Za vas smo izdvojili 11 online muzeja

1. Ermitaž muzej, Sankt Peterburg – U ovaj najpoznatiji i najbogatiji ruski muzej, možete zaviriti ako kliknete na ovaj link.
2. Luvr virtualna poseta –  jedan od najpoznatijih svetskih muzeja i jedan od simbola Pariza, je svim zaiteresovanim obezbedio pristup online obilascima nekih od postavki, kao što su egipatski eksponati i dela Mikenanđela. Više o dostupnim online turama pronađite OVDE.
3. Britanski muzej, London – na njihovom internet sajtu na sledećem LINKU možete pronaći prikaz velikog broja eksponata.
4. Gugenhajm muzej – Čuveni njujorški muzej, je omogućio da se deo njihove postavke koju čine dela autora poput Pita Mondriana i Pabla Picassa može pogledati i online. Više informacija pronađite OVDE.
5. Nacionalna galerija umetnosti, Vašington – Za obilazak muzeja kliknite OVDE.
6. Nacionalni muzej moderne umetnosti, Seul – Za obilazak muzeja kliknite OVDE.
7. Pergamski muzej, Berlin – Ovaj muzej poseduje jednu od najvećih antičkih zbirki (Antikensammlung), Srednjoistočni muzej (Vorderasiatisches Museum) ali i  Muzej islamske umetnosti. Za obilazak muzeja kliknite OVDE.
8. Rijksmuseum, Amsterdam – Nacionalni muzej u Amsterdamu koji čuva brojne zbirke umetnima ove zemlje, možete obići ako kliknite OVDE.
9. Muzej Van Gog, Amsterdam – Izvrsna kolekcija slika jednog od najpoznatijih Holandjanina svih vremena vam je dostupna preko sledečeg linka.
10. Ufici galerija, Firenca – Ako niste uživo posetili ovaj simbol italijanske renesanse, preko sledećeg LINKA možete se upoznati sa nekim od najznačajnijih eksponata.
11. MASP, Sao Paolo – Ovaj moderni brazilski muzej specifičan je po tome što su slike izložene tako da izgledaju kao da lebde u vazduhu. Zavirite u ovaj muzej klikom OVDE.

Na ovoj Google platformi možete pronaći više od 60 online muzeja, kliknite OVDE.

Da li znate za još neki muzej koji možemo obići virtuelno? Podelite informacije sa nama u komentaru.

The post 60 muzeja koje možete obići online appeared first on Portal Mladi.

Evo nekoliko zanimljivih odgovra koje je Miljković dao u intervjuu 1960. za NIN:

Ko je naš najveći savremeni pesnik?

Nesumnjivo Vasko Popa.

Vi u svojoj prvoj knjizi (,,Uzalud je budim”, 1957) imate stih koji, ako se tačno sećam, glasi: ,, Sve što imamo to su naše reči”. Ako biste morali da budete lišeni svih reči sem jedne, koju biste reč odabrali?

Odabrao bih jednu prejaku reč, kadru da iz sebe ponovo stvori čitav rečnik.

Koja je to reč?

Vatra. Vatra priprema pticu. Ptica je poklon za nebo. Itd.

Koje dve pesme u našoj ranijoj poeziji smatrate najlepšim?

Santa Maria della Salute Laze Kostića i Možda spava Vladislava Petkovića Disa.

Kada ste se najviše uplašili?

Samo jednom, kada mi se učinilo da više neću napisati ni jednu pesmu.

Sad jedno savremeno pitanje, ali izvan umetnosti: idete li na fudbalske utakmice?

Ne.

Da li ste nešto zaboravili u životu?

Zaboravio sam mnogo toga. Pišem pesme da bih se setio šta sam sve to imao.

Da li biste voleli da ponovo učite da hodate i govorite?

Uvek se nanovo učim uspravnom hodu i govoru.

Vaša omiljena poslovica?

,, Praznu glavu vetar nosi.”

Kažite jedan svoj stih…

,, Hoće li sloboda umeti da peva

Kao što su sužnji pevali o njoj.”

Koja je umetnost, za vas, najveća?

Igra na trapezu.

Ubi me prejaka reč

Šta je ubilo Branka Miljkovića? Riječ? Sopstvo? Neko treći? Ne zna se! To je misterija koja je za javnost ostala nerazjašnjena do dana današnjeg. Jedno je sigurno, on više nije među živima, 1961. godine pronađen je obješen o granu drveta, na periferiji Zagreba. Od tada se vode polemike da li se zapravo ubio ili je ubijen? U Politici je 13. februara 1961. u najkraćim mogućim crtama samo izviješteno o smrti Miljkovića, a dan kasnije, dopisnik iz Zagreba je prenio: U Zagrebu je, u trenucima psihičke depresije, tragično završio život mladi književnik Branko Miljković. On je pretprošle noći nađen mrtav u Ksaverskoj šumici, na izlazu iz užeg gradskog područja Zagreba. Organi Sekretarijata unutrašnjih poslova ustanovili su da se radi o samoubistvu vešanjem.

Pročitajte i: http://portalmladi.com/zanimljivosti-iz-zivotasmrti-poznatih-pisaca

Navodno su zabilježene i riječi njegovog oca koji je izjavio: Tražio sam da nam pokažu to prokleto drvo, imamo i njegovu fotografiju. Toliko je tanušnih grana da se tu ni mačka ne bi mogla obesiti. Rukom sam začas savio do zemlje tu granu od tanušnog stabla.

Opet, neka svjedočenja ljudi koji su bili u društvu Miljkovića te večiri odaju gotovo jednu filmsku priču o misterioznoj smrti: kafana na periferiji, ljudi u crnom koji su se zaustavili baš tu, tuča, sumnjivi tragovi koji navode da je pjesnik prvo ubijen pa tek onda obješen.

Šta je istina? Niko ne zna. Čije su istine, sve tolike? Branka Miljkovića? Nisu! Njegova je poezija:

Oni koji imaju svet
Neka misle šta će s njim
Mi imamo samo reči
I divno smo se snašli u toj nemaštini

(Zamorena pesma)

The post Branko Miljković – život između poezije i smrti appeared first on Portal Mladi.

Američki kantautor Bob Dilan je 2016. godine imao tu čast i pokupio najprestižniju nagradu, iako nije pisac. I pored toga što je imao veliki uticaj na umetnost i umetnike u celom svetu, on prevashodno nije književnik, ali je zahvaljujući svom talentu nagrađen za „stvaranje novih poetskih izraza u velikoj tradiciji američkog pesništva“. Ako ćemo o njegovom stvaralaštvu, album „Blonde on blonde“ predstavlja primer izuzetnih rima, refrena, stila i načina razmisljanja. Sekretarka Švedske akademije Sara Danils je istakla da Dilan kao izabranik nagrade za 2016. godinu može biti iznenađenje, ali ako se vratimo hiljadama godina unazad i setimo se Homera i Sapfe koji su pisali poetske tekstove namenjene izvođenju, shvatićemo i težinu Dilanovog rada.
Moglo bi se reći da vremenom taj izbor dobitnika se ne vrši po jednakim merilima kao ranije, da današnja pop kultura i uopšte vrednosni sudovi o nečijem radu imaju drugačiji uticaj. Recimo da Dilan nije bio ni u prvih deset među favoritima po mišljenju mnogih, i da se ne smatra laureatom jer je svoju karijeru gradio pred mikrofonom na sceni, a ne u štampanom izdanju. Ovde je reč više o nečijem uticaju i o tome koliko neko može biti važan, a Bob Dilan je jedan od najvećih kantautora 20. veka koji je, između ostalog, osvojio 11 Gremija, Zlatni globus, Oskara.
Ako se vratimo dosta nazad, uvidećemo da Vinston Čerčil ipak nije dobio Nobelovu nagradu za mir, već za književnost za koju je bio nominovan čak dvadeset puta. Zanimljivo je i da oni za koje smo očekivali da će biti laureati nisu dobili nagradu, a to su Tolstoj, Borhes, Kafka.. Ima i onih koji su je odbili. Očigledno je da Nobelova nagrada nije bila vredna svakog.
Ipak, vredni pomena jesu Rabindranat Tagore, Henrik Sjenkjevič, Ernest Hemingvej, Tomas Man i mnogi drugi, među kojima je i naš Ivo Andrić.
Poslednjih godina se neprestano šuška o tome ko će biti nominovan, ko je mogući dobitnik. Favorita ima, ali ko god da dobije nagradu, uvek će biti iznenađenja, pa i čuđenja. Mišljenja su podeljena. Tako je jedne godine kineski autor Mo Jen izazvao negodovanje jer je suviše blizak sa režimom, vlašću i Komunističkom partijom. Čitaoci su bili zbunjeni njegovom kritikom države.
Dosta je slučajeva koji su praćeni oduševljenjem ili čuđenjem okoline. Recimo da su dobitnici najviše bili muškarci i najčešće pisci upravo iz Švedske, pa se čini da je Nobelov komitet bio pomalo pristrasan. Tako mnogi poznati stvaraoci poput Tolstoja, Elizabet Niče nisu ni dobili nagradu.
Kako god, činjenica je da se Nobelova nagrada za književnost dodeljuje za životno delo koje je doprinos celokupnoj književnoj istoriji. Svako ko je bio zaslužan da bude nagrađen, ostvario je ogroman napor da izvrši uticaj na sve ljubitelje književnosti.

The post Nobelova nagrada za književnost – da li je svi podjednako zaslužuju? appeared first on Portal Mladi.

Svi su čuli za fantastični serijal Pesma leda i vatre Džordža R.R Martina na osnovu koje je napravljena najpopularnija televizijska serija ikad Igra prestola, kao i za dela Džon R.R Tolkina Hobit i trilogiju Gospodar prstenova, međutim za najpoznatije delo poljskog pisca Andžeja Sapkovskog Saga o vešcu (The Witcher) znaju samo oni najverniji obožavaoci epske fantastike i video igara, jer je na osnovu te knjige napravljena jedna od najpopularnijih trilogija video igrara pod nazivom Veštac (The Witcher).  Na osnovu knjige napravljen su i poljski film i serija još krajem prošlog veka, međutim ekranizacija nije bila baš uspešna.

U knjigama Sapkovskog, Vešci su lovci na čudovišta koji (kroz specijalni trening i modifikaciju tela) razvijaju natprirodne sposobnosti u mladosti da bi se borili protiv smrtonosnih čudovišta. Glavni lik u knjizi je Geralt iz Rivije, lovac na čudovišta bele kose i prodornog pogleda. Nadaleko je čuven zbog cinizma i nepoštovanja autoriteta i harizme. Ali on je i veštac, i svoje moći jača korišćenjem eliksira i redovnim vežbanjem. Takođe je briljantan borac i nemilosrdan ubica.

Oko vrata uvek nosi medaljon u obliku glave vuka koji reaguje kad otkrije magiju u blizini. Od oružja sa sobom uvek nosi dva mača, jedan od čelika za ljude, a drugi od srebra za čudovišta i magična bića. Svet u kome se radnja odvija je pun intriga, političkih spletki i rasizma izmedju patuljaka koji u gradovima žive u getima, dominantnih ljudi i arogantnih vilenjaka.

O knjigama „The Witcher“

Poslednja želja, prva knjiga u serijalu je zbirka pripovedaka nastalih prepričavanjem nekih od najpoznatijih poljskih narodnih bajki, koje su izmenjene do granice neprepoznatljivosti i začinjene elementima strave i užasa. U njima se veštac Geralt iz Rivije susreće s rodoskrvnim kraljevima i njihovim nemrtvim kćerkama, osvetoljubivim džinovima, vrištavim harpijama, vampirima i obeshrabrenim zlim duhovima. Ali prvi utisak često prevari, jer nije svaka čudovišna pojava zla, kao što ni svaka lepota nije dobra…

Druga knjiga, Mač sudbine se sastoji od šest kraćih pripovedaka, u kojima se polako uvode i ostali likovi iz sage. Od Nevena, putujućeg, komičnog pevača i vernog Geraltovog pratioca do Jenifer, čarobnice u koju je Geralt zaljubljen. U knjigama su i ženski likovi dobro razvijeni. Odlikuje ih ne samo lepota, već i ogromna hrabrost i inteligencija, bez obzira na to da li su one na strani dobra ili zla.

Na svom putovanju kroz ostalih pet knjiga (Gospodarica jezera, Lastavičja kula, Vreme prezira, Krv Vilenjaka i Vatreno krštenje), on rešava razne zadatke koje mu poveravaju ljudi u nevolji. Trudi se da izbegne ono što je zapravo neizbežno, a to je da odabere stranu u ratu između ljudi, patuljaka i vilenjaka. Susreće se sa različitm spletkama i podvalama, izdajama, intrigama i shvata da koji god izbor napravi, biće pogrešan.

U knjigama su na veoma lep i slikovit način opisane scene sveta, borbi, nasilja i odnosa između likova. Naravno, neizbežne su i scene seksa i golotinje kojih ima poprilično mnogo. Zmajevi, kojih ima nekoliko vrsta, takođe su neizbežni u delima ovog žanra, i opisani kao stvorenja sa ljudskim osobinama.

O video igri „The Witcher“

Video igra koja je zasnovana na ovoj knjizi, The Witcher, je jedna od najpopularnijih RPG (eng. Role Playing Game) igara na svetu. Prva je video igra u kojoj su ubačene necenzurisane scene golotinje i seksa. Sastoji se od tri dela, i svaki je bolji od prethodnog. Odvešće vas u prelep svet fantastike u kome ćete morati da se borite sa različitim stvorenjima i ljudima, i bežaćete od ogromnog zmaja. Tako da, dok čekamo ponovnu ekranizaciju knjige, koja je i najavljena za 2017. godinu, uživajte u ulozi Geralta preko ove video igre.

O piscu

Andžej Sapkovski (1948) rođen je u Lođu u Poljskoj. Poznat je pisac epske fantastike, i ima status nacionalnog heroja u svojoj zemlji. Sapkovski je napisao seriju priča o vešcu Geraltu iz Rivije, zapravo dve zbirke kratkih priča i pet romana, zahvaljujući kojima je u svojoj rodnoj Poljskoj čitaniji nego Stiven King ili Majkl Krikton.

2013. godine je objavljena još jedna knjiga pod nazivom Sezona oluja koja predstavlja još jedan uvod u sagu.

The post The Witcher – Neverovatna saga o vešcu appeared first on Portal Mladi.

Nije retkost da nam serije i filmovi koje smo obožavali u mladosti, sad deluju smešno i preterano, jer se filmska umetnost neprestano razvija i svake godine imamo po par novih blokbastera koji nam zaokupljaju pažnju svojim besprekornom upotrebom efekata, dirljivom pričom ili sjajnom akcijom uz dašak drame.

Naravno, ovo se ne odnosi na neprevaziđene klasike koji su to postali zahvaljujući fantastčnoj priči i kvalitetnoj glumi, što im omogućava otpornost na stalne promene trendova i nemilosrdno poređenje sa tehnički mnogo kvalitetnijim filmovima današnjice.

Evo nekoliko primera koji blago rečeno, predstavljaju neuspešan povratak u detinjstvo:

1. Čari

Serija koju je pratila većina nas prikazivana je od 1998. do 2006. godine i ubrzo nakon početka prikazivanja je stekla kultni status i vernu armiju obožavalaca. U periodu kad je serija postala poznata kod nas, svi smo imali omiljenu sestru čiju smo moć smo prisvajali za sebe. Avanture u kojima se sestre Halivel, iz epizode u epizodu bore sa mračnim silama koje žele da im otmu moći su bile zabavne za to vreme…i za taj uzrast! Desetak godina kasnije, gledajući scene iz pojedinih epizoda, ne mogu da se ne zapitam „kako smo mogli ovo da gledamo?“ Nesumnjivo, ova serija je klasik tog žanra, ali efekti sada izgledaju smešno i pojedine scene nepotrebno i glupo.

2.Moćni rendžeri

Moćni rendžeri predstavljaju sinonim za nostalgiju deci koja su rođena krajem osamdesetih i početkom devedesetih. Obožavali smo ih dok su spašavali svet od najgorih zlikovaca na planeti i šire. Neki od nas i dalje znaju napamet čuvenu pesmu „Go, go power rangers“ i ova serija će nas uvek podsećati na detinjstvo. Međutim, danas, scene borbi moćnih rendžera sa zlikovcima izgledaju urnebesno. Fun fact: Da li ste znali da je Volter Vajt (Bryan Cranston) pozajmio glas zlikovcima Twinman-u i Snizard-u? On je, takođe prihvatio ulogu Zordona u novoj verziji Moćnih rendžera koju možemo da očekujemo krajem marta 2017 godine!

Reakcija na video iznad:

3. Nindža kornjače

Bili su nam dragi dok smo ih gledali kao crtać, još draži nakon filma iz 1990. i potpuno smešni nakon novijih verzija filmova iz 2014. i 2016. godine! Priča je neznatno promenjena u novijim filmskim verzijama, ali je suština ista: mutirane nindža kornjače tinejdžerskog uzrasta koje obožavaju picu i bore se za bezbednost građana Njujorka. Bez obzira na kvalitet efekata, novije i poboljšane verzije nisu dobro prošle kod publike koja je ostala verna jednostavnijoj verziji nindža kornjača.

4.Akcioni filmovi

Ovde možemo da ubrojimo sve akcione filmove čija se radnja svodi na sledeća dva scenarija:

1)Glavnom glumcu ubiju ženu/celu porodicu, on krene na osvetnički pohod i poubija sve zlikovce u filmu;

2)Glavni glumac je policajac/bivši policajac, ne poštuje pravila, lažno je optužen za nešto, sveti se svima

Palo vam je milion sličnih filmova na pamet, zar ne?! Nije ni čudo, jer su reprizirani bezbroj puta, i dalje se prikazuju a snimaju se i novi filmovi na taj (davno prevaziđen) princip. Rasponi ocena za ove filmove se kreću od 2 do 5 na imdb-u, ali za nas ti filmovi predstavljaju svojevrsni povratak u detinjstvo i zato rado bacimo oko na tv kad ih po ko zna koji put prikazuju.

5.Domaće serije

Kad smo kod repriza, neizbežno je spomenuti domaće serije Bolji život, Srećni ljudi, Vruć vetar … koje smo svi gledali nebrojeno mnogo puta i koje ponekad, umesto da nas vrate u detinjstvo, uspeju od nas da izmame samo kolutanje očima zbog ponovne reprize. Serije same po sebi nisu loše, ali su zahvaljujući stalnom repriziranju, uspele da, što bi se reklo, dosade i bogu i narodu.

6.Telenovele

Ono što su danas turske serije, ne tako davno su bile španske serije, koje su snimane uglavnom u Meksiku i na španskom govornom području Južne Amerike (brazilske nisu bile toliko brojne, a ni poznate kod nas). Voleli smo ih zbog: ljubavnih priča sa srećnim krajem i intriga. Danas nam izgledaju smešno, ali zahvaljujući ovim serijama svi koji smo ih gledali pomalo znamo španski. Telenovele su većinom odgovorne za stavku u CV-iju: španski – osnovno/napredno, u zavisnosti od broja odgledanih serija.

The post Povratak u detinjstvo – ili ipak ne?! appeared first on Portal Mladi.

Dodela „Oskara“, najprestižnijih filmskih priznanja na svetu, biće održana 26. februara, u „Dolbi teatru“ u Los Anđelesu. Film „La La Land“ dobio je 14 rekordnih nominacija, što je pre njega uspelo samo filmovima „Sve o Evi“ i „Titanik“. Mjuzikl, po broju nominacija, prate filmovi „Dolazak“ i „Mesečina“, sa po osam nominacija. Glumica Meril Strip nominovana je po 20. put za „Oskara“, što nijednoj glumici nije pošlo za rukom do sada. Za razliku od protekle godine, kada je Akademija žestoko kritikovana zbog rasizma i izostanka crnih glumaca na listi nominovanih, sada to nije slučaj. Ove godine, u svakoj postojećoj kategoriji, nominovani su glumci i drugi filmski stvaraoci afroameričkog porekla. „Portal Mladi“ predstavlja vam ovogodišnji izbor Američke filmske akademije za najprestižniju nagradu – „Najbolji film godine“.

LA LA ZEMLJA („La La Land“)

Ovaj film je, po svemu sudeći, prekretnica u karijerama mladih glumaca Eme Stoun i Rajana Goslinga. Posle osvajanja skoro svih prestižnih filmskih nagrada, usledilo je 14 nominacija za „Oskara“. Dvočasovna muzička priča vrti se oko dvoje mladih ljudi – glumice i muzičara koji pokušavaju da ostvare svoje snove u obećanoj zemlji, iako im ne ide baš lako. Netrpeljivost u početku, kasnije prerasta u zaljubljenost između njih dvoje. Međutim, kakva bi to filmska ljubavna priča bila kada bi sve bilo savršeno? Profesionalne kritičare je zadivilo sve u vezi s filmom: od scenarija i muzike do glume Eme Stoun i Rajana Goslinga, koji su ujedno i u trci za nagradu najbolje glumice, odnosno glumca.

MESEČINA („Moonlight“)

Žanrovski drama, film prati život mladog Čirona, homoseksualca od ranog detinjstva i osvrće se na tri faze njegovog života: rano detinjstvo, tinejdžerski period i zrelo doba. Prikazuje kako je mladom crnom čoveku da odrasta u okolini koja ima predrasude i sklonost ka odbijanju različitosti. Mladić ne trpi nasilje samo od svojih vršnjaka, već i od svoje majke, zavisnika od narkotika. Ipak, postoje i oni koji ga prihvataju baš takvog kakav jeste. Kritičari su jednoglasno pohvalili film, od kojih je jedan rekao „da se ovakva priča retko viđa u bioskopima“. Film je osvojio „Zlatnog globusa“ za najbolju dramu, a sada je u trci za osam „Oskara“.

DOLAZAK („Arrival“)

Film prati život lingviste Luiz Benks. Dok ona predaje na fakultetu, 12 svemirskih brodova se nastanilo širom sveta i ona je jedna od odabranih koji će morati da uspostavi kontakt sa misteriznim bićima koji su došli na planetu Zemlju i da sazna sa kojim razlogom su tu. Kada uspostavi kontakt putem određenih znakova koji oni njoj šalju, ona nalazi povezanost sa trenucima koje je doživljavala u prošlosti sa svojom ćerkom, koja je preminula od raka. Mnogi su pohvalili priču filma i glumu Ejmi Adams, a u bioskopima je zaradio skoro 200 miliona dolara.

GREBEN SPASA („Hacksaw Ridge“)

Sniman po istinitoj priči, „Greben spasa“ prati život Desmonda Dosa, momka koji ima želju da se priključi vojsci i da služi svojoj zemlji tokom Drugog Svetskog rata. Međutim, zbog ličnih stavova i religijskih ubeđenja, on odbija da nosi pušku. To nailazi na podsmeh i kritiku ostalih u vojsci, ali on ostaje pri svome i želi da pomaže vojnicima kao lekar dok su oni na ratištu. Ostali vojnici, zapravo, nisu ni svesni koliko im on može biti od pomoći. Film je u bioskopima zaradio 70 miliona dolara, a sada je u trci za šest Oskara.

LAV („Lion“)

Film „Lav“ rađen je, takođe, po istinitoj priči. Indijac po poreklu, dečak Saru našao se odjednom sam na železničkoj stanici odakle kreće njegov životni put. Posle zbrinjavanja od strane socijalne službe, njega i još jednog dečaka usvaja porodica iz Australije, koja mu pruža dom i ljubav. Kada Saru odlazi na studije, u njemu počinje da se razvija želja da pronađe majku od koje se izgubio još davno. Glavnu ulogu igra Dev Patel, a sporednu žensku ulogu igra fantastična Nikol Kidman. Film je dobio šest nominacija za Oskara, a pevačica Sia je za potrebe filma snimila pesmu „Never Give Up“ koja je već postala hit. Zanimljivo je da se glavni glumac već probio u svetu filma: njegova prva uloga je bila u hitu „Milioner iz blata“, koji je osvojio čak osam Oskara.

MANČESTER PORED MORA („Manchester by the Sea“)

Ovu tešku porodičnu dramu mnogi kritičari su proglasili remek delom, a ima čak šest šansi da osvoji „Oskara“. Film prati životnu priču domara Lija, koji je izgubio troje svoje dece u požaru. Introvertan i agresivan, povlači se u svoj život, a ubrzo saznaje da mu je i brat preminuo od teške bolesti. Osim materijalnog nasledstva, on mora da se brine i o njegovom sinu tinejdžeru, što obojici ne pada baš lako. Kejsi Aflek dobio je Zlatnog Globusa kao najbolji glumac, a ostaje nam da vidimo hoće li mu se sreća osmehnuti i na dodeli Oskara, gde takođe ima šanse.

OGRADE  („Fences“)

„Ograde“ je film koji prati život patrijarhalne porodice u Pitsburgu. Troj, koga igra Denzel Vošington, bivši je igrač bejzbola, a danas čistač i bori se sa svakodnevnim životnim problemima. Iako ima vernu suprugu, on joj saopštava da je vara i da će uskoro da postane otac. Takođe, njegov sin silno želi da se bavi bejzbolom, dok je njegov otac strogo protiv toga. Ova drama, režirana od strane Denzela Vošingtona, nominovana je za četiri Oskara. Glumica Vajola Dejvis je za ulogu supruge Rouz osvojila Zlatni Globus, kao najbolja sporedna glumica.

PO CENU ŽIVOTA („Hell or High Water“)

Ovaj moderni vestern-triler prati život braće i njihove serije pljački kako bi sačuvali porodično imanje u Teksasu. Između ostalog, opisuje i njihov odnos kroz (za njih) svakodnevne situacije i dokle su spremni da idu zarad svoje porodice. Pored titule za najbolji film, ova drama se bori za još tri nagrade: za najbolju montažu, najbolji originalni scenario i nagradu za najboljeg sporednog glumca, koja bi pripala Džefu Bridžisu. Kritičari su se složili da je film visokog kvaliteta, a posebno su pohvalili oživljavanje vesterna kao žanra na bioskopskim platnima.

FIGURE IZ SENKE („Hidden Figures“)

„Figure iz senke“ je film u kojem glavne uloge igraju tri afroameričke žene briljantnog intelekta, koje svojim znanjem pomažu da se pošalje prvi čovek na mesec. Pored toga što se suočavaju sa svakodnevnim matematičkim i logičkim problemima, one se suočavaju i sa polnom i rasnom diskriminacijom. Tri nezavisne mlade žene na sve načine pokušavaju da dokažu da vrede uprkos predrasudama kolega. Ovaj inspirativni film rađen je po istinitoj priči i nominovan je za tri „Oskara“.

Predstavnik Srbije, film „Dnevnik mašinovođe“, nije uspeo da uđe u uži izbor Akademije za najbolji film van engleskog područja, te se za tu nagradu bore filmovi iz: Danske, Švedske, Australije, Irana i Nemačke. Domaćin ovogodišnje dodele biće voditelj Džimi Kimel, a na crvenom tepihu i velikoj sceni pojaviće se velika imena poput Hali Beri, Leonarda DiKaprija, Semjuela El Džeksona, Skarlet Johanson, Džejmija Dornana i Dakote Fening (para iz trilogije „Pedeset nijansi“), Širli MekLejn, Vorena Bitija, Fej Danavej i mnogih drugih. Legenda akcionih filmova Džeki Čen dobiće nagradu za životno delo. Radio Televizija Srbije prenosiće uživo ovaj filmski spektakl, sa početkom u 2:30 posle ponoći.

Koji su Vaši favoriti? Recite nam u komentarima.

The post Dodela Oskara 2017: NEIZVESNA BORBA FILMSKIH REMEK DELA appeared first on Portal Mladi.

Sanja Miladinović: borba za kulturu

Sanja Miladinović rođena je 1990. godine u Beogradu. Trenutno je na specijalističkim studijama Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Madlen Stokić Vasiljević, kod koje je završila osnovne i master studije. Pohađala je majstorske kurseve kod prof. Jasne Maksimović, Vladimira Vladigerova, International Masterclasses Narni 2013 i 2014 kod Madlen Stokić Vasiljević. Učestvovala je na orkestarskom tečaju Internationale Orchesterakademie 2008 na Hvaru, Hrvatska, kao i na Young Artists Festival Bayreuth 2011 i 2012, gdje je pohađala masterklas kamerne muzike kod prof. Feliksa Nikela i masterklas orkestarskog sviranja pod vođstvom dirigenta Karla Antona Rikenbahera.

Sa umjetnicom smo razgovarali o muzičkoj sceni u Srbiji i postavili joj već uobičajena pitanja za „Muzičko naličje”. Miladinovićeva je izdvojila da je svjetlija strana muzičke scene u Srbiji zapravo to što je ona usputna stanica mladih muzičara (studenata, ili nedavno diplomiranih) na njihovom putu ka usavršavanju u inostranstvu. „Naravno, to ne zvuči baš optimistično. Ali plamičak nade daju te nove generacije školovanih muzičara koje su sve bolje, a čiji rad konstantno podiže kriterijume izvođaštva na domaćoj umetničkoj sceni. Oni itekako imaju elana da se upuste u borbu za kulturu i promovisanje umetničke muzike. Samoorganizovani kamerni sastavi, orkestri, festivali i činjenica da njihovi koncerti i projekti koji traže izuzetno zalaganje opstaju već neko vreme gotovo bez ikakve podrške od strane bilo kakvih institucija, govori samo o kreativnosti i potencijalu koji ovaj region poseduje. Ali oni koji zadrže elan, uglavnom tu borbu ne nastavljaju u Srbiji. Uprkos stanju koje nije uzorno, želim da verujem da će procenat sposobnih i kvalitetnih umetnika ovde uspeti da opstane i da će uticati na poboljšanje tretmana umetnosti i kulture u našoj zemlji” – ističe mlada violinistkinja.

Koncertirala je u svim velikim salama Beograda (Zadužbina Ilije M. Kolarca, Galerija KNU, Gradska kuća, sala Beogradske filharmonije, Atrijum Narodnog muzeja, Dečji kulturni centar), Novog Sada (Sinagoga, Galerija Matice Srpske), Kraljeva (Narodni muzej), kao i u Nemačkoj i Italiji. Sa akademskim klavirskim trijom Noir osvojila je dvije druge nagrade na Međunarodnom takmičenju Davorin Jenko 2012 i Međunaronom festivalu gudača u Sremskoj Mitrovici 2012. Kao član orkestra, nastupala je sa Simfonijskim orkestrom RTS-a, vojnim orkestrom Stanislav Binički, a od 2014. godine član je simfonijskog orkestra Beogradski simfoničari. Od 2016. godine, član je trija Refleksije zajedno sa Milenom Popović (klavir) i Bojanom Krtinićem (klarinet).

Za omiljenog kompozitora i izvođača, kako ističe, teško joj se opredijeliti. „Moji uzori su pojedini pedagozi koji su me oblikovali kao umetnika, kao i mali krug ljudi koje smatram najbližim prijateljima. Tu oazu, najpre sjajnih ljudi, čine i divni umetnici i profesionalci.”

Aleksandar Vrbić: „A šta ćemo onda da branimo?”

Aleksandar Vrbić rođen je u Beogradu 1990. godine. Završio je osnovnu i srednju muzičku školu „Mokranjac” u klasi profesora Viktora Bajlera. Osnovne muzičke studije upisuje 2008. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i završava ih 2012. godine u klasi prof. Megumi Tešime. Iste godine upisuje master studije u klasi prof. Marka Josifoskog. Nastavlja specijalističke studije oktobra 2015. na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi istog profesora.

Vrbić smatra da je naša muzička scena slika i prilika stanja u državi. „Sudeći po tome koliko sadašnja vlast izdvaja za kulturu, nama ista očigledno nije ni potrebna. Ne kažem da je novac presudan, ali je nažalost neophodan. Kada je, za vreme rata, u Velikoj Britaniji pokrenuta inicijativa da se deo sredstava namenjenih kulturi preusmeri u odbranu zemlje, tadašnji premijer Vinston Čerčil pitao je: ‘A šta ćemo onda da branimo?’ Ova izjava je mnogo puta ponavljana, ali izgleda uzaludno kada nema ko da je čuje.”

Ovaj talentovani umjetnik je pohađao majstorske kurseve kod istaknutih profesora kao što su: Nemanja Radulović, Minčo Minčev, Dejan Mihailović, Timur Meljnik, Igor Petruševski, Mihael Bereznjicki, Mateus Kariolo, Irina Jašvili, Dejan Bogdanović, Vladislav Bobić, Vladimir Marković. Učestvovao je u radu omladinskih orkestara: Gustav Mahler Jugendorchester (rezervna lista), Ljubljana International Orchestra (Slokar Academy), Neue Philharmonie München, Deutsch-Skandinaviche Jungend Philharmonie, Cyprus Youth Simphony Orchestra, Kamerni orkestar muzičke škole Mokranjac, Filharmonija mladih Borislav Pašćanin. Član je kamernih orkestara: Metamorfozis i Kamerata Pančevo. Kao član kamernih ansambala i orkestara nastupao je u salama: Berlinske filharmonije, Ljubljanske filharmonije, sali Nacionalnog teatra u Nikoziji, Aja Irini u Istanbulu, Velikoj dvorani Kolarca, Sinagogi u Novom Sadu itd.

Njegovi omiljeni violinisti su Nemanja Radulović i Roman Simović. „Dva potpuno različita svirača, ali obojica su vrhunski umetnici i vrlo cenim i poštujem njihov rad. U poslednje vreme, divim se ljudima koji puno znaju i žele to znanje da prenesu. Nedavno sam imao kurs sa prof. Timurom Meljnikom i bio sam potpuno oduševljem studioznošću i znanjem koje tako mlad profesor poseduje i želi da prenese” – entuzijastično nam naglašava Vrbić.

Priznanja za trud i upornost nisu izostala. Aleksandar je dobitnik nekoliko nagrada kao solista i kao član kamernih ansambala na brojnim takmičenjima. Izdvajaju se: Republičko takmičenje, Eufonija, Festival gudača Niš, Festival gudača Subotica, Festival gudača Sremska Mitrovica i Internacionalno takmičenje Sremska Mitrovica (kamerna muzika). Bio je član orkestra Srpskog Narodnog Pozorišta u Novom Sadu i Vojvođanskog Simfonijskog orchestra u periodu od 2011. do 2014. godine.

The post MUZIČKO NALIČJE: Sanja Miladinović i Aleksandar Vrbić, violinisti appeared first on Portal Mladi.

Da li su kanonski pisci živjeli kanonske živote? Možda je književna istorija “kriva“ za njihova kanonska određenja u stvaralštvu, a sve izvan je stvarnost koju je trebalo graditi. Apokrifni životi činili su kanonsku postojanje književnosti i još malo više – oni su stvarali prave ličnosti koje su danas gotovo svima poznate.

Tin Ujević, šeret i kavgadžija, ponajviše boem koji je slao telegrame na Mars, koji je svojim obešenjačkim ponašanjem bio atrakcija, koji je za sebe izjavio da je mrtav, a u trenucima života vrijeme je najviše provodio u kafani, kažu savremenici, a kaže i anegdota:

Tin s povezom preko očiju probava vina i pogađa koje je koje.
– Crno, preklanjska berba. Donijeli ste ga od Ginića.
– Sićevačko! Lanjsko. Troše ga kod Trandafilovića i Tri seljaka…
– Smederevsko, ovogodišnje, kaže kod treće probe, nije najbolje. Vinograd okrenut jugozapadu.
Donesu mu četvrtu čašu. Vodu. Proba. Mršti se. Još nekoliko gutljaja, pa skidajući povez s očiju, poraženo izgovora:
– Ovo nikada nisam pio!

Bilo je kafane, pića, boemstva i prije avangarde,  jer ništa novo pod suncem. Đura Jakšić pjesnik, slikar i obožavalac vina:

„Vina, Milo!“ — orilo se,
Dok je Mila ovde bila.
Sad se Mila izgubila:
Tuđe ruke vino nose.
Ana toči, Ana služi,
Al’ za Milom srce tuži.

Krčmarica Mila, stihovi o Mili, Devojka u plavom i slikar Đura Jakšić, sve upućeno jednoj čežnji, želji i nadanju. Ko je bila Mila? Ako poezija ne može da hrani, a ne može ni vazduh, premda oboje održavaju pjesnika u životu, možda je slikarstvo moglo, možda i nije, ali eto, bar je pokušalo. Jakšić dolazi u banatsku varoš sa nadom da će ga boje manastirskih fresaka i portreta bogatih održati u onom fizičkom životu, za duhovni nije mario, jer je Mila bila ta koja ga je razarala, a poezija ta koja ga je iznova gradila. Učmalost banatske sredine se liječila u kafani, sanjarijama o krčmarevoj kćerki Mili, koja je bila inspiracija za poeziju, za sliku Devojka u plavom. Samo to, i ništa više, jer se Mila udala za drugog, a pjesma Mila – tugaljiva, puna razočarenja sakrila se iza Jakšićevog pseudonima Teorin. Ostalo sve je priča o nesrećnoj ljubavi, utkano u nju malo mita ili legende o nedostižnoj(mrtvoj) dragoj.

Kakva su to vjerovanja nastala o Gogoljevoj smrti?

Budući da je patio od malarije i da je padao u duboku komu, pisac se bojao da ga ne zakopaju živog, pa je zato pisao svojim prijateljima: Amanet vam teški božji da se telo moje ne sahranjuje dok god se na njemu ne pokažu očigledni dokazi raspadanja.  Šta se zapravo desilo? Istina živi između izmišljenih kazivanja i zanimljive priče. Kada su 1931. godine prekopavali groblje na kojem je Gogolj bio sahranjen, daske njegovog kovčega bile su izgrebane. Legenda je ubijedila – pisac se probudio u grobu. Da je postojala ona uzrečica iz engleskog jezika saved by the bell možda danas Gogoljeva smrt ne bi živjela kao legendarna priča. Značenje uzrečice: ljudi u prošlosti koristili su lijekove za spavanje, budući da se previše uspavaju, nije se znalo da li su živi ili mrtvi, a pojam kome tada je bio nepoznat, pa kada su ih sahranjivali, za svaki slučaj stavljali su kanapčić u kovčeg povezan sa zvoncetom iznad groba, da bi ljudi mogli da pozvone u slučaju da se probude, dakle – saved by the bell.

Šta je ruski boem bez dvoboja?

Nič! Šta je Puškin sa povrijeđenom aristokratskom čašću? To se moralo ispraviti, životom ili smrću, bilo šta drugo nije dolazilo u obzir. Puškin nije birao smrt, ali mu je na kraju dvoboja ipak dopala, sa čašću ili bez nje. Na jednoj strani je stajao Puškin, a na drugoj D’Antes, jer, avaj, Puškin je branio ponos i ženinu sigurnost, jer  D’Antes je pokušao da je zavede. Budući da je suparnik prvi pucao, ranio je pisca u stomak. Spasa nije bilo, premda ga je Puškin povrijeđen okrznuo malo metkom. Dva dana kasnije nakon dvoboja Aleksandar Sergejevič Puškin je preminuo, a njegova djela su ostala spremna da pričaju o dvobojima glavnih likova svojih pripovijesti!

Zašto ne završiti ovaj tekst vinaverski – Vinaverom. Neka on bude  – Beskrajani, plavi krug. U njemu, zvezda. –  ovog teksta. Njegovih nekoliko riječi o Crnjanskom:

Bivši čovek.

Javljam prijateljima da sam u duhu svoje poezije prestao biti čovek i postao drvo. Sva pisma upućivati: Topčider, 7-ma bukva, levo.

Miloš Crnjanski,
bivši čovek.

The post Zanimljivosti iz života (smrti) poznatih pisaca appeared first on Portal Mladi.

Karl Oto Lagerfeldt rođen je u Hamburgu, u Nemačkoj, 1933. godine, mada poznati dizajner ne otkriva tačan datum svog rođenja i čak navodi i kasnije godine. Na početku svoje karijere uklonio je slovo „t“ iz prezimena kako bi zvučalo komercijalnije.

Još u detinjstvu Lagerfeld je ispoljavao interesovanje za dizajn i modu. Kao dečak skupljao je isečke iz modnih časopisa, a često je kritikovao i oblačenje svojih vršnjaka u školi. Međutim, tek u svojim tinejdžerskim danima uplovio je u svet visoke mode.

Sa 14 godina preselio se u Pariz i nakon samo dve godine sa njim je počeo da sarađuje dizajner Iv Sen Loran. Kasnije postaje asistent dizajnera Pjera Balmena, a potom i kreativni direktor drugih modnih kuća, pre nego što se 1961. odvojio i osnovao brend sa svojim imenom.

Iako poznat po svojim inovativnim idejama, Lagerfeld je duboko cenio prošlost, te je kupovao stare stvari, predmete i venčanice i prepravljao ih. Udahnuo je život modnoj kući Šanel, podmladio njihov stil i ponovo potvrdio dominaciju ovog brenda u svetu luksuza i visoke mode. Takođe, radeći za Fendi često je bio kritikovan zbog upotrebe prirodnog krzna, na šta je dizajner odgovorio da postoji mali broj ljudi čije ga mišljenje interesuje.

Prepoznatljivog izgleda, kose vezane u rep, tamnih naočara za sunce i uvek sa kožnim rukavicama, ovaj dizajner ističe se čak i u svojoj devetoj deceniji života.

Poznat je i njegov ljubimac, mačka Čupet (Choupette), koja ga je inspirisala za kolekciju torbi i novčanika, a koja ima čak i svoj poseban profil na Instagramu. Ekscentrični umetnik je jednom prilikom rekao da bi se čak i venčao s njom, kada bi brak sa životinjama bio proglašen legalnim.

Lagerfeldova kreativnost ispoljava se i kada su u pitanju revije i predstavljanje modela. U martu 2014. godine predstavio je kolekciju u vidu ogromnog supermarketa u kome su čak i namirnice i korpe za kupovinu imale oznake brenda, a naredne godine veliku palatu u Parizu pretvorio je u aerodrom, opet sve u znaku duplog C i broja 5, po čuvenom parfemu ovog brenda.

Na kraju ostavljamo vas sa nekoliko citata ovog vrsnog umetnika:

„Elegancija je psihičko stanje. Ako je žena nema kad je gola, neće je imati ni obučena.“

„Ja stojim čvrsto na zemlji. Samo ne na ovoj zemlji.“

„Sa svakom knjigom koju kupiš trebalo bi da kupiš i vreme da je čitaš.“

„Lepota treba da potiče iz srca i iz duše, u suprotnom kozmetika je beskorisna.“

The post Karl Lagerfeld – kratka istorija kontraverznog umetnika appeared first on Portal Mladi.

Objekat je priča. Objekat nedostaje. “Sanja nema priču. Zapravo, možda bi i mogla da je stvori, ali čime god pokuša da je naslika (rečima, četkicom, olovkom), priča omermeri.” To čitalac saznaje na samom početku ovih malih fikcija Anamarije Milovanović. Šta će onda biti sa tom pričom, koja isto koliko i Sanja želi da se nešto desi? Priča i Sanja uzimaju stvar u svoje ruke i igraju jednostavnu igru. “Nakon toga, donesu krčag istorije, vreću ljudskih ispričanih priča (uvod-razrada-zaključak), donesu okean ljubavi, bokal suza, sedam smrtnih grehova, sedam svetskih čuda, devetoricu Jugovića, tri sina i kralja koji je bio jednom.” Korak po korak, priču po priču, rasplićemo klupko univerzalnih simbola vezanih za dubinsku psihologiju i izvornu književnost.

Anamarija piše jednostavnim jezikom i prijemčivim tonom, savršeno vladajući rečenicom (ili rečenica savršeno vlada njom). I pre nego što sam sama to uočila, već sam čula da njenu prozu karakterišu andrićevski suptilni opisi. Možda bismo tradicionalnom analizom došli do zaključka da je žanr Anamarijine proze pomalo neodređen. Na početku teksta prizvala sam sam problem priče. Ovi prozni zapisi, fikcije, nazovite kako vam prija i odgovara, lebde između svesnog i podsvesnog, prizivajući arhetipsko-mitološke motive na jedan, naizgled, banalan način. Svoje književne junake Anamarija stavlja u karakteristične situacije, koje se konačno mogu prepoznati kao univerzalne, sa akcentom na raznim sujeverjima.

Pročitajte i Čaj od šljiva Lazara Džamića

Svi Anamarijini književni junaci su u paru muškarac-žena. Prolematizovan je njihov odnos predstavljen pomoću neizbežnih motiva rađanja, stvaranja, smrti. Šta je zajedničko vračari i književniku? U jednom delu zbirke Univerzum sanja ovi karakteri su ista osoba, jer ih povezuje upravo pričanje priče. Deluje kao da ovaj prvenac Anamarije Milovanović iskušava čitaočev doživljaj simbola. Taj pregršt dragocenih, arhetipskih, mitoloških simbola, folklornih motiva, pa i onih najjednostavnijih, osnovnih, pruža više uglova tumačenja i razumevanja ovog književnog dela.

Knjiga je inspirisana dubinskom psihologijom i oniričkom stvarnošću i sa čitaocem komunicira kroz mitološko-teološku i duhovnu sferu. Priče se oslanjaju i na druge tekstove, koji pomažu u shvatanju ovog malog lavirinta simbola. U pitanju su tekstovi savremenih muzičara poput Koena, Bore Đorđevića, Džonija Štulića. Anamarija se poigrava sa nivoima svojih tekstova, kreirajući čitav svet mogućnosti tumačenja. Najzanimljivije što čitaocu ostane nakon čitanja zbirke Univerzum sanja jeste onaj lični utisak, stvaranje same priče u čitaocu. Pročitajte knjigu i po drugi put, svaki put ćete pronaći nešto sasvim drugo i otkriti nove slojeve.

Autorka: Milena Dedović

The post Univerzum sanja Anamarije Milovanović appeared first on Portal Mladi.