Pretpostavljam da su neki od vas upoznati sa mojim tekstovima i intervjuima, imajući u vidu da sa Portalom Mladi sarađujem preko godinu dana. Došlo je vreme da štafetu prepustim mlađim kolegama, kojima će ovo iskustvo vredeti više nego što mogu da zamisle. Meni svakako jeste i kada sam osetila da sam dala svoj maksimum i dobila isti za uzvrat, mogu da odem bez griže savesti, zadovoljna svojim pređašnjim radom.

Kako je sve počelo?

Zapravo vrlo lako. Ako imate volju. Pratim konkurse i oglase i tako jednog dana naletim da Portal Mladi traži novinare volontere. Da se razumemo, živimo u istoj zemlji gde je pronaći posao muka Tantalova, sa ili bez radnog iskustva. Zašto onda ne bi imali neko iskustvo i naučili nešto novo? Znam i šta sad mislite, ah dobro tu ćeš malo piskarati. Ha, nije to baš tako. Odlična zamka zapravo. Volontiranje kao novinar nije puko ređanje slova u Wordu dok se negde zamišlja budućnost sa Pulicerovom nagradom u rukama. Kako da ne. Rad u redakciji, pa makar i online uči vas mnogo toga. Krenimo od komunikacije.  Za početak, komunikacija je krenula sa glavnim urednikom sa kojim se razmenjuju ideje o čemu bi se pisalo. Pošto je Portal Mladi i sam tek počinjao da se zahuktava, rubrike su se menjale i formirale i svako je doprinosio svojim idejama. Moj doprinos se video u rubrikama Kulturni kišobran i Moji izbori.  U svakoj urednici po novo uredništvo i nove saradnje. Treba ispoštovati teme, rokove, gramatiku, formu. Za mene je i forma bila dosta važna gledajući da sam se većinski odlučila za intervjue. U rubrici Kulturni kišobran, moj kutak je bio Muzički petak i tamo sam predstavljala neko muzičko ime i izveštavala sa par festivala. U rubrici Moji izbori radila sam intervjue sa mladima koji su svoje hobije probali i manje ili više uspeli od njih da naprave posao. To je takođe iziskivalo prvi korak u pristupu i kontaktu tih mladih ljudi, predstavljanje i sebe i Portala Mladi. Posle toga sledio je proces proučavanja teme, kreiranje pitanja i slanje istih. Od prvog kontakta do izlaska intervjua prolazi dosta vremena, koje opet prolazi u dogovorima, pregovorima, izmenama. I sve to u vremenu do datuma izlaska. Dobra organizacija, kvalitetna komunikacija, kreativno pisanje i odlične veštine pregovaranja. Eto šta se sve nauči. I to je samo početak. Kasnije sam prešla u rubriku Kolumne koja je imala malo drugačiju formu, slobodan stil pisanja tekstova čija je služba bila da opuste, zabave i ponekad nateraju na razmišljanje. Ovde su nam ruke bile odvezane i mašta je preuzela kontrolu nad nekim tačkama rada koje se očekuju u drugim rubrikama. Obaveza je ipak obaveza, i šta god da se piše mora biti predato na vreme, i mora biti kvalitetno napisano.

Deluje li ovo kao puno posla? Možda. Zavisi od volje i organizovanja svog vremena. Onaj ko želi da stekne pravo iskustvo koje ga jednog dana očekuje na poslu to mora da prihvati. Međutim, ovo je sjajan način da dok učite, u isto vreme  uživate i upoznajete se sa novim ljudima, načinima rada i razmišljanja. Za kraj, pozvaću vas da pratite Portal Mladi i da se priključite. Vaš doprinos će biti cenjen i vaš trud prepoznat i nagrađen.

Uživajte i hvala na čitanju!

Odjavljuje se

Tamara Maksimović 

The post Pisati za Portal Mladi – iskustvo iz prve ruke appeared first on Portal Mladi.

Ne dozvoli sebi da popustiš, da ostaneš nedovršena bajka.

Nemoj nikada da padneš u zamku sigurnosti. Onoj sigurnosti koja će te pojesti iznutra gore nego što bi rak ikada mogao. Nemoj da težiš sredini; ili leti ili se strmoglavo svali u provaliju. Ionako ničija ne gori zauvek.

Ali jednom bar treba da gori ogromnim plamenom. Ne pristaj na kompromis od kog ćeš svaki dan biti isti. To nije bezbednost. To je strah. Strah od nepoznatog, od sebe od života. Bezbedan si kada sanjaš, kada lutaš i kada rizikuješ, pa još malo više od toga. Za to malo više  treba snage, hrabrosti i ludosti… Uvek izaberi da ne znaš šta će biti sutra, a da ne pomutiš cilj svoje budućnosti. I kad pomisliš da ne možeš tako, razmisli: kad sve dobro unapred spremiš, dočeka te surov nož neočekivanog. Da li tvoj svet ima smisla tada?

Nije disciplina problem, već pusta rutina. Zažmuri i prepusti se. Veruj samo sebi i uspećeš. Možda nećeš ostvariti sve, ali izbeći ćeš pred sudnji dan da pitaš zašto nisam. Odgovori sa – neka sam. Ono što ti prija, a ne ugrožava druge je uvek ispravno rešenje. Pišem ovo sebe da utešim. Proleće mog života je uskoro gotovo. I plašim se, već sada. Da li sam uradila dosta? I jesam i nisam. Sreća je kad se kaješ zbog malo toga, i uglavnom dobiješ šansu da to ispraviš. Druge komplet nove šanse istog pokušaja ne postoje. Stisni petlju i pronađi je. Nikada ne ispaštaj. Ti si život za sebe, nisi ničija lutka. Ako moraš, kad je najteže – idi. Plači suze gorke koliko i sam bol koji razdire, ali idi. Oporavi se od svake rane koju život načini. Testira te, znaš li to? Možda nije novost, svejedno je prihvati što pre.

Neko će uvek bdeti nad tobom. Biće tu da te zagrli bez reči, daće ti svoje ruke da se odmoriš da će ti snagu za novi početak. I ti ćeš to učini jer je taj neko bio tu. To je hemija. Ta osoba je svako ko te iskreno voli. Oni leče dušu. Ako ljudi pored tebe to ne mogu da ti pruže, okreni se i idi. Zadržavate se obe na mestu koje vam nije zacrtano. Budite nova lekcija jedno drugom i mirno koračajte u suprotnim pravcima. Svoj mir ne razmenjuj ni za šta. Mnogi su tako stradali. Postali su sumaglica ispod duge. Obično ništa među sanjarima. Spasi se na vreme, uradi nešto!

Živi.

The post Nemoj protiv sebe appeared first on Portal Mladi.

Društvene mreže nas prisiljavaju da učimo osnove psihologije i psihijatrije preko svoje volje. Osuđeni ste na sve te ljude koje poznajete, a bilo bi nepristojno da ih nemate za „prijatelja“. Sa tom istom nepristojnošću, osuđeni ste da vam bude neprijatno u okeanu gluposti plasiranih u vidu izjava, statusa, fotografija, klipova i slično. Kod svojih „prijatelja“ ovaj fenomen zovem zakasneli pubertet. Oni imaju slobodu da moje ispade zovu kako im drago. Nego…

Posmatrate ljude sa kojima ste igrali žmurke, sa kojima ste išli u osnovnu i srednju školu, fakultet, kurseve, kafe, izlaske. Šta se to desilo? Osećaj neuspeha. Kada su se ponašali odraslo, onda davno kad su bili deca mislili su da je svet pokoren. Izlazak na elitna mesta, frizerski salon svake nedelje, skupa kola, skupa pića, moda za ovce, ali važna je etiketa. Stanje uma je i tada bilo nula. Tada je odluke donosilo društvo ili trenutni momak ili devojka. „Ako on sluša tehno, slušam i ja. Ako sledeći sluša pank, slušam i ja pank mi je u srcu. Ako sledeći sluša narodnu muziku,  slušaću i ja, ipak sam ja narodska duša.“

To je ta sorta ljudi. Sada, prošle godine. Od obrazovanja su digli ruke, od daljih traganja takođe. Tu smo, gde smo, neka smo, tako treba. Sada, shvataju da su prazni. Fali im „ludilo“ a stalno su ih zvali „ludima“. U čemu se ogledala ta ludost? Iscepanim farmerkama, bežanju sa časova, krađi po radnjama? Nema tu ništa ludo, samo tužno. Kako sad vratiti sve te godine bez stega? Znam!! Biće kul. Mnogo drugačiji, jer takvi zaista jesmo. Časna reč. Ofarbaćemo se u zeleno. Pićemo pivo do pet izjutra pa direkt na posao. Vrlo smo opasni. Prozvaćemo se umetnicima jer imamo Instagram. Da, tako je već mnogo bolje. Prozirni život dobija šarene zidove, i laž uspeva. Kako još da skrenemo pažnju na sebe? Od sutra ne mogu da pijem kafu i doručkujem bez cigare čiji sam protivnik baš do sutra. Da li vi shvatate da ostajem bez ideja kako da privučem vašu pažnju, ljudi treba mi pomoć, osećam se vrlo nesrećno!! E, tu je. Dođe doba života kad ljudi ne razlikuju bizarno od zabavnog, odraslo od dečijeg, smešno od hrabrog i dopuste sebi svašta pod iluzijom da ne žele da budu kao svi …

Stvar je stanja u glavi, a ne propuštenih prilika. Ostatak života iskoristiti i ispraviti greške,a ne živeti u godinama koje su prošle. Niko vas ne sprečava da uradite nešto novo, ludo i zabavno dokle god radite to zbog sebe, a ne zbog održavanja slike kojoj je mesto u ramu niti zbog tuđeg odobravanja. Niste na carini, pečat tuđih  kompleksa neće ispuniti osećaj praznine. Pubertet je prošao, iskoristimo novo doba pred nama – svaki dan!

Autorka:

Tamara Maksimović

The post Kad pubertet zakasni appeared first on Portal Mladi.

Ono što naučimo rano u životu je čije prijateljstvo koliko vredi. Ono za šta nam treba više vremena da shvatimo, a nekada i ne shvatimo, da je surova realnost sledeća: prijateljstvo jeste potrošna roba.

Poznajem toliko ljudi. I previše. Prijatelja sigurno imam manje od deset. Ne, nije to greota. To je odlična selekcija. Poput berbe vina, ako izvolite. Uložene su godina truda i rada, smeha i razočarenja da se vidi ko koliko sija. Zlopamtilo sam, šta ću. Spremna sam sve da dam, ali sam spremna i skupo da naplatim ako mi se baš ništa ne vrati. Ne volim da radim uzalud. Izreka kaže da su prijatelji rodbina koju sami biramo. To je istina. Samo, zaboravljamo drugu izreku. Niko te neće preći kao rod rođeni. Ako nas već DNK nije poštedeo, selektovanje pravih prijatelja mora biti desetogodišnji proces. Sve ispod toga je detinjasto.

I ko su sada ti prijatelji? Ljudi koji su tu danju i noću, koji će ti dozvoliti da se na njima maksimalno iživljavaš jer ti je loš dan i još će ti skuvati kapućino. Ljudi koji će plakati sa tobom istom snagom sa kojom će se i smejati. Oni koji će biti ponosni na tebe kada diplomiraš i koji će ti reći da je tvoj trenutni momak daleko ispod tvog nivoa ma koliko je to neprijatno reći. Neko ko će te nazvati u devet ujutro zato što mu nedostaješ i opsovaće te dovoljno puta jer se ne setiš na vreme da se javiš. Naravno, zapamtićemo gest i ponuditi čokoladu u znak primirja.

Sve je to lepo, ali i taj ćilim može da se para. Rastemo svakim danom i menjamo se, uglavnom nesvesno. Neka prijateljstva se prerastu, a mi smo kukavice koje se boje odlaska. Istina, nije to lako. Realnost zna da boli, pošteno. Kako otkinuti list koji je sa vama rastao? Ne, korov, njega prepoznamo. Već taj list koji više nema svrhu kao ni vi njemu. Ako već mora, neka pukne! Ostaće uspomene, divne i važne kao temelj jednog dela života. Možda vas neke strune opet i spoje, a opet možda i ne.

Prijateljstvo je dvosmerna ulica, mora biti najmanje dva učesnika da bi postojalo. U suprotnom, lutamo po mraku i nabasamo na ogromni zid. Ko je sad slep: ulica koja se nije menjala ili mi koji smo obilazili zid svim mogućim prečicama? Prijatelji su draga svojina kojoj se previše i predugo prašta sve što ne bi trebalo. I ta ljubav je komplikovana i romantična na svoj način, a zna da boli isto koliko i romantična. Preživećete i prežalićete, ostaće slatki trag u životima. Ne gajite prijateljstva na silu, pustite ih da rastu dostojanstveno.

Tamara Maksimović

The post O prijateljstvu appeared first on Portal Mladi.

Trenutno čitam knjigu „Taster sa zvezdicom“, autorke Benoat Grul, velike francuske književnice i feminskinje. Ne, neću se baviti feminizmom kao takvim, već temom knjige koja mi se već neko vreme vrti po glavi – starenje.

Nisam još došla u fazu života u kojoj se ogorčeno budim i brojim bore. Više posmatram druge. Društvo se menja iz dana u dan. Moja generacija, i njoj bliže su vaspitane da starije sugrađane poštuju. Današnje sve manje shvataju šta reč vaspitanje predstavlja. Zbog toga sam ogorčena.

Primećujem i nervira me, kako se stari ljudi tretiraju kao otpad društva. Stari i beskorisni, dežurna smetala. Da li ljudi postaju naporniji i detinjastiji kada ostare? Da. Da li ih zbog bolesti i starosti treba konzervirati i odbaciti dok ne dođe vreme za večni san? Nikako!

Nažalost, sve više ljudi tako tretira svoje roditelje, bake, deke, komšije, poznanike. Svi ćemo mi postati ljušture svojih era. Od te bolesti se ne leči, nadajmo se da ćemo je dočekati. Da li smo sebi za pravo da brišemo decenije tuđeg hoda, disanja, misli, rada, smeha, grešaka, suza. To je bahatost, čista bahatost. Benoat u svojoj knjizi savršeno opisuje kako detetu od pet godina nije jasno da je njegova baka bila mala i vozila bicikl. Pobogu, pa baka se rodila stara, a mama se rodila kao mama, šta sad tu nije jasno?! Uloga deteta rezervisana je samo za jednog protagonistu. I nije to dete krivo. Sve dok ne odraste i nastavi tako da se ponaša. Kada se približi zima života, njene učesnike odstranjujemo iz svojih života, svojih godišnjih doba. Bojimo se smrti, bojimo se nestanka i dajemo sebi slobodu da ih nasilno razrešimo dužnosti življenja. Bahatost se nastavlja. Ima li tome kraja? Nema.

Starijima oduzimamo pravo da ostanu ljudi, da uče iako to sada ide sporije. Dozvoljavamo im samo da broje svoje lekove i gledaju televizor, nadajući se da će ih hipnotisati i ostaviti u tom položaju da ne ometaju naše tako važne planove. I doći će dan da njih više neće biti, a oni najgori od nas daće sebi poslednju slobodu i izbrisaće svako sećanje na nekoga ko ga je učio da opstane u okrutnom svetu, ko im je krišom davao slatkiše, vodio u šetnje, učio da igraju karte i šah, čitao bajke. Jedan dan roditelji će postati stari, za njima i mi. Nismo imuni, a imamo sva prava koja smo stekli onog dana kada smo udahnuli prvi dah.

Game over.

Nije mi bila namera da solim pamet, da budem okrutna. Želela sam da vas podsetim, da ako još imate svoje bake i deke, posvetite im vremena da svoj život žive do kraja, a ne preživljavaju nadajući da ćete ih danas zvati ili posetiti.

Tamara Maksimović

The post REALNO: Ne trebaš mi   appeared first on Portal Mladi.

E, pa sada…

Umotala sam se u frotir, a nije bilo jako hladno. Skuvala sam kafu uveče, jer što bih spavala kad je insomnia tako više cool. Pomerila sam ovu direktorsku stolicu, namenjenu radnom stolu. Tvoje moći ne deluju na mene. Iz trpezarije sam donela najobičniju stolicu, meni je jednostavno prijatnija, više ja. Rešila sam malo da ohladim glavu, red bi bio. Hm, na Facebooku ništa, Twitter ništa, Instagram ništa, iz dosade čak i LinkedIn – ništa. Ok, prelistaću vesti. „Horor, drama, užas, neverovatno, tragedija“. Asortiman naslova u našim medijima. Ne, ovo me ne zanima. Ne zanima me ni „Imala je sto kila, a zatim je (klikni na link)“ galerija jer baš me briga kako je ona skinula kile, moje baš neće da odu od mene. Ok, idem na Youtube, tamo uvek ima nešto da se gleda. Mačke, kučići, ptice, bebe, how to do? Ipak ni ovde nema ništa zanimljivo. Šta ja sad da radim? Ne pratim serije koje bih gledala online. Nijedan film mi nije privukao pažnju. Ekonomska situacija mi stvara napade depresije kada gledam turističke destinacije koje možda u životu neću posetiti.

Došla sam u situaciju da posle dvanaest godina aktivnog pristupa internetu, ja nemam šta da tražim sa svojim Goolge Chrome. Ona čudna tišina koja nastaje između ljudi koji nemaju jedno drugome više šta da kažu. Moj kompjuter i ja. Ćutimo u mraku. Awkward.  Nisam zavisnik od tehnologije, niti komunikacije istim sredstvima, ali bilo mi je nekako neprijatno. Da li je ta galaksija odgovora na sva pitanja dostupnih na klik,  meni ispunila sva očekivanja? Ne verujem. Doduše, nije bilo svejedno. Nešto dobro izrodilo se iz moje pauze od virtuelnog sveta.

Pročitala sam knjigu koju sam započela u aprilu, sredila sam nokte, sada su tako drečavo rozi da nema šanse da ih neko ne primeti. Presložila sam ormar, pronašla sandale od prošle godine, zalila cveće. Napisala spisak za kupovinu. Sredila neke tekstove. Napravila sedmi životni plan ove godine. Posle četiri sata, konačno popila gore spomenutu kafu.

Nisu ovo obaveze koje zaboravljam. Uvek se nekako desi, da prvo izaberem da pogledam šta se dešava u svetu piksela. Da sam sebi postavila pitanje, mogu li da živim bez interneta, odgovor bi bio: „Posle kraćeg šoka, mogu“. Navike i odvikavanja. Sve je stvar volje. Kao i sam život.

Tamara Maksimović

The post REALNO: Mislim da sam potrošila internet     appeared first on Portal Mladi.

Četvrto veče, kao i većinski deo festivala prepušteni su dance i elektro zvuku, kao i ostalim ritmovima koji teraju na ples. Treba biti realan EXIT se okreće ka tom pravcu prateći trendove i šarenolikost je sve manja.

Veče je otvorio Milky Chance iz Nemačke. Iako se postavljalo pitanje da li bend / dvojac koji ima jedan album može da animira publiku na glavnoj bini EXIT Festivala, odgovor je bio potvrdan. Nešto preko pet hiljada ljudi je prisustvovalo njihovom nastupu i aktivno je učestvovalo u izvođenju celokupnog repertoara. Bilo je ovo prijatno iznenađenje.

Capital Cities nastavlja ovo dance veče. Iako je iskreno, meni njihov nastup bio naporan i megalomanski, publika koja je došla da sačeka Faithless je iskoristila priliku za zagrevanje, nešto kao pripreme pred kros. Uz jedan top singl „Safe and sound“, nekoliko obrada i par ne toliko poznatih pesama, većina se nije nešto posebno ni zamarala pitanje ko je sad na bini, dokle god se čuje muzika. Ovaj nastup se izdvojio od ostalih po tome što su izveli tim organizatora na binu i ovu priliku je iskoristio direktor EXITa Dušan Kovačević, kako bi zaprosio svoju devojku. Usledio je i manji vatromet.

Bližila se ponoć i to najveće ime EXITa – Faithless! Počastvovani smo još jednom turom vatrometa, ovaj put dužim od malopređašnjeg, i ne toliko spektakularnim kao na otvaranju. Faithless su pioniri elektronske muzike i nikada nisu gostovali na EXIT Festivalu iako ih je publika godinama prizivala. Pre četiri godine, raspustili su bend i takoreći, ostavili fanove u žalosti. Sve se to promenilo kada je zvanično saopšteno da su glavni hedlajner ovogodišnjeg EXITa. Publika ponovo u masovnom broju, negde preko 30.000 ljudi je dva sata ritmički odgovaralo na zvuk ovih britanski  bendom. Ovo je bio koncertni spektakl koji je ukratko objasnio, da ne može svako da slavi 20 godina karijere (ako ne računamo pauzu) i da zapravo samouvereno vlada na terenu koji su stvarali.

Preživeli smo!! Opstali smo četiri dana i četiri noći, najviše vremena provodeći na glavnoj bini. Upoznali smo nove ljude, sreli stare poznanike, čuli izvođače na čije koncerte da su samostalni ne bismo ni išli. Nešto nam se svidelo, nešto baš i nije. Sve su ovo festivalska iskustva. Sa velikim interesovanjem se pitamo, ko su hedlajneri sledeće godine?

Autorka:

Tamara Maksimović

Fotografije

Jelena KP Photography

https://www.facebook.com/jlenaphotography?fref=ts

The post Portal Mladi napada Main Stage – Četvrti dan EXITa appeared first on Portal Mladi.

Šetamo se EXITom i nije nam jasno kada je to pala kiša, jer Main pliva u blatu i barama. Osvežavanje zemljišta od prašine pretvorilo se u močvarno tlo. Velika greška.

Istražujemo Tvrđavu dok ne krene velika navala posetilaca. Komentarišemo kako se primeti značajno odsustvo Britanaca koji su, pretpostavljam, pronašli novi festival. Značajan je porast publike iz Nemačke i sa EX Yu prostora. Popričali smo sa par Slovenaca i Makedonaca koji se nalaze što u kampu, što u iznajmljenim stanovima. Slažu se u tome da im je sve ovo interesantno iskustvo, druženje u kampu i nomadski način života zarad dobrog provoda. Došli su da vide neke izvođače, ali mnogo više radi provoda. Iznajmljivanje stanova im je malo skuplje, ali neki ljudi jednostavno ne vole spavanje u šatorima. Neki su ovde prvi put, neki su već dolazili, čar je isključivo u druženju.

Da na EXITu nije sve samo u društvu i muzici pokazuju i još dve skupine – volonteri i promoteri. EXIT svake godine raspisuje konkurs za volontere koje većinski čine studenti i srednjoškolci. Volonteri uglavnom učestvuju u promotivnim akcijama, kao ambasadori festivala, hostovi i pomoćnici na samom festivalu. Najviše smo ih sretali na Info pultovima. Ovakva iskustva su korisna za sticanje novih znanja.

Tu su i promoteri. Na ovogodišnjem EXIT Festivalu, najviše smo sretali Marlboro promoterke koje su nudile paklice cigareta koje ste mogli da dizajnirate. U svojim dress code uniformama radile su preko šest sati. U isto vreme imale su priliku i da zarade i da budu na festivalu. Mladi, iskoristite svaku priliku da učite i napredujete, čak i da zaradite.

A sada Main Stage.

U 21:00h, imali smo to ogromno zadovoljstvo da pratimo nastup Duška Gojkovića i Big Banda RTSa. Lepo je bilo čuti džez na bini, i nas dve hiljade je zaista uživalo. Atmosfera je bila prijatna i prijateljska, vreme je proletelo kao u priči.

Posle 22:00h počeo je najprepotentniji nastup na EXIT Festivalu ikada pored Lorin Hill koja je nastupala pre par godina. Džon Njuman je pre izlaska na binu imao mini film o sebi u kom je opšte hvaljen kao da je u najmanju ruku Tesla, tako da je taj imidž simpatičnog momka odmah pao u vodu. Ne kažem da nije bilo publike, i da pesme koje su singlovi nisu ispraćene horski. Kažem da ono što nije singl većina nije znala, kažem da nema neku zanimljivu komunikaciju sa publikom. On je trenutno aktuelna zvezda, fanovi su došli i ta priča je samo to, pored svog glamura. Sa nekolicinom posetilaca sam pričala nakon nastupa i svi se slažu oko očigledne umišljenosti. Šta ti je slava…

Pre ponoći, energični Manu Chao La ventura preuzima binu i ne napušta je dva sata! Nikad više publike na glavnoj bini, pričamo o sigurnom broju preko 35.000 ljudi! Igranje na svakom koraku, glasno pevanja, karnevalski nastup. Ako ste i planirali da prođete ka nekoj drugoj bini, to je bilo skoro nemoguće. Činilo se da svake sekunde dolazi po nova grupa ljudi spremna da poslednje atome snage iscedi uz našeg ponovnog gosta. Za razliku od prethodnog hedlajnera, pesme koje izvodi Manu Chao pela je ogromna većina koja je širila mnogo pozitivne energije i na kratko živeli smo španski duhom.

Ostao je još jedan dan. Umorni smo, ali izdržaćemo. Ne dolazi Faithless svaki dan.

Autorka:

Tamara Maksimović

Fotografije

Jelena KP Photography

https://www.facebook.com/jlenaphotography?fref=ts

The post Portal Mladi napada Main Stage – Treći dan EXITa appeared first on Portal Mladi.

Ako ste „zujali“ između bina, imali ste priliku da uživate u nastupima Marčela, Eyesburna, Zoostera, Brkova, Ground Zero i još ponekoga.

Ove godine je kao i uvek, najopuštenije na Positive vibration reagge stage gde se publika uglavnom odmara, nalazi sa društvom i uživa u laganim ritmovima.

Naš cilj – Main Stage, naravno.

Program je otvorio grčki bend 10code, koji nije imao mnogo posetilaca, ali ono publike što se tu zadesilo ispoštovalo je muzičare i nagradili su ih aplauzom.

Usledile su Škrtice, domaći smash band koji predvodi Cane iz Partibrejkersa. Osim za njih profilisane publike, u onom nastupu se ne može uživati. Muzički aranžmani su teški, tekstovi slični Paribrejkersima, kvazi filozofski bez trunke smisla. Publika se i onako skupljala da čuje Motorhead

Kultne hard rok legende su čekali svi i bilo je neverovatno videti ljude svih generacija, kako željno iščekuju ovaj nastup. Da sam dobila dinar za svaku majicu Motorheada… imala bih dosta novca.

Najviše je bilo mase sa EX Yu prostora. Komentarisali su koje su im omiljene pesme, koje rok žanrove najviše vole, na kojim koncertima su sve bili i kako ovakvih bendova nema niti će biti. Zaista, novi muzičari su mogli uzeti beležnicu i hvatati beleške. Motorhead je sakupio preko 20.000 ljudi!! Ni minut kašnjenja na binu, izašli su spremni da nas nauče šta je rok u poznim godinama. Priznajem, krenuli su dosta mlako, međutim, zajedničko zagrevanje doprinelo je da energija raste i postane ludilo. Grmljavina basa, gitare i bubnja može se opisati samo kao zemljotres. Obećali su ponovni dolazak, i Lemmy držimo te za reč.

Posle Motorheada, odjednom, broj posetilaca na glavnoj bini se neočekivano prepolovio. Da li to naša publika ne voli Tom Odella? Ne, pogrešili biste grdno, kao i ja. Dok sam trepnula, vratilo se čak i nešto više ljudi nego na Motorheadu. Uglavnom, ženska populacija. Nastup je kasnio desetak minuta, ali Tom je priredio sat i po maestralne zabave, potpunog koncertnog nastupa, nekoliko reči zahvalnosti, ljubavnih melodija, neobičnog scenskog nastupa. Nismo baš navikli na klavir tokom EXIT Festivala, međutim svaka promena je dobra stvar. Naglasila sam da je bilo više ženske populacije, ali je muška publika mnogo glasnije pevala što je bio nepredviđen i za mene, zabavan preokret. Opčinjene obožavateljke su, brže bolje, nakon nastupa odlepršale ka backstage-u, ne bi li ugrabile priliku da se fotkaju sa svojim idolom. Mladi Tom je već zbrisao. Znam, bila sam tamo. Sa svojim opčinjenim fotografom.

Još dva dana, a mi smo već umorni i spremni na svako iznenađenje.

Autorka:

Tamara Maksimović

Fotografije

Jelena KP Photography

https://www.facebook.com/jlenaphotography?fref=ts

The post Portal Mladi napada Main Stage – Drugi dan EXITa appeared first on Portal Mladi.

Kao svaka vredna ekipa, došli smo oko 19h i prošetali Tvrđavom. Još je bilo rano da bi se videla publika koja masovno cirkuliše između bina, tako da posle preživljavanja ulaza, kretanje postaje lakše. Mi smo se odlučili da izveštavamo sa Main Stagea, mada vrednih hvale svakako su bili i Artan Lili, L.U.R., Vice Squad, Napalm Death, Infest, sjajna Gipsy mafia, Neozbiljni pesimisti, Drum ’n’ Zez. Nažalost, koncert Urban&4 je otkazan zbog smrtnog slučaja, ali mislim da bi to bio jedan od najboljih nastupa.

Između svih nastupa mogla se videti publika svih starosnih grupa, od dece iz nižih razreda osnovne škole koje su roditelji doveli, do žena u zrelijim godinama koje su došle da vide nešto mlado. Nekako simpatično. Britance je izuzetno lako prepoznati. Na ostrvu vlada opše pravilo da je normalno na festivale dolaziti što luđe obučen. Ovde to pravilo nekako nije urodilo plodom za sada. Ono što smo imali prilike da vidimo bile su perike klovnova, Indijance u resama, muškarce koji haljine nose vrlo graciozno, gimnastičare u ženskim trikoima, Rimljane…

Nije sve bilo sjajno. Velika, velika zamerka je otišla na stranu ekologije. EXIT Festival podržava reciklažu, čak je 200. Godine tema festivala bila ekologiju, a naša ekipa je preko 4 sata tražila najobičniju kesu za smeće. Proteklih godina se mnogo više vodilo računa o takvim stvarima. Na festivalima je inače nemoguće skupiti svo smeće, ko je ikada prošao kroz Main stage, obavezno izađe sa bar pet čaša na patikama, ali ovogodišnji propust je bio prevelik čak i za festivalske okvire.

Vratimo se glavnoj bini. Prvi su izašli naši kultni Goblini. Ne može se reći da su popunili prostor, ali tih hiljadu ljudi što je došlo bili su njihovi verni fanovi. Majice sa logom benda, kreste, kosa ofarbana u razne boje, martine i beskrajne šutke, samo su pojačale njihov nastup. Goblini imaju sjajan odnos sa publikom, pokreću ih svojim tekstovima u kojima se isto nalaze oni koji su ih slušali tokom devedesetih, kao i mi danas. Publika to uzvraća dolaskom na koncerte, skakanjem i stvaranjem nekog zajedničkog transa.

Eagles of death metal će vas prevariti samo imenom, pošto sa navedenim žanrom nemaju dodirnih tačaka. Bend iz Los Anđelesa okupio je solidnu publiku, gledajući da nisu toliko poznati. Njihov nastup je naštimovan, planiran i sceniran, ipak je u Americi sve biznis. Da li je to smanjilo doživljaj? Ni najmanje. Toliko su šarmantni, pogotovo pevač Džes Hjuz koji je svojom harizmom, naterao i one koji ne slušaju bend da vrte kukove u ritmu dobrog rok end rola. Naravno, naše devojke dobile su komplimente i titulu najlepši. Eto, ljudi znaju šta pričaju.

Usledili su Clean Bandit. Publika se stvorila u sekundi, i mogu reći da je možda bilo blizu 15.000 ljudi. Jeste bilo gužve na celom festivalu, ali informacije o 40.000 ljudi jednostavno nisu tačne, to tvrdim kao neko ko ide godinama na EXIT i ko je preživeo mnogo masovnije nalete na Main Stage od ovog. Dakle, britanska elektro dance atrakcija je prve večeri festivala privukla najviše publike koja je bez pauze igrala i gromoglasno pevala. Njihov elektro prizvuk iz devedesetih probudio je Tvrđavu. Jedina zamerka je bila kratak nastup. Pošto se meni nisu svideli, ja sam razgledala publiku koja je uživala i iznela tu kritiku da je nastup kratak i da to nije ok. Na njihovom nastupu su se najbolje proveli Brazilci koji su nama, ostalim amaterima objasnili šta znači đuskanje.

Usledio je spektakularni vatromet, koji kao i svake godine znači da je festival otvoren.

I šlag na kraju, presimpatična Emeli Sande! Njen ljupki pristup i neka neposredna,  ravnopravnost sa publikom, nikoga nije ostavila ravnodušnim. Odličan srpski (ona je bivša crnogorska snajka), samo je približio publici. Svojom jedinstvenom bojom glasa, prenela je svaku emociju koju oseća dok izvodi pesme, tako da se publika ili veselo osmehivala ili je bila istinski ganuta prelepim tekstovima u kojima smo se pronalazili pomalo. Izvela je svoje najveće hitove i vokalno se spojila sa publikom, koje je bilo nešto manje nego na Clean Bandit. Vreme je prebrzo proletelo i dok se okreneš, Emeli se već pozdravljala, zahvalila na divnoj reakciji u nadi da se vidimo ponovo.

Autorka:

Tamara Maksimović

Fotografije

Jelena KP Photography

https://www.facebook.com/jlenaphotography?fref=ts

The post Portal Mladi napada Main Stage – Prvi dan EXITa appeared first on Portal Mladi.