Dan državnosti se proslavlja u skoro svakoj državi na svetu. Datum na koji se ovaj praznik obeležava obično označava ključan trenutak za modernu istoriju neke države.
U našoj zemlji se Dan državnosti obeležava 15. februara. Uloga ovog datuma je dvojaka u našoj prošlosti. Pre svega na taj dan započelo je stvaranje novovekovne srpske države sa početkom Prvog srpskog ustanka. Istog datuma, samo trideset i jednu godinu kasnije, Srbija je dobila i svoj prvi pisani ustav, koji je u to vreme smatran za jedan od najnaprednijih ustava starog kontinenta i predstavljao je najistočniji odjek francuske revolucije.
Da li znamo dovoljno o sopstvenoj prošlosti, da li je dovoljno poštujemo? Dan državnosti predstavlja najveći praznik moderne države. U Srbiji je nažalost ovaj dan samo još jedan od 365 dana u godini.
A kako je u drugim zemljama? Pogledajmo na primer Grčku. Grci obeležavaju Dan nezavisnosti 25. marta. Tog dana na ulice svih gradova u Grčkoj izlaze hiljade ljudi, ponosno mašu zastavama svoje zemlje, održavaju se parade i razne kulturne manifestacije. Taj dan prolazi u sreći i veselju. Ne rade to Grci samo u svojoj zemlji, sasvim suprotno. Grčka dijaspora u celom svetu obeležava ovaj praznik.
Situacija nije mnogo drugačija ni u Norveškoj. Ako se kojim slučajem 17. maja nađete u toj skandinavskoj zemlji, tog dana nikoga nećete pronaći u kući. Tradicija nalaže da se za ovaj praznik svi Norvežani obuku svečano i izađu na ulicu. Takođe se organizuju parade, koncerti, ali i razna takmičenja. Spretni Norvežani iskoristili su svoju tradiciju i od nje napravili turističku atrakciju.
Dan državnosti Srbije
Postavlja se pitanje, zašto mi ne bismo mogli da uradimo nešto slično? Zašto mi ne bismo 15. februara istakli zastavu svoje zemlje? To nikoga ne vređa, u tome nema ničeg šovinističkog. Ne moramo mahati zastavama samo kada su u pitanju veliki uspesi naših sportista.
Nije ovo samo stvar ponosa. Bitan je ovde i estetski trenutak. Ovaj dan bi mogao postati jedan od najradosnijih u godini. Ne moraju se organizovati nikakve parade. Dovoljno je da 15. februara istaknemo našu zastavu gde god možemo. Na kapiji rodne kuće, na vrhu zgrade, na semaforu, na drvetu u parku… Takav čin zahteva samo malo truda, a doprineo bi veselijoj atmosferi u ovim tmurnim zimskim danima.
Na kraju, dugujemo ovu našu zemlju svojim precima. Nisu nam je možda ostavili idealnu, ali su nam bar nešto ostavili. Na nama je sada gradimo bolju budućnost i da novim pokolenjima ostavimo više nego što smo nasledili. Lepšu, mirniju, čistiju, ponosniju Srbiju. Počnimo taj proces sa isticanjem zastave 15. februara.
