakse, nije potrebno da ponovo prolazite proces selekcije za posao. Prvom prilikom sam otišao do Beograda, izabrao jedan od timova koji su tada tražili nove ljude, dogovorio se za datum kada treba da počnem da radim i potpisao ugovor. Počeo sam ovde da radim, a uporedo sa poslom sam položio ostatak ispita. Otkad sam u Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji, nismo imali situaciju da ne primamo nove ljude, konkursi i za program prakse i za posao stalno su otvoreni.

Nemanja, ti radiš u timu koji radi na Microsoft-ovom internet pretraživaču Bing. Objasni čemu služi taj pretraživač?

Tako je, radim kao softverski inženjer u timu koji radi na Microsoft-ovom internet pretraživaču Bing; u timu čiji je posao da korišćenjem mašinskog učenja „naučimo” računar da prepoznaje da za upit u pretraživaču pronađe najbolji rezultat. Na primer, ukoliko želite da nađete neki restoran, sportski klub, pozorište, bioskop, preko našeg pretraživača dobićete odgovor za traženi upit, tako nećete morati da lutate i tačno ćete znati koja je npr. perionica u vašoj blizini trenutno otvorena i gde se tačno nalazi.

Kakva je atmosfera u kolektivu?

Ana: Zaposleni u Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji veoma su pametni i profesionalni mladi ljudi. Timski rad je nešto što se neguje i svi se zajedno trudimo da ostvarimo ciljeve koji su nam postavljeni. Ljudi iz različitih timova svakodnevno sarađuju, spremni su da saslušaju, uvek imate slobodu da pitate za savet i dobijete delić njihovog znanja.

Nemanja: Ljudi su vedri, raspoloženi, pametni, uvek spremni da pomognu. Zajedno radimo, šalimo se, družimo, idemo na razne sportske i druge aktivnosti, a često zajedno i putujemo negde na odmor.

Da li ste zadovoljni poslom koji obavljate i da li biste nešto menjali?

Ana: Prezadovoljna sam znanjem koje stičem u Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji. Verujem da će u kompanija postati još bolja, jer ljudi koji je vode imaju fenomenalnu viziju i dovoljno iskustva da je ostvare u budućnosti.

Nemanja: Prezadovoljan sam. Radim na stvarima koje volim, i imam veliku slobodu u planiranju i u realizaciji projekta. S druge strane, kad osetim potrebu da promenim projekat, menadžeri su voljni da mi izađu u susret.

Kako sebe vidite za nekih par godina, kada je posao u pitanju?

Ana: Sebe vidim na poziciji na kojoj sam trenutno. Volela bih da se posvetim ovome što trenutno radim i steknem što bolje znanje iz te oblasti. Pored teorijskog znanja, iskustvo koje ću imati za par godina je nešto što će značajno doprineti mom profesionalnom razvoju. Da biste bili stvarno dobri u nečemu, morate da mu se potpuno posvetite bar tri do četiri godine.

Nemanja:  Ovo je jedna od najboljih kompanija na svetu i postoji mnogo prilika za napredovanje i razvoj karijere. Ovo je firma sa najboljim mogućim uslovima u Srbiji, u slučaju da poželim da radim na nekom drugom projektu, imam veliki izbor, većina projekata je neverovatno uzbudljiva i postoji mnogo timova koji se bave različitim aspektima posla.

Imate li neki savet za buduće mlade kolege?

Ana: Mladima poručujem da budu hrabri. Svaki nedostatak samopouzdanja, sve brige i strahove treba da oteraju od sebe, želja za onim čime žele da se bave treba da bude jača od svega. Tokom rada u Razvojnom centru naučiće mnogo o sebi, ali i o drugima, a uz to će i sazreti kao ličnosti. Upravo zbog toga im poručujem da se prijave već sada.

Nemanja: Iskoristite činjenicu da u našoj državi posluje jedna od najboljih kompanija na svetu i pridružite nam se u radu na najsavremenijim projektima koji će uticati na budućnost tehnologije i čovečanstva.

The post Iz prve ruke: Kako izgleda raditi u Razvojnom centru Microsoft-a? appeared first on Portal Mladi.

U Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji radni deo je organizovan tako da podstiče timski duh. Otvoren, svetao i prostran prostor odiše pozitivnom atmosferom.  Timovi, kojih trenutno u Razvojnom centru ima pet – SQL tim, Office tim, Analog Science tim, Bing i Math tim, ne zaustavljaju se pred izazovima. Timski duh i podrška, koje zaposleni neguju, doprineli su da do sada iz prostorija MDCS-a izađu delovi operativnog sistema Microsoft® Windows 10, nove komponente Microsoft® SQL Server 2008, 2012 i 2016, Azure SQL Database, Microsoft® Office 2010 i 2013 i Office 365.

Pozitivna atmosfera na svakom koraku, mlada nasmejana lica za računarima, smeh tokom pauze za ručak i u sobama za odmor. Na zaposlenima je kako će organizovati svoj radni dan, sami odlučuju da li će pauzu za ručak provesti u kuhinji na spratu na kojem rade ili u nekom od obližnjih restorana i da li će se relaksirati nakon obavljenog posla za taj dan. U dogovoru sa svojim timom planiraju svoje vreme, a rezultati su ono što se računa. Kako sami kažu – timski rad je najvažniji. Nekada mnogo znači savet kolege, ali i pomoć pri rešavanju problema na koje naiđete.

Imati sa kim da podelite znanja, ali i sa kim da provedete to slobodno vreme na pauzama još jedna je vrednost rada u ovoj kompaniji. Osim prostorija za rad i sastanke, tu su i sobe za relaksaciju,  sobe opremljene društvenim igrama. Ukoliko žele da naprave pauzu, zaposleni u njima mogu da odigraju partiju stonog tenisa ili bilijara, nakon čega se vraćaju projektu na kojem rade, sa novom energijom i entuzijazmom. Činjenica da u Srbiji imate kompaniju koja radi prema svetskim standardima, kompaniju koja
neprestano zapošljava mlade i pruža im priliku da kroz program prakse unaprede svoja znanja, dovoljan je dokaz da ne treba da brinete za budućnost.  Na vama je da se obrazujete u željenom smeru, budete vredni i radite na sebi i, naravno, prijavite se za program prakse ili posao u Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji.

The post Timski duh i entuzijazam – Razvojni centar Microsoft-a u Srbiji otvara vam svoja vrata appeared first on Portal Mladi.

Prijatnu dobrodošlicu uputila mi je Nataša Malinović, PR&Event menadžer u Razvojnom centru Microsofta u Srbiji, a na temu  Kako do posla razgovarali smo sa Tamarom Letić i Bojanom Rošićem, activity menadžerima ove uspešne kompanije.

Za vas, dragi mladi, koji želite da aplicirate za praksu ili posao u Razvojnom centru Microsofta u Srbiji, Tamara i Bojan su odgovorili na neka pitanja.

Kako izgleda sam proces zapošljavanja i krugovi selekcije?

Prvo je potrebno poslati CV i motivaciono pismo na mdcsjobs@microsoft.com, nakon toga svaki kandidat rešava pisani test, poslednja faza su intervjui, i odvijaju se u prostorijama kompanije. Testiranje se organizuje tri do četiri puta godišnje.

Šta je važnije za kandidata – CV ili motivaciono pismo?

Sama forma CV-ja nije bitna, ono što je bitno za praksu je trenutna njihova edukacija, dokle su stigli sa studijama. Potrebno je navesti i vannastavne aktivnosti kojima su se bavili tokom studija i srednje škole, da li su samostalno radili neke projekte ili u timu, da li su se takmičili, pohađali online kurseve na poznatim svetskim ili lokalnim portalima, ukratko objašnjena prethodna iskustva i zaposlenja, kao i kratki opisi poslova koje su obavljali. Time su nam kandidati odgovorili na pitanje šta, a na pitanje kako i zašto odgovaraju kroz motivaciono pismo. Putem njega saznajemo na koje su probleme nailazili prilikom rada na nekom projektu, kako su ih rešavali i zašto žele da rade u Razvojnom centru Microsofta u Srbiji, zašto ih uopšte zanima programiranje.

Prednost prilikom zapošljavanja dajete obrazovanju ili iskustvu?

Obrazovanje je poželjno, ali nije krucijalno, naši zaposleni su završili ili su u procesu završavanja fakulteta. Mladi su uvek iskreni, u CV-jevima napišu da su na drugoj ili trećoj godini studija i da su radili jedan ili nekoliko manjih projekata, i tada mi više pažnje obraćamo na ono šta oni mogu, na njihove sposobnosti. Gotovo da ne postoji kandidat koji nema iskustva, uglavnom svi u sklopu studiranja imaju neke obavezne projekte.

Kako izgleda pisani test koji rešavaju svi kandidati?

Test se organizuje minimum 4 puta godišnje, pisane je forme i traje više časova. U većini slučajeva kandidati su softveri inženjeri, pa se testiraju njihova tehnička i programerska znanja. Kroz dalji proces selekcije čeka ih nekoliko tehničkih intervjua, gde se razgovara o svemu što su naveli u CV-ju.

Šta vam je važno kod mladih kandidata prilikom intervjua?

Najbitnije je da dođu na vreme, da budu svoji, opušteni i najbolji što mogu. Važno nam je da razumeju da će im oni sa kojima će razgovarati omogućiti i pomoći da budu najbolji. Obično u  samom pozivu našim kandidatima napomenemo da će osoba koja ga bude intervjuisala biti obučena kao neko sa njihovog fakulteta ili koledža, te ne moraju izgledati previše formalno.

Savet budućim kandidatima.

Dragi kandidati, od željenog posla ili prakse deli vas samo taj prvi korak – da pošaljete CV i motivaciono pismo. Ono što je bitno da znate jeste da kod nas uvek imate drugu šansu. Ukoliko ne prođete test, šansa da dobijete posao u Razvojnom centru se time ne smanjuje. Podržavamo vas da se opet prijavite, da se još bolje pripremite za testiranje, da verujete u sebe i da ne odustajete! Tu smo za sva pitanja i nedoumice! Pišite nam na mdcsinfo@microsoft.com.  

The post Kako do posla u Razvojnom centru Microsofta u Srbiji? appeared first on Portal Mladi.

Osnovana jula 1997. godine kao međunarodno, neprofitno, nevladino i apolitično udruženje Organizacija srpskih studenata u inostranstvu je za osnovni cilj imala da okupi srpske studente, da ih pozove na saradnju, druženje i promovisanje Srbije u inostranstvu, a glavni cilj bio je da osiguraju povratak srpskih studenata u Srbiju.

Ana Trbojević, jedna od osnivača Organizacije te 1997. godine, na proslavi se podsetila samih početaka, koliko je tada bilo teško zadržati i petoro ljudi u samoj Organizaciji, kako je sve funkcionisalo bez interneta i društvenih mreža, ali je i pored toga ideja uspela, stvoren je spisak mogućih stipendija, dobijena finansijska pomoć iz Amerike, a da Organizacija „stane na noge“ najviše je doprinela velika želja organizatora i mladi ljudi puni entuzijazma. Njen savet danas studentima i mladima uopšte je da se treba boriti za pozitivne promene, da svako da svoj doprinos u inostranstvu i pokaže Srbiju u najboljem svetlu.

Zvanice su imale zadovoljstvo da čuju i obraćanje Sonje Liht, predsednice Beogradskog fonda za političku izuzetnost, koja je svojom vedrinom i pozitivnim stavom prenela svoje zadovoljstvo zbog dugog trajanja Organizacije i velikog uspeha koji je postigla za ovih 18 godina. Rekla je da će im bezgranično pružati podršku u daljem radu, i da će se na ovom istom mestu u još većem broju videti ponovo za 18 godina.

Zvanicama se obratio i novoizabrani potpredsednik OSSI Strahinja Matejić, koji se zahvalio prisutnima i članovima Organizacije što su mu učinili čast da postane deo tako velikog tima i omogućili da i on da svoj doprinos jačanju Organizacije.

OSSIjevac godine, Marko Pavlović, takođe se zahvalio na priznanju i uručenoj nagradi i preneo svoje utiske kao jedan od studenata koji je bio u inostranstvu, promovisao svoju zemlju na najbolji mogući način, povezao se sa mladim ljudima, vratio u Srbiju pun novih znanja i želje da nastavi da radi na sebi i utiče na druge da krenu njegovim koracima.

Druga nagrada pripala je njihovom prošlogodišnjem partneru – konsultatntskoj kući „A.T. Kearney“, kojima su se organizatori zahvalili na finansijskoj pomoći i što su upravo OSSI prepoznali kao udruženje kojem treba pružiti podršku.

Cilj organizacije je i dalje isti ali je, kako za Portal Mladi kaže Aleksandar Jakovljević, predsednik OSSI, broj članova mnogo veći nego što je to bio slučaj na samom početku, što je i očekivano budući da OSSI već uspešno traje punih 18 godina. Kao ključ uspeha i najveće dostignuće Organizacije navodi umreženost ljudi, a dokaz za to je broj od oko 8000 članova, što je neverovatan uspeh, ali i težak zadatak koji se jedino može postići kontinuiranim radom. Proslava punoletstva je baš zato važna, ona je svedok tog napornog rada, ali i toga da ih studenti danas prepoznaju. Studenti koji su pre 10-15 godina bili deo Organizacije danas su na nekim od najbitnijih funkcija u zemlji, a to i jeste najbolji pokazatelj koliko vredi raditi na studentima, omogućiti im odlazak u inostranstvo gde će se međusobno povezati, stići nova znanja, koja će po povratku u Srbiju moći da primene, bilo u oblasti privrede, nauke, ekonomije ili sporta.

Budući planovi su da se pojača saradnja sa privatnim sektorom, kako bi mlade ljude privukli da se vrate u Srbiju, da obezbede bolju državnu podršku, da reše problem vezan za nostrifikaciju diploma sa kojim se studenti pri povratku iz inostranstva sreću, raditi na daljem marketingu i promociji, i organizovati i dalje uspešna okupljanja poput ovog povodom njihovog 18. rođendana.

The post Proslavljeno punoletstvo Organizacije srpskih studenata u inostranstvu appeared first on Portal Mladi.

Kako saznajemo od vođe projekta Jelene Stuparević, jako veliki broj kandidata se prijavio za obavljanje stručne prakse, najveći broj iz želje da stekne neko stručno znanje i da ono što je naučio na fakultetu primeni u samom poslu. Ono što nas je posebno zanimalo jeste šta su mladi dobili ovom praksom u „METRO“ kompaniji, na šta smo od vođe projekta dobili sledeći odgovor:

• „Svaki student koji dođe na praksu u kompaniju „METRO“ ima priliku da se razvija kroz rad i ima pristup svim operativnim podacima koji su mu neophodni za obavljanje svakodnevnih zadataka. Uz njih su mentori koji ih podržavaju u tome, podstiču njihovu kreativnost, samostalnost i podržavaju njihov razvoj. Na početku, naravno, svaki student prođe određeni trening koji podrazumeva upoznavanje sa procesima u distributivnom centru, kako bi spoznao vezu između distributivnog centra i odeljenja u kojem radi. Na taj način zaokružuje jednu celinu, a kada zna tu celinu može da usmeri svoje znanje na pravi način. „METRO“ je trenutno jedina kompanija na našem tržištu koja sprovodi ovakav način praksi.“

Koliko je ovo odlično ukazana prilika mladima od strane kompanije „METRO“ saznali smo od Ivane, devojke koja je pohađala praksu, a na kraju završene prakse i zaposlena u odeljenju nabavke. Ona je, dok su još trajale master studije, dobila priliku da započne praksu u ovoj velikoj kompaniji, što je za nju bilo veliki izazov koji je sa oduševljenjem prihvatila. Od Ivane smo saznali kako je tekao proces biranja kandidata; da je poslala svoj CV HR službi nakon čega je usledio intervju na kojem su prisustvovali zaposleni iz HR-a i dvoje zaposlenih sa odeljenja nabavke, a nakon kraćeg procesa usledio je i drugi intervju gde je dobila konkretan zadatak – problem za koji je sama morala da osmisli rešenje, što je bila odlična prilika da stečeno znanje na fakultetu primeni u praksi. Kao odgovarajući kandidat ubrzo je krenula na praksu, na kojoj se, verujemo, odlično pokazala jer je dobila ponudu da ostane u kompaniji kao stalni zaposleni.

Koliko je naučila za vreme trajanja „METRO“ programa praksi rekla je:

• „Naučila sam mnogo. Pre „METRO“-a sam bila na još par praksi, ali ono što „METRO“ posebno izdvaja jeste sam taj pristup koji zaposleni imaju prema praktikantima. Od samog starta sam se osećala kao deo tima, bila sam uključena u veliki broj zadataka, što je veoma važno jer tako mnogo brže ulazimo u posao i stičemo nova znanja.“

Za upoznavanje sa radom i onim šta se od nje očekuje bio je zadužen njen mentor, Aleksandra Korica, koju smo i pitali za konkretnu ulogu mentora u formiranju novozaposlenog. Dobili smo obrazloženje da je prvenstveno potrebno uraditi analizu zaposlenog, da se uvide njegovi kvaliteti i potencijali na kojima će se najviše raditi, da mentor nije tu samo da radi na razvoju stručnih veština već i da podržava zaposlenog, jača njegovo samopouzdanje, daje smernice i učestvuje u njegovom daljem razvoju. Mentor dozvoljava zaposlenom da obavlja samostalno zadatke uz određene sugestije i pomoć, nakon čega uvek mora da usledi „feedback“ koji mora biti objektivan, iskren i da sadrži konstruktivne savete, a ono što je posebno važno jeste da između mentora i novozaposlenog postoji poverenje, kako bi zaposleni imao slobodu da iznese svoje mišljenje, stavove i da daje sugestije. Ivanina mentorka Aleksandra nam je otkrila da je veliki izazov, ali i zadovoljstvo raditi sa mladim ljudima jer pokazuju otvorenost za nove načine poslovanja, volju za radom i izazovima, a kao takvi pokazuju i spremnost za rad na sebi.

Ono što je posebno istakla kada je „METRO“ i dolazak novozaposlenih u pitanju jeste to što novi radnici stiču mogućnost da najkvalitetnije moguće postave svoje poslovne temelje, da takvo utemeljeno znanje i veštine primene u daljem radu, i ono što je najvažnije – „METRO“ im omogućava da se dalje kontinuirano usavršavaju u svom poslu.

The post Preko prakse do posla u trgovačkom lancu „METRO Cash & Carry“ appeared first on Portal Mladi.

Ognjen Glavonjić, Danilo Nikolić i Hadži Aleksandar Đurović, mladi reditelji, izdvojili su 37 filmova iz 23 zemlje i izložili ih Beogradskoj publici. Ovih 37 filmova su priče o ljudima koji su odbačeni od društva, o raznim političkim i istorijskim prevratima, ali i o životima velikih umetnika, poput Eliota Smita („Nebo te obožava: Eliot Smit), i Paka de Lusije („Pako de Lusija: Putovanje“).

Na ovogodišnjem festivalu posetioci su imali priliku da uživaju u nekim od najgledanijih stranih dokumentarnih filmova. Neki od njih su: „Pogled tišine“, Džošue Openhajmerova (ovaj film je pratilac filma „Čin ubistva“, koji je nominovan za Oskara), „Poseta“, Mihaela Madsena (humorističko-filozofska priča o potencijalnom kontaktu sa vanzemaljcima), i naravno, film ovenčan Oskarom, film o „špijunskoj aferi stoleća“ – „Citizenfour: dosije Snouden“. Gledaoci su imali priliku da pogledaju i film „Doživotna robija“ Nurit Kedar koji govori o nacionalističko-verskim podelama u okviru najuže porodice, ali i film „Usputna stanica“ Kaveha Bakhtiarija, režisera koji je punih šest meseci proveo sa grupom iranskih ilegalnih imigranata u Atini u tzv. Amirovom pansionu kako bi što realnije dočarao život ovih nesrećno zatečenih ljudi u gradu i zemlji koja ih je neprijateljski dočekala. U gradu koji ih je izložio bedi i svakodnevnom razmišljanju kako preživeti dan, mesec, a možda i godinu, i kako sačuvati razum i veru u bolje sutra.

Film „Besani u Njujorku“ ostavio je jak utisak na Beogradsku publiku. U sali nije bilo ni jednog slobodnog mesta prilikom prikazivanja ovog filma čija je tematika istraživanje ljudskog ponašanja i ponašanja mozga kada smo ostavljeni tj. kada nas partner kojeg i galje volimo iznenada ostavi. Zašto se dešavaju samoubistva nakon raskida, zašto nakon raskida osećamo i mentalnu, ali i fizičku bol samo su neka od pitanja koja su dobila svoj odgovor u ovom filmu.

Ako ste verovali da bespilotne letelice koje koristi Amerika prilikom napada na Irak i islamske zemlje ubijaju samo džihadiste film „Dron“ vas je sigurno razuverio i dokazao da to nije tako. Dronovi tj. bespilotne letelice ubijaju nasumično. Smatra se da su dronovi budućnost ratovanja jer se njima upravlja iz „stolice“, a time su ubistva hladnokrvnija i obavljaju se bez sažaljenja. Film je mnoge gledaoce zatekao ovakvom pričom, a neke zaprepastio snažnom istinom i naveo na razmišljanje koji će biti sledeći Američki izum.

Nakon projekcije filma „Nebo te obožava: Eliot Smit“ gledaoci su u Domu omladine mogli da uživaju i uz živi nastup grupe Stray Dogg, koja je samo za ovu priliku odsvirala i kratak tribjut tragično preminulom stvaraocu, a koliko su i posetioci i sami muzičari uživali moglo se zaključiti po njihovim nasmejanim licima i dobrom raspoloženju.

Što se Srpskog takmičarskog programa tiče, prikazano je deset najboljih domaćih dokumentaraca izabranih od strane Beldoksovih selektora. Vodila se teška borba koji film će ove godine odneti nagradu. Da li će to biti film „Šuma“ Siniše Dragina, filma koji je dobitnik nagrade u Nionu, da li priča o haškom zastupniku – film „Srpski advokat“ ili pak „Daljina“ ili „Krš“, film koji nam predočava lagodan život jednog italijana investitora s jedne i život kamenoresca i njegove porodice s druge strane, koje je život spojio i naveo da žive jedan pored drugog, ili ipak film „Jovica i njegovi zubi“, „Biti ili ne, Ivan Hiti, „Dug u krvi“ ili „1973“.

Žiri je predsedavao u sledećem sastavu: Dragan Nikolić (reditelj i podednik Beldoksa 2014), Muharem Bazdulj (književnik), Gordana Vuković Nikolić (fakultetski profesor engleskog jezika) i Igor Šanjević (producent informativne kuće N1). Posao im nije bio ni malo lak, ali su na kraju jednoglasno za ovogodišnje pobednike proglasili filmove: „Flotel Evropa“ i „Stranac iznutra“.

„Flotel Evropa“, Vladimira Tomića, proglašen je za najbolji domaći dokumentarac. Priča koja je njime ispričana nije tipična izbeglička priča jer nas suočava sa nesvakidašnjim načinom odrastanja – dvanaestogodišnji dečak provodi dve godine u limbu Flotela Europe sa majkom i starijim bratom gde se suočava sa svim strahotama koje donosi rat, ali i sa drugim stvarima koji čine adolescenciju.

Žiri je dodelio posebnu nagradu ostvarenju Sonje Bertuči – filmu „Stranac iznutra“. U ovom filmu autorka prikazuje sopstvenu viziju kosovske stvarnosti. U rodno mesto svoje majke Srpkinje odlazi da sazna šta se dogodilo sa mestom njenog detinjstva, ali se vraća i zbog devojčice Kristine, devojčice iz Srbije koja se plaši da ode na Kosovo.

U velikoj dvorani Sava Centra svečano su uručene nagrade, a direktor festivala, Mladen Vušurović, na dodeli nagrada obratio se publici i tom prilikom izrazio veliko zadovoljstvo ovogodišnjom manifestacijom.

Nakon ceremonije zatvaranja prikazan je film „Pako de Lusija: Putovanje“, dokumentarac o nekrunisanom kralju akustične gitare koji je prošle godine iznenada preminuo u svojoj 66. godini.

Ukoliko ste propustili neki od fimova, ili prosto niste stigli svaki da odgledate, imaćete priliku to da promenite. Na repertoaru bioskopa Cineplexx UŠĆE postavljeni su filmovi ovogodišnjeg festivala Beldoks (za neke od njih i mi ćemo deliti karte! ), a svakih sedam dana biće prikazivan po jedan novi film.

Sandra Pantović

The post TRADICIONALNO SUPER: Završen je još jedan BELDOCS! appeared first on Portal Mladi.