Znate da ste na EXITu kada uplovite u more gužve kada treba da čekirate svoju kartu za ulazak na festival. Tu već počinje avantura.
Kao svaka vredna ekipa, došli smo oko 19h i prošetali Tvrđavom. Još je bilo rano da bi se videla publika koja masovno cirkuliše između bina, tako da posle preživljavanja ulaza, kretanje postaje lakše. Mi smo se odlučili da izveštavamo sa Main Stagea, mada vrednih hvale svakako su bili i Artan Lili, L.U.R., Vice Squad, Napalm Death, Infest, sjajna Gipsy mafia, Neozbiljni pesimisti, Drum ’n’ Zez. Nažalost, koncert Urban&4 je otkazan zbog smrtnog slučaja, ali mislim da bi to bio jedan od najboljih nastupa.
Između svih nastupa mogla se videti publika svih starosnih grupa, od dece iz nižih razreda osnovne škole koje su roditelji doveli, do žena u zrelijim godinama koje su došle da vide nešto mlado. Nekako simpatično. Britance je izuzetno lako prepoznati. Na ostrvu vlada opše pravilo da je normalno na festivale dolaziti što luđe obučen. Ovde to pravilo nekako nije urodilo plodom za sada. Ono što smo imali prilike da vidimo bile su perike klovnova, Indijance u resama, muškarce koji haljine nose vrlo graciozno, gimnastičare u ženskim trikoima, Rimljane…
Nije sve bilo sjajno. Velika, velika zamerka je otišla na stranu ekologije. EXIT Festival podržava reciklažu, čak je 200. Godine tema festivala bila ekologiju, a naša ekipa je preko 4 sata tražila najobičniju kesu za smeće. Proteklih godina se mnogo više vodilo računa o takvim stvarima. Na festivalima je inače nemoguće skupiti svo smeće, ko je ikada prošao kroz Main stage, obavezno izađe sa bar pet čaša na patikama, ali ovogodišnji propust je bio prevelik čak i za festivalske okvire.
Vratimo se glavnoj bini. Prvi su izašli naši kultni Goblini. Ne može se reći da su popunili prostor, ali tih hiljadu ljudi što je došlo bili su njihovi verni fanovi. Majice sa logom benda, kreste, kosa ofarbana u razne boje, martine i beskrajne šutke, samo su pojačale njihov nastup. Goblini imaju sjajan odnos sa publikom, pokreću ih svojim tekstovima u kojima se isto nalaze oni koji su ih slušali tokom devedesetih, kao i mi danas. Publika to uzvraća dolaskom na koncerte, skakanjem i stvaranjem nekog zajedničkog transa.
Eagles of death metal će vas prevariti samo imenom, pošto sa navedenim žanrom nemaju dodirnih tačaka. Bend iz Los Anđelesa okupio je solidnu publiku, gledajući da nisu toliko poznati. Njihov nastup je naštimovan, planiran i sceniran, ipak je u Americi sve biznis. Da li je to smanjilo doživljaj? Ni najmanje. Toliko su šarmantni, pogotovo pevač Džes Hjuz koji je svojom harizmom, naterao i one koji ne slušaju bend da vrte kukove u ritmu dobrog rok end rola. Naravno, naše devojke dobile su komplimente i titulu najlepši. Eto, ljudi znaju šta pričaju.
Usledili su Clean Bandit. Publika se stvorila u sekundi, i mogu reći da je možda bilo blizu 15.000 ljudi. Jeste bilo gužve na celom festivalu, ali informacije o 40.000 ljudi jednostavno nisu tačne, to tvrdim kao neko ko ide godinama na EXIT i ko je preživeo mnogo masovnije nalete na Main Stage od ovog. Dakle, britanska elektro dance atrakcija je prve večeri festivala privukla najviše publike koja je bez pauze igrala i gromoglasno pevala. Njihov elektro prizvuk iz devedesetih probudio je Tvrđavu. Jedina zamerka je bila kratak nastup. Pošto se meni nisu svideli, ja sam razgledala publiku koja je uživala i iznela tu kritiku da je nastup kratak i da to nije ok. Na njihovom nastupu su se najbolje proveli Brazilci koji su nama, ostalim amaterima objasnili šta znači đuskanje.
Usledio je spektakularni vatromet, koji kao i svake godine znači da je festival otvoren.
I šlag na kraju, presimpatična Emeli Sande! Njen ljupki pristup i neka neposredna, ravnopravnost sa publikom, nikoga nije ostavila ravnodušnim. Odličan srpski (ona je bivša crnogorska snajka), samo je približio publici. Svojom jedinstvenom bojom glasa, prenela je svaku emociju koju oseća dok izvodi pesme, tako da se publika ili veselo osmehivala ili je bila istinski ganuta prelepim tekstovima u kojima smo se pronalazili pomalo. Izvela je svoje najveće hitove i vokalno se spojila sa publikom, koje je bilo nešto manje nego na Clean Bandit. Vreme je prebrzo proletelo i dok se okreneš, Emeli se već pozdravljala, zahvalila na divnoj reakciji u nadi da se vidimo ponovo.
Autorka:
Tamara Maksimović
Fotografije
Jelena KP Photography
https://www.facebook.com/jlenaphotography?fref=ts
