Portal Mladi je zajedno sa svojom razigranom ekipom, u petak posetio Žabac kuglanu u Zemunu, na adresi Gradski park broj 2, Pinki. Dobili smo priliku da iskoristimo svojih sat vremena takmičeći se između sebe i odmeravajući snage u kuglanju. Ko je izgubio, a ko je poneo lovorov venac, ko je promašio sve kegle, a koga je pratila početnička sreća, ostaće večna tajna, jer sve što se desi u Žapcu, ostaje u Žapcu, znate već na šta mislimo.

Sve što niste znali o kuglanju

Pored ljubaznog osoblja i ažurne usluge, pažnju su nam privukle cipele za kuglanje koje dobijate odmah na ulazu. Podsećale su nas na nešto što bi sigurno nosio Čarli Čaplin ili veverica Alvin. Atmosferu i naš utisak dodatno je upotpunila muzika i žamor razigranih ljudi. Tamo smo se uverili u onu dobro poznatu frazu da su u kuglani Žabac dobrodošli svi od sedam do sedamdeset sedam. Ne znam da li ste znali, ali kuglanje je sport koji su igrali drevni Egipćani, prve kugle pronađene su pre mnogo hiljada godina u egipatskoj grobnici jednog dečaka. Pored svoje dugovečnosti, ovaj sport se sve više preporučuje ljudima koji su oboleli od dijabetesa.

Posle kuglanja, dobijate upalu mišića koja Vam je zagarantovana, Vaše telo će Vam biti zahvalno, verujte nam na reč. Jedan sat kuglanja je jako dobra vežba na nivou  kardio treninga i anticelulit tretmana. Zato Vam preporučujemo da se pre ovog drevnog sporta, razgibate, bolje sprečiti nego izvrnuti zglob ili istegnuti ruku. Vidite li sa kakvim se sve predznanjem ide na kuglanje?

Žabac bowling centar

Žabac bowling centar je idealno mesto za team building sa Vašim omiljenim kolegama, prijateljima, saradnicima ili budućim poslovnim partnerima. Žabac kuglana je ujedno bilijar klub i igraonica u kojoj je moguće organizovati sve vrste proslava: od dečijih rođendana do velikih jubileja.  Ovo mesto je idealno za sve starosne grupe, od najmlađih do najstarijih, jer Žabac odavno zna da zabava i dobar provod ne poznaju godine.

Ukoliko ste strasni ljubitelj sporta, ovde možete da pratite aktuelne sportske događaje. Uz prenos na velikom video-bimu, navijajte uz svoje najomiljenije piće sa najdražom ekipom, ili uživo pratite profesionalne turnire u kuglanju. Meni je raznovrsan, tako da su Vam na raspolaganju najrazličitije vrste ukusnih jela i osvežavajućih napitaka. Ukoliko pak poželite da se sklonite od svakodnevnih dešavanja i da svoje prijatelje iznenadite drugačijim vidom zabave i provoda, na pravom ste mestu. Sve što vam treba nalazi se kod Žapca, na tri lokacije u gradu:

• Zemun – Gradski park 2 – 062 800 99 50
• Vidikovac – Patrijarha Joanikija 2a – 062 800 99 60
• Stari Merkator – Palmira Taljatija 7 – 062 800 99 70

Žabac Vam nudi

Žabac centri pored vrhunske zabave i rekreacije, pružaju posebne usluge za svoje posetioce kao što su: zakup prostora za slavlja, žurke, rođendane, poslovne prezentacije, kao i razne druge pogodnosti koje možete dobiti u dogovoru sa njima. U sklopu centra, postoji klupsko ozvučenje kao i light show, dok je na svim lokacijama gostima obezbeđen parking.
Akcije su uvek u toku, pa tako svake subote budite online jer Portal mladi deli dva vaučera za kuglanje u svim Žabac kuglanama.  Zvuči neverovatno? Na vama je samo da poželite i zamislite, a Žabac ostvaruje. Zato, nemojte da nam verujete na reč, već uverite se sami.

The post Žabac kuglane – savršeno mesto za rekreaciju appeared first on Portal Mladi.

Da li ste znali da priča o džezu počinje sa otkrićem američkog kontinenta i vezuje se za porobljavanje afričkog naroda koji je radio na plantažama širom Amerike? Da li ste znali da je iz Afrike dovedeno jedanaest miliona ljudi koji su sa sobom, iz svoje domovine u ropstvo, doneli dragulje: kulturu i tradiciju? Da li ste znali da džez nastaje u periodu 1890. do 1910. godine u mestu Nju Orleans? Ali, pre nego što ovu informaciju prihvatite zdravo za gotovo, zapitajte se zašto baš Nju Orleans? Nju Orleans je grad koji se nalazi na ušću reke Misisipi u Meksičkom zalivu te je zbog svog povoljnog geografskog položaja bio jedna od najvećih luka u koju su uplovljavali brodovi sa ljudskim tovarom odnosno porobljenim afričkim narodom. Znate li da se džezom u početku nazivala afrička tradicionalna muzika izvođena na evropskim instrumentima i da je značenje reči džez došlo od jedne nekulturne reči koju sada ne bismo pominjali? Da li znate da su prvi džez stilovi Regtajm (Regetime) i Nju Orleans Džez (New Orleans Jazz) bili prvi oblici „crne“ muzike koji su krenuli da se slušaju među „belcima“? Da li ste znali ko je odgovoran za širenje džeza u Evropi? Vraćamo se opet u prošlost, u godinu 1917. kada se Amerika uključuje u Prvi Svetski rat i kada se vrši masovna regrutacija Afrikanaca. General Hejvord je našao način da privuče što veći broj Afrikanaca u svoje redove, te je regrutovao vođu džez orkestra iz Harlema –Džejms Riz Juropa i na taj način, privukao je trista hiljada ljudi koji su bili poslati u Francusku i tamo svirali po lokalnim klubovima u vremenu kada nije bilo oružanih sukoba. Tako je priča o džezu krenula da se širi Evropom, a general Hejvord, iako nije imao časne namere, nehotice je raspršio seme džeza još dalje.

Da li ste znali da je 1920. godine izmišljen radio koji je postao prvi medijum širenja džeza i bluza? Da li znate ko je kraljica bluza? Reći ću vam, ali sledeći put treba da znate bez premišljanja, to je Besi Smit. Da li ste znali da posle 1929. godine poznate kao „Velika Depresija“, jedan od načina borbe protiv rasizma bio je upravo džez. Ovo možda niste znali, ali rokenrol koji nastaje pedesetih godina prošlog veka, rađa se pod uticajem, sad već znate i sami, pogodili ste- džeza i bluza. Morate priznati, džez je stvarno svuda! Da li ste znali da 1960. godine, tokom rata u Vijetnamu, džez postaje glas borbe za ljudska prava i ujedno glas naroda Amerike koji su bili protiv rata? Da li znate da sedamdesetih godine dvadesetog veka iz džez fuzije nastaje Rep muzika? Da li ste znali da je na današnji dan, pre sedam godina, UNESCO proglasio trideseti april Svetskim danom džeza? A da li znate zašto se baš počasno mesto daje džezu? Zato što se smatra da je džez više od muzike, on je politički akt, angažovano stvaralaštvo, antimilitarni, antirasistički pokret koje pre svega, od svog nastanka do danas, šalje duboku poruku interkulturalnog dijaloga, poštovanja međusobnih razlika, tolerancije, mira, ljubavi, a pre svega jednakosti i slobode. Džez je sloboda, a sada ova već dovoljno rabljena fraza i toliko puta ponovljena, postaje smislena ukoliko neprekidno postavljamo pitanja.

O DŽEZU I SLOBODI SA EMILE PARISIEN QUARTET

Pre šest meseci održao se 33. Beogradski džez festival pod sloganom „Džez vizija“, na kom su nastupili jedni od najvažnijih savremenih imena svetskog džeza, među kojima je svakako francuski sastav Emile Parisien Quartet. Kako je džez posle Prvog svetskog rata, na svom putu do Evrope, prvo utočiše pronašao u Francuskoj, tako je i ovaj razgovor sa francuskim džezerima imao za cilj da nas podseti na evropske korene džeza.

1. Julien Touery (Žulian Turi), pijanista grupe Emile Parisien Quartet (Emil Parisien Kvartet):

Žulian, kada si krenuo da se baviš muzikom, osobito džezom?

Ah, počeo sam da sviram klavir pre mnogo vremena (smeh), kada sam bio jako mlad, nisam siguran da li sam imao pet ili šest godina. Ja sam krenuo da sviram džez sasvim slučajno, zato što sam išao u školu u gradu u kom se održava džez festival, Marsijak, u Francuskoj. Tamo sam krenuo da idem na časove džeza i tako sam ga u stvari i otkrio, pre toga stvarno nisam poznavao džez.

A ko je bio tvoja inspiracija?

Mnogo, mnogo velikih muzičara su mi bili inspiracija, ne mogu sve da nabrojim sada zato što ih stvarno ima previše, i nekog bih sigurno zaboravio da pomenem. Stvarno, ne mogu da se odlučim samo za par muzičara, kada bih krenuo da nabrajam, ovaj intervju bi trajao jako, jako dugo. (smeh)

2. 

   Ivan Gelugne (Ivan Gelunj), kontrabasista grupe Emile Parisien Quartet,

Ivan, zašto si krenuo da se baviš džezom?

            Kada sam krenuo da sviram kontrabas, nisam bio baš tako mlad, imao sam dvadeset i četiri godine. Ja sam izabrao da sviram džez zato što je to muzika u kojoj ima mnogo slobode, a takav sam i ja. U džezu se osećam slobodno i to me u potpunosti ispunjava.

Sad, kada već pominjemo tu veliku reč kao što je sloboda, zanima me šta je za tebe sloboda?

            Vidite, u džezu imate potpunu melodijsku i sutrkturalnu harmoniju, koju možete menjati i čije tonove možete organizovati onako kako poželite, takođe, poigravate sa različitim muzičkim pravcima, od klasike pa na dalje, sa svim što postoji. Ništa nije tako strogo utemeljeno niti zapisano, sami kreirate pravila igre kada stvarate, to je u stvari pitanje slobode koje vidim u džezu. Džez je neprekidno na klackalici između improvizacija i kreacije.

3. Julien Loutelier (Žulian Lutije), bubnjar Emile Parisien Quartet

Žulian, koji su tvoji prvi susreti sa muzikom i zašto baš džez?

 Počeo sam da sviram bubnjeve sa osam godina, tako je sve krenulo. A zašto džez? Pa zato što u džezu ima love. (smeh) Šalim se, ali stvarno, u Francuskoj je moguće živeti od džeza, ali nisam samo zbog toga izabrao da se bavim ovom vrstom muzike već zato što sam zaljubljen u džez, u svet improvizacije i kreacije koju mi on nudi.

4. Emilie Parisien (Emil Parizjen), saksofonista Emile Parisien Quartet

Kada i kako si krenuo da sviraš džez?

Počeo sam da sviram saksofon kada sam imao osam godina. Ali nisam baš siguran da sam džez ja sam izabrao. Kada sam bio jako mali, moji roditelji su slušali džez neprestano, tako da sam odrastao uz džez koji se u mojoj kući slušao mnogo od mojih najranijih dana, tako da sam od kolevke slušao jako dobru muziku. Danas se bavim džezom zato što je to vrsta muzika koja u sebe spaja slobodu kroz improvizaciju, našu kreaciju sa kojom pričamo priče kroz note. Džez je jako dobar način deljenja sebe i stvari koje nas preokupiraju sa drugima.

Iako postoji mnogo pravaca u džezu, iako su stvaraoci i autori raznovrsni, iako je pitanje afiniteta prema džezu mnogo puta polarizovano i kompleksno, postoji ipak jedna stvar oko koje se svi slušaoci, ne-slušaoci, ljubitelji, ne-ljubitelji, uživaoci, poštovaoci, znalci, autori i ostali slažu, a to je da je džez stvarno sloboda u svom izražaju, nastanku, izvornom značenju i delu. Zato, zapamtite 30. april, džez je više od muzike, on je filozofija čija je osnova uvek i neminovno život.

The post SVETSKI DAN DŽEZA appeared first on Portal Mladi.

Na ovogodišnjem KST-ovom maskenbalu, tražili smo najoriginalnije priče koje stoje iza svake maske. Umesto da se vodimo estetsko-formalnim kriterijumima, ovog puta smo tragali za suštinom i autentičnošću.

Portal mladi je bio na najvećem, četrdeset i četvrtom po redu, tradicionalnom maskenbalu koji se održao u subotu, 23. XII 2017. godine, pod sloganom „Kroz svetlo i tamu“. U sred velike gužve, pronašli smo ljude čije su nam maske delovale najoriginalnije. Neke su skrojene štapom i kanapom, dok su druge zahtevale dosta materijalnih sredstava,mašte i volje. Zajednički imenilac za sve maske jeste veliki trud i ushićenje koje je svaka maska donela sa sobom. Ono što nam je najvažnije bilo, jeste priča koja stoji iza tih maski, kao i način na koji su ih napravili i osmislili,pa pogledajmo šta smo izdvojili.

Izdvojene maske

1. Džek Sperou i Beti Kamenko

Često neodvojni segment svakog maskenbala, predstavlja bar po koji gusar ili pirat. U skorije vreme, pirati dobijaju obličje Džek Sparou-a, čemu možemo da zahvalimo velikoj popularnosti Pirata sa Kariba. Naš Džek Sperou, zove se Uroš Petrović. Rekao nam je da je maska bila dosta zahtevna i da se namučio dok nije pronašao adekvatnu periku i odeću. Uprkos svim poteškoćama, uspeo je u svojoj zamisli. Možda nije najautentičniji Džek, ali svakako kada bi Sperou imao mlađeg brata, on bi izgledao baš ovako.

Naša izabrana Beti Kamenko je Ana Vukčević. Njen Barni Kamenko je bio sa njom, ali se u međuvremenu zapričao sa ostalim maskama, pa je Beti napravila jedan selfi sa Džekom Sparou-om. Beti nam je ispričala da je gledala nekoliko tutorijala na temu: Kako napraviti haljinu za Beti Kamenko i odelo za Barnija Kamenka. Uzela je staru majicu i prekrojila je po uputstvima sa tutorijala. Na kraju smo dobili pravi Beti, sa autentičnom haljinicom i nasmešenim očima.

2. Kal Drogo

Na ovogodišnjem maskenbalu imali smo i oživljene likove iz Igre prestola. Iako je Kal Drogo umro na kraju prve sezone Igre prestola, u subotu se pojavio, u KST-u u svom punom sjaju.

3. Strašilo iz Oza

Strašilo iz Oza je svakako bilo jedno od najvećih iznenađenja na maskenbalu. Pored maske koja je vešto osmišljena, vrlo je upečatljiv i momenat potpune identifikacije čoveka koji se krije iza maske sa Strašilom. Ovde je glavna krilatica bila: Kada si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin, a kada si Strašilo, ponašaj se kao Strašilo.

4. Frida Kalo

Junakinja 44-og maskenbala „Kroz svetlo i tamu“ bila je Frida Kalo. Iako je ceo Fridin život bio obasut raznim nedaćama i tamnim događajima, ono što je svakako nedostajalo jeste reprezent tame, a to je Dijego Rivera čija biografija nikako ne ide u njegovu korist.

5. Artas Menetil

Artas Menetil je ispunio i formalni i suštinski kriterijum našeg odabira. Pored savršene maske iza koje stoji veliki trud, kao i sati sati igranja WOW-a, ova maska u sebe prožima i svetlo, i tamu tačno odgovarajući na zahtev ovogodišnjeg maskenbala. Dualitet čovekove prirode i metamorfoza njegovog bića oličena je u Artasu Menetilu. Naime, ljude napadaju orkovi i zaraza što stvara mrtve koji idu i ubijaju sve redom. Artas se sa njima bori, a u prelomnom momentu saznaje za mač koji mu može dati moć da pobedi demone , međutim njegov prijatelj ga upozorava da je moć zla da i može postati korumpiran. Na šta on kaže: Nosiću svaku kletvu koju treba samo da spasem svoju zemlju. Ubija svog oca i sve bivše saborce, trajno padajući pod uticaj demona NarZula. Naš Artas Menetil bio je Marko Živanović.

6. Nadogob- duh vremena

Duh vremena odnosno Nadogob predstavlja nosioca svetla i tame, dobrog i lošeg. Njegov tvorac je ujedno i nosilac ove maske, Bogdan Šimić koji još uvek nije siguran da li je Nadogob stvorio njega ili je pak redosled obrnut. Maska, iako na prvi pogled tipična, ona u sebi sadrži subverzivnost i podrivanje najslavnijih moćnika naše sadašnjosti, otuda je kravata simbol koji ne smemo prenebegnuti. Zato se Nadogob pojavljuje uvek kada svet izlazi iz balansa, pa u zavisnosti od situacije, Nadogob može biti i dobar, i loš. Njegova delatna priroda je uslovljena spoljašnjim svetom koji nikom od nas nije naklonjen. Ovaj duh vremena ne može da živi sam. On preuzima Bogdanovo telo,a svoju moć crpi iz Bogdanovog pera. Stoga, svaka čast obojici, a najviše Nadogobu.

Nagrade najboljih maski

Kao najbolje odnosno najautentičnije maske ovogodišnjeg maskenbala, Portal mladi je izdvojio Artas Menetila i Nadogoba, odnosno prva nagrada ide Marku Živanoviću, a druga Bogdanu Šimiću. Nagrade je omogućio Body Relax Spa centar, koji prvoj nagradi dodeljuje 90 minuta relax masaže, a drugoj 70 minuta relax masaže.

Čestitamo srećnim maskama.

The post Najpričljivije maske sa KST-ovog maskenbala appeared first on Portal Mladi.

Za sam početak, predstavite se čitaocima Portal Mladi?

Tanja Vasojević: Pozdrav svim čitaocima od putujuće petorke! Mi smo ekipa dugogodišnjih prijatelja koji su zajedno stvorili TrippinSrbija. Tim čine: Aleksandra Miladinović, Marjan Dragić, Bojan Vasojević, Rade Rogač i ja. Danas smo prepoznati kao prvi i za sada jedini isključivo domaći travel blogeri.

Kako ste uopšte došli na ideju da napravite blog Trippin Srbija?

Tanja Vasojević: Sve je počelo iz pukog zadovoljstva, inicijalno uopšte nismo imali, a ni razmatrali ideju da to postane blog, krenulo je krajnje spontano iz  našeg  dogovora  da bismo mogli da upotpunimo naše dugogodišnje prijateljstvo. U smislu da nešto promenimo, da uvedemo neke novine, pa se neki vid putovanja pokazao kao dobra ideja. Svi radimo u nekim multinacionalnim kompanijama, i često je bilo postavljano pitanje – Šta ima da se vidi u Srbiji, a mi smo navodili 3-4 stvari koje su svima dobro poznate – Kopaonik, Vrnjačka Banja, Studenica, Palić… Shvatili smo da ne poznajemo našu zemlju na onaj način na koji bismo voleli i rešili smo da stvar uzmemo u svoje ruke. Tako da, sve je počelo od jednog, što mi kažemo, novogodišnjeg obećanja jedni drugima da treba da upoznamo Srbiju. Shvatili smo da možemo da utrošimo slobodno vreme na jedan bolji način upoznavajući jedni druge, a samim tim i našu zemlju. Tako da smo od januara 2016. godine počeli sa realizovanjem naše ideje da jednom mesečno otputujemo u jedan kraj u Srbiji koji nismo posetili. Od tada do sada smo realizovali 22. putovanja, prešli više od 7000km i sa ponosom možemo da kažemo da nemamo nijedan propušten mesec.

Znam mnogo mladih ljudi koji kukaju i upadaju u mučno kolo prokstrinacije. Uvek traže savršene uslove i neku svetliju budućnost da bi nešto uradili. Vi potpuno pobijate tezu da je nemoguće biti mlad i česti putnik. Ispričajte nam kako je sve krenulo?

Aleksandra Miladinović: Sve je krenulo krajnje spontano. Ljudi su se zainteresovali za ono što mi radimo pre svega kao prijatelji. Mi, kao grupa mladih ljudi sa nekim standardnim poslovima smo pobili tezu da je neizvodljivo organizovati se, i vremenski i materijalno, za put. Otuda i naša misao koju svuda širimo – izgovora nema, obiđi Srbiju! A onda se i blog  pojavio kao ideja od pre par meseci, jer smo shvatili da naša putovanja tako možemo da uobličimo na jednom mestu i da to ima smisla jer će ljudima biti lakše da čitaju i da prate.

Da, to je stvarno jedna nekonvencionalna, neobična priča. Petoro ljudi se udružilo, bilo solidarno i uspelo.  Napokon neka priča o srećnom prijateljstvu i njegovim putevima.

Aleksandra Miladinović: Ovo sve ide iz pukog zadovoljstva. Mi stvarno nemamo nikakav drugi benefit, sem našeg zadovoljstva i te neke lične satisfakcije bez koje ničeg od svega ovoga ne bi ni bilo.

Tanja Vasojević: Da, mi imamo samo troškove, odnosno svi pitaju – Je l’ vama nešto sponzorisano.  Jeste, isključivo od ličnih zarada. Sami smo sebi sponzori. Da se razumemo, naša putovanja nisu skupa, to je ono što mi inače propagiramo. Realno, nije skupo kada ide petoro jednim kolima. Mi inače imamo dvoje kola na raspolaganju i onda ih rotiramo, s obzirom na već više puta pomenutu lošu infrastrukturu. Imali smo čak neku šalu na Staroj planini – Ako ikad budemo prodavali auto, u oglasu će nam pisati da nikada nije izašao iz Beograda. Poetna je da je sve počelo krajnje prijateljski, bez ikakvih pretenzija.

 Moram da priznam da je ovo vrlo poseban momenat zato što kada neko pomene blog, obično se misli da to vodi jedna osoba, bar je to praksa u većini slučajeva, a vi to radite krajnje timski i pritom tu ste, prijatelji ste, družite se, tako da vam ta činjenica daje jednu egzotičnu notu.

Tanja Vasojević: Egzotičnost je sledeća: Aleksandra, Marjan i ja smo politikolozi, a Bojan i Rade su arhitekta i građevinac. Pa imamo tako nekako simbiozu tih profesija, a to ume da bude dodatno zabavno. Svi mi drugačije vidimo određene stvari. Nije svima sve na isti način zanimljivo. Na primer, Bojanu i Radetu su zanimljive ograde duž Srbije. Da, njih zanimaju ograde. (smeh) I to sa jedne strane može da bude interesantan istraživački rad jer kada zađete u određene delove Srbije, vi vidite drugačiju gradnju, ono što se kaže, tačno vidite koje selo je gastarbajtersko. Tako da to može i na nekom sociološkom, i građevisnko-arhitektonskom nivou da se posmatra. Sa druge strane, nama, politikolozima, istorijski i sociološki aspekt svakog lokaliteta je vrlo zanimljiv te smo pri istraživanju posebno okrenuti tome.

Blog Trippin Srbija

Dakle, blog Trippin Srbija je nešto kao multidisciplinarna stvar? A otkud ime bloga Trippin Srbija, priče o nastanku imena su uvek jako zanimljive jer svako ime vuče neku zagonetnu priču iza sebe?

Tanja Vasojević: Napravili smo simbiozu ljubavi ka RHCP i pesmi Road Trippin, odatle nam je Trippin, a Srbija je naš road (put).

A da li danas možete da računate na neki finansijski benefit od svega toga, ili je to i dalje na nivou nekakvog zadovoljstva ili vaše lične satisfakcije?

Aleksandra Miladinović: Pa mi ne jurimo za tim. Ukoliko neko prepozna naše iskrene namere i želje za oživljavanjem turističkog potencijala Srbije, voljni smo za neki vid saradnje. Ali,  naše angažovanje nije uslovljeno tim da li će nas neko finansijski pomoći ili ne. Mi ćemo u subotu otići na put sve i da nam niko ništa ne ponudi. To se prosto ne dovodi u pitanje. Prevashodno, ova putovanja su naše zadovoljstvo gde mi upoznajemo našu zemlju i vidimo je u nekom drugom svetlu.

Na koji način bismo mogli da inspirišemo čitaoce Portala Mladi da krenu vašim putem, odnosno putem zadovoljstva, a ne nužno profita u kapitalističkom ključu?

Aleksandra Miladinović: Ovo je nešto što je svima dostupno. Putovanja ovakve vrste svi mogu da priušte i mladim ljudima je prijemčivo. Vi ne morate da putujete u Budimpeštu za vikend ili da posetite dvorce Bavarske. Nemojte pogrešno da nas razumete, mi ne isključujemo putovanja u inostranstvo, mi ih volimo i praktikujemo, ali zašto ne biste za neke manje pare istražili svoju zemlju. To je zaista svima dostupno. Vrlo je izvodljivo izdvojiti jednom mesečno vreme i novac za putovanje po Srbiji. Ideja ima na pretek, a za one koji ipak sumnjaju u to – trk na naš instagram i facebook profil, a i na sajt www.trippinsrbija.rs jer – nemaš izgovor, obiđi Srbiju!

Kako ljudi gledaju na vas i vaš prijateljski projekat? Da li ste se susreli sa nekim komentarima od strane javnosti?

Tanja Vasojević: Uh, da, komentara je stvarno puno i moramo reći da su gotovo svi pozitivni. Podrška stiže sa svih strana. Mnogi mediji su se interesovali, pa smo tako gostovali na dve velike televizije u veoma gledanim emisijama, intervjui za novine i časopise, evo sad i za Portal mladi. Zanimljiv je bio jedan komentar od nekog ko nas je intervjuisao, spomenuli su kao – Niste vi sad neki mladi bogataši, snobovi. Da, i to je tačno. Pitanje finansija je uvek glavna tema, a kao što smo rekli – upoznavanje Srbije nije skupo, u pitanju je samo dobra organizacija. Mi vozimo kola koja su 2003. godište. Mi imamo normalne poslove. Nismo ni na kakvim položajima. Apsolutno ništa. Nemamo čak nikakve benefite od toga. Mi sponzorišemo sami sebe već dve godine. Jedino u čemu bismo mi definitivno učestvovali jeste da neko deli istu viziju sa nama i mi bismo bili radi da im pomognemo u tome. Ovo svakako ostaje ono što naše druženje jeste inicijalno i to je to. Ali ako pritom i uspemo da nešto pokrenemo, to bi zaista bilo sjajno.

Moram da primetim, vi ste nešto kao ambasadori naše zemlje. Radite zanimljivu i nadasve dragocenu stvar kao i Nikita Milivojević koji je „doveo“ Šekspira u male, neprimetne Čortanovce. Vaš mehanizam delanja i promocije svoje zemlje je vrlo sličan. Šta biste preporučili mladim ljudima za sam kraj našeg razgovora?

Tanja Vasojević: Skoro sam čula kako su mladi ljudi negde izjavili da misle da je Srbija dosadna. To nije istina i to mora da ide u ex file. Treba samo da odbace ono što je tradicionalna turistička tura u Srbiji. Treba da ostave predrasude  i hvataju širu sliku. Srbija nije samo Zlatibor, Vrnjačka banja i Kopaonik, ili Sremski Karlovci. Potrebno je jako malo angažovanja, na primer neka se zainteresuju za svoj kraj, pa polako nastave dalje. Srbija ih sigurno neće ostaviti ravnodušnim!

Aleksandra Miladinović: Ono što mi propagiramo je iz ličnog iskustva, o tome možemo apsolutno argumentovano da diskutujemo jer mi znamo koliko novca odlazi na to, to je jedan ručak u Beogradu. Dakle, tema novca je vrlo diskutabilna. Jedan ručak u Beogradu je jedan naš izlet i noćenje u Srbiji. I uvek se odlično provedemo. Tada upoznajemo i sebe i druge, dešavalo se nebrojeno situacija u kojim nismo znali kako da reagujemo. Mi zaboravljamo da treba da volimo našu zemlju. Zaboravili smo negde taj emotivni momenat.

Rade Rogač: Nama druženje nije samo „šerovanje“ poruka ili slanje klipova i povremeno viđanje u kafiću. Suština svega je da treba da provodite što više vremena zajedno. Mi smo na ovaj način učvrstili svoje prijateljstvo, upoznali bolje sebe i videli i iskusili toliko toga u našoj zemlji. Svako sa svojom ekipom drugara treba da se pokrene, jer zaista – nemaš izgovor, obiđi Srbiju.

The post Blog kao prijateljski trip Trippin Srbija appeared first on Portal Mladi.

Ovo je četvrti po redu Festival japansko-srpskog filma i predstavlja već tradicionalni kulturni most između Srbije i Japana, koji se jednom godišnje održava u našoj zemlji, u organizaciji CULTCRAVE i Jugoslovenske kinoteke.

Pored značajnih kratkometražnih filmskih ostvarenja i umetničkih izložbi koje možete pogledati na Festivalu, program obuhvata raznovrsan sadržaj kao što su tribine o tabuima, trafikingu i mnogim drugim gorućim stvarima sadašnjice.

Sve dodatne informacije možete pronaći na sajtu Jugoslovenske kinoteke ili na facebook stranici

Gosti Japansko-srpskog festivala filma biće značajne ličnosti iz Japana i Srbije. Na Festivalu ćete moći da vidite kratkometražne filmove japanskih i srpskih autora, kao i da čujete iskustva i priče o tabuima. Dođite i otkrijte sa nama „Koji je naš tabu“. Vidimo se.

The post Japansko-srpski festival filma: „Koji je tvoj tabu“ appeared first on Portal Mladi.