O prijateljstvu

    Realno #4

    Ono što naučimo rano u životu je čije prijateljstvo koliko vredi. Ono za šta nam treba više vremena da shvatimo, a nekada i ne shvatimo, da je surova realnost sledeća: prijateljstvo jeste potrošna roba.

    12042063_10207965735450690_1260000141_n

    Poznajem toliko ljudi. I previše. Prijatelja sigurno imam manje od deset. Ne, nije to greota. To je odlična selekcija. Poput berbe vina, ako izvolite. Uložene su godina truda i rada, smeha i razočarenja da se vidi ko koliko sija. Zlopamtilo sam, šta ću. Spremna sam sve da dam, ali sam spremna i skupo da naplatim ako mi se baš ništa ne vrati. Ne volim da radim uzalud. Izreka kaže da su prijatelji rodbina koju sami biramo. To je istina. Samo, zaboravljamo drugu izreku. Niko te neće preći kao rod rođeni. Ako nas već DNK nije poštedeo, selektovanje pravih prijatelja mora biti desetogodišnji proces. Sve ispod toga je detinjasto.

    12042032_10207965735490691_384296952_n

    I ko su sada ti prijatelji? Ljudi koji su tu danju i noću, koji će ti dozvoliti da se na njima maksimalno iživljavaš jer ti je loš dan i još će ti skuvati kapućino. Ljudi koji će plakati sa tobom istom snagom sa kojom će se i smejati. Oni koji će biti ponosni na tebe kada diplomiraš i koji će ti reći da je tvoj trenutni momak daleko ispod tvog nivoa ma koliko je to neprijatno reći. Neko ko će te nazvati u devet ujutro zato što mu nedostaješ i opsovaće te dovoljno puta jer se ne setiš na vreme da se javiš. Naravno, zapamtićemo gest i ponuditi čokoladu u znak primirja.

    12021976_10207965735410689_1704707958_n

    Sve je to lepo, ali i taj ćilim može da se para. Rastemo svakim danom i menjamo se, uglavnom nesvesno. Neka prijateljstva se prerastu, a mi smo kukavice koje se boje odlaska. Istina, nije to lako. Realnost zna da boli, pošteno. Kako otkinuti list koji je sa vama rastao? Ne, korov, njega prepoznamo. Već taj list koji više nema svrhu kao ni vi njemu. Ako već mora, neka pukne! Ostaće uspomene, divne i važne kao temelj jednog dela života. Možda vas neke strune opet i spoje, a opet možda i ne.

    Prijateljstvo je dvosmerna ulica, mora biti najmanje dva učesnika da bi postojalo. U suprotnom, lutamo po mraku i nabasamo na ogromni zid. Ko je sad slep: ulica koja se nije menjala ili mi koji smo obilazili zid svim mogućim prečicama? Prijatelji su draga svojina kojoj se previše i predugo prašta sve što ne bi trebalo. I ta ljubav je komplikovana i romantična na svoj način, a zna da boli isto koliko i romantična. Preživećete i prežalićete, ostaće slatki trag u životima. Ne gajite prijateljstva na silu, pustite ih da rastu dostojanstveno.

    Tamara Maksimović

    POSTAVI ODGOVOR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here