Iz prve ruke: Kako izgleda raditi u Razvojnom centru Microsoft-a?

Kako izgleda raditi u Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji, zašto su se odlučili da se prijave za posao baš u ovoj kompaniji, i da li je to posao iz njihovih snova otkrili su nam mladi softver inženjeri  Ana Manić i Nemanja Marsenić.

Opišite kako izgleda vaš radni dan u Razvojnom centru Microsofta u Srbiji?

Ana: Moj radni dan sastoji se od kodiranja ili testiranja i debagovanja koda na kojem trenutno radimo, ali i formalnih sastanaka sa timom. Na sastancima težimo tome da ceo tim uključimo u problem, međusobno delimo iskustva i znanja koja smo stekli tokom rada. Na taj način lakše i brže rešavamo izazove na koje nailazimo. Dobra komunikacija je najvažnija. Mnogo radimo, ali se mnogo i družimo, uvek zajedno idemo na pauzu za ručak i tada se najviše primećuje timski duh koji vlada u  timu.

Nemanja:  Uglavnom dođem na posao oko 11 časova, pročitam imejlove, odgovorim na njih i obavim neke sitnije zadatke za taj dan. Sa kolegama odem na zajednički ručak u neki od obližnjih restorana, zatim, kada se vratim, nekoliko sati radim za računarom. Između četiri i pet časova popodne imam sastanak sa kolegama iz Amerike. Nakon toga, ostanem da završim šta mi je preostalo, a ostatak dana provedem sa kolegama igrajući bilijar, stoni fudbal, stoni tenis ili Xbox. Uveče, često, svi zajedno produžimo negde na piće ili večeru.

Kako ste saznali da je Razvojni centar Microsoft-a u Srbiji objavio konkurs za program prakse, odnosno posao?

Ana: Završila sam Elektrotehnički fakultet u Beogradu, a potom otišla u Ameriku na postdiplomske studije. Pre nego što sam diplomirala bilo je potrebno završiti neku papirologiju, to vreme sam iskoristila da dođem u Srbiju na dva-tri meseca sa ciljem da nađem posao ovde. Od prijatelja koji već rade u Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji saznala sam da je raspisan konkurs, bliže su me uputili kako izgleda samo prijavljivanje, a sve ostalo što me je zanimalo o konkursu i procesu prijave saznala sam na sajtu. Poslala sam prijavu i prvom sledećom prilikom pozvali su me na testiranje.

Nemanja:  Pred kraj srednje škole upoznao sam studente koji su tada bili na letnjoj praksi u Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji. Još tada, razgovor sa njima zainteresovao me je da i ja pokušam i prijavim se. Posle srednje škole upisao sam Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu i nakon druge godine studija prijavio sam se za program prakse.

Ana, da li su ti godine provedene u Americi posebno pomogle u procesu selekcije?

Pošto je intervju na engleskom jeziku, mislim da je najveća razlika samopouzdanje dok ga koristim. Verujem da ostali kandidati, iako imaju dobro znanje engleskog, imaju malu tremu i razmišljaju da li će i kako objasniti stvari na stranom jeziku. To ne treba da brine kandidate, jer kolege koje tokom intervjua razgovaraju sa njima daće sve od sebe im pomognu da daju svoj maksimum i izvuku najbolje iz njihovih odgovora.  

Studenti uglavnom žele da znaju kako izgleda i koliko traje sama praksa i da li je moguće uskladiti je sa obavezama na fakultetu. Nemanja, kakvo je bilo tvoje iskustvo?

Na praksi sam bio tri meseca, tokom leta 2011. godine, jer mi je kao nekom ko studira u Novom Sadu tako najviše odgovaralo. Praksa je izgledala skoro identično stvarnom zaposlenju. Kao ravnopravni član tima, učestvovao sam u planiranju i razvoju koda koji je nekoliko meseci kasnije završio u produkciji. Bio sam adekvatno plaćen za posao koji sam radio, a jedina razlika je bila ta što sam, za razliku od iskusnijih kolega, uvek imao mentora na raspolaganju da mi pomogne da što pre savladam sve prepreke na koje sam nailazio. Nakon završenog programa prakse, kada sam odslušao sve predmete na osnovnim studijama, ponovo sam se javio da se raspitam oko procedure da praksu ponovim. Umesto za program prakse, dobio sam pounudu za posao. Istog dana javili su mi da svratim do Beograda kad budem u prilici da se dogovorimo u uslovima i potpišem ugovor. Naime, kada jednom uspešno završite program prakse, nije potrebno da ponovo prolazite proces selekcije za posao. Prvom prilikom sam otišao do Beograda, izabrao jedan od timova koji su tada tražili nove ljude, dogovorio se za datum kada treba da počnem da radim i potpisao ugovor. Počeo sam ovde da radim, a uporedo sa poslom sam položio ostatak ispita. Otkad sam u Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji, nismo imali situaciju da ne primamo nove ljude, konkursi i za program prakse i za posao stalno su otvoreni.

Nemanja, ti radiš u timu koji radi na Microsoft-ovom internet pretraživaču Bing. Objasni čemu služi taj pretraživač?

Tako je, radim kao softverski inženjer u timu koji radi na Microsoft-ovom internet pretraživaču Bing; u timu čiji je posao da korišćenjem mašinskog učenja „naučimo” računar da prepoznaje da za upit u pretraživaču pronađe najbolji rezultat. Na primer, ukoliko želite da nađete neki restoran, sportski klub, pozorište, bioskop, preko našeg pretraživača dobićete odgovor za traženi upit, tako nećete morati da lutate i tačno ćete znati koja je npr. perionica u vašoj blizini trenutno otvorena i gde se tačno nalazi.

Kakva je atmosfera u kolektivu?

Ana: Zaposleni u Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji veoma su pametni i profesionalni mladi ljudi. Timski rad je nešto što se neguje i svi se zajedno trudimo da ostvarimo ciljeve koji su nam postavljeni. Ljudi iz različitih timova svakodnevno sarađuju, spremni su da saslušaju, uvek imate slobodu da pitate za savet i dobijete delić njihovog znanja.

Nemanja: Ljudi su vedri, raspoloženi, pametni, uvek spremni da pomognu. Zajedno radimo, šalimo se, družimo, idemo na razne sportske i druge aktivnosti, a često zajedno i putujemo negde na odmor.

Da li ste zadovoljni poslom koji obavljate i da li biste nešto menjali?

Ana: Prezadovoljna sam znanjem koje stičem u Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji. Verujem da će u kompanija postati još bolja, jer ljudi koji je vode imaju fenomenalnu viziju i dovoljno iskustva da je ostvare u budućnosti.

Nemanja: Prezadovoljan sam. Radim na stvarima koje volim, i imam veliku slobodu u planiranju i u realizaciji projekta. S druge strane, kad osetim potrebu da promenim projekat, menadžeri su voljni da mi izađu u susret.

Kako sebe vidite za nekih par godina, kada je posao u pitanju?

Ana: Sebe vidim na poziciji na kojoj sam trenutno. Volela bih da se posvetim ovome što trenutno radim i steknem što bolje znanje iz te oblasti. Pored teorijskog znanja, iskustvo koje ću imati za par godina je nešto što će značajno doprineti mom profesionalnom razvoju. Da biste bili stvarno dobri u nečemu, morate da mu se potpuno posvetite bar tri do četiri godine.

Nemanja:  Ovo je jedna od najboljih kompanija na svetu i postoji mnogo prilika za napredovanje i razvoj karijere. Ovo je firma sa najboljim mogućim uslovima u Srbiji, u slučaju da poželim da radim na nekom drugom projektu, imam veliki izbor, većina projekata je neverovatno uzbudljiva i postoji mnogo timova koji se bave različitim aspektima posla.

Imate li neki savet za buduće mlade kolege?

Ana: Mladima poručujem da budu hrabri. Svaki nedostatak samopouzdanja, sve brige i strahove treba da oteraju od sebe, želja za onim čime žele da se bave treba da bude jača od svega. Tokom rada u Razvojnom centru naučiće mnogo o sebi, ali i o drugima, a uz to će i sazreti kao ličnosti. Upravo zbog toga im poručujem da se prijave već sada.

Nemanja: Iskoristite činjenicu da u našoj državi posluje jedna od najboljih kompanija na svetu i pridružite nam se u radu na najsavremenijim projektima koji će uticati na budućnost tehnologije i čovečanstva.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here