U pitanju je iPhone 11 Pro, telefon koji je izašao u septembru 2019, a sudeći po komentarima sa YouTube, i dalje je pametna investicija kada su mobilni telefoni u pitanju. 

Šta ovaj telefon i dalje čini toliko primamljivim za korisnike, osim toga što mu je cena drastično niža u odnosu na novije modele? 

#1 Control/notification center

Svima nam se desilo da nam je hitno potrebna neka funkcionalnost na telefonu, na primer, da stavimo telefon na airplane mode ili da uključimo “lampu”, a ne možemo u sekundi da pronađemo tu opciju. Kod jedanaestice (a i novijih modela, logično) tu je Control center – pregled glavnih funkcionalnosti kao što su: airplane mode, bluetooth, silent, digitron, lampa… 

Control centru pristupate tako što dodirnete gornji desni deo ekrana i povučete nadole. Još jedna sjajna stvar je da možete sami odrediti koje funkcionalnosti će se naći u Control centru, te tako dodati opcije koje su vam najviše potrebne. 

Na sličan način možete pristupiti Notification centru i pogledati sve notifikacije: dodirnite srednji gornji deo ekrana i prikazaće vam se sva pristigla obaveštenja. 

#2 Dark mode

Ukoliko ste ljubitelj “tamnih displeja”, onda je Dark mode opcija koju treba da uključite (naročito ako dosta vremena provodite “na telefonu”). Jednostavno odete u “settings” (Podešavanja), odaberete opciju “display&brighteness” i zatim čekirate “dark mode” režim telefona. 

#3 Hej, Siri!

Iako se najpoznatiji virtuelni asistent na svetu odaziva kada mu se obratite, možete ga aktivirati i na vrlo jednostavniji način. Pritisnite i zadržite power button (dugme za uključivanje/isključivanje) i Siri će se aktivirati. 

Ukoliko se ne oslanjate na Siri, naša je preporuka da počnete to da radite, jer iPhonov asistent može umesto vas da šalje tekstualne poruke, pretražuje internet, postavlja podsetnike i alarme, upravlja kućnom tehnikom (koja podržava daljinsko upravljanje). 

#4 Snimanje ekrana

Kako drugačije objasniti mami/tetki/baki koja je tek otvorila profil na Instagramu kako se koristi ova platforma, nego kroz video snimak? (Jer svi znamo da od uživo objašnjavanja nema vajde, jer neće zapamtiti.)

Ovoj opciji brzo i lako možete pristupiti kroz Control center (pomenut u stavci broj 1). Odaberite “recording” ikonicu i možete početi sa snimanjem ekrana. Snimci se automatski skladište u vašoj galeriji fotografija i snimaka. 

#5 Zaključane beleške

Svako od nas ima podatke koji nisu “za svačije oči”,  recimo poput šifri za društvene mreže i slično, a najbolji način da ih držite na sigurnom mestu je kroz zaključane beleške. 

Postupak je vrlo jednostavan: kreirajte belešku, a zatim kliknite na srednju ikonicu u gornjem desnom uglu. Skrolujte nadole sve dok ne vidite opciju “lock note”, a zatim unesite šifru. 

Da li ste znali?

Ukoliko ste se odlučili za ovaj telefon, onda ste verovatno upućeni da mu je cena znatno pala (više nego duplo) u odnosu na vreme kada se pojavio. Međutim, postoji način da ga kupite po još povoljnijoj ceni, i to ako se odlučite za refurbished opciju, odnosno, telefon koji je kratko korišćen, a zatim poslat u fabriku na popravku i resetovanje, odakle se u gotovo novom stanju vraća u prodaju.

Ovakav telefon može se kupiti za manje od 300 evra i sve je više mladih, osvešćenih ljudi koji se odlučuju za ovu opciju, jer na prvom mestu štedi novac, a zatim i resurse koji se nemilice troše usled hiperekspanzije proizvodnje mobilnih telefona.

The post Iako star 4 godine, ovaj telefon i dalje iznenađuje skrivenim funkcijama appeared first on Portal Mladi.

Kratki istorijat Superkupa

Pre toga se pobednik Superkupa dobijao nakon utakmice u kojoj su se sastajali aktuelni šampion Primere i aktuelni pobednik Kupa. Ovaj format superkupa prisutan je u najvećem broju zemalja, ali su Španci pre četiri godine odlučili da ga malo modifikuju, i pokušaju da učine još zanimljivijim.

Od tada se takmiče četiri ekipe, i to šampion prvenstva, ekipa koja je bila druga na tabeli, zatim tu je pobednik Kupa i učesnik finala Kupa. Prvo takmičenje u novom formatu održano je u Saudijskoj Arabiji, u Džedi, a pobednik je bila ekipa Real Madrida. Sledeće godine ovo takmičenje se održalo u Sevilji, a pobedila je ekipa Atletik Bilbaoa.

Nakon toga se domaćinstvo vraća u Saudijsku Arabiju u sklopu daljeg promovisanjaj španskog i evropskog fudbala, te je prošle godine najbolja ekipa ponovo bila Real Madrid, a oni su u finalu pobedili Atletik Bilbao rezultatom 2:0 na stadionu “Kralj Fahd” u Rijadu.  Ove godine se španski Superkup održao na istom stadionu, a takmičile su se ekipe Real Madrida, Barselone, Valensije i Betisa.

Prvo polufinale

U prvom polufinalu sastale su se ekipe Real Madrida i Valensije pred nešto više od 50 hiljada gledalaca. Sudije je predvodio poznati španski sudija Ernandez Ernandez, a nakon penala bolja je ipak bila ekipa Real Madrida. Madriđani su se mučil da slome otpor tvrde ekipe Valensije. Na početku utakmice su diktirali ritam igre, imali su i nekoliko polušansi, ali je sve što su pokušavali Rodrigo, Benzema i Valverde bilo prilično slabog učinka. No, u 39. minutu je Real ipak uspeo da povede i to sa bele tačke, i tako mnogima po sportskim kladionicama donese radost.

Naime, u kaznenom prostoru Benzema je uspeo da umakne jednom svom čuvaru koji ga je srušio, i nije bilo dileme za kazneni udarac. Odgovornost na sebe je preuzeo sam Benzema, i doveo svoju ekipu u zasluženo vođstvo od 1:0. Sa tim rezultatom se otišlo na poluvreme, i činilo se da će ekipa iz glavnog grada Španije uspeti da na rutinski način privede utakmicu kraju, i tako izbori plasman u još jedno finale Superkupa.

No, igrači Valensije očigledno nisu tako lako hteli da se predaju, te su odmah na početku drugog poluvremena iznenadili Madriđane. Već nakon nepunih 30 sekundi lopta se našla iza leđa golmana Kurtoe gde ju je sproveo Lino nakon odličnog centaršuta saigrača Lata! Nakon toga je Valensija igrala opreznije, Real je pokušavao, ali nije bilo pravih, stopostotnih prilika.

Karlo Anćeloti je imao i peh jer je prinundno morao da zameni svoja dva igrača, te je sve u svemu utakmica otišla u produžetke. Tamo su obe ekipe imale određene šanse, a najviše se istakao golman Valensije, Mamardašvili koji je sjajnim odbranama uspeo svoju ekipu da dovede do penala.

Penal seriju je otvorio Kavani pogotkom za 1:0, ali je odmah izjednačio Benzema. U drugoj seriji je Čemert promašio, ali je Luka Modrić bio siguran za 2:1. U trećoj seriji je Moriba izjednačio na 2:2, ali je Kros doneo prednost Realu. U četvrtoj seriji Goljamon postiže gol za 3:3, a Asensio ponovo dovodi Real u vođstvo. U petoj seriji udarac Gaje brani Kurtoa, i tako odvodi svoj tim u finale.

Drugo polufinale

U drugom polufinalu 12. januara sastale su se ekipe Barselone i Betisa. Nakon 120 minuta igre i penala, Barselona je bila bolja, i tako izborila duel protiv Real Madrida u finalu. Utakmicu je sudio španski sudija Karlos del Sero Grande. Od samog početka utakmice Barselona je nastojala da kontroliše igru, i bila je bolja u tom delu.

Čak im je i poništen gol Pedrija na asistenciju VAR-a, ali to je bila sasvim opravdana odluka koje je pomalo delovala kao da se desila u virtuelnoj igri. Nakon tih prvih pola sata igre, i ekipa Betisa je uspela da se trgne, te je sve više i više pretila Ter Štegenu. No, Barselona je ipak prva došla u vođstvo i to golom Levandovskog koji se u 40. minutu dobro snašao, i pogodio mrežu Klaudija Brava.

Na odmor se otišlo prednošću Barselone koja je početkom drugog poluvremena pokušavala da napadima dođe do drugog gola, i tako reši utakmicu. No, Betis se ponovo lagano budio, te je na kraju i uspeo da izjednači u 77. minutu golom Fekira. Na kraju je ostalo 1:1, i krenulo se u produžetke. Tamo je već u trećem minutu Fati doneo novu prednost Barseloni, ali se Betis ponovo nije dao, te je došao do novog izjednačenja u 101. minutu golom Lorena.

Na kraju 120 minuta je ostalo 2:2, te su i ovde penali morali da odlučuju o pobedniku. U prvoj seriji je Vilijem Žoze doneo prednost Betisu, da bi odmah izjednačio Levandovski. U drugoj seriji su bili  precizni Loren i Kesi, da bi u trećoj seriji udarac Huanmija odbranio Ter Štegen dok je za Barselonu precizan bio Fati. U četvrtoj seriji udarac Karvalja opet brani Ter Štegen, a za Barselonu je precizan Pedri, te tako konačnim rezultatom 4:2 u penal seriji Barselona prolazi u finale.

Finale

U finalu su se sastale ekipe Barselone i Real Madrida. Kao i u gotovo svakom duela ova dva kluba, izraziti favorit nije postojao, a nije se moglo reći ni ko je u boljoj formi jer je prvenstvo tek počelo. No, ispostaviće se da je Barselona ipak bila spremnija za ovaj duel, a mnogi su to na klađenju uživo dobro i prepoznali.

Pravdu je delio Rikardo de Burgos Bengoečea, a bilo je prisutno preko 50.000 navijača. Barselona je nakon prvih tridesetak minuta “ispitivanja snaga” uspela da povede golom neverovatnog Gavija na dodavanje Levandovskog, te je u 33. minutu na semaforu stajalo 1:0 za katalonski klub. Kada se činilo da će se ovim rezultatom otići na poluvreme, Barselona je postigla još jedan gol.

Strelac je ovoga puta bio Levandovski, a asistent je bio Gavi. Barselona je i u nastavka krenula sa napadima, a treći gol je stigao u 70. minutu. Još jedanput je asistent bio Gavi, a strelac je ovoga puta bio Pedri. Da Madriđani ne bi ostali na nuli u ovoj utakmici pobrinuo se Karim Benzema koji je postigao utešni gol u nadoknadi vremena.

Ovim trijumfom Barselona je došla do svoje 14. titule u Superkupu, i tako postala apsolutni rekorder po broju trofeja u ovom takmičenju.

The post Španski Superkup u Saudijskoj Arabiji appeared first on Portal Mladi.

Suprotstavljene strane srele su se u železničkom vagonu u Kompjenju u Francuskoj. Tok rata doveo je do neminovnog poraza Centralnih sila i premoći Antante. Iako je u tom trenutku uveliko došlo do raspada Austrougarske, Nemačka je i dalje imala snažnu vojsku i bila je u mogućnosti da produži agoniju Velikog rata.

Dan primirja – 11. novembar

Zahvaljujući razumevanju obe strane, jedanaestog časa, jedanaestog dana, jedanaestog meseca 1918. godine postignuto je primirje. Ovakav razvoj događaja otvorio je širom vrata revanšizmu koji će, samo nekoliko decenija kasnije, raspaliti nemački borbeni duh i gurnuti Evropu, a i svet, u još jedno masovno  krvoproliće.

Francuska je 1940. godine na istom mestu, u istom vagonu, u jeku Drugog svetskog rata potpisala kapitulaciju i predala se snagama nacističke Nemačke.

Početak Prvog svetskog rata

Iako se zvanično za početak Prvog svetskog rata uzima atentat na Franca Ferdinanda, ovo nije u potpunosti tačno. Rat je započeo napadom Austrougarske na Beograd, a tu se četiri godine kasnije i završio.

Beograd je tada bio mali evropski grad, ali od velikog strateškog značaja. Austrougari su verovali da će brzo zauzeti slabo branjeni grad i nastaviti sa prodorom u unutrašnjost Srbije.

Srpska vojna komanda svesno je žrtvovala glavni grad, uviđajući nemogućnost njegove odbrane, ali to ne znači da je Beograd tako lako pao u ruke neprijatelju. Nekoliko meseci šaka branitelja uspevala je da zadrži kontrolu nad glavnim gradom. Za svaki pedalj srpskog tla vodile su se žestoke borbe.

Beograd je ipak, po ko zna koji put u svojoj istoriji, bio osvojen i razrušen. Po povratku srpske armije u prestonicu 1918. godine, zabeleženo je da je Beograd imao manje od 10.000 stanovnika, što je čak dvanaest puta manje nego pre rata! Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila jednu četvrtinu stanovništva. Više od milion vojnika i civila.

Primirje u Prvom svetskom ratu

Mir je uveliko zavladao na zapadnom frontu, a u Beogradu se očekivao dolazak predstavnika Mađarske, koja se krajem oktobra 1918. odvojila od Austrije. Primirje je potpisano 13. novembra 1918. godine u zgradi današnjeg Narodnog muzeja u Beogradu. Ispred srpske strane potpisnik je bio vojvoda Živojin Mišić, dok je za mađarsku stranu primirje potpisao ministar spoljnih poslova Bela Linder.

Srbija je svoje ratne pobede i velike gubitke podredila cilju stvaranja zajedničke države Južnih Slovena. Samo nekoliko decenija kasnije, neraščišćeni računi, revanšizam i želja za novim svetskim poretkom izrodili su nove sukobe. Svet je utonuo u novi košmar, još užasniji od Prvog svetskog rata, sa daleko većim posledicama.

Da li smo vek kasnije išta naučili?

The post Zašto slavimo 11. novembar? appeared first on Portal Mladi.

Koje ime vi čujete?

Na internetu se ponovo povela polemika ali ovoga puta zbog audio snimka u kojem se izgovara ime koje neki slušaoci čuju kao Laurel dok drugi čuju Yanny.

Šta vi čujete? Podelite sa nama u komentaru.

Koju boju haljine vi vidite?

Najvažnije pitanje 2015. na internetu je bilo da li je ova haljina zlatno-bela ili crno-plava. Rasprava nije prestajala i iz minuta u minut postajala je sve apsurdnija. Pogledajte i sami i recite nam koju boju haljine vi vidite?

#ImStillUndecidedAbout whether this dress is white/gold or black/blue??? pic.twitter.com/f390o2lHLz

— Dr Ross Espinoza (@DrRossEspinoza) February 12, 2017

The post Koje ime vi čujete? Svet je zaludela ova dilema appeared first on Portal Mladi.

Zašto je 1. april dan šale?

Prvi april je internacionalni praznik i znamo da se u Evropi slavi vekovima. Ipak, ne može se sa sigurnošću reći kako je baš 1. april postao sinonim za šalu.

Jedna od teorija je da šale i nestašluk koje su se odvijale svakog aprila datiraju još iz vremena drevnog Rima. Smatra se da su Rimljani i Kelti praznovali festival šala u vreme prolećne ravnodnevnice koja se događa blizu Dana šale.

Druga legenda je vezana slavljenje Nove godine u srednjem veku. Veći deo Evrope je  tada slavio 25. mart, praznik Blagovesti, kao početak praznovanja Nove godine. Slavlje bi trajalo nedelju dana, sve do 1. aprila. Papa Gregor XII je 1582. godine naredio poštovanje gregorijanskog kalendara, po kome se Nova godina proslavlja 1. januara.

Pošto narod nikada nije bio sklon prihvatanju novih pravila u svakodnevnom životu, mnogi su odbili da se povinuju novom kalendaru i nastavili da slave Novu godinu oko 1. aprila. Oni koji su prihvatili novi kalendar, tog dana su zbijali šale na račun „neobaveštenih“, ismevajući njihova zastarela slavlja.

U većini zemalja je običaj da su smicalice i šale dozvoljene samo do dvanaest popodne.

Šale za 1. april

Jedan od najpoznatijih običaja, rasprostanjenih u Francuskoj i na francuskim govornim područijima Švajcarske i Kanade jeste “Aprilska riba”. Ideja je sledeća: ljudi jedni drugima lepe na leđa papirne ribe, tako da žrtva to ne primeti.

U flamanskom delu Belgije, postoji slatka tradicija. Deca na današnji dan zaključavaju svoje roditelje ili nastavnike i puštaju ih samo, i isključivo samo, u zamenu za slatkiše.

Jednu od najpoznatijih šala izveo je lanac brze hrane “Burger King” koji je 1998. godine objavio veliki oglas u novinama u kojem je predstavio hamburger koji je posebno napravljen na levoruke. Navodno, sastojci iz hamburgera prilikom konzumacije kapaju na stranu koja pogoduje levorucima. Pre nego što je Burger King stigao da saopšti da su se samo šalili, hiljade levorukih je pohrlilo u njihove restorane.

Prvog aprila 1957. godine BBC-jev njuz šou “Panorama” najavio je da će, zahvaljujući veoma blagoj zimi i otklanjanju štetočine žiške, švajcarski farmeri moći da do kraja sprovedu berbu špageta sa drveća.

 Istog dana 1992. godine, američki “Narodni radio” objavio je, u emisiji “Razgovor nacije”, da će se nekadašnji američki predsednik Ričard Nikson ponovo kandidovati za šefa te države. Navodno, slogan njegove nove kampanje trebalo je da bude: “Nisam uradio ništa loše, niti ću”.

Aprililili…

Koliko puta ste vi posle neke šale uzviknuli: Aprilili? Da li ste kreativni kada su u pitanju prvoaprilske šale ili su vam potrebne nove ideje? Mi vam predlažemo nekoliko ideja za aprililili šale.

1. Zamenite tipke na tastaturi.
2. Sipajte talk u fen za kosu.
3. Stavite nekom so u kafu.
4. Zamenite stik za pazuh sapunom.
5. Obmotajte providnom folijom…bilo šta.

Podelite u kometaru sa nama vaše originalne ideje za prvoaprilske šale.

The post 1. april – svetski dan šale appeared first on Portal Mladi.

U našoj zemlji se Dan državnosti obeležava 15. februara. Uloga ovog datuma je dvojaka u našoj prošlosti. Pre svega na taj dan započelo je stvaranje novovekovne srpske države sa početkom Prvog srpskog ustanka. Istog datuma, samo trideset i jednu godinu kasnije, Srbija je dobila i svoj prvi pisani ustav, koji je u to vreme smatran za jedan od najnaprednijih ustava starog kontinenta i predstavljao je najistočniji odjek francuske revolucije.

Da li znamo dovoljno o sopstvenoj prošlosti, da li je dovoljno poštujemo? Dan državnosti predstavlja najveći praznik moderne države. U Srbiji je nažalost ovaj dan samo još jedan od 365 dana u godini.

A kako je u drugim zemljama? Pogledajmo na primer Grčku. Grci obeležavaju Dan nezavisnosti 25. marta. Tog dana na ulice svih gradova u Grčkoj izlaze hiljade ljudi, ponosno mašu zastavama svoje zemlje, održavaju se parade i razne kulturne manifestacije. Taj dan prolazi u sreći i veselju. Ne rade to Grci samo u svojoj zemlji, sasvim suprotno. Grčka dijaspora u celom svetu obeležava ovaj praznik.

Situacija nije mnogo drugačija ni u Norveškoj. Ako se kojim slučajem 17. maja nađete u toj skandinavskoj zemlji, tog dana nikoga nećete pronaći u kući. Tradicija nalaže da se za ovaj praznik svi Norvežani obuku svečano i izađu na ulicu. Takođe se organizuju parade, koncerti, ali i razna takmičenja. Spretni Norvežani iskoristili su svoju tradiciju i od nje napravili turističku atrakciju.

Dan državnosti Srbije

Postavlja se pitanje, zašto mi ne bismo mogli da uradimo nešto slično? Zašto mi ne bismo 15. februara istakli zastavu svoje zemlje? To nikoga ne vređa, u tome nema ničeg šovinističkog. Ne moramo mahati zastavama samo kada su u pitanju veliki uspesi naših sportista.

Nije ovo samo stvar ponosa. Bitan je ovde i estetski trenutak. Ovaj dan bi mogao postati jedan od najradosnijih u godini. Ne moraju se organizovati nikakve parade. Dovoljno je da 15. februara istaknemo našu zastavu gde god možemo. Na kapiji rodne kuće, na vrhu zgrade, na semaforu, na drvetu u parku… Takav čin zahteva samo malo truda, a doprineo bi veselijoj atmosferi u ovim tmurnim zimskim danima.

Na kraju, dugujemo ovu našu zemlju svojim precima. Nisu nam je možda ostavili idealnu, ali su nam bar nešto ostavili. Na nama je sada gradimo bolju budućnost i da novim pokolenjima ostavimo više nego što smo nasledili. Lepšu, mirniju, čistiju, ponosniju Srbiju. Počnimo taj proces sa isticanjem zastave 15. februara.

The post Tradicija isticanja zastave Srbije za Dan državnosti appeared first on Portal Mladi.

Na severu Ukrajine, pri granici sa Belorusijom, samo tri kilometra od grada Pripjat nalazila se nuklearna elektrana Vladimir Ilić Lenjin, koja je zapošljavala oko 7.000 ljudi, od kojih se te noći, 26. aprila 1986. godine, 176 radnika spremalo da izvede određeni test koji je trebalo da doprinese uštedi energije. Jedan sat i 23 minuta posle ponoći test je počeo, ali posle samo nekoliko minuta dogodila se ogromna eksplozija koja je kasnije zabeležena u svetsku istoriju i svi je danas pamtimo kao najveću nuklearnu katastrofu svih vremena. 

Pročitajte još i NIKOLA TESLA: Zanimljivosti koje nećete pronaći na Vikipediji

Svet se posle toga promenio. Svi su strahovali od radijacije i poznatih mutacija koje ona izaziva dug niz godina posle eksplozije. Ali šta zaista znamo o Černobilskoj katastrofi? Mi smo odlučili da Vam predstavmo 20 zanimljivih, ali neverovatnih činjenica o Černobilu i životu posle njega.

1. Tokom topljenja jezgra nuklearnog reaktora, tri volontera su skočila u „radioaktivni bazen“ kako bi otvorili cev kroz koju su mogla da isteku radioaktivne supstance.

2. Oni su preminuli odmah, ali su sprečili još jednu eksploziju koja je mogla da bude 10 puta veća i jača nego ona kada je Amerika bacila nuklearnu bombu na Hirošimu!

3. Nivo radijacije je bio toliko veliki da su preminule morali da stavljaju u olovne kovčege.

4. Oni koji su radili na čišćenju i sprečavanju još veće katastrofe mogli su da rade bezbedno samo 40 sekundi, čak i u specijalnim odelima protiv zračenja.

5. Posle prve eksplozije, Gajgerov brojač (tip detektora koji meri jonizujuće čestice) je u kontrolnoj sobi pokazao broj 3.63 – bezbedan nivo radijacije.

6. Međutim, brojač je bio dizajniran tako da je 3.63 ujedno i najveća vrednost. Pravo očitavanje je bilo 15.000!

7. Projekat „skloništa“ koji je napravljen da pokrije i zaštiti nuklearnu elektranu košta dve milijarde dolara – 29 000 tona čeličnih, olovnih i raznih drugih struktura. 

8. Sklonište, koje je u planu da se radi u narednim godinama, će biti veće od Kipa slobode u Njujorku!

9. Sećate se grada Pripjata, koji je udaljen samo tri kilometra od Černobila? Stanovnicima grada nije rečeno o kakvoj je katastrofi reč čak puna dva dana od prve eksplozije.

10. Da nekako i razumemo što im nisu saopštili. Zbog panike i plana šta treba uraditi, ali ostatak sveta je o katastrofi saznao tek kada su detektori za radijaciju počeli da „luduju“ u Švedskoj.

11. Radijacija je bila toliko jaka da su oči vatrogasaca koji su bili na licu mesta promenile boju iz braon u plavu!

1. 12. Narodu je rečeno da treba da piju vodku, više nego uobičajeno, u nadi da će smanjiti šanse od nastanka raka (kancera) tiroidne žlezde (masovno ga je imalo stanovištvo koje je živelo u okolnim gradovima i zemljama).
2. 13. Zona od skoro 500 kilometara kvadratnih oko elektrane je sada utočište mnogih divljih životinja. 
3. 14. Zanimljivo je da su vukovi, lisice i još neke ugrožene vrste prebegle tamo da žive kako bi bile nepristupačne lovcima.

Pogledajte listu od 10 najstarijih univerziteta na svetu

15. Na mestu eksplozije pronađene su posebne vrste pečuraka koje žive tako što se hrane radioaktivnim otpadom!

16. Zanimljivo je da su one pronađene na zidovima reaktora i da razlažu ozračene čestice u energiju.

17. Ako želite da budete na mestu događaja i pogledate sami „crnu tačku sveta“, možete da zakažete turu preko interneta za samo 250 (američkih) dolara.

18. Ovo čitanje je sasvim bezbedno, za bezbednost ture nas nemojte držati za reč. Ono što će Vam pomoći oko shvatanja mera bezbednosti je to što je direktor elektrane rekao da područje oko nuklearke i grada Pripjata neće biti naseljivo bar još narednih 20.000 godina!

19. Vojska je, koristeći specifične instrumente i artiljerijske granate ispunjene srebrnim jodidama, stvorila veštačke kišne oblake iznad tog područja.

20. I poslednja zanimljiva činjenica je da je ta kiša stvorena sa namerom da spere radioaktivne čestice koje su lebdele u vazduhu, i „spusti“ ih na zemlju kako ne bi nastavile da se kreću ka drugim gradovima i ostatku sveta.

Da li sad dovoljno znate o nuklearnoj katastrofi u Černobilu? A sve je to bilo pre skoro 30 godina! A neki su mislili i da je Fukušima „mala stvar“… 

The post ČERNOBIL: 20 zanimljivih činjenica o najvećoj nuklearnoj katastrofi ikada appeared first on Portal Mladi.

Ne bismo da vas razočaramo, ali da li ste znali i ovo?

1. Fudbal nije nastao u Engleskoj

Zasluge za uvođenje pravila u fudbalu bez sumnje se moraju pripisati Englezima. Ipak, da li možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je fudbal u Engleskoj i nastao. Kinezi se verovatno ne bi složili. Naime, drevna kineska reč “cuju” koja u bukvalnom prevodu znači udarati loptu nogom, korišćena je za igru još za vreme dinastije Han koja je vladala Kinom oko 200. godine p. n. e.  

2.  Fudbal bez sudija

Sudije su prvi put upotrebile pištaljku 1878. godine.

Sporovi su se u početku rešavali dogovorom kapitena, jer je postojalo uverenje da nijedan džentlmen neće namerno načiniti faul. Međutim, kada više nisu mogli da se dogovore, uveli su dvojicu arbitara, po jedan za svaki tim. Tek 1891. godine, kada je uveden kazneni udarac, ili kako su ga tada zvali “udarac smrti”, sudijama je, na predlog Irske FA bilo dozvoljeno da udju na teren. Od tada je zvanično uveden jedan sudija koji će izbacivati igrače sa terena i dodeljivati slobodne udarce, kao i dva pomoćna arbitra.

3. Fudbalske lopte se proizvode u Pakistanu

U pakistanskom gradu Sialkot nalazi se oko 2000 radionica za ručnu izradu fudbalskih lopti. Za izradu ADIDAS-ove zvanične lopte za svetsko prvenstvo u fudbalu, radnice u Pakistanu zarade manje od tri dolara na  dan, dok ova čuvena nemačka kompanija od njihove prodaje zaradi preko milijardu dolara.

4. Ronaldo od Ronald

Ronaldo duguje svoje ime 40. predsedniku SAD-a, Ronaldu Reganu. Da njegov otac nije bio veliki Reganov poštovalac, Ronaldo bi se zapravo zvao Cristiano dos Santos Aveiro.

5. Rekordnih 16 golova

Rekord u najvećem broju postignutih golova u jednoj utakmici drži Stefan Stanis(Dembicki), francuski fudbaler, poljskog porekla. Rekordnih 16 golova, Stanis je postigao u meču protiv kluba Auby-Asturies, u Kupu Francuske, 1942. godine.

6. Kako je izgrađena “Marakana”

Polufinale Kupa evropskih šampiona, protiv Fjorentine, Zvezda je morala da igra na Partizanovom stadionu zbog zastarelosti postojećeg. Smatra se da je ova, 1957. godina bila ključna za donošenje odluke o izgradnji novog stadiona. Dodatnu motivaciju pružila je i utakmica protiv Mančester junajteda, takođe odigrana na stadionu JNA, 1958.

7. Košarkaška utakmica sa fudbalskom loptom

Prva košarkaška utakmica odigrana je 20. Januara 1892. godine u američkom gradiću Springfild sa 18 igrača i fudbalskom loptom. Fudbalska lopta korištena je sve do 1894, kada je zamenjena originalnom košarkaškom.

8. Bosonogi Indijci

Fudbaleri Indije, šokirali su svet kada su na Olimpijskim igrama u Brazilu 1948. izašli na meč sa Francuskom potpuno bosi! Dve godine kasnije, nakon što su Burma, Filipini i Indonezija odustali, na poziv FIFE, Indija je pristala da učestvuje na Svetskom prvenstvu u Brazilu. Međutim, FIFA im je jasno stavila do znanja da na teren ne mogu izaći bez adekvatne opreme. Dugo se smatralo da je ovo bio glavni razlog povlačenja Indije sa Svetskog prvenstva, sve dok Sailen Mana, čovek koji je trebalo da bude kapiten na ovom prvenstvu, nije izjavio da je pravi razlog taj što Indijci nsiu ni bili svesni koliki je značaj Svetskog prvenstva. Za njih su najveći događaj bile Olimpijske igre.

The post 8 STVARI KOJE NISTE ZNALI O “NAJVAŽNIJOJ SPOREDNOJ STVARI NA SVETU” appeared first on Portal Mladi.

Kako zamišljate ljude iz budućnosti?

Upoznajte Grejs Neutral (Grace Neutral), 28-godišnju tatu umetnicu iz Britanije. Javnost se za nju prilično zainteresovala nakon dokumentarne serije „Beyond Beauty“, gde istražuje standarde lepote nametnute ženama širom sveta. Jako važan je i feministički osvrt, kroz koji nam svakodnevne, obične stvari, pokazuje iz perspektive na koju nismo navikli. Prateći svoje junakinje, ona pokušava da razume kontekst, u kome žene odbijaju da ispune nalog „ženstvenosti“ koji im izdaje društvo, te biraju egzistenciju na margini sa svim posledicama.

Ona naglašava, da je njen izgled slobodan umetnički izražaj, odbijajući etikete koje joj se pripisuju na osnovu njega. Njen specifičan izgled otvorio joj je razne mogućnosti, pa se danas pored tetoviranja uspešno bavi modelingom i voditeljstvom.

Skarifikacija – umetnost ožiljaka

Slično popularnim tetovažama, pa ipak potpuno drugačije iskustvo i vizuelni utisak. Ako je naša koža svedočanstvo našeg života, zašto da sami ne zabeležimo nešto?

Ovakva procedura podrazumeva prekid integriteta kože isecanjem, spaljivanjem ili na neki drugi način, a ključan je proces zarastanja. Vezivno tkivo koje prekriva ranu stvara ožijke koji postaju prava umetnička dela, i to je cilj ovakve intervencije. Pored toga što može biti jako bolno i podrazumeva krvarenje, sa sobom nosi rizik od brojnih komplikacija, posebno kada se može posumnjati u higijenske uslove i kvalifikovanost izvođača. Alatke, proces „iscrtavanja“, tretiranje rana i drugo mogu se značajno razlikovati od zemlje do zemlje.

„Zmijski jezik“

Još jedan primer ekstremne modifikacije tela. Ova bolna procedura izvodi se skalpelom, isecanjem od vrha ka bazi jezika; ili korišćenjem dilatatora. U nekim zemljama rade je plastični hirurzi ali je i veliki broj praktičara modifikacije tela koji su se specijalizovali u rasecanju jezika.

Neki bi rekli da je ovo sudar kultura i bizarnih običaja. Dok za neke narode ovakav tip ukrašavanja nosi mistično, spiritualno značenje,  drugima može igrati estetsku ulogu ili vid protesta, bunta, odrastanja… Pored vizuelnog efekta, važna dimenzija ove umetnosti je značenje.

Tetovaže

Tetoviranje je najprihvaćeniji vid modifikacije tela. Međutim ljudi sa tetovažama su i danas nose etikete devijantnih članova društva.

Da li ste znali da se crni pigment najčešće pravi od spaljenih životinjskih kostiju? Ipak, danas tržište zahteva veganske opcije, te se javljaju biljni pigmenti.

5 mitova o veganima i zašto verujemo u njih?

Grace se opredelila za tradicionalniju tehniku tetoviranja. „Hand poking“ podrazumeva ručno unošenje pigmenta ispod kože tačku po tačku. Za ovu tehniku važi da je manje bolna. Sam proces duže traje i ova opcija je dosta skuplja. Ali tetovaže rađene na ovaj način spadaju u kvalitetnije radove.

Bojenje beonjača

Najveći ekstrem do sada. Pigment se vrlo tankom iglom plasira između dva sloja tkiva. Tu se slobodno kreće i tako stvara efekat jako usporene lava lampe. Ova procedura je jako mlada, nastaje u Holandiji negde početkom 2000ih.

Opisujući svoje iskustvo u jednom intervju-u, Grejs naglašava da je upravo „tetoviranje beonjača“ najbezbolnija stvar koju je uradila. Kako nema nervnih završetaka u oku, najveći problem ne stvara bol, već psiha. Treba održati koncentraciju, jer trenutak deli od perforacije i oštećenja vida.

Umetnost, lični izražaj ili moda, promene su trajne a rezultati neverovatni. U vremenu hiperglobalizacije, kada naš vizuelni identitet kroje moćne industrije, postoji jedan broj ljudi spreman na različitost. Cena različitosti nije mala, a mladi poput Grace Neutral, spremni su da je plate.

Zanima nas vaše mišljenje o modifikacijama tela. Šta je, po vama neprihvatljivo a šta biste se usudili da probate? Pišite nam u komentarima.

The post Modifikacija tela danas – neodoljiva alternativa appeared first on Portal Mladi.

Ukoliko bismo se vremeplovom uputili na godišnji odmor unutar Evrope, zaboravši da ponesemo užinu, većina nas bi ubrzo žalila za čokoladom. Međutim, ,,gospodar slatkišaˮ bi lako pao u zaborav prvim susretom sa obrocima bez krompira, pasulja, kukuruza, paradajza i drugih svakodnevno korišćenih namirnica danas. Poznato je da su ove blagodeti do trpeza dospele kolonizovanjem Severne i Južne Amerike, nakon srednjeg veka; ipak, da li su one tako brzo izmenile ishranu Evropljana i približile je današnjoj?

Za period od kraja XV do početka XVIII veka, više no za neke druge, primetne su velike razlike. Sa jedne strane raskoš i izobilje, dok sa druge nemaština i siromaštvo. Iako je retko koji pojam uspeo da zadrži isto značenje kroz ljudsku istoriju, pojam siromaštva i gladi definitivno jeste. Međutim, pojam trpeza je imao široki spektar značenja do današnjih dana. О istinskoj raskoši, kakvu danas zamišljamo kada čujemo ovaj pojam, u Evropi pre XV veka ne može se ni govoriti.

Kulinarska geografija – istok i zapad

Paradoksalno zvuči savremenom čoveku, ali Evropljani su kaskali za drugim civilizacijama. Ako se uzme za primer Kina, njena hiljadugodišnja tradicija odlikovala se složenošću recepata i kulturom obedovanja. Treba se osvrnuti i na obilje trpeza islamskih zemalja, počev od XI veka. Sa druge strane, jedino se trpeza nekog bogatog pojedinca u nekom od italijanskih gradova mogla nazvati ovim imenom. Počevši od tada prava kulinarska zemlja, u evropskim merilima, postaje Francuska. Prvenstveno zbog raznolikosti njenih regija.

Ipak, darove novootkrivenih kontinenata Evropa će upoznati zahvaljujući Holanđanima. Sa dozom opreza prema nepoznatim biljnom svetu, prvi darovi američkog tla ogledaće se u mesu ćuraka. Tu nastaje ključna razlika pojma trpeza nekada i danas, koja dovodi do čestih anahronizama u kinematografiji, kada se na ekranu ili platnu mogu videti kralj i raznovrsna trpeza pred njim. Zapravo, o raznovrsnosti nema reči ni na dvorovima. Obimna gozba ogledala se jedino u količini.

Kulinarska geografija – nužnost i luksuz

Ukoliko izbegnemo najveći greh istoričara, a to je posmatranje istorije samo kroz život na dvorovima, nailazimo na glad većine stanovništva. Čak su seljaci i ono svoje kvalitetne hrane koje proizvode prvenstveno prodavali. Od sredine XVI veka žitarice se znatno više kupuju na pijacama, nauštrb mesa, čija će se potrošnja smanjivati sve do sredine XIX veka. Znatno više se nazaduje u Sredozemlju nego u severnijim oblastima Evrope. Prema istaknutom francuskom istoričaru, Fernanu Brodelu, koji je došao do kazivanja španskog ambasadora iz 1778. godine, u tom periodu se u Londonu u jednom mesecu prodavalo više mesa nego u Španiji za čitavu godinu.

Sa druge strane, Evropa u konzumiranju mesa čak deluje povlašćeno. Međutim, u toj činjenici ne leži bogatstvo trpeza Starog kontinenta, već drukčije navike ostatka sveta. Naime, u Indiji su ljudi osećali odbojnost prema mesu, dok je i u Kini meso retko kada predstavljalo glavnu hranu, izuzev Mongolije gde je tradicionalno jelo kuvala ovčetina. Ipak, bogati darodavci Evropi, Severna i Južna Amerika, brzo će uzeti primat i stvoriti kulinarske tradicije snažno zasnovane na mesu.

Kada se govori o svakodnevnici, u Evropi značajnu ulogu igraju mlečni proizvodi i jaja kao izvor belančevina. Slično je i u Osmanskom carstvu, gde mlečni proizvodi, uz povrće, često predstavljaju jedinu hranu siromašnih. Međutim, na Dalekom istoku ove namirnice se gotovo ne konzumiraju. Dok cela Evropa masovno koristi blagodeti jaja, u Kini i Japanu ona se uopšte ne koriste. Ipak, evropski gospodar bez premca u ishrani bio je hleb. Iako je činio polovinu svakodnevnice, čak i određene vrste hleba bile su luksuz većini – konkretno beli hleb.

,,Čovek treba jesti da bi živeo, a ne živeti da bi jeoˮ rekao je u svom delu Molijer, neslučajno savremenik baš ovoga doba – doba gladnih očiju, sa jedne, i gladnih stomaka sa druge strane.

U početku behu prsti

Pečat ovog vremena u istoriji kulinarstva, i pored pristizanja blagodeti iz kolonija, ipak se ne ogleda samo u onome šta je na tanjiru, već i onome oko njega – priboru. U ovom periodu raskoš počinje da se poistovećuje ne samo sa hranom, već sa načinom obedovanja. Tako nastaju dela poput kuvara Nikole de Bonfone, koji navodi kako treba postaviti sto za 30 ljudi, uključujući i kako treba postaviti stolnjak i koliki razmak treba biti između stolica.

Iako upotreba kašike i noža nije predstavljala potpunu novinu, običaj da se postavljaju noževi počinje tek od XVI veka, jer su oni prvenstveno smatrani ličnim stvarima. Viljuška, pak, korišćena je ranije pri pripremanju jela, a kao pojedinačan pribor potiče, takođe, od XVI veka. Međutim, ona se širi veoma sporo, pre svega, jer se hrana jela prstima. Zanimljivo, uz dobro poznati pribor i danas, za trpezom se javljao i lavor. On je služio da se tokom obeda mogu oprati ruke.

Sporo, ali sigurno

Međutim, lepo ponašanje za stolom, iliti bonton, nije bio brzi jednosmerni put. Naprotiv, usvajalo se sporo. Ali od XVIII veka već nalazimo čuđenja u putopisima Evropljana kada bogati Istočnjaci obeduju rukama. No, tako nije bilo u kineskim zemljama. U Kini je kultura obedovanja imala dugu tradiciju i bila je na visokom nivou za to vreme.

Stvaranje svesti o kulturi obedovanja ogledalo se i u umetnosti. Tako nastaju slike ,,Tajna večeraˮ, ,,Svadba u Kaniˮ i slične sa trpezama nalik onima iz XVIII veka – što je predstavljalo svojevremeni anahronizam. Sa druga strane, književnost i kinematografija na temu srednjeg veka u glavi nam ostavljaju sliku kraljeva koji kidaju meso rukama. Otud ostaje pitanje, nije li zapravo jedan od glavnih segmenata civilizacije, a to je bonton, tiho i sporadično nastao u ovom, za istoriju kratkom periodu? Za razliku od istorije, koja daje odgovor na osnovu svojih istraživanja, slikarstvo ovoga vremena nam daje putokaz da sami zaključimo.

The post Vremeplov: Trpeza i bonton – kulinarska strana istorije appeared first on Portal Mladi.